FILOZOFIJA - LJUBAV PREMA MUDROSTI



Početak filozofije i filozofskog mišljenja dogodio se na ostrvima Egeja još pre 2500 godina. Sam oblik filozofskog mišljenja oduvek je pratio jedan kritički karakter i na tome se i zasniva čitava istorija filozofije. Upravo ova kritičnost mišljenja filozofiju izdvaja od svih nauka i svrstava je u jedno drugačije znanje u kome se svako definisano naučno znanje može dovesti u pitanje i gde su sama pitanja važnija od dobijenih odgovora. Filozofija se bitno razlikuje od svake nauke po tome što se ne zaustavlja kod proučavanja bivstvujućeg kao takvog kao što je to slučaj u svim pojedinačnim naukama već nastoji da razotkrije smisao bivstvovanja uopšte, naime, samo Biće koje za posebne nauke ostaje uvek skriveno. Filozofija u odnosu na nauke postavlja korenitija pitanja i nastoji da razotkrije dublji smisao koji se krije ispod površine vidljivog, tako da filozofija u određenom pogledu nadilazi nauku i predstavlja jednu vrstu metaznanja. Filozofija nastoji da istraži i otkrije metafizički temelj nauka. Filozofsko mišljenje je dakle, specifično po tome što pretenduje na to da bude sinteza različitih metoda mišljenja u svom beskonačnom prostoru svih raspoloživih mogućnosti. Edmund Husserl je u svom delu: "Ideja fenomenologije" o filozofiji napisao: "Filozofija se nalazi u jednoj novoj dimenziji u poređenju sa svakim prirodnim saznanjem, i toj novoj dimenziji, makar ona kako se to slikovito kaže, i imala suštinske veze sa starim dimenzijama odgovara jedan novi, u osnovi novi metod koji je suprotan prirodnom. Ko to poriče, taj nije razumeo celu problematiku svojstvenu kritici saznanja, a time nije razumeo ni šta filozofija zapravo hoće i treba, i šta njoj podaruje svojstvenost i svojevlasnost u poređenju sa svim prirodnim saznanjem i naukom."
Filozofija se ne može okarakterisati kao neko delanje koje započinje neposredno poput nauke, već filozofija započinje tako što stupa u genezu svoje biti i time što trancendira naučno mišljenje. Filozofija zapravo započinje tako što rađa sebe i svoju bit. Filozofija je odraz zrelosti ljudskog uma koji živi nepomućen bivstvujućim kao takvim i koji ne živi u ontološkoj indiferenciji poput svih onih koji žive samo u nauci već je okrenut ka proučavanju samog Bivstva i vrši prelaz sa ontičke na ontološku istinu. Filozofija se dakle, ne može odrediti kao nauka jer bi takva odrednica nužno ograničila filozofiju i njene beskonačne mogućnosti. Nauke proklamuju nepotrebnost dubljeg ispitivanja onog samorazumljivog tj istraživanje samog Bivstva dok naivnost nivelisanog shvatanja bivstvovanja nikako ne doprinosi rasvetljavanju Bivstva i samog pitanja šta ono jeste, već naprotiv guši svako propitivanje.Odrediti šta filozofija jeste i koji je njen predmet, sam je filozofski zadatak i filozofsko pitanje, jer filozofija predstavlja duhovni pokret gde se svaki dobijeni odgovor na postavljeno pitanje ponovo preobražava u novo pitanje i gde je svaki konačni i definitivni rezultat znanja nemoguć. Filozofija anticipira samu sebe i potrebno je da je onaj ko ljubi i traži mudrost sam filozofirajući prepozna u svom izvornom filozofskom mišljenju.
Bertrand Russell je u svom delu "Problemi filozofije" napisao: "Filozofija kao i sva druga proučavanja, teži prvenstveno ka spoznaji. Spoznaja ka kojoj ona teži jeste spoznaja koja daje jedinstvo i sistem korpusu (celokupnosti) nauka, i to takva koja rezultira iz kritičkog ispitivanja osnova naših uverenja, predrasuda i verovanja."
