Uvac: Divlja lepota


Klisura reke Uvac - netaknuta priroda na jugozapadu Srbije. Prava atrakcija vožnja čamcima, konak u brvnarama, hrana sa njive... Najveće stanište beloglavih supova



KLISURA reke Uvac, sa meandrama i tri jezera - Uvačkim, Zlatarskim i Radoinjskim, seoska idila, more četinara, breza, proplanaka i cvetnih livada u okolini - na Zlataru, Javoru, Bosanju, Smudinogama i Murtenici i tradicionalno gostoprimstvo meštana - godinama su glavni adut turističke ponude novovaroškog kraja.

Ovde, na nadmorskoj visini od 900 do 1.400 metara i sredini puta Beograd - južni Jadran, mnogi traže predah i okrepljenje, a u letnjim mesecima, ali i spas od žege, jer su u ovom mestu jutra i večeri sveže, a noći prohladne.


Od kako su pre pola veka neimari pobili prvu od tri brane u srce pešterskog delije i kičmu Starog Vlaha, Uvac je nestao sa geografskih karata. Hidroenergetski potencijal reke iskorišćen je 95 odsto, a meštani, do tada stočari, drvoseče i rabadžije - postaju i čamdžije, a uzgred se bave i turizmom. Oni nude boravak u brvnarama i hranu sa svojih njiva i trpeza - zlatarski sir, kačamak, papriku u pavlaci, heljdopitu, pršutu, jagnjetinu...



Klisura Uvca je najveće stanište beloglavih supova u Srbiji - orlova koji se hrane čisteći prirodu od strvina. O koloniji ove retke ptice u specijalnom rezervatu prirode, ali i očuvanju okoline i dočeku gostiju brine preduzeće Rezervat „Uvac“.

- Privodimo kraju izgradnju Vizitorskog centra u Kokinom Brodu, koji će biti kapija rezervata i info centar - ističe Darko Ćirović, iz Rezervata „Uvac“. - Ovde će biti i etno-kutak, a gosti će moći da kupe suvenire i proizvode ovog kraja, da ugovore vožnje čamcima, kao i da kupe dozvole za ribolov.

Čuvari rezervata su ujedno i vodiči na tri jezera u dužini od oko 50 kilometara i u okolini klisure. Na Uvačkom jezeru je, ističe Ćirović, markirano i uređeno 20 kilometara staza, a na Zlatarskom su započeli radovi, od Amzićkog zaliva, preko Jovanovića,


Krivodola, do Puljaka i Pavlovića broda. Prošlog leta uređeno je i 550 metara Ledene pećine, koja je deo Ušačkog pećinskog sistema, dugog 6.185 metara. Do Ledene pećine se prilazi vodom - od Sjenice ili sa brane HE „Uvac“ na Rastokama.

Сливови

Све реке Србије припадају сливовима трију мора: јадранског мора, егејског мора и Црног мора.

Црноморски слив

Површина Црноморског слива у Србији је највећа, покрива површину од 81,261 km² или 92% територије Србије. Све веће реке Србије припадају овом базену Тиса, Сава, Велика Морава, Дрина и све се оне преко Дунава уливају у Црно море.

Јадрански слив

Јадрански слив у Србији захвата површину од 4,500 km² или 5% од површине Србије. Овај базен обухвата западни део Косова и Метохије, са реком Бели Дрим, која се у Албанији спаја са Црним Дримом и онда се стварајући реку Дрим уливају у Јадранско море. Мањи део слива обухваћен је реком Црни Камен−Радика у јужном делу Горе.
Егејски слив

Најмањи од три слива је Егејски слив са површином од 2,650 km² што је 3% од територије Србије. Егејски слив покрива јужни део Србије до границе са Македонијом и Бугарском. Овај слив обухвата сливове трију река Лепенац, Пчиња и Драговиштица. Лепенац и Пчиња се уливају у реку Вардар у Македонији, а Драговиштица се улива у реку Струма у Бугарској, и наравно, све три преко утока у Егејско море.
Занимљивост

Сва три слива се граниче на дрманској глави, врху Црнољева на Космету. Ово је хидрографски чвор Србије и један од важнијих на Балкану, зато што дели три од укупно четири слива. Четврти је Јонски слив, припада јонском мору.

Дунав



Дунав на граници Мађарске и Словачке



Слив Дунава
Дужина     2.888 km

Дунав (нем. Donau, слов. Dunaj, мађ. Duna, украјински Дунай, рум. Dunărea, тур. Tuna) је најдужа река у Европској унији и друга најдужа река у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду спајањем мањих река Берге и Бригах код града Донауeшингена. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.



Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах па одатле Дунав носи назив Donau. Међутим на мермерној плочи у Фирстенбершком парку код Донауешингена, која је много старија од монографског записа места, на самом врелу реке Бригах (слика), пише: CAPUT DANUBII, тј. Глава Дунава.

Дужина Дунава кроз Србију износи 588 km.



Dunav kroz Djerdapsku klisuru

Beli Drim

Beli Drim je reka, koja spajanjem sa Crnim Drimom u severoistočnoj Albaniji, kod grada Kukeša, čini reku Drim. Dužina Belog Drima je 175 km (156 km u Srbiji, 19 km u Albaniji) i najduža je reka na Kosovu i Metohiji. Reka Beli Drim izvire ispod planinskog venca Rusolije u Metohiji, desetak km severno od Peći i protiče kroz polu-krašku regiju Metohije. U početnom delu svoga toka, Breli Drim je reka ponornica, koja se pojavljuje kao snažan izvor i vodopad visine 25 metara u blizini sela Radovac. Beli Drim pripada slivu Jadranskog mora.Izvor Belog Drima u podnožju planine Rusolije nalazi se na nadmorskoj visini od 580 metara, a visina mesta spajanja sa Crnim Drimom je na 240,8 metara. Beli Drim teče na istok i prima vode Istočke reke, pa njegov tok skreće prema jugu. Ostatak toka Belog Drima prolazi kroz veoma plodnu i gusto naseljenu centranu Metohiju, poznatu kao Podrima.

