Namera ovog teksta nije da ulepsa, niti da uveca ili smanji zlo koje se obilato proizvodi u svetu, vec da se iznese istina koja se vec godinama skriva i zataskava. Ko se plasi istine, jos ima vremena da prekine citanje ovog uznemiravajuceg teksta. Ali onaj ko se ne plasi istine, njemu ce se otvoriti narocite oci i mozda ce doneti sam za sebe jednu veliku odluku sa kojom ce spasiti ne samo svoju kozu, vec i svoju dusu.

Ovom prilikom, nije mi namera da delim ljude na ove koji jedu ovu hranu ili one koji jedu onu hranu. Svako od nas ljudi raspolaze svojom glavom i vlastitom slobodnom voljom. Nadam se da svako od nas ima vlast da sam u svom zivotu donosi valjane odluke i sprovodi ih prema svojoj svesti i savesti.

Molio bih vas da pazljivo analizirate cinjenice, a onda neka svako za sebe donese odluku.

Nekada davno, persijski car Darije odlucio je da nacini jedan eksperiment koji bi ilustrovao ukorenjenost ljudskih obicaja i tradicija. On je pozvao najpre grupu Grka na svoj dvor. Pitao ih je: „Evo, dacu vam sta god hocete, ako pojedete vase roditelje kad umru?“ Grci su se zgrozili. Naravno, nije postojala cena za koju bi uradili nesto tako gnusno. Darije je zatim pozvao jedan indijski narod iz plemena Halatije. Oni su imali obicaj, da kada njihovi roditelji umru njihova tela bez ostatka pojedu. Darije je njima dao malo drugaciju ponudu: „Od mene cete danas dobiti sta god vam srce zazeli, ako vase roditelje kada umru spalite ili zakopate.“ Ljudi iz plemena Halatije su se zgranuli i razbezali. Ni za njih nije bilo cene da barem za jotu odstupe od svog kodeksa ponasanja. Jer nije lako, ako je uopste moguce, kazivati istinu i valjano je razumeti sa one druge obale. Zato bih zamolio citaoce ovog teksta da ne glasaju za i protiv, i da se ne delimo u dva tabora. Obicaji, religija i kultura su toliko ukorenjeni u nama da nimalo nije lako svojom snagom stvoriti distancu sa samim sobom i osloboditi se senki svog plemena u korist univerzalnih principa.

Ali Herodotovoj prici i Darijevom eksperimentu time nije ucinjen kraj. Nije slucajno Herodot zapisao ovaj neobicni eksperiment. Jer se ova slika danas, u nasem modernom i naprednom svetu, ostvaruje upravo u svojoj najodvratnijoj formi. Ljudi su prisilili stoku da se hrani uginulim zivotinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lesinare. Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leseva. Tako smo dobili meso koje samo izgleda kao meso, ali nije meso. To meso je mesavina trulezi iz svakojakih lesina i crkotina, antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina. Ako danas zivotinje hranimo crkotinama od raznoraznih bolesnih i uginulih zivotinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leseve. Mi danas jedemo crkotine, i njihovu krv i njihovo salo, i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja.



BOLESTI IZAZVANE JEDENJEM MRTVOG MESA

Ovde namerno stavljam akcenat na „mrtvo meso“, jer je to meso zaista mrtvo. Nikada ne znate od koliko leseva uginulih zivotinja, i koliko je puta komad koji izgleda kao meso, zaista bio mrtav i na putu raspadanja, na putu do vaseg stola. Drugi aspekt jeste taj, da kada ubiju zivotinju, prva faza raspadanja otpocinje vec prva 3 minuta posle zadnjeg izdisaja pa do sledecih 8 sati, kada sva tkiva pocnu da se raspadaju. Posle 8 sati celi organizam pocne da se raspada. Zanimljivo je da same celije umrle individue luce otrove i belancevine koji nju samu razaraju. Zatim dolaze bakterije truljenja od spolja i jedan les pocinje da trune sinhronizovano, i spolja i iznutra. Ni priroda, a posto su mnogi od vas religiozni kazem – a ni Bog – nisu predvideli da les ili les u raspadanju ponovo udje u lanac ishrane. Zato se mnogi raduju kada vide sveze meso. I neuk covek zna da sto je meso krace mrtvo, to je zdravije. Problem jeste sto je ono vec jako dugo mrtvo i to ko zna koliko puta mrtvo. Ali mi to ne znamo. Nezavisno od smrti kojom je bukvalno pretovaren komad mesa, on je i nosilac mnogih bolesti ili njihovih uzrocnika, kao sto su: rak (tu mislim na mnoge viruse, retro-viruse, adeno-viruse, papiloma-viruse), hepatitis (zutica), SIDA, Krojcfeld-Jakovljeva (Kreuzfeld-Jakob) bolest, Alzhajmerova bolest i mnoge druge. Jedna skorasnja studija je pokazala da se razliciti uzrocnici raka (virusi, toksini, mutageni) nalaze u razlicitim tkivima ljudi i zivotinja u procentu od 10-100%! Uzrocnici tuberkuloze nalaze se u stopi od 5-50%, zavisno od vrste i podneblja gde zivimo.