Naučno saznanje stvari je ograničeno iz razloga što usmerava svoju pažnju na određeni predmet i na ono što je partikularno, dok se malo zanima za ono što je u svim određenim predmetima jedinstveno i što ih spaja u ono što je sveobuhvatno, dakle, u Biće samo, u njihovu pravu suštinu. U filozofiji postoji tendencija da se ispita i shvati prava suština stvarnosti, pitanje o smislu bića, pitanje o istini i o čovekovom položaju u svetu. Ono što je takođe bitno reći je i to da mi u filozofiji nikako ne odbacujemo nauku i naučno mišljenje kao što je i nauka nemoćna bez filozofije. Filozofija i nauka treba da se dopunjuju i da ostvare jedinstvo. U filozofiji je, međutim, za razliku od nauke uvek prisutno jedno drugačije mišljenje, mišljenje koje se tiče celokupnog čovekovog bića koje ga preobražava i koje ga budi. Ničeov Zaratustra kaže: "Ako sam kada veselo klicao: nestade kopna - sad su mi pali zadnji okovi - oko mene vri bezgraničnost, daleko ispred mene blista se prostor i vreme..."
Filozofija, dakle, ukazuje na skrivene mogućnosti saznanja i proširuje našu zamisao o onome što bi moglo da bude. Karl Jaspers je u svom delu "Filozofija egzistencije" napisao da je: "Zadatak filozofije sagledati stvarnost u njenom poreklu i zahvatiti je na onaj način na koji se, misleći, sam sobom bavim - u unutrašnjem delanju." O razlici između naučnog i filozofskog mišljenja Jaspers kaže: "Pre svake nauke filozofija se pojavljuje tamo gde se ljudi bude. Dok se naučna saznanja tiču pojedinih predmeta za koje ni u kom slučaju ne mora svako da zna, u filozofiji je uvek u pitanju celina bića koja se tiče čoveka kao čoveka, istina koja, tamo gde zasvetli, potresa dublje nego bilo koje naučno saznanje."
Predmet filozofije je teško odrediti jer su pojedinačni predmeti proučavanja pripali nauci tj. nauke su se izdvojile iz okrilja filozofije koja je u početku bila majka svih nauka tako da samo ona pitanja na koja nauka ne može dati pouzdane odgovore čine ostatak koji nazivamo filozofijom. Zapravo, sve poznate stvari oko nas pa čak i one najobičnije u svakodnevnom životu mogu postati predmet filozofije ako se o njima pitamo na jedan drugačiji i dublji način i u jednom za nauke nepoznatom svetlu. Filozofija u stvari predstavlja stavljanje u pitanje našeg prirodnog gledanja na svet i, kao što Hegel kaže, ona je "obrnuti svet". Ona zahteva kritičnost našeg promišljajućeg uma u potrazi za sigurnim i skrivenim znanjem. Filozofija predstavlja naziranje jednog skrivenog znanja o Biću i to je naš lični unutrašnji projekt u pravcu ovog nepoznatog znanja koje privlači svako radoznalo biće koje je obuzeo nemir. Hegel je napisao: "Filozofija je po svojoj prirodi nešto ezoterično, pa sama po sebi niti je privlačna za svetinu niti je sposobna da se pravi za nju; ona je samo time filozofija što je upravo suprotstavljena razumu, a time još više zdravom ljudskom razumu, pod čim se podrazumeva prostorna i vremenska ograničenost jednog pokolenja ljudi: u odnosu na razum, svet filozofije je po sebi i za sebe obrnuti svet."
Vrednost filozofije se sastoji u veličini predmeta o kojima kontemplira i nalazi se isključivo među onim dobrima koja obogaćuju čovekov unutrašnji duhovni život. Čoveku filozofija pomaže da u svom unutrašnjem delanju uzdiže sebe i svoju egzistenciju na jedan viši nivo kada on postaje svesniji svoje povezanosti sa univerzumom i želi ostvariti veće jedinstvo sa njim. Russell o vrednosti filozofije kaže da: "Filozofiju treba izučavati ne zbog nekih konačnih odgovora na pitanja koja postavlja, već upravo zbog samih pitanja jer ona smanjuju dogmatsku sigurnost koja zatvara duh za spekulaciju, ali pre svega zato što veličina univerzuma o kojoj filozofija kontemplira čini i duh velikim i sposobnim za to jedinstvo sa univerzumom, koje čini njegovo najviše duhovno dobro."

