Majansko proročanstvo: Da li je u decembru kraj sveta

Svet se koncentriše na proročanstvo Maja da će 21. decembra biti smak sveta. Jedino bezbedno mesto biće seoce Bigaraš na jugu Francuske



BIĆE skoro propast sveta, nek propadne, nije šteta - pevao je sa legendarnim ciganskim orkestrom muzikant Đena, sve tvrdeći da je život lep. U kafanskim isparenjima sred vojvođanskih ravnica kao da su se basprimašu iz Deronja pre pola veka pričinjavala davna predskazanja naprednih brđana Maja. Danas aktuelniji ne može biti. Datum je već predviđen, zna se i gde je skrovište...

Brojna predskazanja o kraju planete sudaraju se 21. decembra ove godine. Kataklizmična tumačenja zasnovana su pre svega na verovanjima Maja i njihovom kalendaru koji se zagonetno završava baš tog dana. Univerzum je stvoren 11. avgusta 3114. godine pre naše ere, i trajaće 13 baktuna, odnosno ”dugih ciklusa” Maja, od kojih svaki broji 144.000 dana ili nepunih 5.125 ”naših” godina.


Maje su smatrali da je univerzum nastao pojavom Venere u Zemljinom vidiku, i da će udaljavanjem ove planete, doći i do smaka. Posle 21. decembra 2012. vreme više nisu računali. Ima onih koji predviđaju i da će ljudska agonija tada trajati tačno 42 minuta.

Ispričane su već brojne priče, napisane knjige, snimljeni filmovi i televizijske emisije. Otvoreno je i sijaset sajtova, od kojih nekih u milisekundama otkucavaju preostalo vreme čovečanstvu.

Nisu, međutim, samo Maje bile zaokupljene crnim slutnjama. Drevni Sumeri, koji su u južnoj Mesopotamiji živeli od 4. do 2. veka pre naše ere, takođe su, izračunali da će izvesna planeta Nibiru udariti u zemlju najpre 2003, a zatim se ispravili da će to ipak biti 2012.

Odatle su se razvile i druge interpretacije, kao što je, na primer, teorija ”Nju ejdž”, na osnovu koje će žitelji planete, navodno, baš od 21. decembra doživeti duhovnu i fizičku transformaciju. Indijski guru Kalki Bagavan već petnaestak godina predviđa da će 2012. biti poslednja.

Na osnovu ideje američkog pisca i filozofa Terensa Kempa Mekina iz sedamdesetih, stvorena je numerološka formula o ”nultom vremenskom talasu”. Mekina je, naime, branio teoriju da se univerzum razvija na osnovu noviteta u talasima, koji su sve kraći, pa bi uskoro trebalo da se brojna neverovatna čudesa dogode istog dana. Pogađate - 21. decembra. Onima koji se čvrsto drže do ove teorije glavu nije ohladila ni činjenica da je utvrđeno da je Mekina pisao pod uticajem pečuraka koje izazivaju jake halucinacije.


TRI DVANAESTICE
POSTOJE različita tumačenja kalendara Maja, pa tako neki smatraju da kraj sveta neće nastupiti 21, već 12. decembra. Ima i onih koji tvrde da se kalendar Maja završava 2116. ili čak 2220. godine.
Najavljivači apokalipse se, međutim, ne slažu oko toga kako bi planeta, i život na njoj, mogli da nestanu. Brojni su scenariji, od toga da bi zemlju moglo da usisa Sunce ili crna rupa iz središta Mlečnog puta, preko sudara s asteroidima, čime bi ljudi doživeli tragičnu sudbinu dinosaurusa, do nestanka gravitacionog polja, promene zemljinog pola i rotacije. Sudari i potresi bi izazvali brojne prirodne katastrofe, erpucije vulkana, oluje, silne zemljotrese, epidemije, topljenje leda i potop svih razmera.

Neki, opet, smatraju da će Zemlja zbog velikih kosmičkih promena najednom promeniti orbitu i tako nadalje lutati 26.000 godina. Lagano će se ili približavati ili udaljavati od Sunca, što bi svaki život na njoj učinilo nemogućim.

Veruje se i da bi na Suncu 21. decembra najednom, zbog nepovoljnog poravnanja zvezda, moglo da dođe do pojačanih erpucija, koje bi toliko uzvitlale kosmičku prašinu da bi to poremetilo elektronsku i električnu komunikaciju na zemlji, zbog čega bi nastao pravi haos. Stručnjaci smiruju strasti, ističući da, istina, Sunce baš tih dana dolazi u zenit svojih najjačih aktivnosti, koje se ponavljaju svakih 11 godina, ali da to nema nikakve veze s krajem sveta.

Neki ”vidoviti” u ovom datumu vide početak nuklearnog sukoba širih razmera. Ima i onih koji tvrde da će 21. decembar u stvari označiti finansijski krah.

Konačno, za neke je to datum spuštanja vanzemaljaca na zemlju: po jednom tumačenju će nas pokoriti i odvesti najveće umove, po drugom će nam, naprotiv, doneti novitet, ”trinarni” numerički sistem umesto binarnog kojim se sada služimo, što će nas sve sludeti.

Međutim, postoji izlaz. Jedino mesto koje će, prema modernom predanju, biti pošteđeno nalazi se na krajnjem jugozapadu Francuske. Reč je o seocetu Bigarašu s manje od dvesta duša, kojeg u poslednje vreme, najednom, opsedaju hodočasnici, svakovernici, znatiželjnici, kukavice, mistici, terapeuti, iscelitelji, organizatori staževa meditacije, ezoteristi, okultisti, ufolozi i kosmičke sanjalice. Niču šatori i drugi bivaci gurua i belosvetskih sektaša.

Miran život u ovom mestu se pretvorio u pakao, ali i doneo priliku za unosnu zaradu. U malecnom Bigarašu cene smeštaja su se učetvorostručile, a oni imućniji se ne ustručavaju da kupe kuću u kojoj će provesti ostatak života na razorenoj planeti. Kuće koje su se prodavale za 150.000, sada su 350.000 evra.

Nekada je među posetiocima Bigaraša bilo 70 odsto planinara, sada ih je 70 odsto privučenih smakom sveta. Predsednik opštine Žan Pjer Delor čuva najneobičnije poruke na telefonskoj sekretarici. Ne zna se tačno kako je i kada baš Bigaraš određen za jedinu buduću oazu čovečanstva, ali je sada nezaobilazan u načuno-fantastičnim izdanjima.

Mesto je postalo medijski fenomen, a priča se čak, da, navodno, vanzemaljci u okolnom brdu koje se uzdiže na 1.200 metara imaju nepreglednu podzemnu bazu! Ljudi se nadaju da će se spasiti uz garažu za leteće tanjire, dok prvi čovek sela preti da će u pomoć pozvati vojsku, ukoliko gužva bude nesnosna. Dovitljivi meštani prodaju razglednice i suvenire. Boca vina koja će preživeti 2012. košta 8,5 evra.

Za neke 21. decembar i jeste kraj, ali ne sveta, već jeseni, i početak zime.



novosti

Ne mogu da shvate više da je po njihovom kalendaru to kraj jedne ere, a ne kraj/smak sveta..