Na ovaj spisak nije slucajno dospeo virus side (HIV). Danas je naucna javnost prihvatila tezu da je predak side jedan virus koji postoji kod nekih majmuna u ekvatorijalnoj Africi, a jako je slican virusu side. Zanimljivo je da majmuni ne oboljevaju od svog virusa side. Medjutim, nauka danas zna da je virus side kod coveka nastao tako sto se meso ovih zarazenih majmuna, potpuno natopljeno zarazenom krvlju, naslo na necijim stolovima. Po svemu sudeci, virus side, HIV1 i BSE su potpuno nova oboljenja nastala krsenjem prirodnih zakona od strane coveka.



BSE – PRIONSKA BOLEST

Ovu zadnju grupu bolesti izazivaju prioni. Sta su prioni? Stenli Prusiner (Stenly Prusiner) je pre nekoliko godina dobio Nobelovu nagradu za otkrice priona. On kaze da su prioni u stvari infektivni proteini, autonomni infektivni partikuli, autonomni u smislu da su u stanju da sami izazovu bolest i prenose je sa jednog organizma na drugi. To je bilo senzacionalno, jer do pre samo nekoliko godina niko nije ni slutio da jedan protein ili belancevina, sam za sebe moze biti uzrocnik infekcije, a u slucaju BSE-a uzrocnik bukvalnog raspadanja mozga. Degenerisani protein, prion iz bolesne krave ili ovce ili koze, izaziva subakutnu upalu mozga, sundjerasto rastakanje mozdane supstance, gde mozak biva i fizicki unisten. Na mestima gde je bolest zahvatila mozak nastaju rupe, pa makroskopski gledano mozak izgleda kao sundjer. Zato je bolest i dobila naziv Bovine spongiform encephalophatie – BSE.

Kod ljudi, BSE izaziva Krojcfeld-Jakovljevu bolest, novu varijantu Krojcfeld-Jakobove bolesti, Gerstmann-Straussler-Scheinker-ovu bolest, bolest kuru i najverovatnije Alzhajmerouvu bolest. Kod ovaca slicna stvar se zove „skrejpi“, a kod miseva i pacova slicna prionska bolest zove se „mink“. Izgleda da su sve zivotinje koje su hranjene „crkotinskim brasnom“ takodje obolele od BSE-a. Tu spadaju cak i divlje zivotinje i zivotinje na lovistima kao sto su jeleni i srne. Narocito je potrebno biti oprezan kada s e jedu zivotinje koje se brzo ubijaju, brzo idu na klanje, jer zbog relativno duge inkubacije BSE-a one ne dozive svoju bolest, ali to ne znaci da su manje bolesne. Na primer, svinje ne dozive jednu godinu, a inkubacija je dve do cetrdeset godina. Dakle, ako i svinju hranimo crkotinskim brasnom, sasvim je jasno da ce i ona biti bolesna kao i ostalih tridesetak zivotinjskih vrsta kod kojih je vec vidjena slicna BSE klinicka slika. Samo je pitanje dana, kao i sposobnosti svinjara da varaju sirom svetskih pija ca, kada ce svinja najavljivati vecernje televizijske vesti. Jer svinjski mozak je od svih zivotinjskih mozgova najbogatiji prionima. Kada se dodje do novog testa kojim se bolest moci identifikovati u ranijem stadiju, suocicemo se sa novim neugodnim iznenadjenima.

KAKO JE POCELO?

