Rođen je u Mostaru 1902. godine. U Minhen odlazi 1922. i upisuje Internacionalnu školu kod profesora Hanca Hofmana, a po završenim studijama 1926. godine se vraća u Beograd. Bio je profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Sa nekolicinom svojih kolega i ondašnjih studenata, od kojih su neki danas akademici, bio je inicijator osnivanja Kuće legata kao posebne ustanove kulture koja bi se starala o zaostavštinama poklonjenim Muzeju grada Beograda.
Slikar Nedeljko Gvozdenović je zaveštao Muzeju veliki broj svojih radova raznih tehnika - ulja, gvaševa, tempera, akvarela i crteža, svoj stan sa ateljeom, i izvesnu sumu novca za opremanje galerije u kojoj će biti izložena njegova dela. Grad Beograd je poverio legat Nedeljka Gvozdenovića na staranje i javno izlaganje Muzeju grada 1983. godine, kada je svečano otvorena Galerija Gvozdenović.
Izlagao je u Parizu, 1937, Veneciji, 1952, Tokiju, 1957, i Bruklinu, 1963. godine.Umro je u Beogradu 31.januara 1988. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Jedna ulica na Bežanijskoj kosi nosi njegovo ime. (wikipedija.com)
"Od „malog provincijalca”, kako je znao da kaže za sebe, voljom, znatiželjom i velikim darom, ličnim obrazovanjem i upornošću, postao je sinonim za slikara intelektualca, a svojom smirenošću, odmerenošću i otmenim izgledom zaslužio je epitet markiz, kako su ga često zvali. Prvi susret sa velikom sredinom (galerije, muzeji, značajne ličnosti) doživeo je Gvozdenović u Minhenu, gde mu je znanje nemačkog, uz francuski i italijanski pomoglo da se snađe. Umetničko učenje započeo je crtežom (u privatnoj internacionalnoj školi Hansa Hofmana, 1922/24, samo je crtao), a tokom života ni jedan materijal mu nije bio stran: ulje, akvarel, pastel, tempera, gvaš... Bio je poklonik materije u likovnom postupku i interesovalo ga je na „koji način bilo boja, bilo grafit, bilo tuš, razređen ili čist, mogu pod pritiskom instrumenta koji drži(m) u ruci ostvariti željeni kvalitet”. A željeni kvalitet je bio ravnoteža, hromatska zvučnost i ritmička preglednost slike. Slikarstvo je poziv kome je Gvozdenović bio predan svim svojim bićem. Otuda i njegova povučenost i usamljenost. Najomiljeniji ambijent bio mu je atelje: štafelaji i zategnuta platna, raznovrsni materijali na kojima se i s kojima se radi, knjige i muzika, njegova misao i razmišljanje, a omiljene teme: predeo i pejzaž, mrtva priroda, figura u enterijeru, enterijer s raznovrsnim i običnim predmetima, ptice, u određenom periodu socijalni ambijenti, paravani. Uvek je polazio od realne datosti, predmeta. Služio mu je kao podsticaj za igru masa u slici, ritmova, kretanja, boja – prevashodno valera. Gvozdenović je bio osetljiv kolorista, ali ne „žestokih boja, sudara, dramatičnih tkanja bojenih zona”. Na njegovim slikama, kako je zapisao Mića Popović, bojene površine se ne sudaraju, nego se usaglašavaju i teže monohromatskim harmonijama. Zato se Gvozdenovićeve slike pamte kao plave, zelene, crvene, žute, mrke... Za Pavla Beljanskog vezivalo ga je dugogodišnje iskreno prijateljstvo. " ( Galerija Pavla Beljanskog )
U umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić”, od samog osnivanja jesenjih izložbi, izlagali su umetnici koji su svoj kreativni put, između dva svetska rata, pronalazili u svetskim umetničkim metropolama. Na jubilarnoj X jesenjoj izložbi, održanoj 1937. godine, među ostalim Gvozdenovićevim slikama bilo je izloženo i platno Povrće. Pored ovog dela, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog danas se čuva i jedna od skica na istu temu. Malog formata, ova slika je iz prvog perioda Gvozdenovićevog stvaralaštva, kada slikar varira dva motiva: predeo i mrtvu prirodu. Docnije, uz proširenje tematskog repertoara, umetnik će do kraja života negovati ove teme menjajući se samo u slikarskom tretmanu i vizuelnom pristupu. Na Povrću, blede palete, Gvozdenović slika obične prizore kao da su najveća dragocenost, izražavajući uverenje da svaki, ma koliko nebitan detalj može biti povod za slikarsku majstoriju. Glavica kupusa, celera i luka, sasvim konkretni predmeti, polazišta su samo za kolorističko tkanje u kojem potez do poteza poseduju sopstvenu „svetlosnu i kolorističku vrednost, dužinu, pravac prostiranja, gustinu namaza i debljinu sloja”. Na ovoj slici, u dalekom zvuku prepoznatljive stvarnosti, u jednostavnoj kompoziciji povrća na perspektivno nedefinisanoj podlozi, Gvozdenović sve usklađuje i dovodi u čvrstu unutrašnju vezu, a razuđenim valerskim sistemima, s diskretno postavljenim kolorističkim akcentima, kretanjem i kontrastima osnovnih linija, apstrahovano vraća u stvarnost i prepoznatljivost. Upravo zbog slike kao što je ova, Gvozdenović je zaslužio naziv „slikara malih stvari”.