Neobično je da se veliki gradovi ovog područja ne nalaze na samoj reci, već u njenoj blizini /Peć, Djakovica/. Beli Drim ima dosta pritoka : Pećka Bistrica, Dečanska Bistrica, Erenik, Istočka reka, Klina, Miruša, Rimnik, Topoluga i Prizrenska Bistrica. Endemske šarsko-pindske vrste kao što je "baldaccii" se nalaze u Kanjonu Belog Drima, u blizini sela Zrze. Gornji tok reke Beli Drim je plodna ravnica koja je bila naseljena još u preistoriji. Tok Belog Drima je imao veliki značaj krajem 13. veka kao sedište srpske sredjovekovne države i za ujedinjenje oblasti koje je već davno pre toga nastanjivao srpski narod u južnim delovima balkanskog poluostrva. Razvođe reke Belog Drima je pod snažnim uticajem toplih vazdušnih masa koje dolaze sa Jadranskog mora.

Drina

Reka Drina se nalazi u zapadnoj Srbiji, 210 km od Beograda i čini prirodnu granicu izmedju Srbije i Bosne i Hercegovine. Drina nastaje spajanjem Tare i Pive kod Sćepan Polja, izmedju vrtoglavih masiva Sinjajevine /2.277 m/ i Durmitora /2.520 m/ u Crnoj Gori, a posle 345 km toka se uliva u reku Savu. Drina sa svojim pritokama preseca gotovo čitav dinarski planinski sistem, stvarajuci hidroenergetski potencijal bez premca na Balkanu. Reka Drina je raj nedirnute prirode, planinskih vrhova i bujnih šuma i smatraju je jednom od najlepših rečnih tokova Evrope. Reka Drina je planinska, obimna, zelena, božanstvena, talasasta reka sa brzacima, koja protiče i huji kroz pejsaže prelepih okolnih planina, klisura, kanjona, šuma i vrtoglavo čistog vazduha. Desnu stranu sliva Drine čine kanjonske pritoke posebne lepote - Rača, Derventa, Nevenski potok, Crni potok, Brusnica, Žepa i Rzav.

Preko reke Drina postoji mnogo mostova, medju kojima je najpoznatiji Stari most u Višegradu, koji je 1571. godine sagradio Mehmed Pasa Sokolovic i koji je stekao svetsku slavu čuvenim romanom Ive Andrića - "Na Drini Ćuprija". Desna strana Drine je krečnjačka, izrazito strme obale, nad kojom se, skoro vertikalno, diže planina Tara i njeni veličanstveni vidikovac Bilješka stena /1000 metara nadmorske visine/ i prirodno stanište Pančićeve omorike, Stolac. Na padinama Tare su mnoga kraška vrela, među kojima je najpoznatije vrelo u Perućcu. Od njega počinje rečica Vrelo, duga samo 365 metara, zbog čega nosi ime "godina". Ona je veoma bogata vodom, koja u Drinu otiče niz tri prelepa vodopada. Na reci Drini žeđ namiruju beloglavi supovi, retki golubovi, jeleni, zečevi, vukovi, medvedi... Reka Drina predstavlja pravi raj za ribolovce tokom citave godine, zahvaljujući izvanrednim ribolovackim terenima, posebno za fly-fišing, mušičarenje. Uz kanjon Trešnjice, pritoke reke Drine, nalaze se stameni planinski vrhovi visine iznad 1000 metara koji su prirodno stanište beloglavog supa ! Spustovi ( splavarenje, rafting) niz Drinu su pogodni od aprila do oktobra. Svojim karakteristikama reka Drina privlači zaljubljenike u ekstremne sportove u očuvanoj prirodi, zahvaljujući vertikalnim liticama kanjona i pritokama, koji su raj za planinare i alpiniste....

Kanjon Drine

Tisa

Reka Tisa, svojom ukupnom dužinom od oko 977 kilometara, predstavlja najveću pritoku Dunava. Tisa nastaje u Ukrajini, u zapadnim Karpatima, spajanjem Crne Tise i Bele Tise, koje izviru na 960 metara, odnosno 1.700 metara nadmorske visine. Reka Tisa protiče kroz Ukrajinu, Slovačku, Rumuniju, Mađarsku i Srbiju. Deo toka reke Tise kroz Ukrajinu ima karakteristike brze planinske reke sa najvećim padom u Evropi.Pri povoljnom vodostaju, plovidba Tisom je moguća u dužini od oko 690 kilometara, od ušća u Dunav u Mađarskoj. U Srbiji tok Tise iznosi 164 kilometra, od ušća u Dunav do srpsko-mađarske granice, što obuhvata oko 17 procenata njenog ukupnog toka. Tisa predstavlja prirodnu granicu između Bačke, na desnoj, i Banata na levoj obali, a pošto dodiruje i Srem na ušću kod Starog Slankamena, predstavlja pravu vojvođansku reku. Svojom širinom i nemirnim tokom, predstavlja "žilu kucavicu" Vojvodine i mesto za odmor brojnim turistima, putnicima i ribarima. Vikend naselje "Aradac" se nalazi na teritoriji opštine Zrenjanin, na 37. kilometru reke Tise i predstavlja pravu turističku oazu za kupače i turiste u letnjem periodu.

Na Bisernom Ostrvu i obali Mrtve Tise su slikovite vinogradarske kućice, ušuškane u male vinograde i voćnjake i simpaticni restorani na obali reke koji sluze samo sveze ulovljenu ribu. Ovde se pecarosima ne nude samo odlicne mogucnosti za pecanje, vec I predivna priroda I odlicne mogucnosti raznovrsnog smestaja. Maleni puteljci vode kroz barsko rastinje i trsku do daščanog mola sa koga se peca, kupa i gde se privezivuje čamac. Ovo je mesto za uživanje u autentičnom vojvodjanskom ambijentu (sto uključuje i komarce).

Morava

Južna Morava je reka ukupne dužine od 246 kilometara koja tece kroz Južnu Srbijiu. Južna Morava nastaje u Skopskoj Crnoj Gori od Ključevske i Slatinske reke, koje daju Binačku Moravu. Tek nakon spajanja Binačke Morave sa Preševskom Moravicom kod Bujanovca, nastaje Južna Morava. Zapadna Morava, ukupne dužine 308 km sa Golijskom Moravicom, nastaje kod Požege, spajanjem Golijske Moravice i Đetinje. Dolina Zapadne Morave je kompozitna - protiče kroz 4 kotline i Ovčarsko-kablarsku klisuru.

Nakon izlaska iz Stalaćke klisure, Južna Morava se spaja sa Zapadnom Moravom, odakle zajedno formiraju Veliku Moravu, koja se kod Smedereva uliva u Dunav. Ukupna dužina Velike Morave je 493 km, što je čini najdužom nacionalnom rekom u Srbiji. Veće pritoke Velike Morave su Crnica, Ravanica i Resava sa desne, i Lugomir, Belica, Lepenica i Jasenica sa leve strane. Ploveći Moravom, imate mogućnost da upoznate poslednje skele i skeledžije, "zaboravljene" vodenice, drevne pravoslavni manastire, nepoznata istorijska mesta i očuvanu tradiciju.