Mislim da se na ovome mestu nastavlja onaj Darijev eksperiment sa pocetka ovog predavanja. Izgleda da je BSE-prica pocela 1736. godine na ostrvu Nova Gvineja. Tamo je tokom vekova bio ukorenjen kanibalizam. Ljudi su jeli druge ljude. U istocnim delovima Nove Guineje ljudi su ritualno jeli ljudske mozgove, oci i druge delove tela. Verovali su da ce biti pametniji, da ce se obogatiti svim vrlinama umrloga ili ubijenoga kojeg su upravo stavljali u lonac. Smatrali su da ce se tako umnoziti njihovo znanje, pamet i svest. Medjutim, dogodilo se suprotno. Nastupilo je nezaustavljivo razaranje mozga koje vodi u demenciju, to jest ludilo i smrt. Kompletna plemena, negde i po 200 ljudi, oboljevali su od neobicne bolesti koju su sami nazvali „kuru“, sto znaci „smrt koja se smeje“, jer su pacijenti cesto padali u neobjasnjiv trans smeha. Kuru je skoro iskorenila ove kanibale. U to vreme, nije se naravno znalo sta izaziva bolest. Na primer, jedan decak star 7 godina, koji je jeo ljudski mozak, umro je za 3 meseca. O njemu se brinuo deda koji je oboleo od iste bolesti, ali je bio u nesto boljem stanju, jer inkubacija kod odraslih izgleda traje nesto duze. Ova bolest pokrece na agresivnost, izaziva motorne ispade, gubitak ravnoteze (ovi poremecaji su slicni gotovo kod svih vrsta inficiranih BSE-om, u svom zavrsnom stadijumu). Kod ljudi dolazi do nekontrolisanih napada agresivnosti, dubokih depresivnih ili euforicnih stanja koja cesto vode u samoubistvo. Neki ljudi su izvrsili samoubistvo skocivsi u provaliju. Naravno, te ljude niko nije sahranjivao. A tamo dole u dolini su pasle ovce. Naucnici jos nisu sigurni, ali se smatra da su se ovce zarazile pasuci travu u blizini leseva. Ovce naravno, nisu jele ljudsko meso.

I onda, 1730-ih godina, evropski kolonizatori Nove Gvineje prenose gvinejske dobre ovce u Evropu. U Irskoj su te ovce ukrstali da bi dobili jos bolju rasu. Tako je cela jedna generacija ovaca iznenada obolela od tajanstvene bolesti. Nastala je pauza do sredine proslog veka, kad se ponovo dogodio jos jedan pomor ovaca.

Pre dvadesetak godina Harold Vilson (Harold Wilson), ondasnji premijer Engleske, odlucuje da se bolesne ovce ubiju i prerade u takozvanu stocnu hranu ili kostano brasno ili crkotinsko brasno, i ponovo vrate u lanac ishrane. Dosao je trenutak kada nije bilo prastanja. Zasto? Ljudi u Engleskoj i Irskoj su preradili leseve uginulih ovaca. A nesto kasnije ne samo ovaca i goveda, vec i svake druge bolesne ili uginule zivotinje. Beskrupulozna industrija mesa ne samo da je bukvalno isla preko leseva do profita, vec je jos naterala ljude da jedu te leseve. Ovde se zaista postavlja pitanje – kako sacuvati kozu i kako sacuvati dusu?



ZIVOTINJSKO BRASNO – „CRKOTINSKO BRASNO“

Zivotinjsko ili stocno (kostano) brasno se tako zove ne zato sto je namenjeno za ishranu zivotinja, nego zato sto se pravi od leseva zivotinja. To je „brasno“ od zivotinja, a ne zivotinjsko brasno. Dakle, „stocno brasno“ ne znaci brasno za stoku, nego brasno od stoke. Nije ni to slucajno, da je ovome brasnu dato tako nejasno ime. Stoga samo radi jasnoce, u daljem tekstu cu ga nazivati „crkotinsko brasno“.

