Par koji živi u blizini kalifornijskog nacionalnog parka Yosemito ugradio je sigurnosnu kameru kako bi se osigurao protiv provalnika koji su postali vrlo aktivni u području. No, ono što je kamera zabilježila jako ih je iznenadilo.

S obzirom da nisu mogli odgonetnuti što je točno na snimci, proslijedili su je svojem prijatelju koji je zainteresiran za paranormalno.

Utvare koje su snimljene noćnom kamerom prvo se čine kao čovjek koji polagano hoda u štulama. No, problem je u tome što su ove pojave niske.

Istražena je i mogućnost da se radi o lutkama, no za sada nitko nije ponudio odgovor tko upravlja lutkama i na koji način. S obzirom da su ove utvare ili bića vrlo sitna, poprilično je izvjesno da se ne radi niti o kostimiranim ljudima.

Entuzijast za paranormalno kojem su prijatelji ustupili snimku odlučio je provesti nekoliko testova na snimci i pokušati dokučiti o čemu je riječ. Je li mu uspjelo i koji je njegov zaključak, pogledajte u videu kojeg nam je pripremio:







net.hr

Američka TV-postaja Fox prikazala je prilog u kojemu se, navodno, na amaterskoj snimci, staroj gotovo dvije godine, vidi duh djeteta na groblju u gradu Savannah, u saveznoj državi Georgiji.
Na snimci se vidi duh djeteta kako trči u pozadini između nadgrobnih spomenika. U jednom trenutku se nekakva sjena, za koju se vjeruje da je duh djeteta, velikom brzinom penje na stablo i zatim skače dolje.
Zanimljivo je kako se na amaterskoj videosnimci, koju je na kratkom božićnom odmoru snimio tada 17-godišnji Jessie iz Akrona, vide i neki ljudi koji su prošli nedaleko od tog misterioznog djeteta, a u kadru se vidi i jedan od čuvara na groblju.
Međutim, upitno je o čemu je zapravo riječ, radi li o duhu djeteta ili, pak, pravom djetetu koje trči u pozadini, iako je taj dio priče bizaran jer groblje baš i nije pogodno za dječju igru.


Autori ovog filma, koji je snimljen 31. prosinca 2008., uvjereni su kako je riječ o pravom duhu i 'kako je ta snimka najbolji videomaterijal snimljenog duha ikada'.
Američka TV-postaja Fox dobila je od obitelji videosnimku, koju su gotovo dva sata analizirali stručnjaci za specijalne efekte. Oni su uvjereni da ova snimka nema veze sa specijalnim efektima i da 'sigurno nije lažna'. Tako je obitelj koja je ustupila snimku TV-postaji Fox sada još uvjerenija kako je snimka koju posjeduju – povijesna.


izvor:4dportal.com

Dvorac Fyvie, ukleto mjesto koje se smatra vrhuncem škotske arhitekture dvoraca nalazi se 50 km jeverozapadano od poznatog grada Aberdeena. Sagrađen je u 11. stoljeću i u svojoj povijesti bio je u vlasništvu 5 velikih obitelji.
Prokletstvo Fyvie vezano je za legendarnog Thomasa Rhymera. Rhymer je bio doista tajanstven čovjek za kojeg se smatralo da je ljubavnik vilinske kraljice, te kada je umro smatralo se da ga je ona odvela. A ona realnija strana priče kaže da su Rhmyera ubili razbojnici. Prema zapisima koji govore o njemu, vrata Fyviea bila su otvorena 7 godina i 1 dan u iščekivanju njegove posjete. U zapisima je također zabilježen njegov zastrašujući dolazak:” Pred divnom zgradom pojavio se iznenada, praćen snažnom olujom koja je otkidala lišće s drveća, a ulazna vrata dvorca zatvorila su se uz glasan prasak. Dok je oluja oko njega bjesnjela, tamo gdje je stajao nisu se micali vlati trave niti dlake na njegovoj bradi.”

Nakon ulaska u dvorac i dramatičnog nastupa Rhmyer je izrekao zlokobno prokletstvo: “Fyvie, Fyvie, nećeš napredovati dok su u tebi 3 kamena, jedan u najstarijem tornju, jedan u odaji za žene, jedan u vedenim vratima, a ta tri kamena nikada nećeš pronaći.”
Od trenutka kad je izrečeno prokletstvo nije se rodio nadljednik. Od 3 spomentua kamena pronađen je samo jedan i to onaj iz odaje za žene. On se danas nalazi u odaji za povelje. Nekad je suh, a nekad je zdjela u kojoj stoji napunjena vodom. Prva od tajni datira iz 1601. godine, a tadašnji vlasnik dvorca bio je Alexander Seton. Njegova supruga Lilias je navodno umrla kad je saznla da ju muž vara s drugom plemkinjom. Nedugo nakon smrti svoje
supruge se oženio sa spomenutom plemkinjom, Grizel Leslie. Njihova soba nalazi se na visini od 15 metara, a u nju vode samo jedna jedina vrata.

27. listopada 1601. godine godine nakon ponoći par je još uvijek bio budan. Čuli su uzdahe na balkonu, a kad je Seton provjerio na balkonu nije bilo nikoga. Balkon je bio vrlo visoko uzdignut, te je bio pristupačan jedino jestvama. No, ujutro su našli na rubu nešto uklesano velikim slovima. Slova su bila okrenuta naopako i pisalo je ime njegove prve supruge. Slova su  velika 7 cm te još uvijek tamo stoje. Nikada nisu našli neko logično objašnjenje kako su nastala. Nakon toga se u dvorcu počeo pojavljivati duh, “Dama u zelenom” kojeg je obasjavala neka čudna plavo-zelena svjetlost.. “Dama” se ukazuje samo noću, a mnogo svjedoka tvrdi da ju je vidjelo. Neki sutvrdili da im se poklonila no oni su ujutro pronađeni mrtvi.

Najnoviji paranoramli događaji datiraju iz razdoblja Prvog svjetskog rata. Kanadski general smatrao je te priče o nadnaravnom glupostima. General se probudio i vidio da nije ugasio svjetlo. No kad ga je ugasio, a zapravo ga je upalio, a onda opet ugasio pa je shvatio da je soba opet osvjetljena. Teka tada je primjetio paranormalni fenomen. General tu noć probdio, a svjetla su pred zoru nestala, a on se zakleo da više nikada neće doći dvorac.
Posljednji vlasnik Fyvie bio je lord Leith, koji je umro 1925. godine. Od tada je dvorac zatvoren za javnost. Prolaznici i lokalno stanovništvo i dalje tvrdi da i danas viđaju “Damu u zelenom”. Zapisi i svjedoci također tvrde da u prostorijama dvorca često vladaju oluje i hladnoće osobito u toplim danima.

izvor:mysterywithus.com

Duhovi i poltergeisti su vec izvan mode, jer su ih potisnuli alieni (vanzemaljci) Ali opet se nade poneko ko u njih vjeruje i redovno ih saziva.

· London, 5. 3.

1998: Jedan bracni par obratio se sudu s molbom da ne plati posljednju ratu za kucu: bivši vlasnik nije ih upozorio da u njoj borave duhovi!
Gospođa je cak tvrdila da ju je jedan i obešcastio. Sudija joj nije povjerovao.

· Jerusalem, 10. 3. 1998:

Dvije djevojke zatražile su pomoc egzorciste ili rabina koji se bavi istjerivanjem davola jer svaki put kada bi otvorile frižider, u njemu bi ugledala lice jedne starice.
·
Madrid, 31. 3. 1998:

Duh kralja Ataulfa redovno se pojavljuje u dvoranama muzeja Reina Sofia. To je tvrdnja jednog cuvara koji je bio toliko zastrašen da je zatražio pomoc policije. Nakon tog dogadaja, cuvar je dobio premještaj.

