Ljubav prema mačkama - Leonardo da Vinči

Smatra se da je Leonardo jako volio životinje: "Doći će vrijeme kada će ljudi poput mene na ubijanje životinja početi da gledaju kao što sada gledaju na ubijanje ljudi."
Prema jednoj priči, kupovao je ptice na lokalnoj tržnici i zatim ih iz kaveza puštao na slobodu. Naročito se divio mačkama, koje se pojavljuju i na mnogim njegovim skicama. Među njegovim rukopisima postoji nekoliko stranica koje su u potpunosti posvećene studijama mačaka, na kojima su istaknute njihove razne karakteristike, položaji i navike. Te skice su živopisne i otkrivaju nam istinsku naklonost koju je osjećao prema toj životinjskoj vrsti.
Od sredine do kraja sedamdesetih godina petnaestog vijeka Leonardo je radio na jednom nizu različitih studija na temu Bogorodice i Hrista, sa mačkom. Isprva se smatralo da na osnovu tih početnih studija nije izradio slike. Međutim, nedavno je otkriveno da je upravo Leonardo autor slike "Bogorodica s mačkom" koja se nalazi u kolekciji industrijalca Karla Naje u italijanskom gradu Savona.

Tajanstvena žena Katerina

"16.jul 1493., došla Katerina."
Ovo je bila Leonardova bilješka o iznenadnoj pojavi jedine žene koja je nešto značila u njegovom životu. Došla je u Milano da posjeti Leonarda, ali se ubrzo, dvije godine poslije, naglo razboljela i umrla. Leonardo je zapisao sve detalje o njenim troškovima koje je on platio, uključujući i troškove njene sahrane. Stoga se vjeruje da je Katerina bila njegova prava majka od koje je bio razdvojen odmalena. U to vrijeme su u radionicu dolazili učenici koji su imali pet i šest godina, i vjeruje se da je ime žene, koja je bila zadužena za sav kućni posao, dao po svojoj staroj majci. Leonardo svakako nije imao srećno djetinjstvo. Iako je imao izvjestan materijalni imetak, imao je tri maćehe i desetinu polubraće i polusestara. Njegova djela su vrlo često iskazivala njegova osjećanja prema majci. Iako su ženski portreti bili hladni i izgledali zlovoljno, na slici Djevice sa Isusom, ženski lik je prepun ljubavi.

Prepiska između Vinsenta Van Goga i njegovog brata

Tokom ljeta 1872.godine, Vinsent je dočekao svog petnaestogodišnjeg brata u Gagu. Zahvaljujući starijem bratu i srticu, Teo je po završetku studija želio i sam da radi za trgovinu "Gupil". Nakon ove posjete, odnosi između Vinsenta i Tea postali su prisniji i obojica su obećali da će pomagati jedan drugom u životnim nedaćama. Potom, počeli su redovnu prepisku.
Kada se Teo vratio kući, napisao je bratu kratko pismo informišući ga o novostima u porodici. Drugo pismo je bilo slavljeničko, jer je Teo upravo dobio posao u "Gupilovoj" galeriji u Briselu. Zatim je Vinsent brata ohrabrivao i slao mu savjete o samostalnom životu. Ova pisma, puna bratske ljubavi, pokazuju Vinsentovu nježnu stranu.
U mnogim pismima Vinsent raspravlja o svojim slikama i idejama za buduća djela. Povremeno bi pominjao probleme koje ima sa ženama, porodicom i prijateljima. Kada je, pak, Vinsent nakon niza burnih događaja postao umjetnik, obratio se za novčanu pomoć Teu , koji je ostao u kompaniji "Gupil".
Tada su braća zamijenila uloge, ali Teo nikada nije zaboravio obećanje koje je dao svom bratu i redovno mu je slao novac.
Nakon smrti oba brata, Teova žena je sakupila sva pisma koja su razmijenili i objavila ih. Ona dokazuju da Vinsent nije bio samo neurastenik; njegovo unutrašnje biće odlikovalo se brižnom i nježnom prirodom.

Putovanje po Evropi u djetinjstvu

Prateći Van Gogove korake u djetinjstvu, s iznenađenjem uviđamo da je živio u Engleskoj, Holandiji, Francuskoj i Belgiji.
Kao rezultat brojnih selidbi, Van Gog je savršeno savladao francuski i engleski, a takođe je znao pomalo i njemački.Na njega je bitno uticalo poznavanje ovih jezika. Većinu jezika naučio je između jedanaeste i trinaeste godine, dok je bio u internatu. Direktor škole takođe je volio jezike i na njih je stavljao naglasak u školskom programu. Vinsent je još kao dijete volio da čita, pa je pročitao mnoga engleska i francuska djela u originalu, što mu je pomoglo da usavrši poznavanje ovih jezika. Stoga skoro uopšte nije imao jezičkih poteškoća kad je kao radnik kompanije "Gupli" premješten u London i Pariz.
Nakon što je otpušten,odlučio je da radi u Engleskoj, pa se prijavio za mjesto u jednom britanskom internatu. Postoji mišljenje da je želio da bude što dalje od porodice, kao i da nije mogao da se otrgne sjećanjima na ljubav koju je osjećao tokom svog prethodnog boravka u Engleskoj.