Postavlja se pitanje – da li je ono sto ljudi zovu meso i sto jedu, zaista meso? Mora se priznati da spolja gledano zaista izgleda kao meso, medjutim unutra ima svega drugog vise nego mesa. Proizvodjaci „mesa“ su godinama bez smetnji vlasti varali narod, da bi dosli do profita. Novac je bio u pozadini cele ove price. Cilj je bio da se stvori odraslo govedo spremno za klanje, u roku od 6 meseci, umesto za dve godine. Jedini nacin da se to postigne, jeste da se zivotinji daju gotovi zivotinjski proteini kao hra na. I zaista, goveda su narasla za 6 meseci do velicine koju normalno dosegnu za dve godine. Goveda koja su hiljadama godina jela iskljucivo biljnu hranu, dobijala su samlevenu hranu od mrtvih zivotinja.Ponemackom zakonu, ako ugine neko govedo ili ovca, ono ne sme da se zakopa niti spali. Mora da se dovede veterinar, plati se neka taksa i zivotinja se odvozi u fabrike koje melju leseve. Melje se zajedno krv, salo, kosti, sve. Isto tako, ako u zooloskom vrtu ugine krokodil ili neka druga zivotinja, ona zavrsava na istom mestu. Svi psi i macke koje ubiju zbog bolesti, starosti ili agresivnosti, takodje dospevaju u ove fabrike. Onda se ta samlevena smesa kuva u ogromnim kotlovima da bi se unistili mikroorgani zmi. Kuva se na temperaturi od 121oC, pod pritiskom od 3 bara, i zatim preradjuje. Tako se dobija zivotinjsko ili „crkotinsko brasno“.

Svi su bili ubedjeni da je ovaj proces dovoljan da unisti sve uzrocnike bolesti iz ovih leseva. Mi danas znamo da to nije istina. Prione nije moguce unistiti ni na 1000oC! Goveda koja su bila BSE pozitivna spalili su na 1000oC, a u pepelu ovih zivotinja jos uvek su bili aktivni uzrocnici ove bolesti! Dakle, kuvanje ne pomaze, pecenje ne pomaze. Postoji hipoteza da visoka temperatura ove degenerisane prione cini jos opasnijima.

PRIONSKI REKVIJEM – OD USTA DO MOZGA

Kako izgleda put priona od usta do mozga? Svi koji su ucili fiziologiju pre 10-15 godina verovali su da se hrana u organizmu razlaze na amino-kiseline, monosaharide, masne kiseline, itd. Medjutim, to nije tako. Postoji jedan deo koji je otporan na sve sokove zeluca, pa dospeva u creva nesvaren. U sluzokozi creva postoje transporteri koji aktivno preuzimaju kompletne DNK, kompletne RNK, i peptide, pa verovatno i cele proteine! Preko portalne vene putuju do jetre, delom se metabolisu u jetri, pa se iz jetre r asejavaju po celom organizmu. Neki su tako tvrdokorni da nedodirnuti dospevaju u udaljena tkiva i organe kao sto je mozak ili kostana srz. Covek je prisilio zivotinje koje nikad nisu jele meso da postanu kanibali. Krava ce mozda neko vreme da odbija ovu hranu, ali kad joj se ne daje nista drugo, pocece da je jede.

Ova perverzna prica znaci da se proteini svih ovih zivotinjskih vrsta, i cak njihova nasledna supstanca, njihovi geni kao i sve njihove bolesti, virusi, bakterije, otrovi iz njihovih leseva, skupljaju na jedno mesto i tu mesaju, da bi se dobila obogacena, visokoproteinska doping hrana koja se zatim skupo prodaje ne samo „obicnim smrtnicima“, vec i sportistima, pa cak i bebama. Ljudi koji jedu meso unose prione i sve ostale gadosti preko usta u zeludac. Prioni, kao i mnostvo drugog bioloskog smeca ne biva unisteno stomacnom kiselinom. Prioni dospevaju u creva, ulaze u krvotok i dolaze do mozga. U mozgu mi ljudi imamo te iste proteine, ali su oni kod nas zdravi. Prioni koji su preko mesa uneseni u organizam su bolesni. Sada se dogadja jedan jako zanimljiv i neobican proces kojeg je bar delimicno prvi razumeo nobelovac Prusiner. Taj pogresni protein – prion, uzrocnik je jedne reakcij e kristalizacije, tako da nasi zdravi proteini pocinju da se kristalisu, deformisu se na isti nacin kao i ovaj uneti protein, i taloze u mozgu razarajuci ga. Dakle, mozemo reci da je on infektivan, da je preneo bolest, infekciju. On sam po sebi nije infektivan. Njegova pogresna informacija jeste infektivna i patogena. Ovaj proces traje od 2-40 godina, koliko traje inkubacija, dok se ne ispolje prvi znaci bolesti.



