Američki pronalazač




Tomas Edison je napustio školu u dvanaestoj godini zbog oštećenja shuha. Posvetio se eksperimenisanju, nastojeći da za svaki problem pronadje rešenje. Zvanično je prijavio 1093 patenta do svoje 83. godine života. Prvo je konstruisao fonograf (uredjaj za snimanje glasa) 1877. Prvi značajan pronalazak bila mu je električna sijalica 1879. Edison je 1882. osnovao kompaniju General Electric, a 1883. zajedničku firmu sa Jozefom Svonom, Edison & Swan United Electric Lighting Company. Zatim slede otkrića kinematografa i kinematoskopa, za prikazivanje pokretnih slika, 1894, pa ugljeni transmiter, koji se koristi u telefonima, te diktafon, mimeograf, mašina za električno glasanje i drugi.
Pošto se obogatio, a bio je veoma radan, forsirao je sve svoje inžinjere i naučnike da rade dan i noć. Koristio je ideje svih svojih saradnika za svoje pronalaske. Imao je laboratoriju u Menlo Parku, u New Jersey-u od 1876. Edison se smatra ocem jednosmerne struje, koja je izgubila primat u takmičenju sa Teslinim naizmeničnim strujama.

Томас Алва Едисон (енгл. Thomas Alva Edison; 11. фебруар 1847 — 18. октобар 1931) је био амерички физичар и плодан проналазач.

Едисон није стекао скоро никакво формално образовање, пошто је био избачен из школе као заостао, а подучавала га је мајка. Са 14 година већ је био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зарађујући 14 долара недељно. Убрзо је уредио лабораторију у напуштеном вагону, као и штампарију за своје новине „Grand Trunk Herald“, које је највећим делом сам писао; са шеснаест година је постао телеграфиста и започео каријеру проналазача (током америчког Грађанског рата) и изумео и патентирао електрични апарат за бележење гласова на изборима.

Око три године касније, 1869, изумео је „тикер“ с папирном траком, коришћен за слање цена с берзе широм земље, продао га за 30.000 долара и отворио индустријску истраживачку лабораторију. После тога је своје пуно време посвећивао изумима, пријавивши за живота укупно 1069 патената.

У његове запаженије проналаске спадају микрофон с угљениковим гранулама, за побољшање Беловог телефона, фонограф (направа за снимање звука на бубањ превучен фолијом, пронађен 1877.) и електрична сијалица. Сијалица је захтевала тестирање с неуобичајено великим бројем покушаја и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док није открио карбонизовано бамбусово влакно које је у вакууму светлело преко 1000 сати. То је са своје стране водило побољшаним генераторима једносмерне електричне струје (Едисон је њихову ефикасност повећао од 40% до преко 90%), кабловима за струју и електричном метру и представљало револуцију у осветљењу домаћинства и јавном снабдевању једносмерном електричном струјом на релативно кратким растојањима.

Током рада на сијалици открио је и „Едисонов ефекат“, чињеницу да електрична струја тече од загрејаног влакна ка оближњој електроди али не и у обрнутом смеру, што је касније представљало основу за термојонску диоду. Едисонов утицај на живот у 20. веку био је огроман.

Thomas Edison (11.2. 1847. – 18.10. 1931.)
U ranoj mladosti, Thomas Alva Edison je pokazao fascinantnu zainteresovanost za mehaničke stvari i hemijske eksperimente.
U prtljažniku automobila, podesio je laboratoriju za svoje hemijske eksperimente i mašinu za štampu, mada ga je slučajni požar primorao da trenutno zaustavi svoje eksperimente.

U 12. godini, Edison je izgubio gotovo sav svoj sluh, verovatno zbog šarlaha ili, kako je verovao, kao rezultat incidenta u kojem je bio uhvaćen za uši i podignut na voz u pokretu.
Njegov invaliditet ga nije obeshrabrio, a on je često govorio kako je baš invaliditet sredstvo koje mu je omogućilo da se skoncentriše na svoje eksperimente i istraživanja.
Do svoje 84 godine, Edison je napravio 1.093 patenta, rekord za svoje vreme.
Njegovu laboratoriju u Menlo Parku često su nazivali “fabrika izuma”. Tu je on izumeo fonograf, motivisan da pravi materijal koristan za slepe osobe, baš kao današnje "zvučne knjige."
Sa svojim pronalaskom sijalice 1879. godine nastojao je da bude inženjer čitavog električnog sistema osvetljenja, koji bi mogao biti podržan u gradu. Prvi komercijalni električni svetlosni sistem je instaliran na Perl ulici u finansijskom distriktu donjeg Menhetna 1882. godine.
Nakon prelaska u veću laboratoriju u West Orange, namestio je jednu opremljenu mašinsku radionicu, fonograf i fotografije odeljenja, biblioteku i prateće objekte za metalurgiju, hemiju, obradu drveta i galvanometar ispitivanja, i počeo da radi na snimanju svog filma.
Tokom 1920. godine Edison je proveo dosta vremena u kući, gde je nastavio da eksperimentiše. 14. oktobra, 1931. godine, upao je u komu, a umro četiri dana kasnije na svom imanju, Glenmont, u West Orange.
U toku njegovog života, Edison je uspeo da postane ne samo poznati pronalazač, nego i istaknuti proizvođač i privrednik.

