Turska

Od hedonizma do prohibicije

Izvor: Belguest

Milionski Istanbul ima i "mali milion" restorana spremnih da zadovolje toliku glad. Carigradske mehane ipak ne nude očekivanu raskoš i bogatstvo ponude, ali ni naglašene sličnosti sa srpskom kuhinjom, o čemu se uvek polemiše pri odlasku ili povratku iz tih krajeva



Smeštena na dva kontinenta i u okruženju čak četiri mora, Sredozemnog, Egejskog, Mramornog i Crnog, Turska uživa u svim privilegijama dobrog i ljudima korisnog geografskog položaja, sa čak 300 sunčanih dana godišnje. Umerena klima i ostale povoljne prirodne okolnosti odražavaju se i na nacionalnu kuhinju, koja je kod Turaka bazirana na istorijskom i religioznom nasleđu, na principima zdravlja, kao i na hedonizmu nezaobilaznom u svim stereotipima o Orijentu i življu muslimanske veroispovesti uopšte.

Današnja moderna turska država na posetioca iz inostranstva ostavlja snažan utisak moćne i dobro organizovane sredine, u kojoj se mnogo radi, ali se i trenuci odmora obilato koriste za razna čulna zadovoljstva, gde hrana, naravno, ima primarnu ulogu. Ulice Istanbula, prestonice i pravog pokazatelja sveukupne turske kulture, jasno oslikavaju sve odlike ovog naroda: grad sa 17 miliona stanovnika, i stotinama hiljada turista iz celog sveta koji ga svakodnevno pohode, mora da ima barem "mali milion" restorana i drugih ugostiteljskih objekata spremnih da zadovolje toliku glad.

Uglavnom smešteni na glavnim tokovima automobilskog i pešačkog saobraćaja, uz butike i druge prodavnice, dok su mesta naglašenijih poroka, kao kafei i klubovi, ipak na sporednim džadama, carigradski restorani ne nude očekivanu raskoš i bogatstvo ponude, a ni naglašene sličnosti sa srpskom kuhinjom, o čemu se uvek rado polemiše pri odlasku ili povratku iz tih krajeva.



Ubedljivo najbrojniji su mali restorani brze hrane, podeljeni u dve kategorije: pečenjare i menze. Prvi su kombinacija naših roštilja i ponovo modernih giros-restorana, i u njima je glavni specijalitet doner kebap. Priprema se poput grčkog girosa, pečenjem naslaganih komada mesa na rotirajuću uspravnu metalnu šipku, odakle se seckanjem u tankim listovima stavlja u lepinju zajedno sa pomfrijem i salatama po izboru. U ponudi su dve vrste mesa, junetina i piletina, a svinja je, iz religijskih razloga, razumljivo, proterana sa svih menija.

U Istanbulu se čovek iz ovih krajeva, nenaviknut na takvu prohibiciju, nakon obilnog ručka sa dosta mesa i hleba, ipak oseća znatno lakše nego u matici, a da li je to pozitivan uticaj klime i šetnje, ili svinjsko meso zaista toliko opterećuje - tema je o kojoj vredi razmisliti.

Sa druge strane, veoma iznenađuje odsustvo ćevapa i pljeskavica, pa se u širokom centru prestonice, među najmanje hiljadu restorana, takvom ponudom ističe - samo jedan, i to pod firmom "Sarajevski ćevap". Gotovo identičan slučaj je i sa burekom, koji se takođe ne nalazi na svakom koraku, ali je zato veoma sličan našem po vrstama i ukusu, s tim da se umesto jogurta na kakav smo navikli, služi sa ajramom, razblaženim mlečnim napitkom i omiljenim pićem većine Turaka.



Jednako brojne kao doneri su menze, u kojima se služi kuvana hrana, uglavnom bazirana na piletini i povrću, koje u turskom kulinarstvu ima naglašenu ulogu. Musaka i pilav su jedine reči koje će srpski turista prepoznati listajući meni, mada ni ostale poslastice nerazumljivih naziva neće doneti očekivan ukus egzotike. Sve što može da se pojede u menzama je nalik na naša tradicionalna jela, s razlikom u upotrebi testa, na primer špageta, koje se kod Turaka koristi kao i pirinač kod Kineza - kao zamena za hleb. Uzgred, i potpuno neverovatno, u centru Istanbula je otvoren samo jedan jedini kineski restoran, a italijanski - nijedan. Ali, tu je zato pravi lanac malih objekata brze hrane koji nude još jedan nacionalni specijalitet - kumpir. U pitanju je krompir kuvan u ljusci, ali su svi komadi poveći, gotovo do pola kilograma težine, koji se raseku na pola, pa se unutrašnjost pretvori u pire i pomeša sa salatama po izboru, kuskusom, cacikijem i drugim. Vrlo ukusno.

Život na moru doneo je i ribu kao nezaobilazan segment turske kuhinje, a prava atrakcija za turiste je balik ekmek ili riba u hlebu. Najbrojnija ponuda ove vrste je u blizini Galata mosta u centru evropskog dela grada, tačnije - ispod njega, jer je donji, pešački sektor ove neobične ćuprije ispunjen restoranima iz kojih se listom širi isti miris ribe pečene na roštilju, koja se služi u lepinji sa salatom. Koliko Turci vole ribu svedoči i prizor sa gornjeg nivoa istog mosta, gde su ograde prema moru gusto načičkane pecarošima, koji to rade više iz praktičnih razloga nego radi hobija, ali su tu od ranog jutra pa sve do zalaska sunca.

Slatkiši su u Turskoj jedina stvar koja se poklapa sa ovdašnjim laičkim razmišljanjima o kulturi bivše Otomanske imperije. Baklave, tulumbe, ratluk i sutlijaš, potpuno su isti kao i u našim poslastičarnicama, a najbolje idu uz kafu ili čaj, najčešće napitke u turskoj svakodnevici, s tim da je kafa neočekivano blaga za naše pojmove, i priprema se drugačije, mešanjem u hladnoj vodi koja se tek potom zagreva i kuva. Čaj zato u Istanbulu pije bukvalno svako i na svakom koraku, prodavci na vratima radnji, putnici na brodu preko Bosfora, kustosi ispred muzeja i policajci na dužnosti.