SIMPTOMI

Pocetni simptomi Krojcfeld-Jakobove bolesti su: slaba koncentracija, malaksalost, poremecaji vida, poremecaji govora, gubljenje ravnoteze, a narocito motoricki ispadi (atonija, katatonija). Javljaju se nekontrolisani pokreti misica, buduci da su narocito osteceni delovi mozga u zoni precentralis, gde su centri za motoriku. Kod ove bolesti prvo je napadnuta zona precentralis, kao imalimozak i produzeni deo kicmene mozdine i oci. Bolesna osoba je jako agresivna, a potencijalni je samoubica ako je motoricki sposobna da izvrsi samoubistvo. Smrti su uzasne sa polimorfnom klinickom slikom, ili klasicnom slikom Krojcfeld-Jakovljeve bolesti ili hronicnim oblikom, kao sto je Alzhajmerova bolest ili beta amiloidoza. Simptomi su razliciti, individualni. Ima ljudi koji skoro tiho dodju do kraja zivota i nestanu bez velike drame. Ali u terminalnom stadijumu pacijenti sa manjim motorickim, ali zato sa pojacanim mentalnim ispadima, neretko izvrse samoubistvo.

Ako me pitate za lecenje, pomoci za sada nema. Jedini je savet da pazite dobro sta jedete.
UZGOJ STOKE I KLANJE

Kako uopste danas nastaju goveda? Veterinar prodje sa jednim velikim spricom, oplodi oko 600 krava. Tele koje se rodi, odmah se odvaja od krave. Majke ne sme ni da ga pogleda, ni da ga olize. Ako krava polize svoje tele, celi njen mlecni sistem se menja u pravcu dojenja teleta. Medjutim, to se ne dogadja ako radnici odmah odnesu tele. Materinski instinkt se onda ne pokrece, a endokrini sistem tako radi da proizvodi veliku kolicinu mleka. Ne vise 10 litara, nego 40 litara. Tele dobija kao zamenu za majcino mlek o, takozvano „mleko“ koje se pravi od mrtvih zivotinja. To se zove „zivotinjsko mleko“, ali nemojte da vas taj izraz zavara kao „stocno“ brasno. To je u stvari „crkotinsko mleko“. Naravno, tele onda ne raste 2 godine, nego raste 8-12 meseci i onda bude zaklano. U ovom procesu na svakom koraku se odstupilo od zakona prirode. Profit i samo profit je jedina etika moderne prehrambene industrije.

MLEKO

Problem je sto uzrocnik BSE-a moze da se otkrije samo kod krava starijih od 30 meseci, dok mladje ne mogu da se testiraju do sada poznatim metodima. „Super krava“ i dalje daje 30-40 litara mleka i mi to mleko pijemo. U mleku se nalaze krvne plocice, a poznato je da se u krvnim plocicama nalazi puno priona, uzrocnika BSE-a i drugih prionskih bolesti. Medjutim, niko o tome ovde ne govori. Svi kazu da je mleko zdravo. Mleko sada izgleda cisto, jer se danasnjim testovima ne moze dokazati prisustvo priona. Ali ne zaboravite da osoba koja ce mozda tek za 10 godina dobiti prionsku bolest, Alzhajmerovu ili Krojcfeld-Jakovljevu bolest, vec je sad ima.

Hormoni rasta su se ranije davali deci koja zaostaju u rastu. To je trenutno popravljalo stvar, ali je kasnije dolazilo do komplikacija. Dolazilo je do nesrazmernog sazrevanja kostiju, dolazilo je do tumora mozga, hormonalnog disbalansa i metabolickih poremecaja, pa su ova deca cesto umirala od toga. Zato je to izbaceno. Deci se ne daju hormoni rasta, ali se zato daju govedima! – hormoni i antibiotici i crkotinsko brasno. Ta goveda, naravno, zavrsavaju u stomacima ljudi.



Danas postoje psiholozi i psihijatri za nase kucne ljubimce. Dokazujemo koliko je nas Lesi bistar i pametan. A kad Lesi ugine, to jest umre, mi mu nacinimo pravi pogreb sa ceremonijom, pa mu jos i spomenik sa slikom nacinimo. Mnogi psi i drugi kucni ljubimci zive bolje nego mnogi ljudi. Zanimljivo je da ljudi koji zive zajedno sa jednom zivotinjom personifikuju istu kao da je covek, dok drugu zivotinju muce, ubijaju i jedu.