· Legnano, 13. 7. 1998:

Papir koji se sam zapali, telefon koji sam od sebe zazvoni, kompjuter koji sam od sebe proradi – ovo se dešava u uredu jednog komercijaliste. Iako je poduzela temeljitu istragu, policija nije otkrila racionalno objašnjenje ovih dogadaja.

· Pariz, 15. 10. 1998:

Vec duže vremena u crkvici u jednom francuskom mjestašcu u unutrašnjosti, dešavaju se veoma cudne stvari: statue padaju uz tresak, a svijece se same dižu iznad oltara. Intervenisali su i egzorcisti i francuski mediji, ali dogadaji nisu prestali. Doduše, sada se rjede dešavaju.



izvor:bosnic.com

Sedam tinejdzera su pre nekoliko godina iz zezananja odlucili prizivati duhove. Nisu znali koga prizivaju. Jedan od njih ima bioenergiju pa je na seansu poneo svoj gorski kristal. On je ujedno bio i medij.

U pocetku nisu imali puno srece sa prizivanjem. ali nakon nekoliko pokusaja ipak su uspeli prizvati duha. Uspeli su uspostaviti i komunikaciju sa njim. Ono sto se prvo dogodilo je da su popucala sva svetla u kuci. U sobi je postalo jezivo hladno, medij ga je upitato zasto je ljut.

Ritual su izvodili sa gorskim kristalom i slovima. Kada su ga ponovo upitali zasto je ljut, kristal se pomerao na slova: „Bit cete kaznjeni“. Zamolili su ga da nesto ucini ako je stvarno tu. U tom trenutku svaka casa u kuci je popucala. Nakon toga, tinejdzere je obuzeo strah. Shvatili su da su prizvali zlog duha.

Medij je opet postavio pitanje zasto je ljut. A na to pitanje kristal se pomerio na slova:“Ovde sam ubijen.“ Pre nego sto su mu uspeli postaviti sledece pitanje ponovo je odgovorio „Bit cete kaznjeni“ i komunikacija je prekinuta. Svi su ostali izbezumljeni.

Sedam dana je sve bilo normalno. Onda su im se pocele dogadjati cudne stvari. Lupanje od ponoci do zore, koraci skripanje i grebanje po zidovima. Tinejdzeri su se opet sastali i shvatili, da im se, svima njima, dogadjaju iste stvari.

Jedne veceri jedan od njih je nesto posle ponoci, cuo korake kroz kucu, skripanje po zidovima i onda u jednom trenutku nesto mu je prislo blizu. Vrata od sobe su se u tom trenutku otvorila i nesto je zagrebalo na vratima. Izasao je iz sobe i ugledao je senku u dnevnom boravku kako sedi u fotelji.

Na stolu je plesala kao neka zivotinja, imala je rogove na glavi i dlakave noge kao koza ili jarac i u trenutku kad ga je pogledao, prestao je plesati i pogledao ga, imao je crvene sjajne oci. Tinejdzer je pokusao upaliti svetlo, ali nije mogao. Od straha se nije mogao pomerii. Nakon par sekundi sve je to nestalo.

Iste veceri nesto slicno se dogodilo devojci koja je prisustvovala seansi. Cula je kako joj neko prilazi. Pomislila je da je to njen otac. U jednom trenutku vrata sobe su se naglo otvorila i njen pokrivac je pao sa nje. Pokusala se okrenuti da vidi ko je, ali nije uspela. Imala je osecaj da ju je nesto uhvatilo za glavu, sto joj nije dalo da se okrene, osetila je dah na licu i vratu. Nije mogla ispustiti ni glasa. Nakon par sekundi ju je pustio.

Tinejdzeri su odlucili malo istrazivati I saznali su da je u ttoj kuci ziveo covek koji se bavio sotonizmom i crnom magijom. Ubijen je u toj kuci 1966. godine, zbog sumnje da je kriv za nestalu decu i mucenje te dece.

Lokalni stanovnici govore da nikada nisu pronasli tela te dece. Kazu i da su se iz te kuce uvece znali cuti plac, skripanje, koraci i lupanje. Tada je nestalo sedmoro dece, isto onoliko koliko ih je i prizivalo tog duha. Posle toga tinejdzeri se vise nisu culi ni videli, mnogi su se odselili i onda je sve to prestalo.

Da li je sve ovo samo slucajnost ili ne, moj je savet da ne prizivate duhove jer nikad ne znate koga cete prizvati.

5 Vrsta Duhova Kojih Se Najviše Plašimo



Lako je reći da se oni koji veruju u duhove sigurno plaše većine njih, ali među svim tim natprirodnim pojavama u vidu loše nameštenih zavesa i baterijskih lampi sa slabim baterijama, postoji par vrsta duhova kojih se danas plašimo čak i mi koji ne verujemo u duhove. Još jedna velika misterija sveta, da li duhovi postoje?

Preskočili smo par stvari, tako je to kada Uroš Nejaki stoji iza tebe i kuka kako ga je istorija uništila, ah, šta sad, da počnemo iz početka. Prosto rečeno duhovi su pokojnici zarobljeni u svetu živih. Uglavnom su to duhovi osoba koje su umrle na vrlo loš i uglavnom nerazjašnjen način. Zbog toga se ti duhovi zadržavaju na toj lokaciji gde su poginuli i progone žive dok se njihova misterija ne razjasni.

Duhovi su sačinjeni od čiste energije, ali u nekim situacijama ta energija je toliko jaka da oni postanu vidljivi. Postaju još više vidljivi kada ih obradimo kroz Photoshop ili dodamo specijalne efekte za YouTube.

Kada pričamo o duhovima uglavnom se spominju opasne vrste duhova koje nas proganjaju, ume li neko da kaže Hollywood? Mi smo odlučili da vam prestavimo 5 vrsta duhova kojih se najviše plašimo ovde u redakciji nakon gledanja svih tih filmova i pričajući sa Jovankom Orleankom.

1. Duhovi dece… Da, oni su definitivno najstrašniji, zamislite samo dete od 8 godina koje vam šapuće svakakve grozote u 3 ujutru. Vrlo su dobri u tome da navuku neupućene u propast. Da, dete od 8 godina koje želi samo par prostih stvari, da zauvek bude sa vama i da vas polako ubije, lomi stvari po kuci, škripi na čudnim talasnim dužinama i lupa vratima, deca!

2. Ne znamo koliko se ovo računa na ovom podneblju, ali vrlo stašna vrsta duhova su Indijanci. Ako malo razmislite oni nemaju obeležene grobove, pa je vrlo lako da se vaša kuća nalazi na nekom od njih, a oni nisu bili baš pitomi ni u životu, tako da mogu lako da ustanu iz svog večnog nespokoja i odrade koji skalp, čisto reda radi i radi forme.

3. Viktorijanski duhovi, oni me najviše bune. Ako pogledate svet duhova primetićete da se najveći broj duhova pojavljuje iz tog doba, šta se tada dešavalo da nastane tolika količina duhova je dovoljno da mene prođe jeza. U svakom slučaju, vrlo mi je neprijatna pomisao o bakici u crnom, koja je imala manje od 20kg i dok je bila živa, kako me progoni i priča u slow motion-u.

4. Duhovi sa stepeništa, da vrlo čudna pojava. Toliko slika i snimaka pokazju duhove kako se motaju okolo po stepenicama, to mora da je vrlo popularno među duhovima, nešto kao korzo.

5. I broj 5 su vrlo popularni Japanski duhovi. Ovo je vrlo ozbiljan japanski duhoviproblem, ako imate japanskog duha u kući sve je gotovo, nemojte se ni truditi da bežite jer će vas stići i udaviti viškom dlaka. Najbolje rešenje je da postanete duh (način prepuštamo vama) i šapućete mu kako je Naruto bezveze.



