Srećan rođendan, Salvador Dalí!

"Ne plašite se savršenstva – nikada ga nećete dostići." – Salvador Dali[/center]

Kao svaka bajka, i ova priča počinje rečima “nekada davno”…

Na današnji dan, pre 108 godina, rodio se dečak po imenu Salvador Dali (Salvador Domènec Felipe Jacinto Dalí). Tada je bio jedino dete svojih roditelja, jer su jednog Salvadora izgubili devet meseci ranije, u trenutku kada je ovaj Salvador začet. Kada je mali Dali imao pet godina, majka i otac su mu pokazali grob dečaka čije je ime nasledio, rekavši mu da je on reinkarnacija svog brata. Dali je u ovo verovao čitavog života i govorio je da njih dvojica liče jedan na drugog kao dve kapi vode, ali imaju drugačiji odsjaj. Imao je i tri godine mlađu sestru Ana Mariju, koja je kasnije objavila knjigu “Dali viđen očima svoje sestre”.

Sa šest godina želeo je da postane kuvarica (teta, ne čika), a sa sedam Napoleon. Kako su mu ambicije sve brže rasle, uskoro je želeo da bude samo Salvador Dali i ništa više. Skromnost mu je uvek bila jača strana…
Sa šesnaest godina majka Felipa umire od raka dojke. Za Salvadora ovo je bio težak udarac, budući da je ona bila ta koja je negovala i razvijala njegove umetničke sklonosti. Obožavao ju je i opisivao kao biće koje je bilo sposobno da neizbežne mrlje njegove duše načini nevidljivim. Posle tog događaja, njegov otac ženi se Felipinom sestrom, ali Salvador nije bio besan niti je mrzeo taj brak, osećajući veliku ljubav i poštovanje prema svojoj tetki.

Da je bio izuzetan umetnik – bio je, da je bio ekscentrik – pa, i to. Voleo je da ljudi misle o njemu da je lud, i činio sve da ostavi takav utisak. Da li je to preterivanje dolazilo iz želje da se poigrava ljudskim strahovima, mentalitetom i konvencijama, ili je ludost zaista bila deo njega – ne znamo, tek ovaj čovek zaista jeste imao nečeg izuzetnog u sebi; ako ništa drugo, barem ludačku maštu i beskrajnu hrabrost.

Avgusta 1929. upoznaće svoju muzu, inspiraciju i buduću suprugu Galu, rusku imigrantkinju deset godina stariju od sebe. Bila je žena pesnika Pola Elijara (Paul Eluard) u vreme kada je počeo da slika njegov portret. Kada je završio, Gala je bila njegova žena.

Iz njegovog života ostale su zabeležene razne anegdote i priče… Na jednoj konferenciji za štampu pojavio se i rekao: “Biću toliko kratak da sam upravo završio!” Govorilo se da je pre Gale imao aferu s pesnikom Lorkom (Federico Garcia Lorca), ali najverovatnije je ipak da ga je odbio nakon što mu se Lorka “ponudio”. Ipak, bili su dobri prijatelji i voleli se. Plašio se da pokazuje stopala u javnosti, i uvek se pojavljivao sa plaštom i štapom. Sakupljao je ljudski izmet i imao kolekciju u svojoj kući. Tvrdio je da je Gala bila jedina žena sa kojom je bio. Svima dobro poznati Dalijevi brkovi, osim što su bili inspirisani španskim slikarem Velaskezom (Diego Velazquez) i što nisu bili pravi, imaju i svoje značenje – toksičan efekat digitalisa daje EKG promene koje su identične obliku njegovih brkova. Upoznao je Frojda (Sigmund Freud) i Koko Šanel (Coco Chanel) 1938. godine. Dali je insistirao da sam izabere zgradu koja će biti njegov muzej i dobio je. Sam je osmislio sve u zgradi, a priča se da je toalet spojio sa svojim grobom, tako da sada svako ko dođe u muzej i vrši nuždu – to radi “po Daliju”!




"Ne plašite se savršenstva – nikada ga nećete dostići." – Salvador Dali
A evo kako je izgledao “Dali uživo”, kakav mu je bio glas, pokret, pogled, i kako se ponašao među drugim ljudima:



Preminuo je dve godine posle svoje voljene Gale, 23. januara 1989. godine.
Posle svega, Dalijev najveći uspeh bio je možda taj, što nikada nije odrastao. Ako biste dali neku njegovu sliku detetu predškolskog uzrasta (osim onih eksplicitnog sadržaja, hm) – sve bi im bilo potpuno jasno i logično. Jer, deca i Dali imaju nešto zajedničko – tu neverovatnu, misterioznu maštu koja ne poznaje granice između stvarnog i nestvarnog, mogućeg i nemogućeg, i naročito, između “normalnog” i “nenormalnog”.


Teodora Orestijević Wannnabe

[You must be registered and logged in to see this image.]

Picture of a naked girl in the desert