Manastir Ostrog

Istorija Manastira


Манастир Острог је манастир Српске православне цркве смјештен уз скоро
 вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у Црној Гори. Посвећен
 је Светом Василију Острошком.
Налази се на подручју Бјелопавлића, припада општини Даниловград и смјештен је
 у окомитој стијени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао
 га је херцеговачки митрополит Василије у 17. вијеку. Он је ту и сахрањен и проглашен
 свецем чудотворцем. Тијело му почива у ћивоту у пећинској цркви. Сам манастир
 је обновљен 1923—1926. године, послије пожара, којег су биле поштеђене пећинске
 црквице. Оне представљају главну споменичку вриједност.
Црква Св. Ваведења (у доњем манастирском нивоу) је осликана фрескама крајем
 17. вијека. Црква Св. Крста се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао
 мајстор Радул прилагођавајући фреске природном облику стијена. Око цркве су конаци
 и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом. Манастир Острог
 спада међу најпосјећеније на Балкану. У њега долазе вјерници свих религија из свих
крајева свијета.
2005. године је између доњег и горњег манастира подигнута и црква светог мученика
 Станка у којој се чувају његове руке. Мученик Станко (Алексић) је био чобан кога су
Турци мучили и убили јер им није показао пут којим су побјегли њихови противници.
 Након откопавања његовог гроба руке мученика Станка су биле очуване.

wikipedija

Hram svetog Save


Hram svetog Save je najveća pravoslavna crkva na Balkanskom poluostrtvu i druga po veličini pravoslavna crkva na svetu (veća je jedino reizgrađena crkva Hrista Spasa u Moskvi).

Hram svetog Save je sagrađen na Svetosavkom platou, mestu za koje se smatra da su na njemu spaljene mošti svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve. Hram zauzima dominantnu poziciju nad delom grada na kom je izgrađen i čini deo prepoznatljive siluete Beograda.

Hram svetog Save je izgrađen u tzv. Srpsko-Vizantijskom stilu sa kupolama i zvonicima ukupne površine od 3 500 kvm u osnovi i još 1 500 kvm na galerijama. Visina hrama iznosi 82 metra sa krstom na vrhu kupole. Hram može da primi oko 10 000 vernika a na horsku galeriju može da stane još 800 horista.

Na vrhu oko glavne kupole hrama nalazi se veoma interesantan panoramski vidikovac.

Izgradnja hrama započeta je 1935. godine nakon dugog perioda biranja najboljeg rešenja. Raspisivano je nekoliko konkursa dok na kraju nije izabran projekat arhitekte Bogdana Nestorovića kome se naknadno pridružio i arhitekta Aleksandar Deroko.

U toku, i nakon II Svetskog rata radovi na hramu su zaustavljeni a Društvo za izgradnju hrama je prestalo da postoji. Nemačka vojska, partizani i Crvena armija su ga koristili kao parkiralište i kao magacinski prostor.


Gradnja hrama nastavljena je tek 1984. godine pod rukovodstvom arhitekte Branka Pešića. Najveći građevinski poduhvat bilo je podizanje kupole koja je sagrađena na zemlji a potom podignuta na vrh. Podizanje kupole izvršeno je specijalnim dizalicama, milimetar po milimetar, i trajalo je ukupno 40 dana. Kupola je teška 4 000 tona a na njoj se nalazi pozlaćeni krst visok 12 metara i težak 4 tone.