Alkohol je zato, ponovo u skladu sa religijom, uklonjen sa ulica, pa nije moguće videti nekoga da ide sa limenkom piva, čak ni u novogodišnjoj noći, a ne prodaje se ni u bilo kom restoranu ili mestu brze hrane. Ali, zato je dovoljno sesti u neki kafić, gde je, kao i u bilo kom drugom zatvorenom prostoru u Turskoj ********* najstrože zabranjeno, i naručiti pivo najpoznatijeg lokalnog proizvođača, koje će specifično lepim ukusom, potpuno različitim od srpske licence istog brenda, ovdašnjem turisti pružiti potrebnu okrepu i produbiti samonametnuto razmišljanje o sličnostima i razlikama između turske i srpske kuhinje.

b92

Kapali čaršija "prešišala" Ajfelovu kulu


Prepoznatljivi deo starog Istanbula po broju posetilaca ispred mnogih evropskih i svetskih čuda.



Dok turska vlada godinama pokušava da uhvati korak sa evropskim standardima, otomanska Kašali čaršija je, mimo očekivanja, ostavila iza sebe mnoga čuvena mesta na svetu - Ajfelovu kulu, Versaj, egipatske piramide, Tadž mahal...

Magazin Travel and Leisure je na osnovu podataka Svetske turističke organizacije i drugih izvora sačinio listu od 50 svetskih čuda koja izazivaju najveće interesovanje ljudi: čuvenih građevina, parkova, istorijskih i kulturnih spomenika. Istanbulski Grand bazar ili Kapali čaršija, kako je Turci zovu, našla se na 10. mestu, ispred svih evropskih atrakcija, piše "Politika".

Prvih devet mesta na listi pripalo je Americi: Tajms skver u Njujorku sa 39 miliona posetilaca godišnje, Central park sa 38 miliona...

Kroz Kapali čaršiju za 12 meseci prođe 15 miliona stranaca i domaćih državljana. Tako je Kpali čaršija ostavila iza sebe čuvenu katerdalu Notr-Dam (13,6 miliona posetilaca), Luvr (8,5), Ajfelovu kulu (6,7), Versaj (5, 9), Britanski muzej (5,, egipatske piramide (četiri miliona), Tadž mahal (tri miliona).

Na listi od 50 svetskih atrakcija trideset se nalazi u Americi, šest u Francuskoj, tri u Hongkongu, po dve u Velikoj Britaniji, Japanu, Kini i Južnoj Koreji, a po jedna u Turskoj, Australiji i Meksiku.

Ipak, zub vremena ozbiljno je nagrizao Kapali čaršiju, to čudo ljudskih ruku čiji su temelji udareni pre 550 godina, u vreme vladavine Mehmeda Osvajača, kratko nakon što je ognjem i sabljom na silu otvorio kapije Carigrada

Namernik koga put nanese na Bosfor neće osetiti dušu ovog megalopolisa ukoliko pored Aja Sofije i Plave džamije ne obiđe i Kapali čaršiju. To je, koliko je poznato, najveći pokriveni tržni centar na planeti, svojevrstan istorijski i kulturni spomenik. Pod kupolama se nalazi 30 hektara u evropskom najstarijem delu Istanbula. U 80 uličica smešteno je 3.500 dućana u kojima radi dvadesetak hiljada trgovaca, tu je i jedna džamija, bunar... Armija posetilaca na raspolaganju ima 18 ulaza.

(MONDO)

Turska – zemlja kontrasta i raskošne lepote

Turska je zemlja bogate istorije, tradicije, mesto gde se prepliću staro i novo, tradicionalno i moderno. Prelepe plaže, sakrivene uvale, privlačna arhitektura mediteranskih gradića, bogatstvo kulturno-istorijskih spomenika prestonice i većih gradova, samo je mali deo onoga čime se Turska ponosi. Idealni vremenski uslovi ove zemlje, pružaju vam lep provod tokom cele godine. A kako bismo prkosili ovoj nemilosrdnoj zimi, osvrnućemo se na popularna letovališta Turske.



Posetite prelepa turska letovališta



Alanja


Nećete pogrešiti ako krenete put turskog letovališta Alanje, „Majorki turske obale“. Alanja je mesto i za ljubitelje sportova na vodi, ali i za ljubitelje istorije. Gradom dominira zamak Alanja, njen simbol je Crvena kula, a glavna gradska atrakcija je pećina Damlatas. Alanja je podignuta oko uvale, pa poseduje duge plaže, koje su zbog svoje lepote i očuvanosti nagrađene Plavom zastavom. Plaže su peskovite i šljunkovite, a mnoge od njih nalaze se u blizini hotela.



Kleopatra/Dalmatas plaža u Alanji foto: floodkoff/flickr.com


Većina hotela Alanje je sa tri zvezdice, koji svojim posetiocima nude sve ono što im je neophodno za potpun, opuštajući odmor. Možete odsesti u hotelu sa tri zvezdice Muz, koji se nalazi na samom ulazu u Alanju i izlazi direktno na plažu Kleopatra. Ovde se možete opustiti u restoranu, baru, igrajući pikao, stoni tenis... Ako ste na odmor krenuli sa porodicom, hotel sa tri zvezdice Bilkay je pun pogodak za vas. On je udaljen samo 50 m od plaže Kleopatra, a ako želite da se malo udaljite od gužve, možete dan provesti na hotelskom otvorenom bazenu, dok se deca opuštaju u bazenu napravljenom za njih. Još jedan privlačan hotel sa tri zvezdice u kome se možete stacionirati je Hatipogulu beach. On se, takođe, nalazi odmah pored Kleopatrine plaže, a poseduje otvoreni bazen, bazen za decu, ležaljke i suncobrane, koji se za razliku od onih na plaži ne naplaćuju.



