Filigranstvo s razlogom važi za jednu od najlepših, ali i najstarijih tehnika kada je reč o obradi metala.
Do polovine 19. veka, ovu tehniku nazivaju „žičarstvom„, tj. tehnikom rada sa žicom.
Osnovna karakteristika filigranstva je uplitanje jako tanko obrađene žice. Tokom vekova, ljudi su se služili upravo ovom tehnikom kako bi izraživali divan nakit kao i razne druge ukrasne predmete.
Sigurno ste se mnogo puta zapitali zašto baš “filigranstvo”. Naziv vodi poreklo od latinskih reči „filum“-nit i „granum“-zrno. Kako bi se nakit izradio ovom tehnikom, potrebno je srebro, zlato, a nešto ređe i bakar.
Žice se prepliću, a proizvod tog rada je složen motiv. Taj motiv se može položiti na podlogu od metala, ili ostati slobodan (takozvani a-jour-filigran). Svašta se, kada čovek prevashodno poseduje maštu, može napraviti, mogućnosti je nebrojeno mnogo – počev od jednostavnih geometrijskih oblika, pa sve do složenih cvetova i drugih šara.



Filigranska tehnika kroz istoriju


U raznim arheološkim iskopinama na području Ilirije, pronađeni su komadi nakita od srebra i zlata. I ne samo to, već i zapisi autora antičkog doba koji potvrđuju da je Ilirija bila izuzetnobogata ovim rudama, što je zapravo i doprinelo razvoju filigranskog zanata na pomenutom prostoru.
Filigranska tehnika sam vrhunac doživeće u drugoj polovini 17, a posebno u 18. veku. Filigran se uglavnom radio od tanke srebrne ili zlatne upredene žice. Prvo se u tanke šipke izlivalo srebro, nakon čega se isto kovalo na nakovnju i istezalo sve do pripreme za izvlačenje na metalnu ploču sa nizom otvora različitog prečnika. Ploča, inače, nosi naziv “srmenjak”.  Na najužem otvoru srebrna žica je debljine vlasi kose. Izvlačenje žice vršeno je ručno, klještima. Postupak se ponavlja onoliko puta koliko je potrebno da se dobije željena debljina žice.
Kasnije, za izradu srebrne žice se upotrebljavao “rubin”, a to je zapravo kružna pločica od mesinga sa rubinom na čijoj sredini je rupica. Kroz nju je provlačena žica, sve dok se ne postigne željena dimenzija.


[You must be registered and logged in to see this image.]


Podela filigrana prema tehnici izrade


Mašinski napravljena žica počinje da se upotrebljava od kraja 19. veka. Prema tehnici izrade, flligran se delio na pravi i pseudofiligran, tj. lažni filigran.
Pravi filigran je izrađivan na dva načina. Kod prvog postupka, predmet od filigrana je rađen slobodnim komponovanjem u osnovnom okviru konture predmeta i to je takozvani “vazdušasti” filigran. A što se tiče drugog načina, pravi filigran je izrađivan postavljanjem srebrnih niti na podlogu sa šarom koja je baza.
Osnova se formira od deblje žice i ona predmetu daje čvrstinu. Posle toga, radi se „punjenje“ tj. ispunjavanje međuprostora malim spiralama izrađenim od najtanje moguće žice.
Nakon spajanja detalja, konačno dolazi do dopunskog dekorisanje, bez čega se fiiigran ne može zamisliti.
Inkorporirane su granule, srebrne kuglice, pločice, loptice, trake, a ponekad i dragi kamen.



Pseudo filigran se radio tako što se predmet izlije, a zatim se dorađuje iskucavanjem, probijanjem, struganjem i graviranjem. U čemu je razlika između ove dve vrste filigrana? Predmeti izrađeni u tehnici lažnog filigrana su znatno grublji nego oni izrađeni u pravoj.

( odsjaj.com )

[You must be registered and logged in to see this image.]