Šalu na stranu, duhovi su velike misterija sveta i još jedna od neobjašnjenih pojava. Da li su duhovi stvarni ili su samo još jedan plod ljudske mašte još uvek nije razjašnjeno. Postoje razna logična objašnjena zašto su ljudi viđali duhove i šta stoji iza toga, naravno pričamo o situacijama gde ljudi nemaju razloga da lažu i ne dobijaju novac od adsensa na svojim YouTube kanalima.



Misterije

HOROR UŽIVO: Hrvati čuju duhove iz rupa u zemlji

Misteriozna rupa u Imotskom progutala je betonski stub, a kako navode meštani, iz rupe se čuju čudni zvukovi za koje veruju da ih proizvode duhovi.



IMOTSKI - Novonastala misteriozna rupa, široka 2,5 i duboka oko 1,5 metra, u Poljicima kod Imotskog progutala je betonski stub. Kako navode meštani, iz rupe se čuju čudni zvukovi za koje veruju da ih proizvode duhovi .

U Hrvatskoj čudne rupe su se do sada, otvorile u Drnišu, Istri, Međumorju i Zadru, a do sada su progutale jednog čoveka.

Novi otvor u zemlji prva je primetila meštanka koja je u blizini čuvala ovce. Meštani ne pamte da se zemlja tako odjednom urušila i to na livadi gde se godinama sadila loza, prenosi hrvatska štampa pozivajući se na Radio Imotski.

Učestalo otvaranje rupa u zemlji u Hrvatskoj, kao i u svetu, stručnjaci objašnjavaju kao prirodni fenomen, ali i uticaj čoveka na životnu sredinu.

Geolog Tihomir Marjanac kaže da učestalo otvaranje rupa u tlu po Hrvatskoj ne iznenađuje, jer je kras, tlo kakvo je i u Hrvatskoj, podložno stvaranju jama, koje su prirodan fenomen.

"Velike rupe u zemlji otvaraju se pre svega zbog uticaja prirode, ali čovek svojim delovanjem i zagađivanjem okoline može -razljutiti prirodu. U našim kraškim područjima obilne kiše najčešće uzrokuju stvaranje jama iako se zemlja može -otvoriti i zbog potresa", kaže ovaj stručnjak, za Večernji list.

On podseća da je otvaranje jama bilo i pre, ali se tome nije pridavala velika važnost, i savetuje građanima da odmah prijave takve fenomene koji im izgledaju čudni, jer kada se ne reaguje može se otvoriti i još veća jama.

Pre nekoliko dana zbog obilnih kiša urušila se zemlja u blizini bivšeg rudnika boksita kod Drniša, kada je nastala rupa duboka 100 metara.

Zatim se otvorila rupa na šetalištu u Lovranu kroz koju je propao mladić koji je sedeo na klupi.

Rupa duboka 10 metara otvorila se pre desetak dana na livadi kod Selnice u Međimurju u koju je upao i poginuo 22-godišnji mladić. Zemlja se "otvorila" i u Zadru, u naselju Bokanjac, gde je intervenisala policija i ogradila prostor, a rupa kod Imotskog "progutala" je betonski stub.

Podsetimo, u Primorskom Dolcu 19. januara speleolozi su istražili rupu dubine 30-ak metara u koju je upala ovca, a nastala je zbog geoloških promena.

U ovogodišnje otvaranje zemlje, spada i slučaj na Floridi (SAD), kada je 1. marta, Zemlja progutala muškarca dok je spavao. Rupa je duboka 18 metara i široka šest metara, a za telom se više ne traga.

Marjanac komentariše, ipak, da nedavno "otvaranje" zemlje u Međimurju, kada je poginuo mladić, nije prirodni fenomen, nego posledica ljudske intervencije u prirodi, jer je na tom mestu bila naftna bušotina koja očigledno nije bila konzervirana na pravi način.

Ljudski nemar kriv je i za povređivanje mladića u Lovranu koji je upao u ponor dubok oko četiri i po metra. Naime, propao je deo nasute obale preko koje je napravljen asfalt.

Marjanac kaže da je teško predvideti kada će se zemlja ponovno otvoriti. "Možemo čekati stotinu godina, a može se dogoditi već nakon prve obilne kiše".

Naravno da verujem. Živim u jednoj ....

Duhovi




Verovatno najpopularniji parapsihološki fenomen su do pojave NLO-a (UFO) bile “pojave duhova”. Ova natprirodna pojava o kojoj jedni govore sa uverenjem i respektom a drugi sa podsmehom, pominje se u hiljadama godina starim mitovima i narodnim verovanjima, u zapisima od vremena Maja, Inka, Egipta, stare Grčke, kroz sve vekove i uglavnom se svodi na definiciju prema kojoj postoji jedan (drugi) svet u koji odlaze duše preminulih.

Sa tim dušama može se komunicirati kažu dokumenta, zapisi i svedoci, što i danas polazi za rukom profesionalnim medijumima, ali i običnim ljudima. Duhovi posećuju ovozemaljski svet i kako je mnogo puta zabeleženo, komuniciraju sa ljudima, daju im odredjene informacije ili ih jednostavno uznemiravaju i plaše. Bezbroj je dokumenata i svedočenja više ili manje ubedljivih, koji govore o najrazličitijim kontaktima sa preminulima.

Ti kontakti se ostvaruju preko medijuma i to mentalno, kada medijum prenosi poruke koje dobija prenošenjem misli i tako vodi razgovor sa duhovima preminulih. Ili fizički kada se “razgovor” sa duhovima vodi pomoću table “Qui-Ja” (naprava sa slovima i brojevima ) po kojoj se kreće pločica i tako ispisuje tekst odgovora ili pak drugim fizičkim manifestacijama kao što su pokretanje predmeta, glasovi iz trube, plazmatične prikaze koje govore i sl.

Prema tumačenju francuza iz Liona po imenu Ipolit Leon Denizar Rivaj (1804 -1869) koji se proslavio pod pseudonimom Alen Kardek (Allan Kardec) i postao najpoznatiji spiritista na svetu, duh nije ništa drugo nego duša čoveka koja je večna, za razliku od fizičkog tela. Kako je sam zapisao, svoju inicijaciju i prosvetljenje Kardek je dobio pod hipnozom od strane svojih prijatelja, takodje zainteresovanih za spiritizam. Za pseudonim, uzeo je ime jednog duha koji se pod imenom “Kardek” prvi put javio jednom afričkom svešteniku porukama iz sveta duhova u vreme najvećeg napretka Druida - tajanstvenog naroda, za čije se pripadnike smatra da su potomci neke vanzemaljske rase iz sazveždja “Sirius” , koja je nekada davno posetila zemlju.



Čovekovo telo se za života sastoji iz tri osnovna kosmička psiho-fizička elementa, mada se u različitim teorijama govori i do devet, što je inače i učenje nekih istočnih religija i teorija.

Dakle ljudska duša je najvažniji, besmrtni nematerijalan entitet koji “misli, uči, skuplja iskustva i komanduje” fizičkom entitetu - ljudskom telu od kostiju i mišića. Treći element ili entitet čoveka za života je etersko telo ili pespirit, koje pretstavlja vezu izmedju fizičkog tela i duše. Pespirit je odredjena fina supstanca koja je sa fizičkim telom u nerazdvojnoj vezi, toliko, da se čak i fizičke povrede ili amputacije delova tela, prenose na etersko telo. Pespirit nosi životnu energiju koju crpe iz kosmosa i koja daje život I snagu fizičkom telu. Medjutim, tokom života jedino vidljivo na zemlji je fizičko telo, koje se od trenutka smrti raspada i pada kao “odelo” iz koga se oslobadja duša, koja je kako je već rečeno, besmrtna, “uvijena” samo u eteričko (astralno) telo koje zadržava nekadašnji oblik fizičkog tela čoveka i postaje ono, što se popularno naziva – “duh”. Posle fizičke smrti duh ostaje u blizini svoga tela 40 dana (o ovome davno pre Kardeka govore mnoge religije, pa i pravoslavna) , a potom zavisno od kategorije u koju je odredjen božanskom voljom, odlazi u više ili niže svetove ili pak večno luta izmedju (ovozemaljskog i drugih ) svetova.

