Дигитална уметност, често поистовећивана са компјутерском уметношћу је ознака за уметничко стварање у савременој уметности 20. века помоћу дигиталних метода компјутером у дигиталној форми. Резултат се разликује по примени различитих техничких средстава као и хардвера и софтвера. Може се јавити разлика између дела и презентације.
Развој дигиталне уметности тече заједно са развојем технологије компјутера. У дигиталном сликарству се преко компјутера и помоћу специфичних алгоритама као и применом традиционалних сликарских техника долази до резултата и ефеката.
Дигитална уметност је термин који покрива различите врсте уметничких радова и пракси примењивањем дигиталне технологије. Од 1970. различита имена покушавала су да објасне шта значи дигитална уметност укључујући термине компјутер арт и мултимедија арт. На крају је смештен под шири појам, њу медија арт. Склоп дигиталних технологија трансформисао је традиционалне активности као сто су цртање, сликање, скулптуру у нове форме као што су интернет арт, пиксел арт, ралунарске игре, дигиталне инсталације и оне постају општеприхваћене уметничке праксе. Генерално гледано термин дигитални уметник коришћен је за уметника који у својој продукцији користи дигиталне медије. Један од примера прихватања дигиталне уметности је Енди Ворхол који је правио дигиталну уметност помоћу амига пајнт софтвера који је јавно увео у Линколн центар.
Да би схватили најлакше везу између компјутеризације и уметности вратимо се у тридесете године двадесетог века када је објављен велики број књига чији су аутори били уметници, а у насловима се често спомињала реч „ново"- Нова типографија - Јан Тиколд, Нова визија-Ласло Мохољи Нађ.
Реч „ново“ у деведесетим се појављује поново. Међутим она се више не односи на један медиј, пре би се могло ређи да стоји као одредница за медиј уопште. Резултат тога јесте термин –-нови медији. Оваква терминолошка пречица нам пре свега помаже при означавању нових културних формација, где је дистрибуција заснована на посредовању дигиталних компјутера, ц-д ромова, интернета...(Лав Мановић- Метамедији)