Naziv ove tehnike dolazi od lat. filum-nit i granum-zrno. Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici upotrebljava se srebrna, zlatna i ređe bakrena žica za komponovanje motiva. Niti žice se savijaju i upleću, međusobno vezuju i tako se formira složeni motiv koji može biti položen na metalnu podlogu ili slobodan (a-jour-filigran). Od filigranske žice pravili su se krugovi, cvetići, geometrijske šare. Na ovako izrađene predmete ponekad su stavljane i sitne metalne kuglice.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Filigran

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postoje mnogobrojne tehnike obrade metala.Svakako jedna od najlepsih je filigran.
Ovom tehnikom ,tokom vekova,izradjivan je prelepi nakit,kao i ukrasni predmeti kojima se i danas divimo.
Nazivi ove tehnike dolaze od latinskih reci filum-nit i granum-zrno.
Da bi se neki ukrasni predmet ili nakit uradio u ovoj tehnici upotrebljava se srebrna,zlatna ili ,redje,bakarna zica za komponovanje motiva.
Niti zica se savijaju i uplicu,medjusobno vezuju i tako se formira slozeni motiv koji moze biti polozen na metalnu podlogu ili slobodan (a-jour-filigran).
Od filigranske zice pravili su se krugovi,cvetici i geometrijske sare.
Na ovako izradjene predmete ponekad su se stavljale i sitno izradjene kuglice.Filigran je dugo vremena bila najrasprostranjenija tehnika u umetnickoj obradi srebra i zlata.
Kako u proslosti nisu postoijale mustre i seme za izradu motiva,kod ove tehnike najvise je ispoljen individualni narodni duh.
Svaki je majstor kombinovao sare "iz glave",a dobri majstori filigrana bili su daleko poznati i dobro placeni za svoj rad.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Filigranska tehnika prvenstveno je zastupljena u pojasu Mediterana.
Poznati su primerci nakita pronadjeni na Hisarliku (Troji) koji poticu iz 2500.godine pre nase rere,kao i u Mikeni 1500.godine pne.
Prelepi primerci nakita izradjeni filigranskom tehnikom otkriveni su u etrurskim grobnicama koje se datuju u VI vek pne.
U republikanskom i,kasnije, carskom Rimu, filigranska tehnika je obilato koriscena.Pod uticajem rimske umetnosti u vreme seobe naroda,ova tehnika izrade nakita bila je siroko prihvacena i kod germanskih i ostalih varvarskih plemena.
Svoj vrhunac dostize u Vizantiji od VI do XII veka.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon punog procvata izrade predmeta i nakita tehnikom filigrana tokom XII i XIII veka, u razvijenim gradskim centrima, i postepenog odumiranja do ponovnog procvata umetničke izrade nakita od filigrana dolazi oko 1800. godine, kada nakit izrađen ovom tehnikom ponovo ulazi u modu. Nasuprot tome izrade nakita ovom tehnikom u narodnoj umetnosti Evrope i Azije održala se svo vreme.
Filigran je bio veoma raširen i u starom srpskom zlatarstvu i kao takav predstavlja srpsko srednjovekovno nasleđe koje u tursko vreme postaje jedna od najzastupljenijih tehnika prilikom obrade nakita od srebra i zlata.

Na formiranje srpskog zlatarstva i uopšte umetničke obrade metala tokom srednjeg veka uticali su i Zapad i Istok. Početak XIII veka znači i početak izrade skupocenog nakita u Srbiji. U prvo vreme u njegovoj izradi vidi se jači uticaj Zapada da bi od kraja XIII veka preovladao uticaj Vizantije. Pod uticajem Vizantijske u naše krajeve dolazi i filigran koji na taj način postaje i naše srednjovekovno nasleđe. Lep primer preplitanja stilova na izradu nakita u Srbiji je prsten Stefana Prvovenčanog. Precizna izrada, zlatna filigranska žica, granule, sve odaje ruku majstora koji je izvanredno dobro upoznat sa tananom tehnikom filigrana.