Edison i Žil Vern



Godine 1888. četrdesetjednogodišnji Edison je počeo da piše romane naučne fantastike. "Tomas u čudesnoj zemlji", ali je bio isuviše okupiran poslom oko vađenja rude gvožđa, tako da nije bio u mogućnosti da ga završi. Po bilješkama, priča je u pozadini imala pomjeranja zemljine kore koja izazivaju zemljotrese i globalno zagrijevanje i koja bi u njegovoj knjizi izazvala potapanje zemlje pod more. To bi bila priča o napretku više civilizacije u kojoj bi ljudska rasa probudila svoje uspavane psihičke sposobnosti i mogla bi da živi pod vodom. Edison je toliko obožavao priče naučne fantastike da je počeo i sam da ih piše. Da su X zraci na kojima je radio bili spremni za praktičnu upotrebu, to je moglo da bude korišteno protiv vanzemaljskih napadača. Njegov omiljen pisac je bio "otac naučne fantastike" Žil Vern.
Vern je rođen 1888.godine u porodici koja je imala veoma dugu tradiciju advokata, u lučkom gradu Nantu. Pošto je završio pravo, izabrao je da ne nastavi porodičnu tradiciju i odlučio je da se okuša kao pisac. Međutim, njegove prve predstave i romani nisu bili primjećeni. Sa 34 godine, Vernova sreća se okrenula na bolje. Upoznao je sjajnog izdavača, Hecela, koji mu je pomogao da objavi "Pet nedelja u balonu". Ovo je bio najprodavaniji roman do tada i postao je dio popularnog kluba pisaca. Ovaj uspjeh je bio praćen klasicima kao što su od "Zemlje do Mjeseca", "Dvadeset hiljada milja pod morem" i "Put oko svijeta za osamdeset dana". On je pisao u prosjeku dva romana naučne fantastike godišnje i iza sebe je ostavio osamdeset djela. Kao i za Edisona, bilo je mnogo onih koji su smatrali da se Vernerova kasnija djela suviše fokusiraju na opasnost nauke. Da nije bilo Vernove naučne fantastike, industrija svemirskog inžinjeringa bi mnogo zaostajala, a da se i ne spominje neprocjenjiv uticaj na naučnike tog vremena.

Tomas Edison , naučnik koji je izumeo sijalicu ,
panično se plašio mraka.

Edisonove čudovišne lutke su 'propjevale' stravičnim glasom

Više od stoljeća nakon što su izrađene, znanstvenici su uspjeli snimiti zvuk koji su proizvodile lutke koje je konstruirao slavni Edison. Možda bi bilo bolje da - nisu...



Privatna kolekcija Rolfs

Kada se nije nadmudrivao s Nikolom Teslom, Thomas Alva Edison bio je jedan od najplodnijih izumitelja u povijesti. Osim izuma koji su mijenjali način na koji je funkcionirao svijet, Edison je imao i cijeli niz manje bitnih i ne toliko poznatih izuma.
Među njima su bile i mehaničke lutke proizvedene 1890. godine. Edison ih je namijenio djeci i u njih montirao fonografe sa dječjim pjesmicama. No, pokazalo se da Edison nije previše razumio publiku kojoj je namijenio svoj izum.



Privatna kolekcija Rolfs

Na samo da djeca nisu znala koristiti lutke, već su ih se i bojala, ne samo zbog izgleda, već i zbog pjesmica.
S obzirom na to i s obzirom da su bile vrlo skupe, na kraju ih je prodano tek 500. Do danas ih je preživjelo tek nekoliko.
Dvije su dospjele u ruke kolekcionara fonografa Joan i Robina Rolfsa. Iako su žudjeli da tim da čuju kako su lutke nekada zvučale, nikada ih nisu isprobali jer su se bojali da će oštetiti zastarjeli mehanizam.



Proizvodnja lutaka / National Park Service

No, nakon što je prošle godine u laboratorije diljem svijeta stigla tehnologija 'Irene' (Image, Reconstruct, Erase Noise, Etc), znanstvenici su uspjeli doći do audio zapisa s fonografa unutar lutki pomoću posebnih mikroskopa i računala.
Iako su i znanstvenici i vlasnici dvije lutke bili oduševljeni činjenicom da mogu čuti zapis koji je Edison snimio još 1890. godine, sada je jasno zašto su ih se djeca bojala.
'Mala čudovišta' Thomasa Edisona dobila su svoje stravične glasove. Poslušajte ih i sami.



(24sata.hr)