U slučaju odlaska u više svetove duša još ne gubi svoj eterički (astralni) omotač, već nastavlja da živi u svetu sa duhovima istog spiritualnog nivoa, koji medjusobom kontaktiraju razmenom misli. Ukoliko je duh kroz brojne inkarnacije prosvećen i zaslužio najviši nivo (što se izuzetno retko dešava), oslobadja se konačno i eterskog tela i odlazi u “božansku svetlost”, u formi posebnog entiteta sličnog iskri, kao esencija ili supstanca životnog iskustva, gde boravi bez delanja onoliko vremena, dok ne dobije svoju konačnu misiju, kaže Kardek. Nekada se dešava se da duh nekih ljudi i posle 40 dana od smrti ne napusti ovozemaljski svet iz različitih razloga: ne želi da prihvati činjenicu da je umro, odupire se ulasku u “tunel svetlosti koji ga vodi u drugu dimenziju” iz straha zbog nekih postupaka u životu ili preterane ljubavi za bližnje. On tako ostaje na ovozemaljskoj “ravni” medju živim bićima, ali nevidljiv za obične ljude već samo za druge duhove koji su takodje ostali vezani za svoje ranije prebivalište ili su na ovozemaljskom nivou zbog neke misije.

Kardek u svome učenju često spaja mnoga davno poznata religiozna, mistična ili ezoterijska učenja najrazličitijih civilizacija. Medjutim, po pitanju “funkcionisanja” sveta duhova rezultati Kardekovih istraživanja su jedinstveni. U proleće 1858.godine Kardek je osnovao spiritističko društvo pod imenom “Societe Parisienne des Etudes Spirites”, slično engleskom već tada poznatom „Društvu za Psihička istraživanja” u Londonu . Od kraja 1860-te u celoj Francuskoj, a potom i Evropi počele su da nastaju i šire male spiritističke grupe, pogotovo u mestima kao što su Pariz, Lion i Bordo, zatim Berlin, Budimpešta, konačno Zagreb i Beograd. Kardek je ulagao veliki trud u promovisanje jednog nepristrasnog i racionalnog pručavanja spiritualnih stvari i danas preovladjuju stavovi da su spiritistički Kardekovi pogledi imali više naučnu prirodu, a ne mističnu. Kamil Flamarion (Camille Flammarion), francuski astronom i popularni pisac je bio osnivač Francuskog Astronomskog društva i dugo godina je radio u Pariskoj Opservatoriji i u Birou za Longitude. Flamarion je napravio privatnu opservatoriju u mestu Juvisy (nedaleko od Pariza) 1883. godine, a njegova nesumnjivo naučna astronomska i matematička istraživanja su bila posebno posvećena binarnim i multiparnim zvezdama, kao i Mesecu i Marsu.

Flamarion je tesno saradjivao sa Alanom Kardek-om i bio pod njegovim velikim uticajem. U tom smislu Flamarion je jednom prilikom rekao: “Ja se ni malo ne stidim da kažem da onaj koji tvrdi da spiritistički fenomeni nemaju veze s naukom, ne zna o čemu priča. U prirodi ne postoji ništa vanprirodno, postoji samo nepoznato: ali ono što je bilo nepoznato juče, postaje istina sutrašnjice”. Viktor Igo (Victor Hugo) još jedan od zagovornika naučnog spiritizma i poklonik Kardekovih ideja i učenja je rekao: “ Zatvaranje očiju pred spiritističkim fenomenima je isto što i zatvaranje očiju pred istinom, koju ne želimo prihvatiti”.



Jedinstveni snimak prikaze ispod kreveta žene koja se oporavlja od povreda u sudaru u kome je poginula druga žena, čije se telo nalazi u mrtvačnici u podrumu bolnice , i njen duh - prikaza ispod kreveta bolesnice. Snimak je napravio brat žene koja leži u krevetu, ne želeći da je budi dok je spavala.

Mnoge druge poznate ličnosti iz bliže i dalje istorije bile su fanatični spiritisti i verovali u postojanje (sveta) duhova medju njima su Lambrozo, Gete, Napoleon, Aristotel, Šekspir, Hudini, Igo, Puškin, Cezar, Edgar Rotšild, Njutn, Bizmark, Karlo Veliki, Henri Ford Senior,Oskar Vajld, Hitler…. Medjutim, o postojanju sveta duhova govore pre svih svedočenja i dokumenata čuvene “Svete knjige”: Tibetanska knjiga mrtvih, Vede, Knjiga o Valhali, zatim epovi: Odiseja, Mahabgarata i Ramajana, Kabala i Biblija, kao i stotine drugih dokumenata. I kod nas je verovanje u duhove staro vekovima, a kao uvereni spiritisti od naših poznatih ličnosti, pojave duhova istraživali su Čedomir Mijatović, Petar Preradović koji je i preveo prvo izdanje knjige A.Kardeka “Carstvo duha”, zatim izvesni Stevan Nikolić –Kučetina, koji je u Beogradu 1893. godine izdao knjigu “Zagrobni život” Dr.Branislav Nikolić koji je izdao 1900. godine knjigu “Spiritizam”, književnik Petar Ković i druge poznate ličnosti, medju kojima i sam Kralj Aleksandar II. Obrenović.

Prema Kardeku u svetu duhova kako ga on definiše postoji podela na :

1.”Nesavršene duhove” - koji ne prihvataju ili ne razumeju da treba da prate Božju volju; odlikuje ih zlo, strasti ili neznanje. Oni pate, jer se ne mogu osloboditi sećanja srećnih trenutaka ovozemaljskog života i zato ne mogu da napreduju u karmičkom smislu. U ovoj kategoriji postoji pet podvrsta:

a. zli: duhovi preminulih zločinaca ili zlih ljudi, koji nose večiti teret karmičke kazne,

b. nemoralni : duhovi osoba koje su počinile mnogobrojna loša dela tokom života,

c. obmanjivači: duhovi koji se lažno predstavljaju, varaju i obmanjuju, kao što su činili za vreme života,

d. nezadovoljni: duhovi koji uznemiravaju ljude, prave štetu i nered, i sl.

e. neutralni i nekompletni: duhovi koji ne čine nikakvo zlo, ali iz različitih razloga ne mogu naći put smirenja.

Kategorija nesavršenih duhova na različite načine pokušava da oteža život ljudima, zavodi ih na pogrešan put i iskušenja, menjaju i umanjuju granice i značaj dobra u odnosu na zlo, negiraju Božju moć i milost. Njihovom svešću dominira uvek lično i materijalno nad duhovnim, strast nad ljubavlju i sl. i zato njihovo bitisanje u svetu duhova predstavlja čovekov pojam: života u paklu.

2. ”Dobri duhovi” se trude da prate put iskušenja na koja su stavljeni Božjom voljom.U njima dominira duhovno nad materijalnim. Oni nisu dematerijalizovani do kraja i imaju još odredjene veze sa našim svetom čekajući savršenstvo i put smirenja. Njihova misija ih usmerava da pomažu ljudima zavisno od sposobnosti, dostignute moralne čistote i dobijenog ranga i da neutralizuju loša dela nesavršenih duhova. Trude se da čine dobro i srećni su kada krenu na put u beskraj. Za ovu kategoriju bi se moglo reći da su prema čovekovoj predstavi i religioznom shvatanju u svetu (duhovnog) čistilišta.