Autor: Olivera Olja Petković

REKLI SU O FILOZOFIJI

Baruh Spinoza: “Duše se ne pobeđuju oružjem, nego ljubavlju i blagorodnošću.”
-Bitak duse je ljubav i blagorodnost te se do nje samo preko njih i moze stici.
—————————-
Ciceron: “Nema ničeg otmenijeg i cenjenijeg od vernosti. Vernost i istina najsvjetlija su savršenstva i darovi ljudske duše.”
- Duhovno razvijen covek ili covek s adekvatnom samospoznajom je uvek veran i iskren, jer sledi nagon svoje duse, za razliku od ljudi koji slede nize porive.
———————–
Demokrit: “Čovek se treba više brinuti za dušu nego za telo.”
-Zato sto je dusa neunistivi, vecni izvor srece, radosti i smisla.
————————–
Eshil: “Reči su lek duši koja pati.”
- Ma koliko da pojedina duhovna ucenja nastoje da omalovaze reci ili cak da ih i predstave kao prepreku ka visoj duhovnoj spoznaji, reci takodje imaju svoju funkciju u progresivnom razvoju ljudi. Neophodno je samo ovladati vestinom njihove primene, jer one imaju svoje tacno odredjeno vreme ili nacin kada i kako se koriste.
——————————
Francis Bacon: “Ćutanje je odmor duše.
-Ova izjava ne pobija prethodnu. Naprotiv, samo potvrdjuje ili podvlaci neophodnost balansa izmedju govora i cutanja.
—————————
Schiller: “Sitne su i uske duše onih koji tako rado svaki zasluženi jad obeležavaju imenom neumoljive sudbine.”
-Nezreli ljudi svojim nepromisljenim, lakomim ili sebicnim postupcima sami sebi stvore neprijatnosti i umesto da to prepoznaju i izvuku pouku iz toga, oni odbijaju svaku odgovornost, tako sto svoju nevolju prebacuju na losu srecu ili sudbinu.
——————-
Helen Keller: “Dok sebicnost i pritužbe izopačuju i pomračuju dušu, ljubav je nadimlje radošću i oštri njezin vid.”
-Prituzbe i sebicnost udaljavaju coveka od njegove autenticne sustine dok ga ljubav priblizava dusi koja ga ispunjava radoscu time sto mu daje adekvatan uvid ili razumevanje.
———————————
Henry Miller: “Sedište je duše onde gde se unutrašnji svet i vanjski svet dodiruju. Jer, niko ne poznaje sebe ako je samo on, a ne u isti mah još i neko drugi.”
-Ova izjava zadire u kompleksnost subjektivno-objektivnog odnosa.
————————————-
Heraklit: “Oči i uši su ljudima zli svjedoci ako imaju barbarske duše.”
-Nije vazno sta cula opazaju vec kako covek tumaci to sto cula opazaju. Covek s niskim strastima i pobudama nece videti ili doziveti isto sto i covek s nepristrasnim, otvorenim srcem. O tome svedoci i sledaca izreka:
Kahlil Gibran: “Kad povjeriš svoju nevolju susjedu, daruješ mu dio svojega srca. Ako je u njega velika duša, zahvaljuje ti; a ako je malena, omalovažava te.
————————–
Hermes Trismegistros:
“O dušo, moraš steći istinsko znanje o svom sopstvenom biću, kao i o njegovim shvatanjima i oblicima. Nemoj misliti da postoji i jedno jedino shvatanje koje želiš da upoznaš, a koje je izvan tebe. Ne, sve što moraš da naučiš je u tebi.”
“Duša je bestelesna. Sve što se nalazi ispod duše ne može imati učešće u životu, izuzev uz pomoć duše. Duša u sebi poseduje moć mišljenja, volje i suda. Ona širi svoje moći nad svim sa čime se povezuje, u slučaju da je to u stanju da primi njene moći. I tako ona donosi život.”
————————————-
Ralph Waldo Emerson: “Lepota je odlika tela kao sto je vrlina odlika duše.”
-Vrlina predstavlja dublju, skrivenu ili sustinsku lepotu zato ona svojom manifestacijom baca u zasenak pojavnu ili fizicku lepotu.
—————————-
Oscar Wilde: “Ništa ne može izliječiti dušu osim razuma, kao što ništa ne može izliječiti razum osim duše.
-Ova izjava ima izuzetnu dubinu zapazanja.Dusa i razum predstavljaju dve komplementarne suprotnosti cija je neprestana interakcija, ne samo uslov medjusobnog postojanja, vec i uzajamnog razvoja.
—————————
Phil Bosmans: “Sam je čovek kriv za svoj razoreni životni svet, za svoj zatrovani duh, za svoju opustošenu dušu.”
-Samo od nas zavisi da li cemo odolevati iskusenjima ili se opredeljivati za nize strasti i nagone. Ljudi koji biraju nize strasti na racun visih postepeno izgube vlastitu autenticnost sto rezultira besmislom i disfunkcionalnoscu.
——————
Maksim Gorki: “Ne budite ravnodušni jer je ravnodušnost smrtonosna za ljudsku dušu.
——————
Pearl S. Buck: “Najviše razvijeno područje našeg sveta je ljudska duša