Zivotinje imaju neku vrstu svesti. Kada goveda idu na klanje, ona tacno znaju kuda idu. Sve zivotinje imaju strah od smrti, kao i ljudi. Jedan moj prijatelj koji je stanovao preko puta klanice, pricao mi je da otprilike negde na sredini mosta preko Majne pocinje takva strasna rika goveda, da to niko nije mogao da objasni. I ljudi koji rade u klanicama kazu da zivotinja zna da ce je oni ubiti. U stanju takvog stresa, zivotinja luci hormone agresivnosti, stresa, straha, endorfine i toksine iz vlastitih celij a. Uz vec spomenute hormone i antibiotike kojima su zivotinje tovljene, uz prione i mnoge druge uzrocnike kojima vrvi nasa snicla, ima ljudi koji veruju da je u tom koktelu smrti njihovo zdravlje, njihova snaga.

EPIDEMIOLOGIJA

To je samo vic – sto kazu da je u Nemackoj trenutno zarazeno samo 26 goveda. Ne moze se sada znati kolika je zaista razmera epidemije. Testovi nisu dovoljno senzitivni, a ovde se je tek otpocelo sa testiranjem. Inkubacija bolesti je duga i niko ne moze znati koliko je ljudi, goveda, a i drugih zivotinja inficirano i infektivno. U Engleskoj je do danas registrovano oko 200.000 BSE pozitivnih goveda. Crne cifre govore i o pola miliona goveda. Toliki broj sa tako slabim testovima. Kakva nas neugodna iznenadjena cekaju kada optimizujemo BSE test? Sve zivotinje koje su hranjene crkotinskim brasnom, a to je oko 98%, potencijalni su nosioci uzrocnika prionske bolesti.

Danas se ne moze znati koliko je ljudi inficirano BSE-om. Inkubacija traje i do cetrdeset godina, a nauci jos nije poznata razlika izmedju hronicnog i subakutnog razvoja prionske bolesti kod ljudi. Eksperti procenjuju da nas do 2010. godine ocekuje velika epidemija, i racunaju od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona mrtvih u Evropi!

U slucaju BSE-a covek moze da kaze: „Dobro, necu jesti meso.“ Ali ko se do sada inficirao, nema mu pomoci. Za sada nema leka. Jasno je da ako prion ne moze da se ubije toplotom od 200oC, onda ne pomaze ni sterilizacija kod hiruskih zahvata. I prioni i virus side mogu se preneti transfuzijom ili transplantacijom organa. Poznajem neke pacijente koji ne spadaju u rizicne grupe, a imali su peh da obole od side. Leze u bolnici kao zrtve, bez imalo vlastite krivice. Neutesno gledaju u jednu tacku i cekaju.

DA LI SE ZAISTA ZDRAVO HRANITE?



Niko od nas ne brine puno oko toga da procita etiketu na nekom proizvodu, da bi video sta sve on sadrzi. Proizvod je spolja lep, mozda je glavni sastojak veoma zdrav. Nekad je vrlo tesko spolja prepoznati sta je to zapakovano, jer je proizvod toliko preradjen da je postao neprepoznatljiv.

Poznajem jednog momka koji ne jede meso. Sedim u kantini na Univerzitetskoj klinici i gledam kako ovaj moj drug, ubedjeni vegetarijanac, istresa iz flase „Magi“ na svoju salatu, i to u solidnoj kolicini. Zaprepastilo me je to koliko ljudi malo znaju o time sta stavljaju u usta i koliko neograniceno veruju onima koji u njima ne vide nista drugo osim svog profita. Ja sam nedavno slucajno saznao kako se pravi „Magi“. Sve sto umre, ugine, umre od zivotinja, bukvalno sve, bez obzira na bolest, bez ostatka donosi se u jednu ogromnu halu prepunu pacova i miseva. Da to vidite ne biste verovali svojim ocima. Kako to zaudara! Sudnji dan. Nece đavo unistiti zemlju vatrom, vec smradom. Smrad je sto puta gori od ognja. A onda dolazemalii veliki bageri, uzimaju svojim velikim kasikama zivotinje, i te naduvene poluraspadnute lesine stavljaju u jedan ogroman lonac. U tom loncu kljuca sona kiselina (HCl). Crkotine se bacaju u tu kljucalu sonu kiselinu i kljucaju dok se potpuno ne rascine do atoma. Onda se ta neobicna „corba“ zacini natrijumovim hidroksidom da bi se PH (kiselost) dovela na fizioloski nivo, da bi to moglo da se unosi u ljudski organizam. Jos se u „to“ stavljaju vestacke arome. „Magi“ se onda hladi, flasira, i na simpaticne flasice lepi se etiketa koja otvara apetit svima, pa i vegetarijancima koji ne znaju sta cine kada time izdasno zacine salatu. Tek posle nekoliko dana sam ovom svom kolegi ispricao ovu kratku pricu. On mi nije verovao, raspitivao se, trazio na internetu, i odmah je raskrstio sa „Magijem“. To je prosto neverovatno kako se narod masovno truje uzimajuci smesu ogromnog broja otrova u sebe i kako u potpunom neznanju ruinira svoje zdravlje. Kako nas ubijaju i truju na najbrutalniji, najbestijalniji nacin, a mi nemamo pojma ni o cemu.