Plaže Kemera nagrađene su Plavom zastavom

Predivno turističko letovalište je i Kemer, čija je obala duga 52 km. Kemer je jedno od mlađih turskih letovališta, pravi izbor za sve one koji traže neko harmonično mesto za odmor. Kombinacija mora, planine i borove šume ono je čime se ovo mesto ponosi. U Kemeru se nalaze ostaci antičkog grada Idriosa, vizantijska crkva; u njegovoj blizini su drevni gradovi Faselis i Olimpos i mnogobrojne pećine. Od razgledanje ovih istorijskih znamenitosti, odmorite se na nekoj od plaža, bilo šljunkovitoj, bilo peščanoj. Koju god da izaberete nećete pogrešiti, jer su sve nagrađene Plavom zastavom.



Predivan pogled na tursku obalu

U Kemeru možete odsesti u hotelu sa tri zvezdice Felice, koji će sigurno ispuniti sva vaša očekivanja. Hotel je udaljen samo 600 m od najbliže plaže, poseduje otvoreni bazen sa delom za decu, dva restorana, barove... Ovde možete isprobati koliko ste dobri u igranju pikada, stonog tenika ili bilijara. Još jedan privlačan hotel sa tri zvezdice koji može biti vaš izbor nalazi se u centru Kemera, a to je Dragos beach. Smešten je na šljunkovitoj plaži gde su vam ležaljke i suncobrani dostupni bez nadoknade. Hotel poseduje restoran, bar, bazen sa delom za decu, ali i tursko kupatilo, saunu, a ima i svoj parking.

Sup.Odmor

Kemer izbor za leto

U vrlo zanimljivoj ponudi za ovo leto izdvaja se Kemer, mondensko letovalište u Turskoj. Nezaobilazna poseta drevnom gradu – Fazelisu




LETO se približava i počela je sezona putovanja, stoga je pravo vreme da se razmišlja o letovanju. Agencija „1a travel“ svojim putnicima i ove sezone je pripremila vrlo zanimljivu ponudu iz koje se izdvaja Kemer, mondensko letovalište u Turskoj.

Kemer

NA obalama Sredozemnog mora, na oko 40 km od Antalije, nalazi se Kemer koji ima tipičnu mediteransku klimu, sa velikim brojem dana bez padavina i veoma toplim i čistim morem. Na kraju kemerske rivijere na oko 14 kilometara udaljenosti nalazi se Tekirova veoma bogata zelenilom sa prelepim uređenim plažama.


Pored nesvakidašnjeg spoja netaknute prirode i luksuzne udobnosti hotela, svim gostima je na raspolaganji i vrhunska usluga ravna evropskim dvorovima. Za ovakvo zadovoljstvo više ne morate izdvajati bogatsvo, cene aranžmana sa uračunatim avio-prevozom su od 944 evra po odrasloj osobi, deca do 7 godina starosti letuju gratis, dok za decu do 13 godina starosti se plaća umanjena cena aranžmana od 570 evra.

Fazelis

ONI koji odluče da svoj odmor provedu u Kemeru nikako ne bi trebalo da propuste da posetet i drevni grad Fazelis. Retko gde na svetu se može na taj način uživati u svojevrsnom vremeplovu. Tri luke su savršeno mesto za plivanje obzirom da je deo antičkih ruševina potopljen što plivanje i ronjenje čini izuzetno zanimljivim i uzbudljivim.



novosti.rs

„Majorka turske obale“ - Alanja

Turska je zemlja čiju obalu zapljuskuju četiri mora, primorje ima idealnu klimu i peščane plaže, a gostoljubivi i nasmejani domaćini nalaze se širom simpatičnih mediteranskih gradića. Ovo je zemlja kontrasta, mesto gde se prepliću staro i novo, tradicionalno i moderno.

Prelepa obala Alanje



Obalno područje jedno je od turističkih najrazvijenih u Turskoj. A pored 8.300 km obale, pažnju privlače i šarenoliki pejzaži, prirodni lokaliteti izuzetne lepote, šoping i zabava za sve generacije.



Alanja

Alanja je grad podignut oko dve uvale, a odlikuju je žuta boja peščanih plaža, tirkizno plavo more i očuvane zelene šume crnog bora. Ovo je jedno od najatraktivnijih turističkih centara na mediteranskom delu turske obale. Odiše prijatnom atmosferom, interesantnim noćnim životom, ovde se nalaze brojni istorijski spomenici, ali i 26 km duga peščana obala.


Tirkizno plavo more Alanje



Uz pomoć povoljnih ponuda agencija leškarite na plažama Alanje, koje su nagrađene Plavom zastavom. Oprobajte se u brojnim sportovima na vodi, jer su plaže ovog letovališta idealno za to: možete jedriti, roniti, skijati na vodi, ali i vratiti se u detinjstvo, ako posetite fenomenalni akva park.
Agencija S.A.B. International u svojoj ponudi uvrstila je hotele sa tri ili četiri zvezdice, a na vama je samo da izaberete ono što mislite da najbolje odgovara vašim potrebama. Možete, na primer, odsesti u hotelu Kleopatra Celine ili Merlin Beach Park.



Alanja


Hotel sa tri zvezdice Kleopatra Celine udaljen je manje od 3 km od centra Alanje, a deli ga samo jedna ulica od popularne plaže Kleopatra. U sklopu ovog hotela nalaze se restoran, tri bara, bazen, ovde možete igrati bilijar, pikado, stoni fudbal, odbojku. Ako letujete sa porodicom, znajte da je ovaj hotel mislio i na najmlađe, specijalno za njih napravljeno je dečje igralište.