IZVOR: Filozofski kutak

..poshto sam po majci francuskinja,sklona sam francuskim umetnicima,filozofima,piscima..evo shta kaze jedan,shiroj javnosti,skoro nepoznat filozof,PJER ADO:

.. Za stare narode sama reč philo-sophia, ljubav prema mudrosti, bila je dovoljna za izražavanje ovakvog shvatanja filozofije. U Gozbi, Platon je pokazao da Sokrat, simbol filozofa, može biti poistovećen s Erosom, sinom Porosa (obilja) i Penije (siromaštva). Erosu je nedostajala mudrost, ali je znao kako da je stekne. Tako je filozofija uzela oblik misaone vežbe, volje i celokupnog postojanja pojedinca, čiji je cilj bio postići stanje praktično nedostižno ljudskom rodu: mudrost. Filozofija je bila metod duhovnog napretka koji je zahtevao radikalnu promenu i transformaciju načina života pojedinca.

Ovako shvaćena, filozofija je predstavljala način života, kako kroz njenu primenu i kroz nastojanje za postizanjem mudrosti, tako i kroz njen cilj, samu mudrost. U stvarnosti, mudrost ne uzrokuje potpunu spoznaju – ona nam omogućuje “biti” na drugačiji način. Uzvišenost, a istovremeno i paradoksalnost antičke filozofije jeste u tome što u isto vreme sadrži svesnost da je mudrost nedostižna, kao i uverenje da je težnja prema duhovnom napretku nužnost. Prema Kvintilijanovim rečima: Moramo... težiti prema onom najvišem, kao što su to činili mnogi stari filozofi.

KARL MARKS

Mnogi ljudi su u sukobu mišljenja o Karlu Marksu kao poznatom filozofu. Rođen 1818. godine, ovaj nemački filozof bio je jedan od najkontraverznijih pisaca svog vremena. Njegovi radovi, kao Manifest komunističke partije, često su smatrani kao priručnici nacističke partije, što je unapređivalo njegove kontroverzne stavove. Formulisao je ideju viška vrednosti kao i istorijski materijalizam. Iako je pružio mnogo svetu filozofije, na dan njegove smrti 1883. godine, nije bilo više od desetak ljudi na sahrani.

• svrhu i smisao postojanja sveta i čoveka
  
  
  
• šta je istina?
  
  
  
• šta je dobro?
  
  
  
• šta je lepo?
  
  
  
• odakle potiče ljudska potreba za Bogom? Šta je Bog?
  
  
  
• šta je volja?
  
  
  
• da li postoji besmrtnost duše?
  
  
  
• šta je znanje?
  
  
  
• koji su temelji našeg verovanja?
  
  
  

 

 

 









 Čemu još filozofija?

Moja omiljena nauka, baš zato što predstavllja intelektualni izazov. 

Još kao detetu su mi često drugari pričali "ne filozofiraj", pa čak nekad i roditelji ... 
Tada mi je to smetalo, a danas shvatam da ja samo analitično posmatram stvari oko sebe. 
Ume da bude naporno, ali je uvek inspirativno i čini me produhovljenijom i celovitijom.

Koreni učenja su gorki, ali su plodovi slatki.

Čovek koji u sebi nema ni trunke filozofskog smisla ide kroz život zatvoren u predrasude nastale iz zdravog razuma, iz uobičajenih verovanja njegovog doba ili njegovog naroda i iz uverenja koja su se u njegovoj svesti razvijala bez učešća njegovog promišljajućeg uma.

Život instinktivnog čoveka, čoveka koji ne filozofira, zatvoren je uzak krug njegovih privatnih interesa, a filozofsko viđenje pomaže čoveku da se oslobodi iz tog zatvora, da ostvari, veliki i slobodan život. Put koji ka tome vodi suprotan je onom koji se obično uzima ili preporučuje.