3. “Čisti duhovi” su potpuno nezavisni od materijalnog (sveta) i potpuno su superiorni u odnosu na sve duhove drugih nivoa. Oni pripadaju redu andjela, arhandjela i serafina i doprinose harmoniji života u ovom i duhovnom svetu. Svaki duh ima svoju karmičku misiju, ali je za sve ostale, osim “Čistih duhova” njihovo bitisanje do odredjene misije – samo lutanje. Pošto se misijom smatra i ponovno radjanje (reinkarnacija), za čiste duhove je pitanje samostalnog izbora hoće li se ponovo roditi kao ljudsko biće ili će ostati duh najvišeg ranga. Ukoliko odluči da ostane duh, isti nastavlja i dalje da uči i napreduje u karmičkom smislu, sve do odluke Tvorca o njegovoj krajnjoj budućnosti.

Dok duhovi iz tkzv. grupe “Dobrih” u odredjenom trenutku dobijaju naredbu - impuls za reinkarnaciju, pri čemu su u novom životu izloženi ponovnim iskušenjima sa prilikom da isprave svoje greške i napreduju, “Viši duhovi” najčešćše sami biraju trenutak reinkarnacije, ( uglavnom ponovno rodjenje sa životom ispunjenim iskušenjima, teškim duhovnim i fizičkim patnjama) kako bi što više spiritualno napredovali. Ponovne inkarnacije tj. ponovni dolazak duše na ovozemaljski svet i rodjenje u drugom telu se ne dešava samo na zemlji, već i u drugim svetovima u dubinama kosmosa.

Do prelaska iz jednog postojanja u drugo, duh je bespolan i nikada ne gubi svoj spiritualni rang (ne može nazadovati- postati lošiji nego što je bio), jer je “tekovina znanja i iskustva duše kroz ranije inkarnacije stalna”, kaže Kardek u svom delu „ Carstvo duhova“. Pri navedenom ne treba mešati sudbinu duhova i duša običnih ljudi koji zbog svog “negrešnog” života i bez karmičke kazne, prelaze svoju transformaciju do tkz. stanja “spavajućih duša” koje u “ogromnim kolonijama” negde u dubinama kosmosa čekaju impuls za ponovnim radjanjem, ponekad i hiljadama godina.

Spiritizam u Srbiji i Kraljevini Jugoslaviji



Prvi poznati (zvanićni) spiritista u Srbiji bio je Stevan Nikolić književnik iz Beograda koji je prvu knjigu o spiritizmu u Srbiji izdao 1893.godine, zbog čega je Mitropolit Inokentije izdejstvovao kod Kralja Milana Obrenovića da Nikolića protera iz Srbije kao jeretika, što je ovaj i učinio. Medjutim, već 1905. godine u Beogradu su izlazila dva časopisa sa temama o spiritizmu , a u Kruševcu jedan. U Hrvatskoj u Zagrebu i Daruvaru i drugim mestima osnivaju se društva spiritista, koja takodje izdaju svoje novine. U Beogradu je u Kotorskoj ulici osnovano 1922. i sve do 1940. godine bilo veoma aktivno “Srpsko spiritističko društvo” pored još pet manjih . Iako je “prizivanje duhova” u Srbiji u gradjanskom društvu upražnjavano već u drugoj polovini 19.veka u narodnim običajima je od pamtiveka bilo zastupljen običaj kontaktiranja sa silama “onog sveta”.

Negotinska Krajina je tradicionalno kraj u Srbiji u kome je oduvek u narodu bio jak uticaj narodnih verovanja u natprirodno, koji je doprineo da se i u Evropi pročuje po mnogim paranormalnih fenomenima uključivši i kontaktiranje sa duhovima u kojima su obredno učestvovala čitava sela. Napoznatija od medijuma je u Krajini bila izvesna Jelena Trifunović iz sela Jasenica u okolini Negotina, koja je “prizivala i razgovarala sa duhovima” i kojoj je narod dolazio u posetu da bi kontaktirao svoje preminule, o čemu je pisala i beogradska “Politika” 13.septembra 1930. i 2. avgusta 1932. godine.

Najveći uticaj na razvoj spiritizma u Srbiji, došao je iz tadašnje Austrougarske sa literaturom: novinama i časopisima, a i prvi medijumi koji su gostovali i održavali seanse prizivanja duhova u Beogradu bili su iz Beča.

Postoje svedočenja i dokumenta da je Kraljica Draga Obrenović bila veoma zainteresovana za sve “onostrane pojave”, da je imala neke rodjake i prijateljice koje su joj gatale i da je nekoliko puta kroz paranormalne poruke bila upozorena na strašnu sudbinu koju će doživeti sa suprugom - Kraljem Aleksandrom. Ta tragedija se zaista i dogodila i Kralj Aleksandar Obrenović sa Kraljicom Dragom zverski je ubijen 1903. od zaverenika. Posebno je zanimljivo da se duh ubijenog Kralja Aleksandra Obrenovića II. više puta “javljao” izmedju 1910. i 1930. godine poznatim medijumima širom sveta (London, Njujork, Beč) sa različitim porukama o budućnosti Srbije o čemu svedoče i memoari uglednog srpskog diplomate i ambasadora u Londonu Čedomira Mijatovića, takodje spiritiste i istraživača paranormalnih pojava kod nas i u svetu.

“Novo sunce” jedan od dva časopisa za okultna pitanja koji je izlazio u Zagrebu, u broju za januar 1914. godine donosi članak o spiritističkoj seansi održanoj u tom gradu. Nju je vodio izvesni medijum francuz dr. Le Buj na kojoj je jedan prizvani duh poručio: “da će uskoro u Srbiji početi veliki rat u kome će se liti mnoga krv, posle koga će doći bolji dani, ali ne za dugo”. Kada je upitan za ime duh je odgovorio : “Aleksandar II. - Kralj Srbije”. Dr. Radovan Kazimirović najpoznatiji srpski etnolog u svojoj knjizi “Tajanstvene pojave u našem narodu” izdatoj 1933. godine, izmedju ostalog opisuje bezbroj slučajeva u kojima se daje obilje podataka o spiritistima u Srbiji i narodnim običajima u kontaktiranju sa duhovima.

SNIMLJEN DUH DEVOJČICE: Stručnjaci tvrde da nije prevara!

Autor: Haber

Daniel Taner iz Nju Hepšira postavio je pre nekoliko dana na društvene mreže sliku svoje prijateljice kako pozira uz psa dok sve to iza vrata posmatra, kako tvrdi, duh devojčice



Daniel Taner iz Nju Hepšira postavio je pre nekoliko dana na društvene mreže sliku svoje prijateljice kako pozira uz psa dok sve to iza vrata posmatra, kako tvrdi, duh devojčice.

Uz fotografiju je naveo i to da njegova neimenovana prijateljica već mesecima uvereva da je kuća u kojoj živi ukleta.
Naravno, slika većinu korisnika društvene mreže nije uverila da su svedoci nečeg što je paranormalno. Deo njih misli da je to refleksija kipa postavljenog uz fotografa, ali za sada je jedno sigurno - sa fotografijom se niko i ni na koji način nije igrao u programima za obradu slika.

To je potvrdilo više stručnjaka za fotošop a jedan je otišao toliko daleko i napisao da zaista veruje da je na slici duh. On je istakao da je devojčica je bela i prozirna kao i da na sebi nema žutu nijansu koju taj deo slike nosi zbog tako postavljene rasvete i boje podloge zida.

Takođe kada se na slici u potpunosti zaguše boje senke sugerišu da devojčica stoji iza dame sa psom i to ispred vrata, što je takođe neobično i pomalo jezivo.