Letujte na Majorki turske obale



Hotel sa četiri zvezdice Merlin Beach Park nalazi se, takođe, u blizini centra grada, udaljen je od njega samo 5 km. Ovde u hotelskom restoranu možete probati tradicionalne specijalitete, posetiti neki od ukupno 5 barova, tu su i 2 otvorena bazena sa delom za decu, ali i brojne interesantne pogodnosti: tursko kupatilo, hamam, fitnes centar. Plaža se nalazi na manje od minut hoda od ulaza u hotel, peščana je, na jednom delu stenovita, možete koristiti hotelske suncobrane i ležaljke, ali uz doplatu.


Sup.Odmor

Kušadasi



Turističko mesto na egejskoj obali, nalazi se u provinciji Ajdin, 95 km udaljen od Izmira gde se nalazi i najbliži aerodrom. Kušadasi je odlično povezan sa aerodromom i okolnim turističkim atrakcijama. Ovo je zapravo ostrvo (Kušadasi u prevodu znači “ostrvo ptica”) koje je sa kopnom povezano uskim zemljanim nasipom.


Istorijsko središte Kušadasija čini poznato srednjovekovno kameno utvrđenje i stari deo grada sa uskim kaldrmisanim ulicama, orijentalnom arhitekturom, tradicionalnim barovima i malim radnjama. Osim uživanja u prelepim plažama i toplom mediteranskom suncu, odavde možete poći na neko od mnogobrojnih krstarenja jer je Kušadasi i luka u koju pristaju kruzeri.

Kapadokija: Podzemni gradovi i čuda od belog pepela

Monumentalni kompleks čudnovate lepote, gradovi večne slave, kulturne riznice, fenomeni prirode


Monumentalni kompleks čudnovate lepote

Na 200 kilometara severoistočno od Ankare, glavnog grada Turske, nalazi se oblast Kapadokija, monumentalni kompleks čudnovate lepote, nastao u 6. veku pre nove ere u belom kamenu, odnosno belom vulkanskom pepelu, znanom kao tuf, koji se milenijumima, uz pomoć vode i vetra, menjao i postao ono što je danas – unikat, čudo prirode.

Hrišćani, narod bez vojske, tražeći utočište od rimskih progona našli su ga pod kamenim svodovima Kapadokije gde su izgradili 36 podzemnih gradova i 600 crkava. Te neobične građevine od kamena dobile su ime vilenjački dimnjaci, a sam naziv Kapadokija na persijskom znači “zemlja lepih konja”. Koliko je ova oblast bila na ceni govori i istorijska činjenica da su u rimsko vreme porezi na izvoz robe proizvedene u Kapadokiji bili vrtoglavo visoki.


Ka ovom prirodnom čudu putujemo iz grada Konje, predvorja Kapadokije. Predeo je brdovit, ogoleo, pasivan. Međutim, kako se približavamo cilju postaje pitomiji. Između poleglih stena ugnjezdila se varošica Urgup. „Stigli smo u Kapadokiju! Budite spremni da vidite čuda neviđena!”, najavljuje vodič.

Prvo što se primeti je jedinstven pejzaž kroz koji krivuda asfaltni put. Nigde sela, zaseoka ni kuće – samo gola brda, gromade nepravilnih oblika i visoke glatke stene neobičnih oblika. Pojedine su „istačkane“ bezbrojnim šupljinama - ulazima u pećine izdubljenim u lavi. U onim nižim smeštene su crkve i kapele. Ispod litica žive monasi i askete. Manji otvori su golubarnici.



Ptice, jedino društvo usamljenika, su i pismonoše i hraniteljke pošto kaluđeri jedu njihova jaja. Monah koji se odluči za život u samoći sebi izdubi ćeliju i plete merdevine. Hranu (zrnevlja, med i hleb) dobija jednom nedeljno. Ukoliko ga zadesi smrt – ulaz u ćeliju bude zazidan.
Pre desetak godina u turističku posetu Kapadokiji stigao je jedan američki turista. Oduševljen lepotom cele oblasti Gereme odlučio je da tu ostane doživotno. Jednog dana je poželeo da Kapadokiju vidi 'iz ptičije perspektive'. Balon, zaključio je i vratio se u Ameriku po prvi, a kad je interesovanje turista poraslo – nabavio je još. I uveo pravilo da se za sve hrabre koji se podignu na određenu visinu otvori boca šampanjca! Da li od vina ili lepote, tek jedinstvena vožnja iznad okamenjene doline je doživljaj koji se pamti.

U pećinama grada Gereme, koja je proglašena svetskom kulturnom baštinom i pod zaštitom je UNESKO, nalazi se 570 hrišćanskih crkava. U utrobi stena i pod svodom ukrašenim freskama, razgledamo crkvu po imenu Zmija. Crkve Jabuka, Kopča i Kapali visoko su u stenama. Najbolje freske su u Skrivenoj crkvi, otkrivenoj 1956. godine.


Paša Ba, dolina ljubavi

Put vijuga i provlači se između stena sa neobičnim stanovima. Imaju samo ulaznu stranu. Vrata, prozori, stepenice, ukopani su u tuf (lavu).

Pašina dolina je nizija sa bezbroj formacija visokih preko 30 metara koje narod naziva “dimnjaci”. Svi imaju isti izgled, očarana sam veličanstvenim prizorom. Razlika u letnjoj i zimskoj temperaturi je: od +40C leti do –20C zimi! Stene su meke, pucaju, krune se, kiše i sneg speru višak i gromade postepeno postaju džinovske figure fantastičnog oblika. Mnogi od ovih dimnjaka su dvorogi, trorogi (kao tročlane porodice), ima ih u grupi od pet, dvanaest, dvadeset, a tu su i retki “individualaci”. Zbog gotovo iskonskog mira u kojem se može čuti samo cvrkut, ovo mesto nazivaju i Dolina ljubavi.

Teško je napustiti Paša Ba, u sećanju ostaje doživotno. Sa tom slikom čudesnog i lepog vraćamo se i prolazimo pored zaseoka, naselja u stenama, čudesnih hotela!