Uticaj Vizantije veoma je primetan i na srebrnim i zlatnim naušnicama izrađenim u tehnici filigrana od XII do XIV veka. U srednjevekovnoj Srbiji filigranska tenika upotrebljavana je i za izradu drugog nakita kao što su prstenje i narukvice. Narukvice su najčešće izrađivane od srebrnih pločica na koje je lemljena filigranska žica. Filigran je često korišćen i za izradu predmeta koji su upotrebljavani pri liturgijskim službama. Sačuvani su brojni primeri krstova izrađenih ovom tehnikom. Svoj zenit umetnička izrada nakita od filigrana doživljava u doba kralja Milutina. U ekonomski ojačanu Srbiju kralj Milutin poziva zlatare iz drugih zemalja koji izrađuju nakit po njegovom ukusu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Padom Srbije pod vlast Turaka menja se u potpunosti ekonomska i politička struktura zemlje. No i pored toga srpski zlatari ne prekidaju svoj rad. U teškim momentima sredinom XV za izvesno vreme zamire njihova delatnost da bi ponovo oživela sredinom XVI veka. Ali, usled pada ekonomske moći u upotrebu ulaze jeftiniji metali pre svega srebro i bakar. I pored toga majstori pri izradi ovog nakita daju oduške svojoj mašti, ukrašavajući ga filigranskom žicom, staklenom pastom i privescima kako bi izgledali što raskošnije.
Ipak postepeno dolazi do folklorizacije nakita, koji prestaje da bude onaj skupoceni ukras visokog umetničkog kvaliteta. Dolazi i do orijenatalnog uticaja čiji su glavni nosioci bili Turci. Pojedini gradski centri postaju poznati po izradi predmeta od filigrana. Jedan od takvih centara je bio i Užice. Proizvodi užičkih kujundžija od filigrana su u pojedinim momentima mala remek-dela.

Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv "srma".

Filigran se najćešće radio od od tanke srebrne ili zlatne upredene žice. Srebro se prvo izlivalo u tanke šipke, poput olovke, zatim je kovano na nakovnju i istezano sve dok se ne bi pripremilo za izvlačenje na kalibar ili "srmenje u "- metalnu ploču sa nizom otvora različitog prečnika, tako da je na naj užem otvoru dobijana srebrna žica debljine vlasi kose. Izvlačenje žice vršeno je ručno flahastim klještima i ovaj postupak se ponavljao više puta sve dok se ne dobije željena debljina. Kasnije se za izradu srebrne žice koristrio "rubin"- kružna pločica od mesinga sa rubinom u čijoj se sredini nalazila rupica, kroz koju je provlačila žica, sve do željene dimenzije. Tokom vremena za izvlačenje žice u upotrebu ulazi i čekrk. Sprava u obliku sanduka koji je na sredini imao pregradu od drveta u koju je umetan "srmenjak" ili "rubin". Na krajevima sanduka nalasili su se valjci sa ručicama za okretanje. Žica se namotavala na jedan valjak provlačila kroz "srmenjak', namotavala na drugi valjak i motala ručicom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Od kraja XIX veka za izradu filigrana počinje da se koristi mašinski napravljena žica. U zavisnosti od toga zašta će se žica koristiti ona je ostavljana kao jednostruka ili je upredana sastavljanjem dve ili više žica.
Prema načinu izrade, filigran se delio na pravi i pseudofiligran ili lažni filigran.

Pravi filigran izrađivan je na dva načina. Kod prvog postupka predmet od filigrana je izrađivan slobodnim komponovanjem u osnovnom okviru konture predmeta i to je takozvani vazduhasti- lelujavi filigran. Na drugi način pravi filigran je izrađivan postavljanjem srebrnih niti na podlogu sa šarom, koja je u stvari baza.
Da bi se neki predmet ili nakit uradio tehnikom filigrana, zbog osetljive i nežne strukture, mora se prvo oblikovati osnovna kontura (mustra) predmeta koji se izrađuje. Ova osnova se formira od deblje žice ili traka na izgoreloj daščici i ona je davala čvrstinu predmetu. Posle formiranja osnove radi se takozvano "punjenje" tj. ispunjavanje međuprostora malim spiralama od najtanje žice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posle spajanja (lemljenja) svih detalja dolazilo je dopunsko ukrašavanje bez kojih je filigran nezamisliv. Pre svega tu je dodavanje granula, sitnih srebrnih kuglica, zatim su tu sitnije i krupnije rombične pločice, trake ili polulopte. Ponekad se filigran inkrustirao ukrasnim kamenom.

Pseudo filigran ili lažni izrađivan je tako što je predmet liven, a zatim je dorađivan iskucavanje, probijanjem, struganjem i graviranjem. Za razliku od pravog filigrana predmeti izrađeni u tihnici lažnog filigrana su znatno grublji.





antikvitet.net