Lim

Živopisna reka Lim nastaje u podnožju Prokletija, kao otoka iz prelepog Plavskog jezera /Crna Gora/, na 999 metara nadmorske visine. Lim svojim tokom prolazi kroz gradiće-varoši Andrijevicu, Berane, Bjelo Polje, Prijepolje, Priboj i Rudo, a u podnožju Medveđe, na 299 metara nadmorske visine, svoj put završava kao pritoka Drine.

Zahvaljuju'i svojim divljim vodama, Lim je jedna od najzanimljvijih i najizazovnijih reka za splavarenje u Srbiji, kao i omiljena destinacija u PANACOMP programima. Naziv Lim vuče koren iz latinske reči „limes" što znači granica, što je on svojim tokom i bio, granica istočnog i zapadnog Rimskog carstva, Otomanske i Austrougarske imperije, ali nosi i keltsko značenje, jer na keltskom jeziku znači: llyn - llym, - piće, voda, jezero... Dragoljub R. Simović: "Lim je čuvao svoje čari za sam početak 21. veka, kada je nama, grupi neustrašivih entuzijasta, dozvolio da uronimo u njene smaragdno zelene svete vode, a sam taj čin izmenio je naše živote iz korena. Postali smo prvi Limski splavari i ambasadori Lima"..

Ibar


Ibar nastaje na severnoj strani divlje planine Hajle /2400 metara/, kod Rožaja u Crnoj Gori. Ibarska dolina se prožima kroz opštine Rašku i Kraljevo, gde Ibar teče u dužini od 65 km, duboko usecajući svoj tok u Ibarsku klisuru, koja je u jednom delu poznata kao "Dolina kraljeva" ili "Dolina jorgovana". Dobila je naziv po mnostvu srednjovekovnih manastira koje su pored moćne reke osnivali srpski kraljevi. U Kosovskoj Mitrovici Ibar deli grad na dva dela. Ibar se kod Kraljeva uliva u Zapadnu Moravu.

Ibar protiče kroz živopisne predele Zapadne Srbije i poznat je po brojnim brzacima i bukovima. Ibar u svom toku prima veći broj pritoka planinskih reka bogatih vodom: Studenica, Sitnica, Raska, Dubočica, Lopatnica i Pivnica. Reka Ibar je pogodna za ribolov, splavarenje i kajakaški sport. Sportsko-turistička manifestacija "Veseli spust" je veoma uzbudljiv sportsko-avanturistički dogadjaj - splavarenje od tvrdjave Maglić do Kraljeva, okuplja hiljade ljubitelja rečne avanture željnih brojnih radosti. Za rafting Ibrom je najpodesniji period od maja do oktobra. Tokom maja i juna je vodostaj Ibra najveći, zbog topljenja snega, kada rečni brzaci dostižu visok stepen divljih voda. Rafting niz Ibar počinje u Ušću, gde je reka prepuna tesnaca, brzaka i virova, koje kasnije smenjuje miran tok. Posle 3,5 sata splavarenja Ibrom u dužini od 25 km, "rečna avantura" završava ispod srednjovekovnog grada Maglića. Nešto lakša tura splavarenja Ibrom počinje ispod Maglića, a završava se posle 16 km kod Mataruške Banje. U letnjem periodu je Ibar bistra reka, svetloplavo-zelene boje, čija pogodna toplota vode omogućava osvežavajuce kupanje.



Duljina 276 km
Površina porječja 8.059 km²
Izvor Hajla, Crna Gora
Ušće Kraljevo, Srbija
Države Crna Gora, Kosovo, Srbija
Gradovi Kosovska Mitrovica
Ulijeva se u Zapadnu Moravu

Reka Uvac - Specijalni rezervat prirode Uvac




Reka Uvac se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, između Nove Varoši i Sjenice, na oko 250 km od Beograda. Reka Uvac protiče između severnih padina veličanstveno lepog Zlatara, južnih ogranaka zlatiborskog planinskog masiva i padina Javora. Uvac je najduža pritoka Lima. Uvac ima karakter planinske reke, što omogućava izraziti hidroenergetski potencijal, zahvaljujući čemu su na ovoj reci podignute tri brane, koje su formirale tri veštačka jezera : Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko jezero.

Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero u dolini Uvca, smešteno između planina Zlatara na jugozapadu i Murtenice na severoistoku, na svega 10 do 15km od Nove Varoši. Zlatarsko jezero je nastalo 60-ih godina 20. veka izgradnjom brane na reci Uvac kod Kokinog Broda. Brana elektrane je visoka 83 metra i najveća je zemljana brana izgrađena u Evropi, a nivo Zlatarskog jezera zbog nje varira i do 45 metara. Na obalama Zlatarskog jezera nalazi se najveće stanište beloglavog supa na Balkanu. Zlatarskom jezeru pripadaju i čuveni meandri reke Uvac.
Deo klisure reke Uvac, površine 2717 ha, koji se prostire na liticama na nadmorskoj visini od 902 do 1276 metara, proglašen je Specijalnim rezervatom prirode Uvac, jer je prirodno stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, /beloglavog supa -"čistača prirode" i ribe mladice/, reliktnih vrsta u Evropi. Okružena šumama omorike i breze, mirisnim livadama, proplancima, obližnjim "gorskim" jezerima, neotkrivenim pećinama i vodenim bogatstvima reka Lim, Uvac, Mileševke i Bistrice, klisura Uvca je pravi izazov onima koji tragaju za jedinstvenim doživljajima i ekološkim odmorom. Specifična ruža vetrova čini poseban fenomen spoja mediteranske i planinske klime, sa maksimalnim brojem sunčanih dana. Blagotvoran vazduh Zlatara, obogaćen terpentinom i ozonom sa vrhova Ozrena, pruža posebno okrepljenje u šetnjama proplancima bogatim lekovitim biljem i posmatranju beskrajnih vidika za pamćenje...