Jedan od najluksuznijih i najskupljih, takođe ukopan u lavi, ima izgled pećine sa hrapavim prozorima i zemljanim podom. Ko ga odabere boraviće u “pećinskoj sobi”, kao kod Kamenka i Kremenka! A gostiju ima mnoštvo, svakodnevno stižu sa svih strana sveta!

Stručnjaci kažu da je oblast Zelve jedna od najlepših tačaka Kapadokije. Stešnjena u procepu između krečnjačkih stena sa bezbrojnim pećinama, odajama, stanovima i crkvama, oduvek je bila najsigurnije mesto za skrivanje hrišćana od najezde rimskih i arapskih osvajača. Uzana staza krivuda između dva visoka brda sa ukopanim svetilištima i ranohrišćanskim freskama. Na centralnom delu je crkva. Na vrhu zvonika je i krst i polumesec, što govori da su na ovom mestu živeli i hrišćani i muslimani. Zajedno i u miru. Hrišćani su proterani iz Turske, a muslimani ostali sve do 1950. godine. Ućhisar je visoka špicasta gromada i prirodno utvrđenje nad anadolskom ravnicom. Nekada ovim predelom niko nije mogao proći neprimećen zbog nadzora nad putem koji je povezivao Tursku sa Istokom. Trgovci su plaćali harač, a posebno su kontrolisani karavani, važne karike na čuvenom Putu svile.



Kajmakli, grad ispod zemlje

Do 1964. godine nije se znalo da u oblasti Kapadokije postoji podzemni grad. Posle jednog od potresa produbile su se pukotine i meštani su primetili da se na njihovom dnu nalazi nešto neobično. Obavestili su arheologe koji su ustanovili da ispod zemlje leži grad po imenu Kajmakli.

Grad potiče iz doba Hetita i smatra se da je nastao 1190. godine na površini od 2 kvadratna kilometra. Kasnije je otkriveno još 8 podzemnih nivoa, a samo prva četiri za posetioce. Kroz stenu su prokopana dva hodnika, uzana i niska kao u najteskobnijem rudniku. “Ako se neko od vas plaši, neka ne ide, jer kasnije odustajanja nema”, upozorava nas vodič. Manji broj kreće za njim, veći se vraća u kafe!

Čkiljavo svetlo sijalice obasjava leđa onog ispred mene. On mi je glavni orijentir. Kad se sagne, čučne ili sedne i rukama odbacuje – znam šta mi je činiti. No, sve muke su nagrađene kad prođemo ogromni poklopac (ulaz-izlaz) od kamena, prvi od brojnih atrakcija podzemnog grada. Njegov prečnik je 1,70m. Težak 500 kg, sa unutrašnje strane ima udubljenje u kome je osovina i na taj način se točak pokreće. Vrata se ne mogu otvoriti sa spoljašnje strane!

U ovim hodnicima, koji liče na krtičnjak, ljudi su se krili od osvajača. Izdubili su ventilacione otvore za dovod vazduha i odvod za dim i otpadne vode i izgradili čitav niz soba, bolnicu, apoteku, odaje za decu, privatne sobe... Kada se dođe do centra prostor se širi, slede kuhinja, pekara, crkva, odaja gde se pravilo pivo... Narod Kajmakli grada imao je razvijen sistem zakona i koristio ovaj grad-sklonište samo za vreme ataka osvajača. Čim bi opasnost prošla, stanovnici su izlazili na površinu i nastavljali život.


Hodžina poruka

Put do Soganli prolazi kroz presečena brda. Sa unutrašnje strane rascepljenih stena su gvozdena vrata iza kojih su magacini za voće, povrće ili vina. Bez obzira na spoljašnje vremenske prilike u “zemljanim frižiderima” je uvek od 20 do 24C.

Stižemo u selo sa nekoliko kuća, a dvadesetak žena sa lutkicama odevenim u jarke boje piskavim glasovima dozivaju kupce. U blizini je naselje Bošnjaka koji su došli posle aneksije Bosne od Austrougarske monarhije. Neobično je da većina stanovnika čuva jezik pređašnje domovine i da se još može čuti arhaičan srpski. Zainteresovani da sretnemo nekog od njih zaustavljamo se ispred džamije. Na zaključanim vratima na belom papiru je poruka od hodže, ispisana na srpskom jeziku: ”Dobio sina, ot’š'o u bolnicu - dođi sutra”.



MISTIČNA IGRA DERVIŠA
U Konji, industrijskom i univerzitetskom centru, očuvano je staro jezgro, blješte nove četvrti i dugački bulevari. Jedan od njih nosi ime “Bulevar Alije Izetbegovića”, a zanimljivo je da su dve njegove žene bile iz ovog grada.

U starom jezgru grada, koji datira iz 3 veka p.n.e. još uvek egzistiraju stari zanati, grnčri, voskari, užari, a tik uz njih su prodavnice sa najsavremenijom tehničkom robom. Turisti koji svakodnevno dolaze iz svih krajeva sveta posećuju Konju da bi obišli džamiju i školu Mevlana i videli jedinstveni Derviški ples.

Sa nestrpljenjem i radoznalošću ulazimo u kompleks. Centralni deo krasi orijentalna građevina, muzej-mauzolej Mevlana, osnivača ovog reda. Blješti zlato sa zidova, kristalni lusteri i lampe. Na uzdignutom postolju je zlatni sarkofag optočen draguljima. Sve je toliko lepo da dugo ne mogu da se odvojim, ne od blistavo raskošne lepote, već od vrhunskog dara umetnika. Podno sarkofaga je desetak vernika, i mladih i onih u poznim godinama. Plašim se da im naše prisustvo smeta, ali shvatam da u svojoj predanosti ne primećuju nikog.