Poslednja kuća u kojoj je Vinsent živio sa roditeljima

Iako je lutao od grada do grada, kad god je imao problema Vinsent se vraćao u kuću svojih roditelja. Znao je da ne mora da brine o hrani i odjeći kada je kod kuće.
Ipak, porodici Van Gog nije išlo dobro. Teodorus je bio samo "gostujući sveštenik", tako da se nalazio na nižim stepenicama crkvene hijerarhije. Njegov posao je takođe podrazumijevao česte selidbe. Kada je Vinsent rođen, radio je u Zudentu, ali je kasnije premješten u Herford(1871), Eten(1875) i Nojnen (1882).
Kada je prvi put posjetio roditelje u Nojnenu 1883.godine, seljani su bili šokirani što je sveštenikov sin izgledao kao kakva skitnica, a to je teko i ponižavajuće bilo za njegovog oca Teodorusa. Takođe nije vjerovao da će njegov problematični sin ikada postati umjetnik i pravi slikar. Ipak, znao je iz iskustva da bi bili uzaludni svi pokušaji da Vinsenta ubijedi da promijeni svoj način života.
Ignorišući oca, Vinsent je nastavio da slika u Nojnenu. Umjesto da realistično prikazuje predmete svojih slika, predstavljao je osjećanja koja je u njemu izazivalo to što slika. Ovaj metod bio je vrlo sličan onom koji su usvojili impresionisti u Parizu.
U martu 1885.godine njegov otac je iznenada umro. Nojnen je bio poslednje mjesto gdje je Vinsent živio sa svojom porodicom.

Van Gog i prostitutke

Primalac Van Gogovog lijevog uha bila je prostitutka Rahela, sa kojom je on navodno bio blizak. Njihov odnos bio je, razumije se, fizički, ali se vjeruje da nisu gajili romantična osjećanja jedno prema drugom.
Većina Van Gogovih seksualnih partnerki bile su prostitutke, jer je zaključio da su njegove veze sa ženama osuđene na propast. Nakon neuspjele veze sa Kee, odlučio je da bi bilo ''higijenski" da plaća usluge prostitutki da bi se oslobodio seksualne frustracije. Pored toga, siromašni umjetnici znali su da je mnogo jeftinije da za poziranje uzimaju prostitutku nego pravi model.
Usljed svojih odnosa sa prostitutkama dobio je dvije seksualno prenosive bolesti. Prva je bila gonoreja koju je dobio od Sien u Hagu. Zatim je otkriveno da ima i sifilis. Simptome sifilisa imao je već dugo, i bili su mu uzroci velikih neprijatnosti tokom boravka u Parizu. Ipak, i u Arlu je plaćao prostitutke. Pošto se u to vrijeme nije redovno hranio, za njega bi bilo bolje da je više pažnje posvećivao ishrani nego "higijeni". Ovo ne znači da je Van Gog imao posebno naglašen seksualni nagon. Njegov sustanar Gogen, trošio je veći dio svog budžeta na "higijenske troškove".

San koji se ruši

Gogen i Vinsent su stanovali zajedno. U početku je sve teklo glatko. Gogen je stigao sa oreolom autoriteta, a pošto ga je jako poštovao, Vinsent je uspijevao nekako da podnese mnogobrojne uvrede koje mu je ovaj upućivao. Gogen je takođe pokušavao da bude dobar učitelj. Ipak, nakon mjesec dana, uslovi su se promijenili. Kiša je lila cijele zime, njih dvojica zaglavljeni u kući i više nisu mogli prikriti nezadovoljstvo zajedničkim stanovanjem. Ponekad bi Gogen probuđen usred noći zaticao Vinsenta kako bulji u njega. Jednom drugom prilikom, Vinsent se napio i baci čašu na Gogena. Postalo je jasno da Vinsent postaje duševno sve labilniji.Gogen je želio da se brzo izvuče iz ovog dogovora, ali je oklijevao, jer je znao koliko će to razočarati Vinsenta. Tada se desio poznati incident.
U noći 22.decembra, dok se Gogen šetao, Van Gog je uzeo britvu i prikrao mu se od pozadi. Začuvši korake, Gogen se okrenuo i pogledao Van Goga u oči. Neko vrijeme su tako zurili jedan u drugoga a onda je Vinsent spustio pogled, okrenuo se i otišao. Šokiran tim što se dogodilo, Gogen je odlučio da tu noć ipak provede u hotelu. Vrativši se kući tek slijedećeg dana, zatekao je gomilu ljudi pred kućom. Pogledao je u Vinsentovu sobu i vidio ga kako leži u lokvi krvi na krevetu. Prethodne noći, nakon što je odustao od nakane da naudi Gogenu, odsjekao je sebi uho i poslao jednoj prostitutki. Uprkos velikom gubitku krvi, život mu nije bio ugrožen , ali je ipak odveden u bolnicu