Reka Uvac izvire na 560 m nadmorske visine, 16 km jugozapadno od Sjenice. Dužina reke Uvac, koja ima karakter izrazite planinske reke u fazi veoma aktivne erozije, iznosi 119 km. Gornji deo sliva Uvca prostire se do mesta Krstac, gde se sastaju Uvac i Vapa. Njegov veci deo čini prostrana, slabo pošumljena i obrasla gustom travom, Sjenička visoravan na visini 1000 - 1400m. Sjenička visoravan je vecim delom sastavljena od karstifikovanih krečnjaka kroz koje znatan deo vode ponire, zbog čega ovaj deo sliva ima malo površinsko oticanje. Srednji deo sliva prostire se od sastava Uvca i Vape do sela Radoinja. Donji deo sliva Uvca se prostire od sela Radoinja do ušca Uvca u Lim. Ovaj deo sliva je uzak, sa duboko usečenom veličanstvenom dolinom Uvca. Padovi korita imaju svoje specifičnosti : odlikuje ga pad korita Uvca uzvodno od Radoinje od 3-4 promila, a nizvodno od Radoinje u dužini od 50 km 9-10 promila. Zbog takvog, u prirodi neuobičajenog, rasporeda padova duž jednog rečnog korita, nastala je i visinska razlika korita Uvca i Lima od 400 metara sto je omogućilo da se vode Uvca akumuliraju i prevedu u Lim radi energetskog korišćenja. Njene vode su pretvorene u akumulacije Uvac, Kokin Brod i Radoinja i pripadaju Limskom hidroenergetskom sistemu.

Jezero Uvac, na nadmorskoj visini od 985 m, izmedu sela Akmačića i Bukovika, nastalo podizanjem brane uzvodno od Zlatarskog jezera je posle Vlasinskog jezera - najveće veštačko jezero u Srbiji. Brana je dugačka 160 m, a visoka 110 metara. Iza brane je stvoreno veštačko jezero koje akumulira različite količine vode, od 212 miliona m3, kada sa maksimalnim vodostajem jezero dostiže dužinu od 20 km, do 42 miliona m3, kada se dužina jezera smanjuje na 7,7 km. Površina jezera je 6,10 km2, a najveća dubina 100 m. Zbog klisurastog sklopa doline Uvca, jezero ima veliku dužinu, a siroko je 500 metara. Prevođenjem voda iz Pešterskog polja, koje su podzemnim tokovima preko ponornice Boroštice oticale ka Bjelopoljskoj bistrici, a zatim i u Vapu i Uvac, uvećane su vode jezera Uvac za 10 %, iz koga se voda usmerava na turbine hidroelektrane "Uvac", puštene u rad 1979. godine. Završetkom ove hidroelektrane iskorišćen je značajan hidroenergetski potencijal Uvca i njegovih pritoka iz gornjeg dela sliva.

Uvac je reka koja nosi mnoge tajne - od izvora ispod misterioznog "Krova Srbije" - Peštera, do ušća u Lim. Vrletne litice kanjona Uvca, biljni i životinjski svet, te sastav zemljišta, razlog su što ovo područje često obilaze brojni stručnjaci. Posećuju ga i speleolozi, pokušavajući da poniknu dublje u utrobu strmih recnih obala, jer je samo desetak kilometara severno od Sjenice, Uvac krio jednu od svojih tajni. Dugo su meštani tog kraja i stručnjaci, smatrai da u zaseoku Ušak, sela Gornje Lopiže, postoje Ušačka i Ledena pećina. Niko nije ni slutio da je u krečnjacima Pečanskog brda priroda sagradila jedan od najzanimljivijih prirodnih objekata u Srbiji i svojevrstan prirodni fenomen - jedinstven pećinski sistem dug više od šest hiljada metara, sa brojnim kanalima u nekoliko nivoa, dvoranama, sifonima i pećinskim ukrasima. Vertikalni ulaz u jamski deo Ušačke pećine, dužine oko četrdeset metara, nalazi se nedaleko od prvog ulaza, u predelu koji se naziva Miletin Do. Dno jame je usko, a kroz jedan od dva kanala stiže se do prelepe Velike dvorane. Njen donji deo nagnut je prema Veznom kanalu, kojim se stiže do glavnog prolaza kroz Ušačku pećinu. Na mestu gde počine Vezni kanal odvaja se prolaz sa stubovima, prebogat ukrasima i odakle se može stici do Ledene pećine. Od tog kraja kanala počinje Ledena pećina i završava se izlazom u kanjon Uvca. Ukupna dužina svih kanala tog dela iznosi oko 2.100 metara. Oburvani blokovi krečnjaka, šljunka, glinovita zemlja, govore o dužini procesa nastajanja te pećine. Ukrasi Ledene pećine, u vidu dugačkih draperija i saliva, koji ponegde dostižu i do deset metara, iako deluju hladno, lepotom zaustavljaju dah. Ispod jednog saliva teče potok i posle desetak metara nestaje u pukotini. Izvor bistre vode, zapravo, malo jezero, prepreka je da se priđe dvorani, sa čije se tavanice spuštaju tanki stalaktiti. Uski ravni, strmi ili ponorski kanali, kade s vodom i dvorane Ledene pećine, visokih sredisnjih stubova, koji dostižu visinu i do deset metara, su pravi izazov za avanturiste i ostaju dugo u secanju. Svetlost lampe odbija se od belih vitkih stubova, a poneki su prošarani crvenkastim ili sivkastoplavim nijansama. Takav umetnik u stvaranju neobičnog i lepog može da bude samo strpljiv neimar pun mašte, kakva je priroda. Bajkolika dolina Uvca, gde je izlaz Ušačkog pećinskog sistema, pogodan je za kampovanje, pa ovde, naročito leti, borave mnogi kamperi. Do izlaza može da se priđe prilično lako i da se prošeta stotinak metara, ali je to zadovoljstvo namenjeno samo onima koji su pecinski sistem detaljno istražili, te mogu da prođu kroz lavirinte brojnih kanala. Ko zna, možda se iza odvaljene krečnjačke stene, ukrašene ledenim stalagmitima, krije prolaz u neistraženi svet, skriven duboko u utrobi zemlje....

Uredbom Vlade Republike Srbije, područje doline Uvca u kome su Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero, brda u međurečju reka Uvca i Vape i delovi njihovih pritoka Veljušnice, Zlošnice, Marića reke, Tisovice, Vršavine, Kladnice i više potoka, stavljeno je pod specijalni režim zaštite i proglašeno za Zaštićeno Prirodno dobro Prve kategorije od izuzetnog značaja, koje se prostire na 7.543 hektara.

Reka Uvac se nalazi u jugozapadnoj Srbiji, između Nove Varoši i Sjenice, na oko 250 km od Beograda. Reka Uvac protiče između severnih padina veličanstveno lepog Zlatara, južnih ogranaka zlatiborskog planinskog masiva i padina Javora. Uvac je najduža pritoka Lima. Uvac ima karakter planinske reke, što omogućava izraziti hidroenergetski potencijal, zahvaljujući čemu su na ovoj reci podignute tri brane, koje su formirale tri veštačka jezera : Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko jezero.