Molitve su upućene Dželedin al Rumiju, poznatom kao Mevlana koji je bio poznati islamski filozof i pravnik. Sa 37 godina upoznaje lutajućeg derviša Šemsi Tebriza i taj susret predstavlja prekretnicu u njegovom životu. Napušta nauku ubeđen da može mnogo više da nauči od Tebriza i postaje teolog, pesnik i mistik. U svojim govorima i knjigama ističe učenost i mudrost, tajne spiritizma i misticizma i znanje prenosi sledbenicima, odnosno dervišima, čiji je red i osnovao. Rumi, o kome se zna i na Istoku i na Zapadu, umro je 1273, a njegovoj sahrani prisustvovale su hiljade stanovnika, i muslimani, hrišćani i Jevreji.

Ulazimo u prostoriju sa podijumom zastrtim ćilimom na kojem bosonogi derviši stoje jedan uz drugog sa rukama prekrštenim na ramenima. U tišini slušaju Šeika i stihove iz kurana. Kada završi - prilaze mu, ljube ruku i on im daje pristanak za početak igre. Započinje muzika, derviši stoje u krugu sa desnom rukom gore i levom ka dole, što predstavlja komunikaciju neba i zemlje, i zatvorenih očiju započinju ples semu. Glava im je zabačena, neprestano se okreću i kruže podijumom, a igra traje satima u toku koje derviši doživljavaju jednu vrstu religioznog zanosa, transa. Predsednik Turske Ataturk ukinuo je ovaj red, ali derviški ples je i danas, u nekim islamskim zemljama, velika atrakcija za turiste.


novosti

Bodrum


Srednjovekovni zamak, dvorac sv. Petra, podignut od strane vitezova krstaša čuva vekovima unazad ulaz u bodrumski zaliv. To je mesto gde se vode Egejskog mora mešaju sa Mediteranom. Četvrtaste, jednospratne, bele kuće ravnih krovova, ovenčane bokorima purpurnih begonija, zaštitni su znak ovog nekada malog dorskog gradića, a danas poznatog letovališta na turskoj obali. U marini su zbijene luksuzne jahte, a po ulicama i šetalištu uz more čuju se jezici sa svih strana sveta. Obližnje plaže nude kupanje u čistoj i prozirnoj vodi. Ronioci istražuju grebene i podvodne pećine bogate višebojnim sunđerima i koralima.

Staro ime Bodruma je Halikarnas. Bio je glavni grad Karijske države. Doživeo je najveći procvat kao prestonica persijskog kralja Mauzola i njegove žene Artemizije II. Mauzolej (reč je izvedena iz njegovog imena), grobnica koju je Artemizija II podigla u čast svome mužu, svrstava se u sedam čuda antičkog sveta.

U poznato i razvijeno mondensko letovalište počinje da se razvija početkom prošlog veka. Turski pisac Dževat Sakir, protiveći se tadašnjim načelima države, poslat je 1927 god. na izdržavanje kazne u Bodrum, u tvrđavu sv. Petra, koja je tada bila pretvorena u zatvor. U tadašnjem Halikarnasu, neposećenom ribarskom gradiću, sloboda kretanja bila mu je neograničena. O lepoti Bodruma i romantičnom predelu koji ga je opčinio, pisao je u svojim pričama koje je potpisivao pseudonimom ”Ribar iz Halikarnasa”. Njegove priče o boemskom duhu Bodruma, o kristalno čistom moru, o brodićima daleko na horizontu, privukle su turske intelektualce i umetnike u zaboravljeni deo zemlje. Od malih kuća građene su veće, od njih jos veće, pa sve do velikih hotela koji danas ugošćavaju hiljade turista sa svih strana sveta.

Najočuvanija zaostavština starog Halikarnasa je antički teatar iz IV veka p.n.e.. Danas ga grad koristi za festivale i razne kulturne manifestacije. Jos jedan neuobičajen prizor Bodruma su i vetrenjače iz sredine XVIII veka na obroncima okolnih brda, na prelepom vidikovcu iznad zaliva Salmakis.

Bodrum je nadaleko čuven po bogatom noćnom životu sa dve najposećenije diskoteke na turskom primorju. Disko Halikarnas je diskoteka na otvorenom sa pogledom na dvorac sv. Petra. Prima 5000 posetilaca koji uz spektakularni light show dočekuju rađanje sunca na istoku. Catamaran ili ploveći disco klub je još jedna atrakcija noćnog života. Ovde nastupaju poznati zabavljači uz tursku i stranu muziku, nudeći izuzetan užitak pristalicama nezaboravnog provoda, igre i muzike do zore.


Oko Bodruma nalazi se niz atraktivnih sela, pa ako ste raspoloženi i volite da se upoznajete sa novim mestima i njihovom kulturom, ovde imate veliki izbor. Interesantno je mesto Gumusluk, koje se nalazi na ostacima drevnog grada Mindos. Ovo je primorsko mesto i ribolov luka, i tu morate posetiti neki od restorana na obali, jer svi oni imaju reputaciju da služe najbolju ribu u regionu. Od 2004. godine Gumusluk je domaćin Međunarodnog festivala klasične muzike. U Gumusluku možete videti ostatke temelja zgrada, koji i dalje stoje u do kolena dubokoj vodi, kao i fragmente iz antičkog perioda.

Efes je najbolje sačuvan antički grad na svetu ...

Kako biste došli do antičkog grada Efesa, potrebno je da odvojite oko dva sata vožnje, ali nemojte se uopšte dvoumiti, posetite rimsku prestonicu Azije i jedan od najbolje sačuvanih antičkih gradova na svetu. U Efesu se nalazilo jedno od sedam svetskih čuda, a to je hram posvećen grčkoj boginji Artemidi. Ako je verovati legendama, ovaj grad osnovale su žene ratnice, Amazonke, a naseljen je još od kraja bronzanog doba. Pisani izvori govore o tome da je Sveti Pavle proveo pune tri godine u ovom gradu, od svoje 65. do 68. godine i da je tu držao propovedničke službe. U Efesu je nastalo Jevanđelje po Jovanu. Efes čuva najveću zbirku rimskih ruševina u istočnom Mediteranu, a ruševine koje su iskopane, mogu dati ideju o tome kako je izgledao originalni sjaj grada. Ovde se mogu videti ostaci biblioteke Celsus, bazilike Svetog Jovana, Artemidinog hrama, hrama Hadrijana, Domicijana, ostaci pozorišta...