Hotel u Arizoni u kojem su gosti mrtvi već godinama



Gosti hotela Copper Queen Hotel u gradu Bisbee u američkoj saveznoj državi Arizona otkrili su u knjizi utisaka na recepciji svoja paranormalna iskustva koja su doživjeli na tom mjestu
Brojni gosti hotela žalili bi se da im smeta čudno lupanje u noći ili da im stvari misteriozno nestaju iz ormara i ladica, ali ne i hotelski gosti širom svijeta koji odsjedaju u Copper Queen Hotelu, starom rustikalnom hotelu koji se može pohvaliti da je hotel s najduljim 'stažom 'u Arizoni.

Copper Queen opsjedaju duhovi ili barem tako tvrde njegovi vlasnici, a to su potvrdili i brojni gosti koji su tijekom godina odsjedali u njemu. Oni tvrde da su čuli misteriozne glasove, čudne zvukove i mirise, a neki su vidjeli i predmete kako lebde. Za mnoge je mirna noć u tom hotelu zapravo veliko razočarenje, jer očekivanja, su, s razlogom, velika. U hotelu, vjeruje se, stalno obitavaju tri duha.

Recepcionar kaže da je čuo ženski gals jedne noći dok se vozio liftom između trećeg i četvrtog kata iako je on bio potpuno sam u njemu, a kune se da je jednom vidio ključ od sobe kako lebdi u zraku.

Jedna od gošći hotela Tina LaVon napisala je kako je pokušala fotografirati u hotelu ali joj je fotoaparat stalno javljao da nema memorijsku karticu iako je, tvrdi ona, kartica sigurno bila u njemu. U hotelu je bilo čudnih telefonskih poziva te čak i kontakta - tapkanja po ramenima,

Drugi gosti tvrde da su čuli čudna šaputanja, nekima se misteriozno odjednom ispraznila baterija u mobitelu... Nekima su kovani novčići nestali sa stola iz sobe, a legenda kaže da je to djelo najmlađeg duha Billyja koji je davno umro u obližnjem San Pedru. Neki gosti čak tvrde da su ga vidjeli kako skače po kaučima u lobiju.

Nakon svih ovih iskustava teško da se može naći netko tko će reći kako je sve to čista izmišljotina.

Net.hr

Ne vjerujem u te price dok ih ne opipam sam osobno.

Duhovi djece na groblju !



Australka Renee English tvrdi da je na fotografiji uhvatila duhove djece koja se igraju dok je nedavno s obitelji bila u lovu na duhove na mjesnom groblju u Pictonu na sjeverozapadu Australije, gradu koji neki smatraju najukletijim australskim gradom.

Lokalna legenda kaže da bi dvoje djece na spornoj fotografiji mogli biti David Shaw i Blanche Moon koji čak nisu ni umrli u isto vrijeme već s ukupno čak 60 godina razlike. Blanche je umrla 1886. godine kad su je prignječila kola na kojima se igrala s drugom djecom, dok je David bio sin svećenika, a umro je 1946. od dječje paralize.

U lov na duhove turiste je lani do svoje smrti vodila lokalna povjesničarka, a tradiciju su nastavili njezin suprug i kćer, John Vincent i Jenny Davies budući da se Picton smatra najukletijim australskim gradom.

Renee English, koja je duhove djece uhvatila objektivom svog fotoaparata, kaže da je bila skeptična prije nego je te subote 9. siječnja ove godine krenula u lov na duhove.

"Kad smo stojeći na obali gledali prema groblju ja sam samo fotografirala i šalila se na račun cijele situacije te pitala: 'gdje su duhovi i kad će se pojaviti?'. Znam da nikog nije bilo na groblju kad sam slikala. Jedini ljudi koje smo vidjeli bila je četveročlana obitelj koju smo sreli deset minuta kasnije, a ti klinci se nisu odvajali od svojih roditelja.

Kad sam skinula slike na kompjutor i ugledala djecu na njima svaka mi se dlaka na tijelu naježila. Te noći uopće nisam mogla spavati i više nikad neću pogledati nijedan horor film. Nikad nisam vjerovala u duhove, ali sad me to zaintrigiralo", tvrdi prestrašena Blanche.

Duh koji jeca


OČEVA KLETVA I GROFICA NA VODI

„Lutaćeš, nesrećnice, oko ovog manastira i nećeš naći mira sve dok od manastira bude ostao jedan jedini kamen!”



Jecaji nesrećne Kjarete

Kjareta je rođena u bogatoj porodici. Bila je ljubimica svog oca, Lorenca Loredana. Devojčica nije ni slutila da će još u detinjstvu početi da voli mladog stolara Saura koji je živeo i radio u blizini Arsenala. Primetila je nešto neobično: da Saura svakim danom voli sve više, a ne manje, kao što je to uobičajeno. Donela je odluku da će postati njegova žena, ma šta otac na to imao da kaže. Ako treba, bežaće zajedno! Nije, nažalost, računala da neće imati vremena ni za razmišljanje, ni za beg.
’Kakav siromašni stolar! Ako zaista želiš da se udaš za stolara, neka to bude Isus Hrist!’, bile su očeve reči.
Ipak, devojčica se nije predavala... Očajavala je i pokušavala da pobegne. Naposletku su se i ostale časne sestre sažalile. Pozvale su Lorenca Loredana da dođe po nju, da bar još jednom razmisli o svojoj odluci. Otac je stigao baš one večeri kad je Kjareta trebalo da pobegne čamcem sa svojim izabranikom Saurom. Lorenco Loredan klizio je kanalima u svojoj prekrasnoj gondoli. Upravo kada je pristajao uz manastirsko zdanje, video je svoju kćerku kako ulazi u mali čamac siromašnog stolara. Munjevito ih je sustigao. Izvadio je mač, usmrtio Kjaretu i teško ranio njenog izabranika. A onda je izgovorio svoju strašnu kletvu:

’Lutaćeš, nesrećnice, oko ovog manastira i nećeš naći mira sve dok od manastira bude ostao jedan jedini kamen!’ Kada su ostale sestre dotrčale, nisu više mogle da pomognu jadnoj devojci. Sahranile su je u dvorištu hrama, a mladića primile na lečenje. Čim se oporavio, Sauro je počeo da radi. Ali, ubrzo je napustio Arsenal. Otišao je na ostrvo San Frančesko i pristupio franjevačkom redu.
Kada roditelj prokune dete, onda je to zaista teška kletva. To ne misle samo Venecijanci. Duh nesrećne Kjarete počeo je da kruži naokolo. Zanimljivo je da se od samog početka niko nije plašio njenog duha. U stvari, svi bi se rastužili kada bi začuli njen jecaj...


Prošle su mnoge godine. U blizini manastira živela je veoma lepa i siromašna devojka. Zaljubila se u sina bogatog venecijanskog zanatlije. On joj je jednakom ljubavlju uzvratio. Ah, ovoga puta mladoženjin otac bio je kamen spoticanja. Nije hteo ni da čuje za sirotu devojku. Ukratko, sirotica je rešila da se ubije. Nabavila je otrov od poznate venecijanske vračare. Kada je pala noć, sva u suzama, u svojoj sobi prinela je tečnost usnama. Tog časa, pored nje je, poput lakog vetra, prošla jedna prozračna ljudska figura... Devojka ništa nije osetila, ali je primetila da joj je duh – očito Kjarete Loredan – najblažim dodirom istrgao pehar otrova iz ruke. Osim toga, pod noge joj je bacila torbu. A ta torba, u šta se devojka mogla uveriti nekoliko trenutaka kasnije, bila je prepuna zlatnika.
I dok je tako stajala nema od iznenađenja, videla je kako kroz prozor ulazi njen voljeni i saopštava joj: ’Bez obzira na to šta moj otac rekao, ja ću te uzeti za ženu! Ne mogu bez tebe da živim!’
Kao što se može pretpostaviti, živeli su u sreći i bogatstvu. Ali, duh nesrećne monahinje nastavio je da kruži oko manastira Svete Ane u venecijanskom Kastelu. Plače i dalje jadna Kjareta i ne možda da prestane. Doduše, što jest’, jest’... Propuštena i nesrećna ljubav, to je veliki jad. Može da traje ko zna koliko... Bezgranično! Budući da manastir stalno obnavljaju, teško se može očekivati da će od njega nestati i poslednji kamen, kako glasi ta teška kletva...”


politikinzabavnik

Ovo su škole i fakulteti koje opsedaju duhovi!