Neki ljudi kazu: „Mi se hranimo iskljucivo biljnom hranom, samo jos jedemo mleko i jaja.“ Danas to izgleda vise ne vazi. Onaj ko jede mleko i jaja, koja su dobijena od stoke koja je hranjena crkotinskim brasnom, i sam jede crkotinu.
SIDA IZ TANJIRA!

Sada cu govoriti o dva brata iz Demokratske Republike Kongo. U pitanju su dva brata majmuna – simpanze. Jedan se zvao Merlin i ziveo je do 1985. godine. Koristili su ga u americkim vazduhoplovnim jedinicama u Kongu da regrutuje druge majmune za neke cudne americke vojne ciljeve. Godine 1985. Merlin je umro od starosti, a iz njegovog tela je tek nedavno bio izolovan jedan virus pod imenom Simian immunodeficiency virus (SIV). Danas znamo da od SIV-a potice virus HIV1, to jest virus side. Ova dva virusa se skoro uopste ne razlikuju. Africki zeleni majmuni, simpanze, a i mnogi drugi majmuni su prirodni domacini virusa SIV-a. Cudno je da nijedan od majmuna nikad nije oboleo od majmunskog virusa side. Postoji 16 vrsta Simian immunodeficiency virus-a kod majmuna i nijedan nije patogen za majmune. Oni su zdravi nosioci tih virusa. Oni zive sa njima i umiru, a da se ne razbole od njih. Medjutim, ljudi u Kongu, u zapadnoj i centralnoj Africi, jako su voleli da jedu majmune. Ubijali su ih i za njih je majmunsko meso bilo najveca poslastica. Cak nisu cedili ni krv, jer je kod nekih Afrikanaca obicaj da ostave krv da bi meso bilo ukusnije.



Dugo godina se nije nista dogodilo. Medjutim, 1959. godine dogodio se bioloski skok ovog virusa sa majmuna na coveka putem konzumiranja majmunskog mesa. Postoji oko 160 vrsta majmuna, a skoro svi majmuni u zapadnoj i centralnoj Africi su normalni nosioci jednog od 16 majmunskih virusa za nedostatak imuniteta (immuno deficiency). Ranije se smatralo da je virus side nastao putem polio vakcinacije 1957. godine koju je u Africi sprovela Svetska zdravstvena organizacija, a koja je dobijena delom od bubrega spomenutih majmuna. Medjutim, danas je ta teza iz vise razloga opravdano odbacena. Danas ozbiljna nauka zna da je virus side kod ljudi jos neadaptirani mutant majmunskog SIV-a. Koliko ce miliona ili milijardi ljudi odneti virus side dok se ne adaptira i kod ljudi i postane bezopasan kao majmunski, to niko danas ne zna.

Virus side je prvi put izolovan kod muskarca iz Konga koji je umro 1959. godine. Danas imamo 50 miliona inficiranih u svetu, od cega je 20 miliona vec umrlo. U poredjenju sa srednjovekovnom „crnom smrti“ kada je umrlo 25 miliona Evropljana, ili sa spanskim encefalitisom 1918.-1919. godine kada je takodje umrlo 25 miliona, mogli bi da pomislimo da je vreme da ova epidemija prestane. Medjutim, ona nece prestati iz prostog razloga sto se stalno odvija globalizacija sveta i bukvalno seoba naroda svakog dana na svakom aerodromu, i sto se skoro nista ne cini da se sprece putevi sirenja ovog virusa. Virus tako brzo mutira da nijedan imuni sistem nije u stanju da razvije bilo kakav front protiv njega.