MARMARIS


Poznato letovalište u Turskoj, na oblama Egejskog mora. Nekada samo malo ribarsko naselje danas je preraslo u moderan turistički grad, jedan od najlepših na jugozapadnoj obali Turske.

Nalazi se na severozapadnoj strani od ostrva Kos u Grčkoj, a do susednog grčkog ostrva Rodosa je nepun sat vožnje hidrogliserom. U gradu živi preko 28.000 stanovnika. Marmaris je udaljen oko 150 km od aerodroma u Bodrumu.

Marmaris nudi ugodan odmor u grčkom stilu i sa svojim čudesnim plažama, lepom obalom, ljubaznim ljudima, dobrom hranom i u novije vreme sagrađenim prestižnim hotelima Marmaris je postao jedno od najlepših mesta za odmor.

Čuven je po bučnom i veselom noćnom životu, velikom broju restorana, klubova i barova koji se protežu duž cele obale. Svakako ne treba propustiti veče sa trbušnim plesačicama uz orijentalnu muziku.

Ičmeler - izuzetno popularan turistički gradić u neposrednoj blizini Marmarisa. Nalazi se u uvali sa dugom peščanom plažom, najlepšom u regiji, okružen je planinama pod borovom šumom. Celo mesto je posvećeno isključivo turizmu sa izuzetno uređenom infrastrukturom koju čine hoteli, restorani, prodavnice.Sa Marmarisom je odlično povezan lokalnim dolmušima koji saobraćaju na nekoliko minuta.

Didim, koji se nalazi na obali Turske, je dom drevnog grada Didima i poznatog Apolonovog hrama. Leti, Didim je atraktivno letovalište, sa dugim plažama, čistom vodom i nudi veliki izbor sportova na vodi. Obiluje drevnim ruševinama i pun je uvala i zaliva. Grad Didim ima veliki broj hotela, prodavnica, akva park i obiluje prirodnim lepotama kao sto su jezero Bafa, Nacionalni park i reka Buiuk Menderes. U večernjim časovima zabava u Didimu ne prestaje. Ima dosta diskoteka, kao i manjih pabova i barova, od kojih mnogi nude živu tursku narodnu muziku. Međutim, najvećim delom, Didim je porodično odmaralište koje nudi brojne aktivnosti i rekreaciju na otvorenom. Udaljen oko 80 km od Kušadasija i oko 100 km od Bodruma.

Didim - Altinkum u prevodu znaci " zlatni pesak " i svako ko se nae na mestu gde se susrecu dve glavne plaže, videce da je sa pravom dobio taj naziv. Nekada malo ribarsko mesto, poslednjih godina razvilo se u letovalište. Udaljeno je oko 80 km od Kušadasija i oko 100 km od Bodruma. Nekadašnji dom Bogova, krasi jedan od najvecih i najlegendarnijih hramova u celom svetu, Apolonov hram. Za turiste koji žele opuštajuci odmor ovo mesto je idealno. Didim, koji se nalazi na obali Turske, je dom drevnog grada Didima i poznatog Apolonovog hrama. Leti, Didim je atraktivno letovalište, sa dugim plažama, cistom vodom i nudi veliki izbor sportova na vodi. Obiluje drevnim ruševinama i pun je uvala i zaliva. Grad Didim ima veliki broj hotela, prodavnica, akva park i obiluje prirodnim lepotama kao sto su jezero Bafa, Nacionalni park i reka Buiuk Menderes. U vecernjim casovima zabava u Didimu ne prestaje. Ima dosta diskoteka, kao i manjih pabova i barova, od kojih mnogi nude živu tursku narodnu muziku. Meutim, najvecim delom, Didim je porodicno odmaralište koje nudi brojne aktivnosti i rekreaciju na otvorenom. Udaljen oko 80 km od Kušadasija i oko 100 km od Bodruma.

Šanliurfa - tekovina drevne istorije Turske

Šanliurfa je naziv glavnog grada istoimene provincije koja se smatra tekovinom drevne istorije Turske. U njegovoj okolini nalaze se ostaci antičkih gradova: Sogmatar, Ozkent i Haran, čijom ćete posetom oživeti drevni period turske kulture. U Haranu se nalazi Prvi Islamski Univerzitetu na svetu, građevina koja je uvršćena na UNESCO listu svetske kulturne baštine.



Ovo mesto bogatog kulturnog nasleđa na jugoistoku Anadolije imalo je izuzetno značajnu ulogu tokom turske istorije zbog svoje lokacije i sadržaja koji se nalaze u njemu.

Sve do 1984. godine ovaj grad se zvao Urfa kada je dodavanjem prefiksa ’’Šanli’’ preimenovan u Šanliurfa. Ovo je mesto rođenja proroka Abrahama, pa je poznato i pod nazivom ’’grad proroka’’. Jedna od glavnih turističkih atrakcija mesta je Riblje Jezero, poznato po tome što je prepuno svetih, Abrahamovih riba.



Šanliurfa jedno je od najvažnijih sedišta verskog turizma u Turskoj. U svetom mesecu Ramazana, ovo je jedan od najposećenijih gradova u Turskoj zbog posebne duhovne atmosfere kojom odiše.

Fakti

- Muzej u Urfi otvoren 1969. godine i peti je najveći muzej u Turskoj sa 74.000 dela i artefakta, gde je izložena i najstarija statua na svetu ‘Baliklogöl statua’
- Smatra se da su u Urfi živeli proroci Avram, Jovan, Ilija, Iofor i Jakov
- Tursko Ministarstvo kulture i turizma pokrenulo je akciju sveobuhvatne restauracije istorijskog grada Haran koji se nalazi u provinciji Šanliurfa

Kuće, bazari, ulice, džamije, fontane, dvorac i druge građevine na autentičan način oslikavaju duh prošlih vremena.
Jedna od stvari po kojoj je ovaj grad poznat su crveni feferoni, koji su ujedno i njegov zaštitni znak. Berba počinje u septembru i feferoni se nakon branja i čišćenja suše na suncu na krovovima i terasama po nekoliko dana, a zatim se melju i sitne, dodaju im se određeni začini i spremni su za jelo. Ovaj specijalitet se priprema na poseban način i samo ga ovde možete probati.