Mnoge osobe prijavile da su se u ovim zgradama događale neobične i tragične stvari



Jeste li se ikada zadržali u školi nakon nastave i primetili kako su hodnici jezivi kad svi profesori i učenici odu svojim kućama? Zgrade koje su inače pune života postaju strašne kada se isprazne…

Donosimo vam priču o školama i fakultetima koji su navodno opsednuti duhovima, a mnoge su osobe prijavile da su se u njima događale neobične i tragične stvari.

1. Predanje kaže da svaku zgrada u sklopu Univerziteta Ohajo opseda barem jedna duh. Jedan od najpoznatijih duhova je studentkinja koja je navodno izvodila satonističke obrede u svojoj sobi, a na kraju se i ubila. Soba 42B u zgradi Vilson Holu sada je zatvorena i zabranjena je u nju da se ulazi zbog paranormalnih pojava koje su doživele sve osobe koje bi tamo pokušale da boravi.

2. Srednju škola "Koriher Lipe" u Severnoj Karolini opseda duh bivšeg domara Larijaa. U 1940-im godinama, on je ubijen u nesreći - školski bojler je eksplodirao i usmrtio ga. Učenici i nastavnici često su prijavljivali da još i danas nakon završetka nastave čuju zveket njegovih ključeva.

3. Nakon požara koji je 1950-ih godina zahvatio srednju školu Lambertvil, ova ustanova je zauvek zatvorila svoja vrata. Uprkos tome, čini se kao da su neki učenici i nastavnici odlučiti da ostanu u njoj. Glasine o ovoj školi tvrde da je u tom požaru umrlo mnogo ljudi čiji se urlici i krikovi i danas mogu čuti.

4. Univerzitet u Ilinoisu progoni duh osobe u sivoj uniformi bez lica. Prva ga je ugledala devojka koja se, nakon zabave koju je organizovalo njeno sestrinstvo, vraćala u svoj dom. Neobična utvara ukazala joj se tamo, na vrhu stepenica koje su vodile do njene sobe. Od tog dana, zabeležene su mnoge prijave u kojima studenti tvrde da su videli sličnu utvaru kako stoji nad krevetima cimera s kojima dele studentske sobe.

5. Univerzitet Dru u Medisonu, Nju Džerzi, progoni duh supruge njegovog osnivača, Roksana Med Dreua. Kada je dom Med Hol zahvatio požar, dva vatrogasca su izjavila da su u plamenu požara videli ženu obučenu u odeću nalik onoj iz 19. veka koja je ubrzo zatim nestala.

6. Grad Viliamsburg ima mnogo mesta koja su navodno ukleta, ali osnovna škola "Metju Valej" dom je za barem tri utvare. Veruje se da je jedna duh dečaka koji je umro kao devetogodišnjak, a pohađao je tu školu, a druga dva su dečaci crne boje kože koji su ubijeni tokom oštrih sukoba i segregacije koju je potsticao rasizam.

7. Jedna od zgrada Augusta državnog univerziteta bila je pre toga kuća žene po imenu Emili Galt koja se bacila kroz prozor kad je saznala da njena ljubav odlazi na front za vreme Građanskog rata. Do dana današnjeg posetioci ove zgrade navodno čuju glasove žene i muškarca koji se svađaju. Radi li se o Emili i njenom ljubavniku koji raspravljaju o tome da li da ode u rat ili ne. Pre nego što je skočila kroz prozor, urezala je svoje ime na staklo, a taj potpis se navodno može videti i danas.

(Teen385.com)

UBIO JE DUH? Misteriozna smrt Elize Lem!

Prvi dokaz koji se mora uzeti u obzir je zabeleženi snimak kamere u liftu koji je snimio ponašanje Elize samo nekoliko trenutaka pre nego što će poginuti



Postoje misterije koje su toliko jezive i čudne da zbog njih mućkate glavu danima. Slučaj Elize Lem je jedan od njih. U februaru 2013. godine, ova studentkinja iz Vankuvera pronađena je mrtva u rezervoaru za vodu na vrhu hotela Sesil u Los Anđelesu.

Smrt je ocenjena kao "slučajna, usled davljenja“ i rečeno je da tokom autopsije nisu pronađeni tragovi droge ili alkohola.

Međutim, ima tu mnogo više nego što piše u policijskim izveštajima.

Prvi dokaz koji se mora uzeti u obzir je zabeleženi snimak kamere u liftu koji je snimio ponašanje Elize samo nekoliko trenutaka pre nego što će poginuti. Dobro pogledajte video, tu nešto očigledno nije u redu.

Na početku, Eliza ulazi u lift i očigledno pritisne sve dugmiće. Zatim čeka da se nešto dogodi, ali se zbog nekog razloga lift ne zatvara. Na snimku se jasno vidi da je ona nekoliko puta pritisnula dugmiće lifta ali da se lift nije uključivao.

Ona počinje da gleda oko sebe kao da očekuje (ili se krije od) nekoga. Oko 1:57, njene ruke počinju da se pomeraju na veoma neobičan način (skoro neljudski) dok naizgled razgovara sa nekim, nečim ili ni sa čim. Zatim istupa napolje. Lift se zatvara i ponovo počinje da radi.

Odmah nakon događaja na snimku, Eliza je očigledno dobila pristup vrhu hotela, popela se u rezervoar sa vodom i nekako udavila u njemu. Njeno telo je pronađeno dve nedelje nakon smrti nakon što su se gosti požalili na boju i ukus vode.

Na osnovu snimka kamere, mnogi bi pomislili da je bila pod dejstvom droga. Međutim, Eliza niije koristila drogu a to je pokazala i autopsija. Kada pogledamo kontekst i okolnosti smrti, stvari postaju veoma misteriozne.

Mračna istorija hotela Sesil

Sagrađen 1920-tih godina kako bi se brinuo o „biznismenima koji svrate u grad na noć ili dve“, hotel Sesil su ubrzo potisnuli glamurozniji hoteli. Lociran blizu zloglasne Skid Rou oblasti, hotel je počeo da iznajmljuje osobe na dugoročnom nivou za jeftinu cenu, to je politika koja je privukla sumnjivije ljude. Reputacija hotela se ubrzo srozala sa „sumnjive“ na „morbidnu“ kada je postao zloglasan zbog velikog broja samoubistava i ubistava, ali i serijskih ubica.

Još jedna čudna slučajnost

Ubrzo nakon otkrića tela Elize Lem, smrtonosna epidemija tuberkuloze je izbila u oblasti Skid Rou blizu hotela Sesil. Nećete verovati koji se test koristi za određivanje tuberkuloze: LAM-ELISA. To je neverovatna slučajnost.

Nije u pitanju zločin?

Vlasti Los Anđelesa su u junu 2013. godine izjavile da je smrt Elize Lem slučajnost i da je verovatno imala „poremećaj podvojene ličnosti“. Neke stvari su ipak ostale nedorečene. Kako se Eliza, popela u vodeni rezervoar hotela, mesto do kojeg je praktično nemoguće doći.

Policija je očigledno neodgovorno prišla slučaju jer je upotrebila reč „verovatno“ umesto čvrstog dokaza i to za ženu koja u zdravstvenom kartonu nema dijagnoze psihičkog poremećaja.



