Turske televizijske serije osvojile su mnoge zemlje na Balkanu i na Bliskom istoku i značajno su uticale na promenu slike o savremenoj Turskoj. U poslednjih deset godina u inostranstvo je prodato 65 televizijskih serija, što je filmskoj industriji donelo više od 50 miliona dolara, prenose lokalni mediji.
Turski glumci su već prepoznatljivi u mnogim zemljama u regionu, a razglednice iz Istanbula koje se pojavljuju u serijama privukle su, kako se ocenjuje, mnoge strane turiste u grad na Bosforu.

Turske serije su veoma popularne i u družavama koje su nastale posle raspada jugoslovenske federacije, uključujući i Srbiju.



"TV serije su velika komercijalna prilika za Tursku. To je novitet za publiku (u zemlji i inostranstvu) koja je dosad navikla da gleda samo sadržaje iz američke i latinoameričke TV produkcije", kaže Izet Pintu iz kompanije za filmsku distribuciju "Global Ejdžensi".

Televizijske serije su i pored nesumnjivog komercijalnog uspeha, izazvale i kritike konzervativaca zbog nemoralnih scena u kojima se glumci u serijama često pojavljuju bez mnogo tekstila, u ljubavnim scenama i što propagiraju vanbračne odnose.

"Ove serije ne oslikavaju turski moral i tradicionalnu tursku porodicu. One štete našem imidžu u inostranstvu, jer su prepune iskvarenih zapleta i neprihvatljivog ponašanja", kaže Hadži Indžekari, poslanik vladajuće proislamističke partije pravde i razvoja koja se inače godinama zalaže za ukidanje zabrane nošenja feredža u državnim fakultetima i javnim službama.

Serija Sulejman Veličanstveni

Serija prati život velikog osvajača Sulejmana Veličanstvenog, njegov buran život, uspehe, pohode, intrige na dvoru i u haremu, dočaravajući epohu 16. veka i moćnog Osmanskog carstva. Sultan Sulejman je na vlast stupio kao mladić od 26 godina, dok je njegova vladavina trajala 46 godina. Bio je najznačajniji osmanski vladar koji je učestvovao u osvajačkim pohodima po Evropi, Aziji, a 1521. godine zauzeo je i Beograd.

Ipak, Sulejmanove ambicije su bile još veće, kretao se ka Austrougarskoj predstavljajući pretnju čitavoj zapadnoj Evropi. Nakon jednog od mnogobrojnih putovanja po Crnom moru, na carski brod koji je prevozio ženske robove kao poklon Sulejmanovoj palati, dospela je i Aleksandra, kćerka ukrajinskog pravoslavnog sveštenika. Devojka je kidnapovana i prodata u roblje, a Sulejman je upravo nju izabrao za svoju novu ženu. Aleksandra je tako postala Hurem. Rodila je Sulejmanu šestoro dece i zajedno sa njim vladala Osmanskim carstvom.



Serija je izazvala kontroverze u islamskom svetu, jer je Sulejman predstavljen kao nemoralan čovek, bez poštovanja prema ljudima i sklon ličnim zadovoljstvima. Brojne pritužbe gledalaca upućene zbog negativnog predstavljanja ove istorijske ličnosti nisu umanjile popularnost serije u zemljama u kojima je prikazana.

Uloge: Halit Ergenč, Nur Fetaholu, Merijem Uzerli, Nebahat Čehre

Produkcija: Turska, 2011.

Upoznajte ličnosti iz serije:

Sulejman I Veličanstveni (Halit Ergenč) - Deseti sultan Osmanskog carstva. Vladao je od 1520. do 1566. godine. Bio je čovek višestrukih talenata: vešt vojni strateg, veliki zakonodavac, prefinjen pesnik i strastveni obožavalac svoje jedine zakonite supruge, Ukrajinke Rokselane (Aleksandra). Nasledio je carstvo u usponu koje je proširio na tri kontinenta.



Hafsa Hatun (Nebatah Čehre) - Sujelmanova majka ( Valide - majka sultanija) i žena sultana Selima I. Imala je 17 godina kada je rodila Sulejmana. Tokom Sulejmanove vladavine uspevala je da drži pod kontrolom ljubomoru, zavist i neprijateljstvo među ženama u haremu.



Aleksandra (Merijem Uzerli) - Hurem ili Rokselana. Ćerka ukrajinskog popa. Brzo je postala omiljena sultanova robinja, a potom I njegova žena. Imala je veliki uticaj na događaje u carstvu. Rodila mu je pet sinova i jednu ćerku. Kumovala je propasti prvog Sulejmanovog sina, proširivši glasine da Mustafa planira zaveru protiv oca. Aleksandrin sin Selim popeo se na tron i nasledio oca.



Mahidevran (Nur Fetahodžlu) - Poznata i kao Đulbehar. Majka prvorođenog sultanovog sina Mustafe. U istanbulskom haremu je dobila vrlo uticajnu rivalku Aleksandru, koja je potpuno osvojila Sulejmanovo srce. Netrpeljivost između dve žene delimično je uspevala da drži pod kontrolom Valide, Sulejmanova majka. Ali nakon njene smrti odnosi između Mehidevran i Aleksandre su se zaoštrili.



Ibrahim paša (Okan Jalabik) - Sulejmanov drug iz detinjstva. Sultan je cenio njegovu odanost i privrženost i postavio ga na mesto velikog vezira. Pokazao se kao mudar i sposoban savetnik. Ibrahim paša je bio jedan od Aleksandrinih neprijatelja. Pružao je podršku prvom Sulejmanovom sinu Mustafi, koji je imao prvenstvo nad Rokselaninim sinovima, što ga je skupo koštalo.