Zlatarsko jezero ili jezero Kokin Brod je veštačko jezero u dolini Uvca, smešteno između planina Zlatara na jugozapadu i Murtenice na severoistoku, na svega 10 do 15km od Nove Varoši. Zlatarsko jezero je nastalo 60-ih godina 20. veka izgradnjom brane na reci Uvac kod Kokinog Broda. Brana elektrane je visoka 83 metra i najveća je zemljana brana izgrađena u Evropi, a nivo Zlatarskog jezera zbog nje varira i do 45 metara. Na obalama Zlatarskog jezera nalazi se najveće stanište beloglavog supa na Balkanu. Zlatarskom jezeru pripadaju i čuveni meandri reke Uvac.
Deo klisure reke Uvac, površine 2717 ha, koji se prostire na liticama na nadmorskoj visini od 902 do 1276 metara, proglašen je Specijalnim rezervatom prirode Uvac, jer je prirodno stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, /beloglavog supa -"čistača prirode" i ribe mladice/, reliktnih vrsta u Evropi. Okružena šumama omorike i breze, mirisnim livadama, proplancima, obližnjim "gorskim" jezerima, neotkrivenim pećinama i vodenim bogatstvima reka Lim, Uvac, Mileševke i Bistrice, klisura Uvca je pravi izazov onima koji tragaju za jedinstvenim doživljajima i ekološkim odmorom. Specifična ruža vetrova čini poseban fenomen spoja mediteranske i planinske klime, sa maksimalnim brojem sunčanih dana. Blagotvoran vazduh Zlatara, obogaćen terpentinom i ozonom sa vrhova Ozrena, pruža posebno okrepljenje u šetnjama proplancima bogatim lekovitim biljem i posmatranju beskrajnih vidika za pamćenje...

Reka Uvac izvire na 560 m nadmorske visine, 16 km jugozapadno od Sjenice. Dužina reke Uvac, koja ima karakter izrazite planinske reke u fazi veoma aktivne erozije, iznosi 119 km. Gornji deo sliva Uvca prostire se do mesta Krstac, gde se sastaju Uvac i Vapa. Njegov veci deo čini prostrana, slabo pošumljena i obrasla gustom travom, Sjenička visoravan na visini 1000 - 1400m. Sjenička visoravan je vecim delom sastavljena od karstifikovanih krečnjaka kroz koje znatan deo vode ponire, zbog čega ovaj deo sliva ima malo površinsko oticanje. Srednji deo sliva prostire se od sastava Uvca i Vape do sela Radoinja. Donji deo sliva Uvca se prostire od sela Radoinja do ušca Uvca u Lim. Ovaj deo sliva je uzak, sa duboko usečenom veličanstvenom dolinom Uvca. Padovi korita imaju svoje specifičnosti : odlikuje ga pad korita Uvca uzvodno od Radoinje od 3-4 promila, a nizvodno od Radoinje u dužini od 50 km 9-10 promila. Zbog takvog, u prirodi neuobičajenog, rasporeda padova duž jednog rečnog korita, nastala je i visinska razlika korita Uvca i Lima od 400 metara sto je omogućilo da se vode Uvca akumuliraju i prevedu u Lim radi energetskog korišćenja. Njene vode su pretvorene u akumulacije Uvac, Kokin Brod i Radoinja i pripadaju Limskom hidroenergetskom sistemu.

Jezero Uvac, na nadmorskoj visini od 985 m, izmedu sela Akmačića i Bukovika, nastalo podizanjem brane uzvodno od Zlatarskog jezera je posle Vlasinskog jezera - najveće veštačko jezero u Srbiji. Brana je dugačka 160 m, a visoka 110 metara. Iza brane je stvoreno veštačko jezero koje akumulira različite količine vode, od 212 miliona m3, kada sa maksimalnim vodostajem jezero dostiže dužinu od 20 km, do 42 miliona m3, kada se dužina jezera smanjuje na 7,7 km. Površina jezera je 6,10 km2, a najveća dubina 100 m. Zbog klisurastog sklopa doline Uvca, jezero ima veliku dužinu, a siroko je 500 metara. Prevođenjem voda iz Pešterskog polja, koje su podzemnim tokovima preko ponornice Boroštice oticale ka Bjelopoljskoj bistrici, a zatim i u Vapu i Uvac, uvećane su vode jezera Uvac za 10 %, iz koga se voda usmerava na turbine hidroelektrane "Uvac", puštene u rad 1979. godine. Završetkom ove hidroelektrane iskorišćen je značajan hidroenergetski potencijal Uvca i njegovih pritoka iz gornjeg dela sliva.

Uvac je reka koja nosi mnoge tajne - od izvora ispod misterioznog "Krova Srbije" - Peštera, do ušća u Lim. Vrletne litice kanjona Uvca, biljni i životinjski svet, te sastav zemljišta, razlog su što ovo područje često obilaze brojni stručnjaci. Posećuju ga i speleolozi, pokušavajući da poniknu dublje u utrobu strmih recnih obala, jer je samo desetak kilometara severno od Sjenice, Uvac krio jednu od svojih tajni. Dugo su meštani tog kraja i stručnjaci, smatrai da u zaseoku Ušak, sela Gornje Lopiže, postoje Ušačka i Ledena pećina. Niko nije ni slutio da je u krečnjacima Pečanskog brda priroda sagradila jedan od najzanimljivijih prirodnih objekata u Srbiji i svojevrstan prirodni fenomen - jedinstven pećinski sistem dug više od šest hiljada metara, sa brojnim kanalima u nekoliko nivoa, dvoranama, sifonima i pećinskim ukrasima. Vertikalni ulaz u jamski deo Ušačke pećine, dužine oko četrdeset metara, nalazi se nedaleko od prvog ulaza, u predelu koji se naziva Miletin Do. Dno jame je usko, a kroz jedan od dva kanala stiže se do prelepe Velike dvorane. Njen donji deo nagnut je prema Veznom kanalu, kojim se stiže do glavnog prolaza kroz Ušačku pećinu. Na mestu gde počine Vezni kanal odvaja se prolaz sa stubovima, prebogat ukrasima i odakle se može stici do Ledene pećine. Od tog kraja kanala počinje Ledena pećina i završava se izlazom u kanjon Uvca. Ukupna dužina svih kanala tog dela iznosi oko 2.100 metara. Oburvani blokovi krečnjaka, šljunka, glinovita zemlja, govore o dužini procesa nastajanja te pećine. Ukrasi Ledene pećine, u vidu dugačkih draperija i saliva, koji ponegde dostižu i do deset metara, iako deluju hladno, lepotom zaustavljaju dah. Ispod jednog saliva teče potok i posle desetak metara nestaje u pukotini. Izvor bistre vode, zapravo, malo jezero, prepreka je da se priđe dvorani, sa čije se tavanice spuštaju tanki stalaktiti. Uski ravni, strmi ili ponorski kanali, kade s vodom i dvorane Ledene pećine, visokih sredisnjih stubova, koji dostižu visinu i do deset metara, su pravi izazov za avanturiste i ostaju dugo u secanju. Svetlost lampe odbija se od belih vitkih stubova, a poneki su prošarani crvenkastim ili sivkastoplavim nijansama. Takav umetnik u stvaranju neobičnog i lepog može da bude samo strpljiv neimar pun mašte, kakva je priroda. Bajkolika dolina Uvca, gde je izlaz Ušačkog pećinskog sistema, pogodan je za kampovanje, pa ovde, naročito leti, borave mnogi kamperi. Do izlaza može da se priđe prilično lako i da se prošeta stotinak metara, ali je to zadovoljstvo namenjeno samo onima koji su pecinski sistem detaljno istražili, te mogu da prođu kroz lavirinte brojnih kanala. Ko zna, možda se iza odvaljene krečnjačke stene, ukrašene ledenim stalagmitima, krije prolaz u neistraženi svet, skriven duboko u utrobi zemlje....