1969. godine, jedan decak iz Sent Luisa (USA) umro je od tada nepoznate bolesti. Pre par godina je iz njegovog tela izolovan virus side. Kako se ovaj decak uopste zarazio? 1976. godine iz lesa jednog Norveskog mornara, takodje je izolovan virus side.

U Zimbabveu, u velikim gradovima, kod vise od 70% zena izolovan je virus side iz krvi. Skoro da i nema zivih ljudi izmedju 15 i 49 godina u nekim regionima. Ostali su skoro samo deca i starci. Sahrane su tamo masovne, svakog dana. Na jednom groblju je zakopano 108 umrlih od epidemije. Prolazi se mnogo kilometara, a da ne mozete sresti odraslog coveka, narocito u Zimbabveu. Deca lutaju okolo i ne moze im se pomoci. Ne idu u skolu, jer skole ne rade. Ako su jos dede i bake zivi, ta deca su srecna jer ima ko da ih zbrine.

Od 50 miliona HIV pozitivnih u svetu, u Africi se nalazi 40 miliona. Razmere katastrofe su nesagledive, prognoza nezahvalna i neizvesna. Molim vas, zapamtite da epidemije AIDS-a i BSE-a nisu prirodne katastrofe. Oba zla dosla su iz poremecenog odnosa u prirodi, koje je prouzrokovao covek.

Vestinet

GMO kukuruz otrovan i beskoristan


Foto: Guliver Image/Getty Images

ISTRAŽIVANJE obavljeno prošle godine, rezultati kojega su nedavno objavljeni, pokazali su zabrinjavajuću razliku između genetski modificiranog i običnog kukuruza.

Usporednu analizu i iistraživanje naslova The Corn Comparison Report dostavila je organizacija Profit Pro, a objavila udruga koja se bavi podizanjem svijesti o opasnostima GM hrane Moms Across America. Analizirana su oba tipa kukuruza u količini od oko 27 kilograma.

Opasnost GM kukuruza je, ističe se u istraživanju, dvostruka. Prva aspekt odnosi se na činjenicu da je "pravi" kukuruz mnogo nutritivno bogatiji od genetski modificiranoga. Tako se ističe da pravi kukuruz ima čak sedam puta više mangana, 437 puta više kalcija, 56 puta više magnezija te 16 puta više kalija od genetski modificiranoga. Tako osiromašen kukuruz gubi ljekovita svojstva i ulogu zdrave namirnice po kojoj je poznat.



Druga poražavajuća činjenica su visoke razina formaldehida i glifosata. Formaldehid je kancerogeni otrovan plin topljiv u vodi, a glifosat je otrovni herbicid. Prema istraživanju, u genetski mmodificiranomkukuruzu nađeno je 200 čestica na milijun formaldehida, a u neizmjenjenome niti jedna. Glifosata je u GM kukuruzu pronađeno 13 čestica na milijun, a u neizmijenjenome 0. Kako se ističe u tekstu, ovakve količine formaldehida i glifosata dokazano su opasne i otrovne.



(Index.hr)

Genetski modificiran kukuruz može prouzrokovati preuranjenu smrt, a Europa to ignorira


Ilustracija: Srećko Niketić/Cropix

IAKO je francuska studija pokazala štetnost genetski modificiranog kukuruza, Europa to ignorira. Francuski su znanstvenici, naime, objavili da su štakori hranjeni genetički preinačenim kukuruzom tvrtke Monsanto ili izloženi Monsantovim dobro prodavanim herbicidom Roundup pod povećanim rizikom od obolijevanja od tumora, oštećenja nekih organa i preuranjene smrti.

Do sada je samo Rusija privremeno zabranila uvoz kukuruza tvrtke Monsanto koji je na štakorima pokazao povećani rizik od obolijevanja od tumora, oštećenja organa i preuranjenu smrt.

Tijelo Europske unije za sigurnost hrane ustvrdilo je da studija nije dovoljno znanstveno kvalitetna da bi se izvlačili zaključci o sigurnosti takvih usjeva.

(Index.hr)