Svaka umetnost nosi autobiografsku priču, a školjkinu priča biser (Fellini)




Tržište umetnina i najtraženije srpske slike

Na teško prohodnoj sceni tržišta slika, na kojem je teško doći do pouzdanih informacija, mnogi su ipak spremni da priznaju vodeće mesto klasiku srpske umetničke scene - Paji Jovanoviću. Njegova slika iz 1887. "Ukrotitelj zmija" (107,5 x 83 cm) prodata je za 169.580 evra u Londonu, 1999. godine, a slika "Stara priča" (96,5 x 143,5 cm) prodata je u Njujorku za 44.439 evra.


Jovanovićeva slika, ulje na platnu, veličine 15x11 cm (treba napomenuti da je taj format skupo prodavao samo Pikaso), prodata je u Londonu za 10.382 evra. Naziv te slike je "The Falconer", a u sva tri slučaja prodaje aukcijska kuća je bila "Kristi".


Kada se govori o tržištu slika u Srbiji, dugo vremena je uvreženo mišljenje da se izuzetno dobro prodaju slike Save Šumanovića. Njegove slike kod nas postižu cene od 80.000 do 120.000 evra, a postoji i priča da je jedno ulje na platnu prodato za 200.000 evra, što ga stavlja na tron najskupljih slikara koji se prodaju u Srbiji.

Na međunarodnoj sceni Paja Jovanović je i dalje najpoznatiji i najskuplji, a cene Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Lubarde... dominantne su na domaćem tržištu. Zahvaljujući nedavnoj prodaji "Sela" Save Šumanovića u pariskom "Druou" i on je ušao na svetsku scenu - zahvaljujući ceni koja je sa 1.500 evra skočila na preko 60.000. Ali, postoji sumnja da je ta visoka cena uzrokovana mogućnostima kasnije prodaje na srpskom tržištu. Stoga se može pretpostaviti da se više nigde Šumanovićevo delo neće pojaviti po početnoj ceni koja će biti ispod 50.000 evra. Oko Save Šumanovića je mit, nekakvo izmišljanje. Njega nema na našem tržištu. Kad ste poslednji put čuli da je neko njegovo delo prodato u Srbiji? Slike tog umetnika više su deo trampe, sive zone. Daje se nekoliko dela drugih umetnika za jedno, na primer, Šumanovićevo. Država još uvek nije smislila način da se napravi sistem. Novac tu niko ne pokazuje - kaže istoričar umetnosti Jovan Despotović, koji je angažovan u aukcijskoj kući "Madl'art".
Lubarda je na prodajama inostranih aukcijskih kuća - na svetskoj pijaci - dostigao cenu od tri do četiri hiljade evra. Najviša cena za njegovo delo je za sada - pet hiljada evra. Prosečan format Vlade Veličkovića se kreće oko 3.100 evra, a izuzetno cenjen u Parizu a praktično nepoznat kod nas je slikar Marko Stupar (srednja vrednost 6.250 evra).

Najbogatije umetničke zbirke nalazile su se, kako tvrdi Nikola Kusovac, i dalje se nalaze u Starom i Belom dvoru, rezidencijalnim objektima Aleksandra, odnosno Pavla Karađorđevića, koje su povremeno koristili Josip Broz i Slobodan Milošević. Kupovina umetničkih slika danas za većinu predstavlja privilegiju malobrojnih. Zlatno doba za tržište umetničkih dela, kako mnogi kažu, bilo je sedamdesetih i osamdesetih. Najveći kupci bili su iz tzv. srednjeg sloja koji je s dolaskom ekonomski nestabilnih vremena nestao. Društveni uslovi doveli su i do toga da dva najveća prodajna salona u Beogradu (Jugoslovenska galerija umetničkih dela i Prodajna galerija Beograd), koji su decenijama delatnost zasnivali na prodaji umetničkih dela, u proteklih nekoliko godina svoj rad prvenstveno baziraju na priređivanju izložbi.