Uredbom Vlade Republike Srbije, područje doline Uvca u kome su Uvačko, Zlatarsko i Radoinjsko jezero, brda u međurečju reka Uvca i Vape i delovi njihovih pritoka Veljušnice, Zlošnice, Marića reke, Tisovice, Vršavine, Kladnice i više potoka, stavljeno je pod specijalni režim zaštite i proglašeno za Zaštićeno Prirodno dobro Prve kategorije od izuzetnog značaja, koje se prostire na 7.543 hektara.

Zasavica – specijalni prirodni rezervat Srema

Reka Zasavica, duga 33km, vijuga svojim tokom prateći Savu, sa kojom se povezuje kanalom Bogaz, kod Mačvanske Mitrovice. Nastaje na ukrštanju voda močvare Jovača i Široke bare. U okviru rečnog toka postoji šest meandara, što dodatno doprinosi posebnosti i lepoti Zasavice. Kao mirna ravničarska reka, omogućava ” baškarenje” brojnim biljnim i životinjskim vrstama. Sama reka i njena okolina, na ukupnoj površini od 1825 ha je 1997. godine stavljena pod zaštitu države kao prirodno dobro i kategorije od izuzetnog značaja.



Šta je to po čemu se izdvaja Zasavica:



Mangulica – stara rasa svinja, nastala prvi put ukrštanjem mađarskih rasa bakonji i salonji sa čupavom šumadinkom. Stvaralac je bio mađarski grof Jožef Palatinuš koji je našu rasu dobio na poklon od kneza Miloša Obrenovića 1833.godine. Danas, ova rasa, tzv. sremska crna lasa je skoro iskorenjena sa naših prostora. U Zasavici se odgaja na tradicionalan način, prirodnom hranom i poznata je po veoma ukusnom i kvalitetnom mesu koje sadrži oko 75% manje holesterola od ostalih vrsti svinjskog mesa, izuzetno je hranljivo, obiluje belančevinama i bogat je izvor vitamina B i gvožđa. Samo meso kao i suhomesnati proizvodi od mesa mangulice su veoma zdravi, ali su dosta retki na tržištu. Retki i skupoceni, pa tako evo nekih cena: slanina od mangulice – 1.150,00 rsd, po metera sremskih kobasica – 2.300,00 rsd, kulen od mangulice – 5.700,00 rsd….

Balkanske magarice

Balkanske magarice, od čijeg dragocenog mleka nastaje najskuplji sir na svetu, su još jedna od brojnih atrakcija Zasavice. Naime, to izuzetno cenjeno mleko ima veoma pozitivna dejstva na ljudski organizam. U svom sastavu ima samo 1% mlečne masti a blizu 60% više C vitamina nego kravlje. Još jedan razlog zašto je dragoceno je i taj što se na mesečnom nivou izmuze svega 35 litara mleka (u Zasavici), a za 1 kilogram sira koji se proizvodi u Zasavici potrebno je nekih 25 litara mleka. Kilogram košta oko 1000 eura i kao što je gore pomenuto, najskuplji je sir na svetu.

Dabrovi



Sa ogromnom željom da u Srbiji ponovo zaživi davno izumrla rasa evropskog dabra, na prostor Zasavice puštena je 31 jedinka, koja odlično napreduje – podignute su 4 brane, najduža je 50 metara i u nju je ugrađeno oko 30 kubnih metara drveta.

Ako želite da doživite lepotu Zasavice na malo drugačiji način, obavezno uskočite u turistički brodić “Umbra“, koji će vas provozati kroz najlepši deo Zasavice, u dužini od 7km. Brodić radi od 2003. god. i ima kapacitet 60 mesta.

U Zasavici se još mogu videti retke vrste močvarnih i šumskih ptica, brdski konji, balkanske koze, stara slovenska goveda podolci, golovrate kokoši…



Ako se rešite i krenete put Zasavice, dobro je znati i pojedine cene, pa tako sam ulaz u rezervat košta 200,00 rsd za odrasle, 150,00 rsd za decu i penzionere i 500,oo rsd porodična ulaznica koja podrazumeva dvoje odraslih i decu. Boravak i vožnja brodićem za decu i penzionere je 400,00 rsd, a za odrasle je 450,00 rsd. U okviru Zasavice nalazi se i Vizitorski centar, sa tornjem visokim 18 metara, sa koga se pruža fantastičan pogled na okolinu, prirodu, i najširi i najlepši deo toka Zasavice. Tu se nalaze i 2 sobe sa ukupno 7 ležajeva, gde možete prenoćiti po ceni od 1000,00 rsd (prenoćište i doručak – 3 jaja i slanina od mangulice).



Pored ovih usluga, dostupna je i usluga ishrane u restoranu, kao i obilazak Sirmiuma (120,00 rsd po osobi) i pešačka tura po rezervatu uz pratnju vodiča (120,00 rsd po osobi).

Uživajte! Srećan put!