Digitalna umetnička dela - zaštita i konzervacija

Umetnost je neprocenljiva. Svaki umetnik je jedinstven, svako njegovo delo neponovljivo. Mikelanđelova skulptura Pieta (Tuga), koja se nalazi u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, oštećena je zahvaljujući psihičkim problemima jednog autralijskog geologa. Sada je zaštićena staklom otpornim na metke. Nespretni posetilac Ficvilijam muzeja u Kembridžu se sapleo o pertle i pao na vaze dinastije King koje datiraju iz XVII i početka XVIII veka. Vaze koje su među najvrednijim eksponatima ovog muzeja, završile su u parčićima.
Svako umetničko delo može biti uništeno zbog par sekundi nepažnje. Eksponati u muzejima često nisu adekvatno zaštićeni od fizičkog kontakta (zbog dostupnosti i jačeg utiska posetilaca) i u njihovom očuvanju je presudan ljudski faktor. Međutim, kada su u pitanju digitalna umetnička dela koja su pohranjena na digitalnim medijima, faktori koji najviše utiču na njihovo očuvanje su tehnologija i vreme.
Za jedno umetničko delo zasnovano na novim medijima, odlaganje u trezor i čuvanje godinama na jednom te istom mediju može biti fatalno. Na fizičkom nivou, gvožđe oksid može da se odvoji od magnetne trake, a reflektujući meterijal koji se koristi za optičke medije propada vremenom. Podjednako je opasno sve brže zastarevanje tehnologija. Oprema i softveri koji se u datom trenutku koriste za pravljenje određenog dela mogu vrlo brzo biti izbačeni iz upotrebe i, na kraju, nedostupni pa neće biti ni načina da se reprodukuje. Zato je vrlo važno da digitalna umetnička dela budu u korak sa vremenom kako ne bi postala nedostupna.
Kako jedan umetnik, koji nema potrebno znanje i veštine, da zaštiti svoje dragoceno delo?
Jedan od načina je da donira medij sa svojim radovima muzeju koji se bavi ovim problemom. Ovakvih muzeja je sve više jer je prisutna svest o važnosti očuvanja umetničkih dela zasnovanih na digitalnim medijima. Muzeji posvećeni rešavanju ovog problema se udružuju kako bi se što bolje suočili sa velikim izazovima. Da li i na koji način se tehnologije koje zastarevaju mogu prebaciti sa jedne platforme na drugu, a da se pritom sačuvaju autorska prava umetnika? Može li delo koji je pravljeno za reprodukciju na određenoj opremi da bude rekonfigurisano tako da radi na nekom drugom mediju? Mogu li efekti specifični za jednu tehnologiju biti simulirani na nekoj drugoj?
Jedna strategija je kupovina dodatne opreme za bekap ili potencijalnu zamenu delova kada medij otkaže, a druga je proizvodnja zastarelog hardvera po potrebi. Moraju se razmotriti sva moguća rešenja kao odgovor na nemilosrdan proces zastarevanja tehnologije.
Nažalost, procenat digitalnih umetničkih dela čijoj će konzervaciji biti posvećena bilo kakva pažnja je vrlo mali. Ako se nastavi sa takvom praksom, ostatak (većina) će ostati zarobljena na neupotrebljivim medijima pa će i sama dela postati bezvredna. Kakva tek sudbina čeka dela koja nisu umetnička, ali koja ipak imaju određeni kulturni značaj, ne smemo ni da pomislimo…
Sam umetnik je vrlo važan za ceo proces konzervacije jer može dati najbolje smernice šta je važno da ostane potpuno autentično, a koji elementi mogu biti zamenjeni. Međutim, većina materijala zapisanog na digitalnim medijima neće dobiti najveće šanse za očuvanje ako se slepo poštuju želje umetnika, već umnožavanjem – bilo kakva kopija koja će delu dozvoliti da opstane kroz vreme. Velika prepreka za ovaj način čuvanja digitalne umetnosti jesu upravo umetnici, odnosno borba za njihova autorska prava, jer pravljenje kopija uvek otvara prostor za zloupotrebu. Za sada ne postoji adekvatno jedinstveno rešenje za oba problema.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Brzo zastarevanje umetnosti novih medija privlači pažnju na potrebu očuvanja uopšte. S obzirom na ograničene resurse, potpuno je jasno da će samo malom delu našeg medijskog okruženja biti posvećena pažnja neophodna za pravilnu konzervaciju. Ograničenja koja postavljaju autorska prava predstavljaju još jedan izazov za migraciju, kako u pogledu samog dela, tako i pristupa softveru koji se koristi za njegovu reprodukciju. Zbog svega toga, pojedinci i institucije treba dobro da obrate pažnju na to koje delove svoje istorije žele da zadrže, pre nego što bude prekasno.
Čuvajte svoje važne podatke kao najvrednija umetnička dela!
Data Solutions Laboratorija, Beograd


Izvori: hyperallergic.com
wikipedia.org
Slike: content.time.com
wuwumagazine.com

[You must be registered and logged in to see this image.]
ArsenIXC - Clubs

Stadion- ArseniXC
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
From Furry Hentai Collection,Simply so...

[You must be registered and logged in to see this image.]
Dead behind the clouds - cathyrox

[You must be registered and logged in to see this image.]
NorthernBanshee

[You must be registered and logged in to see this image.]
Katia Zzanthua- Vintage

Mood - popova
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
We go where the tree take us - August Hall

[You must be registered and logged in to see this image.]
Okno - mukola_4ygyn

[You must be registered and logged in to see this image.]
Moonlight - Bogomolov Nykolay

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bogomolov Nykolay

Bogomolov Nykolay -Still Life
[You must be registered and logged in to see this image.]

Moj drug Pelikan - Dima Timofeichev
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Ana Serapkina - Garmonir

Floating Moon - Maria Hobbit
[You must be registered and logged in to see this image.]