(Vestinet)

Uslikala svoju novu kuću i pokazala je prijateljima. Kada je videla fotografiju, zaledila se…




Mišel je izjavila kako je ušla unutra da proveri ima li nekoga u kući, ali je soba u kojoj je videla osobu na prozoru bila prazna.
– Neki veruju da je u pitanju senka od cveća, ali ne odgovaraju uglovi – rekla je Mišel, prenosi Dejli mejl.
Ovo nije usamljen slučaj. Mišel je rekla kako je jednom u kući pao sat sa zida, a njeni prijatelji tvrde da se i kvaka jednom okrenula i vrata se sama otvorila, iako sa druge strane nije bilo nikog!

Devojčica stoji mirno, a onda je odgurne NEVIDLJIVA SILA

Leksi Hud se igrala žmurke sa roditeljima u porodičnoj kući u Bridžendu u Velsu kada je iznenada oborena na zemlju


Printscreen: Youtube/HOTNewsToday
Ovaj kućni video pokazuje trenutak kada je jednogodišnja devojčica oborena na zemlju od strane misteriozne, nevidljive sile.

Leksi Hud se igrala žmurke sa roditeljima u porodičnoj kući u Bridžendu u Velsu kada je iznenada oborena na zemlju.

Na snimku se vidi kako Leksi stoji ispred TV-a i kako se kikoće pre nego što pada sa rukama sa strane, kao da ju je neko gurnuo.

– Leksi je veoma stabilna na nogama i veoma je samouverena u svoj hod. Snimali smo je kako bismo zabeležili njenu igru žmurki jer je ona mislila da je mi ne vidimo ako pokrije oči. Samo je odjednom pala. Ruke su joj poletele sa strane kao da ju je neko gurnuo – izjavio je njen otac.

On dalje navodi da je ona rekla “nevaljali dečak” nakon pada, kao da grdi nekoga.

Pogledajte video:



(Telegraf.rs / Izvor: Dailymail)

Duh koji je rešio vlastito ubistvo!
the-line-up.com / M.A. | Foto: Wikimedia Commons |

U zimu 1897. Meri Džejn Hister iz okruga Grinbrir (Zapadna Virdžinija) posetio je duh njene pokojne ćerke. Mesec dana ranije, Elva “Zona” Hister Šu iznenada je preminula. Njeno telo je našao dečak iz komšiluka 23. januara. Na osnovu nepotpune obdukcije zaključeno je da je izdahnula od “dugotrajne iscrpljenosti”.



Meri Džejn je bila van sebe zbog nerazjašnjene ćerkine smrti, ali su joj ponoćne posete Zoninog duha pružile mnogo više od utehe.

Saznala je da joj ćerka nije umrla prirodnom smrću, niti nesrećnim slučajem, već da ju je ubio suprug Erazmus “Edvard” Striblig Traut Šu.

Iako je njena smrt bila sumnjiva od samog početka, ništa nije konačno dokazalo Edvardovu krivicu. Dok je dečak obaveštavao policiju i lekara, on je okupao i obukao preminulu suprugu, što je već bilo neobično, jer su taj zadatak obično obavljale majka i druge žene.

Što je još čudnije, Šu je zabranio lekaru da završi obdukciju. Tokom bdenja, pažljivo je čuvao telo, a glavu joj je podupro jastucima i čaršavima i vezao joj maramu oko vrata. Rekao je da će na taj način udobnije počivati.



Zona je sahranjena 24. januara 1897. Kada je majka oprala čaršav koji je izvadila iz ćerkinog kovčega, voda se obojila u tamnocrveno. Iako je sve upućivalo na to da Zonina smrt nije bila slučajna, Meri Džejn je oklevala da optuži zeta sve dok joj se u spavaćoj sobi nije ukazao ćerkin duh.

Tokom četiri noćne posete, ispričala joj je da ju je ubio njen nasilni suprug, tako što joj je slomio vrat. Da bi to majci i dokazala, okrenula je glavu za 360 stepeni.
Meri Džejn je otišla u policiju i ispričala o svom iskustvu.

Telo njene ćerke je ekshumirano i 22. februara 1897. ponovo je urađena obdukcija, ovoga puta bez mešanja njenog supruga. Ustanovljeno je da joj je smrskan dušnik i da su joj ligamenti pokidani, a na koži su bile vidljive brazgotine.


Spomen ploča koja govori o ovom misterioznon slučaju

Bilo je očigledno da joj je vrat slomljen uz primenu sile. Ubrzo nakon toga, Edvard je uhapšen i optužen za ubistvo svoje supruge, a 11. jula je proglašen krivim i osuđen na doživotnu robiju. Tri godine kasnije umro je od posledica nepoznate bolesti i sahranjen u neobeleženom grobu.

Edvardov advokat je tokom suđenja bio uveren da će paranormalno svedočenje Meri Džejn uticati da se suđenje završi u korist njegovog klijenta, ali su njene tvrdnje potvrđene tokom unakrsnog ispitivanja, a sudija je jedva ubedio porotu da zanemari dirljivu priču o posetama ćerke iz groba.

blic.rs

Otkrivena srednjovekovna knjiga duhova


Izvor: Daily Mail

Iznenađeni istraživači su otkrili jedan od najvažnijih britanskih rukopisa o duhovima.


Crna knjiga duhova datira iz 1250. godine i najstariji je očuvan srednjovekovni rukopis napisan isključivo na velškom jeziku i sadrži neke od najranijih pominjanja Artura i Merlina.

Sada su istraživači u njoj otkrili i mnoštvo skrivenih poruka.

"Lako je misliti da znamo sve što se može znati o spisima poput Crne knjige, ali zaista imati u rukama ovakvo delo o duhovima osećaj je koji se ne može opisati", izjavio je Majra Vilijams sa Kembridža.

Knjiga je kolekcija poezije od 9. do 12. veka uz religiozne i sekularne segmente, a oslanja se na tradiciju narodnih heroja Velsa i legende srednjeg veka.

Vilijams i profesor Pol Rasel veruju da je u 16. veku vlasnik ove knjige verovatno bio čovek po imenu Džaspar Grifit i da je brisao dodatne stihove i škrabotine koje su vekovima unazad zapisivali prethodni vlasnici.

Koristeći kombinaciju ultraljubičastog svetla i softver za obradu fotografija, uspeli su da rekonstruišu neke od izbrisanih delova poezije.

Trenutno su tekstovi u delovima i potrebno je mnogo više analize kako bi se sklopile cele pesme.

"Na marginama knjige se uglavnom nalaze srednjovekovne i moderne reakcije na sam tekst i one nam mogu pružiti uvid u to kako i o čemu su naši preci razmišljali", izjavio je Vilijams i dodao da je ovo otkriće samo vrh ledenog brega u smislu šta se sve još može otkriti primenjivanjem ovakvih tehnika.

Najstarija pesma iz ove knjige peva o avanturama legendarnog Artura, a spominje se i Merlin.


B92

Duh bacao nameštaj i progonio ženu dok se nije onesvestila, sve snimile kamere

U nastavku možete videti paranormalnu aktivnost koju su snimile sigurnosne kamere hotela, a na kojoj se vidi žena u begu od duha koji baca namještaj

Snimak koji je uznemirio svet i na neki način dokazuje postojanje paranormalnih aktivnosti zaista je uznemiravajuć. Naime, ženu u hotelu odjednom počinje da "napada" nameštaj, od silnog straha ona je počela da beži, a onda je pala i onesvestila se. Sve su snimile bezbednosne kamere, a verujemo da ni vama neće biti prijatno kada vidite ovo.

Na temelju snimka je očigledno da je reč o sili zla, ali nemoguće je proceniti radi li se o demonu ili jako ljutom duhu pokojnika. Snimak incidenta pogledajte u nastavku:




kurir