Rzav

Rezervat prirode Uvac – na jugozapadu Srbije prostire se na opština Sjenica i Nova varoša, a zaštićen je od 1971. godine. Pitate se zašto?


Zbog neverovatne lepote i velikog prirodnog bogatstva. Jedna od prvih stvari na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici.

Meandri koji su mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji (uz kanjon reke Trešnjica). Kaže se da je prvi susret sa neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstvena ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i jedinstven ples beloglavih supova prilikom parenja (lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad) Jednom rečju – neverovatno.

Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća još uvek nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja vas privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom. Ako vam nije dovoljno da samo gledate meandre, njima možete krstariti brodićima, a možete i upecati po koju ribu ako ste ljubitelj pecanja pošto je Uvac vrlo bogat pastrmkom, šaranom, klenom…

Tisa



Tisa, večita tema umetnika, maštara, ribara i ribolovaca, brodara i nautičara. Tisa je sinonim ležernosti, pa ploviti njome znači odmarati se. Ovaj zeleni put kroz Srbiju vijuga dužinom od 164 kilometra pre nego što se ulije u Dunav.


To je mirna, gotovo lenja, reka koja protiče kroz Vojvodinu, za razliku od toka kroz Ukrajinu gde ima sve odlike planinske reke. Tisa je najveća leva pritoka Dunava u koji se uliva preko puta Starog Slankamena i tu na samom ušću je nekoliko terena za ribolov. Ploveći Tisom kroz Srbiju nautičarima se ukazuju varošice Titel, Bečej, Bačko Petrovo Selo, Senta, Novi Kneževac i banja Kanjiža. Sva ova mesta imaju lepo uređene obale i šetališta, prijatna su za odmor.


Reka Tisa (mađarski: Tisza,) je reka, najveca leva pritoka Dunava. Protiče kroz Panonsku niziju. Izvire u Ukrajini, na u oblasti Bukovina, i dalje prolazi kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Uliva se u Dunav nasuprot Starog Slankamena.
Reka Tisa je nastala spajanjem Crne i Bele Tise. Tisa je dugačka 1.358 km, a površina razvoda iznosi 157.186 m². U Vojvodini Tisa deli Bačku (desna obala) i Banat (leva obala).Najveće pritoke su Begej, Bodrog, Zlatica, Moriš (najveća), Samoš i Šajo.Tisa je plovna na dužini od 532 km.

Bački kanal povezuje Tisu sa Dunavom, a Begejski kanal sa Tamišem. Značajniji gradovi na Tisi su: Tokaj, Solnok, Čongrad, Segedin, Senta i Bečej.

U planinskom delu toka, Tisa je bistra i brza reka. Nedostatak jezera u oblastima Karpata utice na to da su varijacije nivoa vode u Tisi izuzetno velike, sa tipično tri godišnja poplavna perioda. Ako se visok nivo vode u Tisi poklopi sa sličnom situacijom u Dunavu, Tisa će krenuti da nadire uzvodno, što izaziva velike poplave. Takva situacija je razorila Segedin proleća 1879.


Između 1846. i 1880., mađarske vlasti su organizovale regulaciju toka reke Tise ( mad.: a Tisza szabályozása) i skratile joj dužinu za 450 kilometara. Sagrađeni sistem zaštite od poplava je najveći u Evropi. Danas postoji 3680 kilometara kanala koji kontrolišu Tisu.

Tokom 1980-ih na Tisi je napravljenio veliko veštačko jezero Tisa (mad.: Tisza-tó) sa namerom da se pomogne u regulaciji toka i posebno poplava. Ubrzo je ovo jezero postalo popularno turističko odredište Mađara, skoro kao i jezero Balaton.


upoznajsrbiju

Tamiš
Tamiš je reka koja izvire u severnim delovima rumunskih Karpata. Prolazi kroz ceo Banat,a ušće se nalazi kod Pančeva gde se uliva u Dunav. Ukupna dužina reke Tamiš iznosi 359 km, od čega se 118 km nalazi u srpskom delu.

Reka Tamiš pripada crnomorskom slivu. Najvažnija luka na Tamišu nalazi se u Pančevu, dok uzvodno postoje mnogi ribnjaci. Tamiš ima veliki broj malih pritoka.

Najlepša kupališta u Srbiji za vrele avgustovske dane
Početak avgusta našoj zemlji doneo je tropske temperature koje se kreću oko 40 stepeni, a beg od ovako visokih temperatura najbolje je da potražite na nekom od brojnih kupališta.
I dok se asfalt pod našim nogama topi od vrućine, vreme je da počnemo da razmišljamo gde bismo mogli da odmorimo mozak, srce i dušu. Ovako jakom suncu najbolje je prkositi kupanjem, a u opciji imate zaista pregršt kupališta širom zemlje.


Bela Crkva
Na tek stotinak kilometara istočno od Beograda nalaze se Belocrkvanska jezera koja su iz godine u godinu sve popularnija.



Peščane plaže jedan su od razloga zbog kojeg posetioci svakog leta opsedaju ovu južnobanatsku lepoticu, a voda je prozirno zelena.



Možete da izaberete neko od sedam jezera, a najpopularnije je Glavno. Kupanje i uživanje na plaži nisu jedina razonoda, a u ponudi su brojni sportski i ugostiteljski sadržaji.






Srebrno jezero
Još jedno mesto relativno blizu glavnog grada (udaljeno 115 kilometara) koje je idealno za beg od paklenih temperatura jeste Srebrno jezero.
Predstavlja pravi mali raj i za kupače i za ribolovce, a postalo je omiljeno mesto svih koji žele da svoj odmor provedu kvalitetno. Posetioci ovde zapravo mogu da provedu ceo odmor pošto postoje brojni hoteli i kamp-naselje.

Perućac
Stanovnici zapadne Srbije najviše vole da uživaju baš na ovom mestu koje se nalazi u blizini Bajine Bašte. Lepo uređena pontonska plaža biće sve što vam je potrebno tokom vrelog avgusta. Takođe, Perućac je idealna destinacija i za decu pošto postoje pontoni sa bazenima i za njih. Naravno, tu su još tuševi, kabine za presvlačenje, restoran, tobogani, skakaonice... I sportske aktivnosti su na dohvat ruke.
Akva-park u Aranđelovcu

Nalazi se u sklopu kompleksa hotela „Izvor” i jedno je od najpopularnijih kupališta u zemlji.



Od Beograda je udaljeno oko sat vremena vožnje, a u njegovom sklopu nalaze se tri bazena sa mineralnom vodom iz obližnje Bukovičke banje, kao i mnoge druge atrakcije.