( SZ Pavla Beljanskog )
Poslednji put izmenio malalila dana Pon 16 Apr - 21:59, izmenio ukupno 3 puta
malalila
MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
Naslov: Re: Nedeljko Gvozdenovic Pet 24 Feb - 0:14
Boravak od šest meseci u Parizu 1936. godine bio je prekretnica u Gvozdenovićevom životu. Iako je mnogo kraće boravio u Parizu od većine srpskih umetnika svog vremena, Gvozdenović se vezao za poetsko slikarstvo „pariske škole”. Njegovom senzibilitetu najviše je odgovarala umetnost dvojice magova intimističkog slikarstva u Parizu, Bonara i Vijara i njihovo „pažljivo vezivanje tonova, na čijim se granicama pojavljuju akcenti intezivne boje”. Gvozdenović je ušao u samo jezgro intimističke slike, i po povratku iz Pariza, on za neko vreme napušta mrtvu prirodu i predaje se predelu i figuri u enterijeru. Iako se tema figura u enterijeru u gvašu i akvarelu kod Gvozdenovića pojavljuje veoma rano, u uljanim slikama ona je sasvim nova posle povratka iz Pariza. Opčinjen magičnom atmosferom unutrašnjosti prostora, Gvozdenović je naslikao dve varijante slike Žena kraj stola (druga je u Narodnom muzeju u Beogradu). Na ovoj enterijerskoj slici Gvozdenovića interesuje odnos figura–predmet–prostor. Na pozadini tonsko rešene vertikale zida i horizontale poda (postavljenog u dijagonalu), u konkurentskom odnosu su sedeća ženska figura i sto s vazom, prekriven dekorativnom tkaninom. U jednostavnoj i čvrstoj kompoziciji, „guste paste i nahranjene materije”, u kojoj dominiraju dva volumena (žena i sto), Gvozdenović obraća pažnju i na detalje: dezene ženske haljine, ćilima i stolnjaka, koji poput reljefa dolaze do izražaja na neutralnoj pozadini. Ova slika predstavlja još jedan dokaz kako je zbirka Pavla Beljanskog nezaobilazna kada su u pitanju izložbe s delima umetnika između dva svetska rata: na izložbi Sedamdeset slikarskih i vajarskih dela iz vremena 1920–1940, u Galeriji ULUS-a, našla se upravo ova Gvozdenovićeva slika.