Nekoliko hiljada turista godišnje se odlučuje da poseti ovo mesto i upozna njegove specifične karakteristike koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Bogato istorijskim i religioznim arhitektonskim zdanjima, koje bi svakako trebalo obići jer na originalan način prikazuju tradiciju i umetnost kamena, Šanliurfa je mesto sa najviše iskopina zbog čega je nazvan otvorenim muzejom. Haleplibahče mozaici, koji datiraju iz perioda između III i V veka n.e., su sasvim slučajno otkriveni prilikom radova na infrastrukturi i predstavljaju najfinije primere mozaika istočnog sveta.

Superodmor.

Bosfor krasi 600 istorijskih palata



Na obalama Bosfora nalazi se 600 vila koje su istorijski spomenici najviše kategorije. Najstarija bosforska vila je Amđazede Husejin Pašina vila ili „Koprulu Palata“ koja je stara 314 godina. Ona ne samo da je arhitektonski biser, već se u njoj odigralo i nekoliko istorijski važnih događaja, kao što je potpisivanje sporazuma kojim je Otomansko carstvo prepustilo neke evropske posede Rusiji, Austriji i Poljskoj.



Zmijska Palata - Sagrađena je u 18. veku i bila je Naziri Mustafa Efendijina palata. Međutim, mnogo se sviđala sultanu Mahmudu Drugom zbog čega je hteo da je prisvoji. Mustafa Efendija je to rekao svom prijatelju Said Efendiji i zatražio njegovu pomoć. Said Efendija, kao mudar i cenjen čovek, doseti se i reče caru da je čuo kako je ta palata „puna zmija“. Car je naravno odustao od namere da preuzme palatu, a ona se i danas zove „Zmijska Palata“.



Palata oružara Zeki Paše - Građevina se nalazi na elitnoj lokaciji ispod drugog mosta na Bosforu, a sagrađena je od kamena u 20. veku. Palata je nekoliko puta menjala vlasnika, a poslednji je bila ćerka poslednjeg otomanskog paše Sultan Vahdetina, Sabiha Hatun. Ovaj kameni dvorac ima više od dvadeset prostorija.



Afif Ahmed Pašina palata na Kadikoju - Ovo je slavno utvrđenje koje su sagradili Aleksandar Veliki i jedan skoprski arhitekta. U toku pisanja svog romana „Ubistvo u Orient Ekspresu“, Agata Kristi je boravila u ovoj palati. Ovaj dvorac je za ogromne svote novca menjao nekoliko vlasnika, a poslednji je Suzan Sabanci. Zbog svoje lepote i elegantnog izgleda, palata se i danas koristi za snimanje različitih filmova i serija. Neka od popularnih filmskih i serijskih ostvarenja snimanih na ovoj lokaciji su „Ask-i Menu“ i „1001 noć“.



Palata Kneza Burhaneddina - Ovo je jedna od najvećih bosforskih palata sa 64 prostorije. Abdulaziz ju je 1911. godine kupio svom bratancu, sinu Abdulhamida Drugog, i dao joj naziv „Kneževa Palata“. Trenutni vlasnik, 150 miliona dolara vredne palate je porodica Erbilgin. Ovo je jedna od deset najskupljih kuća na svetu.



Said Halim Pašina palata - Ovo zdanje sagrađeno je 1863. godine za porodicu Aristarhis. Said Halim Paša je bio vezir i posle smrti svoga oca otkupio je od braće njihove udele i postao samostalni vlasnik palate. Građevina neoklasičnog stila je 1995. godine pretrpela požar, a posle restauracije je postala popularna lokacija za organizaciju svadbi i drugih svečanosti.



Čuruksulu palata na Uskudaru - Sagrađena je u 18. veku i jedan je od najlepših primeraka otomanskog graditeljstva iz tog doba. Ovo prelepo drveno zdanje je restaurirano 1971. godine.



Sadulah Pašina palata - Ovo je jedna je od najstarijih bosforskih palata, a svedočila je mnogim istorijskim događaja. Sadulah ju je kupio od Mehmed age 1872. godine ali pošto je bio protiv vlasti Sultan Abdulhamida Drugog, Sadulah biva proteran u Beč, gde je 1891. počinio samoubistvo. Njegova supruga Neđibe nikada nije poverovala u njegovu smrt i sve do svoje smrti mu je spremala i slagala njegova omiljena odela.



Mahmud Nedim Pašina palata - Još jedna lepotica sa obala Bosfora. Njenu gradnju je naručio otomanski ambasador u Beču Mahmud Nedim paša a, najupečatljivija karakteristika ove palate jeste vidljivi uticaj Mahmud pašinog boravka u Beču i Pragu i sličnost ovog zdanja graditeljskom stilu Austrije. Unuci Mahmud paše su palatu poklonili Crvenom polumesecu Turske, a ova humanitarna organizacija prodala ju je 2004. godine za tri miliona dolara.



Zarif Mustafa Pašina Palata - Jedna od najlepših i najvrednijih palata na obalama Bosfora. Sagrađena je na zidinama vizantijskog manastira, a u bašti palate i danas se mogu videti ostaci manastira. U stara vremena kada je ženama bilo zabranjeno kupanje u moru, u ovoj palati je bio bazen u kojem su se tamošnje devojke družile i plivale, a danas se taj salon koristi kao kafeterija.



Palata Princeze Rukije - Sagrađena je u 19. veku kao poklon princezi od porodice njenog muža.

Izvor:vesti-online.com

Ortakoy Camii by hyasar

Antalija

Kapadokija

Anamur