Ono što ga čini toliko popularnim je što u njemu mogu da uživaju i odrasli i deca.

Jokino Vrelo na Zlatiboru
Za sve one koju su gosti jedne od najlepših planina u Srbiji iz sveg srca preporučujemo da posete i Jokino Vrelo, turistički kompleks do koga vam treba tek nekoliko minuta vožnje kolima.






Kompleks je nastao pregrađivanjem rečice, a tako dobijeni bazen u prirodi je sve što vam treba po vrelom letnjem danu. Tu je i veštačko jezero pogodno za rekreativno pecanje, a za klopu i piće ne brinite jer se odmah pored nalazi i restoran.




Plaža kod Karaša, Beočin
Jedna od najzanimljivijih peščanih plaža duž celog toka Dunava u našoj zemlji jeste ona kod Karaša. Spas od vrućine na ovom mestu traži uglavnom lokalno stanovništvo, a može da primi oko hiljadu kupača. Ono što je bitno jeste da je plaža uređena i da poseduje svlačionice, tuševe, pa čak i teren za odbojku. Sa plaže puca pogled na Beočinsku adu i komšijski Futog.
Bela Stena, Beograd


U pitanju je jedna od onih plaža za koje mnogi nisu čuli, a pritom se nalazi na tek nekoliko kilometara od centra Beograda.



Na nju podjednako dolaze i stanovnici prestonice, ali i Pančeva. U pitanju je prelepa peščana plaža koja je idealna za jednodnevni izlet. Na njoj možete da roštiljate, pecate, a u senci topola i da se osvežite se u nekoj od krčmi.



Priroda je zaista netaknuta, Dunav pitom, plitak i čist i nemate utisak da se nalazite tako blizu centra. Do nje možete doći jedino čamcima i to iz Višnjice, Pančeva i vikend-naselja „Čapljin”.



Štrand, Novi Sad
Verovatno najlepša i najuređenija plaža na Dunavu jeste Štrand u Novom Sadu. Otvorena je još 1911, a tokom leta je poseti na desetine hiljada ljudi. Ovaj broj je porastao otkako se u Novom Sadu organizuje festival Exit. Sve što je potrebno za opušteni dan vam je na raspolaganju, odnosno brojni sportski, ugostiteljski i zabavni sadržaji za sve uzraste.


Lido
Jedna od atraktivnijih plaža stanovnicima Beograda, odnosno Zemuna, jeste plaža Lido. Pontonski most je postavljen i ove godine i funkcionisaće sve do prvog dana septembra. Posetioce Lida očekuju različiti sadržaji za sve generacije, a plaža je otvorena od 9 do 19 časova.

Ada Ciganlija, Beograd
Najpopularnije beogradsko kupalište kojeg tokom sezone u jednom danu poseti i više od sto hiljada ljudi, stavili smo da 10. mesto. Naravno, naša lista nije poređana po popularnosti već po ličnom odabiru. Sve što možete da zamislite „beogradsko more” poseduje i po tome je, zapravo, jedno od najboljih u Evropi. Možete da se sunčate na ležaljkama nekog od brojnih kafića, ali i da ponesete sopstveni suncobran. Na raspolaganju su vam sve sportske aktivnosti koje možete da zamislite – kako na zemlji, tako i na vodi. Za hranu ne brinite jer su fast-fudovi na svakom koraku.

Tema koja je neopravdano zanemarane.Mogli bi da tu gresku ispravimo.

Reka Gradac

Reka Gradac je smaragdni biser zapadne Srbije koja svojim nijansama zelene boje dokazuje svoju bistrinu i čistoću. Iako je proglašen najčistijom rekom u Srbiji, smatra se da je jedna od najčistijih reka u Evropi. Reka Gradac je biser ovog kraja zbog svoje lepote, prelepog kanjona i još lepše prirode, a sa druge strane je i život ovog kraja, jer mu daje najčistiju vodu za piće. Ovde ćete se osećati kao da ste sami deo prirode, a huk reke je nešto što će Vas terati da se uvek ovde vratite.

Reka Gradac je udaljena od Valjeva nekih 5km, a od Beograda do Valjeva, ako se putuje Ibarskom magistralom, ima 100km. Ovde imate priliku da vidite manastir Ćelije, zadužbinu kralja Dragutina Nemanjića, iz 13. veka. Takođe, ovaj manastir je bio dom čuvenom duhovniku, mudracu i iscelitelju, Avi Justinu Popoviću, kome veliki broj namernika i danas dolazi da poseti mošti. S druge strane, ništa manje nije vredan manastir Lelić, a takođe je neizbežan tokom šetnje. Nalazi se na nekom 11~tom kilometru od Valjeva, u istoimenom selu. Zadužbina je čuvenog duhovnika, vladike Nikolaja Velimirovića. To je prelepa crkva sagrađena u moravskom stilu, kombinovanjem kamena, cigle i sige, što posebno doprinosi njenom šarmu.

Gradac je sam po sebi veoma specifična reka, jer se od svog izvorišta i preko svog toka različito ponaša. Izvire podno planine Povlen, najveće u nizu valjevskih planina, da bi nakon nekoliko kilometara ponirala i ponovo izbijala na površinu. Nastaje na mestu gde se sastavljaju Bukovska reka i Zabava i odatle, pa sve do ušća u reku Kolubaru, teče kroz klisurasti krajolik u dužini od 28km. Sam kanjon Gradca, koji je usecan kroz vekove, dug je 22.7km i predstavlja pravu avanturu. Posebno su interesantna vrela ove reke koja se nižu čitavim njenim tokom.



Kanjon reke Gradac je impozantno remek~delo prirode, što dokazuje sama okolina. Ovde postoji preko sedamdeset pećina za koje se pouzdano zna, što je zaista neverovatno za ovako malu reku. A time se ne mogu podičiti ni mnogo veće reke. S toga ćete imati priliku da vidite Degurićku pećinu, koja prednjači u odnosu na druge dužinom svojih hodnika, veličinom, a posebno lepotom pećinskog nakita. U blizini pećine je istoimeno selo, a nadomak sela je brana koja pored svoje svrhe, predstavlja i omiljeno kupalište Valjevaca.

Smatra se da je ovo područje bilo dom čoveku još od pradavnih vremena, a tragovi koji su ovde pronađeni vode nas čak do paleolita. Pored toga, bilo je stanovništva i u antičkom dobu, kao i u srednjem veku, a otkriveno je mnoštvo kelija~isposnica.

...............

AVANTURISTA.CO