Iako nije bio portretista, Gvozdenović je uradio veliki broj autoportreta i portreta, posebno u crtežu i akvarelu, i to mnogo veći broj do pedesetih godina dvadesetog veka. U ulju gotovo da portreta i nema i utoliko je slika Mali Milan dragocenija. U periodu kada Gvozdenović otvara nove puteve svoje slikarske vizije, on ipak ne napušta neke od dragih motiva. Upravo portret dečaka Milana, u ovom trenutku preokreta, pored Autoportreta iz 1950. godine, ukazuje kako umetnik i dalje lik tretira kao poseban simbol vizuelnog opažanja. S obzirom na tesno prijateljstvo s Pavlom Beljanskim, naročito tokom Drugog svetskog rata i neposredno posle, Gvozdenović je bio čest gost u njegovom domu. Prilikom tih poseta, bez sumnje je imao prilike da posmatra u igri unuka rođene sestre Pavla Beljanskog, Milana. Reagujući kao umetnik, skicirao je u crtežu promene na dečjem licu koje donose odrastanje i različita raspoloženja. Pored niza skica, rezultat ovog druženja dečaka i umetnika predstavlja i portret Milana Isakovića, nazvan Mali Milan. Iz tamne, nedefinisane pozadine izranja čvrsti volumen glave, svedene hromatike, akcentovanih krupnih očiju i razbarušene valerski date kose. Geometriju slike podstiče u trougao postavljen torzo oslikan širokim svetlim potezima koji sugeriraju košulju. Dečak je očigledno prikazan u trenutku dok jede (kada su deca najposlušniji modeli), o čemu govore dve tamne, na nemirnoj belini ukrštene površine koje se vezuju iza vrata i nagoveštavaju dečju pregaču. Sledi pretpostavka da je slikar portret poklonio, a Beljanski ga je, kao posebnu dragocenost, uvrstio u svoju kolekciju.
Naslov: Re: Nedeljko Gvozdenovic Sre 29 Maj - 15:53
U Kragujevcu otvorena izložba slika Nedeljka Gvozdenovića
U Galeriji Rima u Kragujevcu otvorena je jedna od najvažnijih izložbi ove sezone – izložba slika akademika Nedeljka Gvozdenovića, umetnika bez čijeg stvaralaštva se ne može zamisliti srpsko slikarstvo XX veka.
Postavka obuhvata 16 slika (iz nekoliko privatnih kolekcija u Srbiji), sa akcentom na radovima iz Gvozdenovićevog najvažnijeg stvaralačkog perioda - šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
„Među prepoznatljivim motivima iz umetnikovog ateljea, pejzažima i mrtvim prirodama, na izložbi će se naći neke od najvažnijih slika u Gvozdenovićevom celokupnom opusu – dela u kojima je ostvario jedinstvenu harmoniju između predmetnog i čisto likovnog, između boje i linije, između pojavnog i simbola.
Budući da se radi o jednom od najvećih intelektualaca među našim slikarima, katalog izložbe donosi izvode iz jednog davnog intervjua u kome sam Gvozdenović govori o svojoj umetnosti (autor Gordana Harašić).
Smiren, otmen i visoko obrazovan Gvozdenović je zasluženo nosio titulu „markiza“ među umetnicima, a zahvaljujući svom talentu, životnoj posvećenosti svojoj umetnosti i pre svega svom delu - postao je nezaobilazan u svim relevantnim muzejskim zbirkama u našoj zemlji.
„Graditi sliku znači u stvari razvijati ideju što podrazumeva spoticanje. Danas je stvaralački proces postao mnogo složeniji. Ono što nas pokreće ne dolazi više iz jednog žarišta. Strujanje, dijalog s tim žarištem, ako mogu tako da kažem, pretpostavlja razmenu - dajem ali i primam! I ono što primam u takvom jednom trenutku može da mi da varljivu predstavu da je to to.
Kustoskinja Nevena Martinović ispred Gvozdenovićeve novootkrivene slike "Atelje sa žutim stočićem"
"Znate, to je vrlo složena stvar. Ne treba insistirati na nekoj ideji, jer bi to onda bilo gušenje, a to nije iskrenost. Ja želim da slika bude svedočanstvo svih mojih doživljaja. Ona treba da bude ispovest“, rekao je Nedeljko Gvozdenović u pomenutom intervjuu.
Otvarajući izložbu, na obiman opus uvaženog akademika podsetila je Nevena Martinović, kustoskinja galerije Rima, istakavši, između ostalog, da je Gvozdenović zaveštao Muzeju grada Beograda veliki broj svojih radova ali da se bez ovih izloženih njegovih dela koje smatra remek delima ne može zamisliti neka buduća slikareva retrospektiva.
Izložba Nedeljka Gvozdenovića u kragujevačkoj galeriji Rima na kojoj su predstavljene i dve nedavno otkrivene slike („Atelje sa žutim stočićem“, koja je stigla iz Londona, i „Mrtva priroda“, koja je stigla iz Zagreba) traje do 3. juna.
Pet 24 Feb - 0:06