Da sve nije crno-belo, pokazuje postojanje brojnih privatnih galerija koje svoju delatnost zasnivaju isključivo na prodaji.

- Meni je ta priča o tržištu slika kod nas pomalo deplasirana. A gde ga u ozbiljnoj meri ima?! I na Zapadu je slična situacija. Ni tamo svi mladi umetnici ne mogu da prežive od svog rada. Svi se bave i nekim drugim poslovima. Jedino što je tamo nešto uređenija situacija, pa se zna koliko košta slika nekog studenta, a koliko afirmisanog umetnika. Osnovni problem kod nas je nepostojanje principa. Važno je poštovanje lanca: umetnik-galerija-kupac. Sve dok se kida taj lanac, bojim se da ovde nećemo uspostaviti tržište - rekla je Ljiljana Tadić, vlasnica privatne galerije "Zvono".

Predrasudu da se dela mlađih umetnika retko prodaju na najbolji način dovodi u pitanje solidna prodaja slike "Portret RT" Uroša Đurića za 5.000 evra ili Stevana Markuša "Bez naziva" za 2.000 evra, što svedoči i o kolekcionarima nove generacije.

(Izvor: "Blic Online", Beograd)

„Ukrotitelj zmija“, najskuplja srpska slika

Na čelu liste najskupljih srpskih slikara zvanično i dalje je Paja Jovanović, čije je ulje na platnu “Ukrotitelj zmija” iz 1887. pre dvanaest godina na aukciji u Londonu prodato za 169.580 evra. “Kraljica Natalija” Uroša Predića, kupljena pre pet godina takođe u Londonu za 32.000 evra, danas vredi mnogo više.


Kod nas kapitalnim delima Konjovića, Šumanovića, Lubarde, File, Cuce Sokić, Veličkovića, Damjana cena blago raste i u godinama krize. Zaključak: kupovina remek-dela visokokotiranih srpskih umetnika najisplativija je investicija za sva vremena.

U Srbiji, poznato je, regulisanog art marketa - nema. U aukcijskim kućama Beča, Londona, Pariza pojavljuju se ponekad i dela naših umetnika. Na domaćim aukcijama, remek-dela naših velikih umetnika - nikad. S njima se trguje privatno.

Njihove cene, nezvanično, dostižu neslućene sume. Zvanično - o njima se ne govori. Osim u uskom krugu kolekcionara. Ovo, naravno, ne znači da su pomenuti umetnici bili ili da su danas i najbogatiji u svojoj branši.

U skupljanju građe za ovaj tekst mnogo nam je pomogao Nikola Kusovac, nekadašnji kustos u Narodnom muzeju, kao i Petar Popović, kustos u Narodnom muzeju, zahvaljujući kome je “Blic” dobio ekskluzivno pravo da objavi najskuplju srpsku sliku - “Ukrotitelj zmija”. Petrović kaže: “Prodaja dela naših umetnika uglavnom se završava mimo domaćih aukcija. Listu najskuplje plaćenih dela moguće je napraviti prema cenama dostignutim u aukcijskim kućama u svetu.


Paja Jovanović je živeo samo lagodno, Uroš Predić preskromno, Savu Šumanovića su pred kraj roditelji izdržavali, Petar Dobrović je znao i da gladuje, ali cene nije obarao, Damjanu je brat pomagao, Veličković je bio profesor na “Bozaru”.

Nijedan od njih ne pripada kategoriji imućnih, ali bogatstvo jeste ono što su za sobom ostavili, ili ostavljaju pokolenjima.

Zato su za njihovo kapitalno delo strasni kolekcionari danas spremni da plate astronomsku cenu. Nezvanično, Šumanovićev “Most na Šidini” prodat je za više od 600.000 evra, dok se za jednu njegovu sliku iz ciklusa “Šidijanki” (u privatnom vlasništvu) nudi 500.000 evra!

Predićevo remek-delo “Portret kraljice Natalije”, slikano u Beogradu, završilo je napolju spletom okolnosti. Ima naznaka da je izneto iz zemlje po izričitoj volji portretisane kraljice. Da kraljičin portret jedan naš kolekcionar iz Kanade nije prepoznao, pitanje je koliko bi danas bio cenjen.

Rekord je zabeležila i slika “Selo” Save Šumanovića, kada je pre nekoliko godina, u aukcijskom nadmetanju od ponuđenih 1.500 evra dostigla 64.000 evra. Navodno je doneta u Srbiju, gde je preprodata za 150.000 evra.

Opus Save Šumanovića, čija je “Pijana lađa” početkom šezdesetih godina XX veka za Muzej savremene umetnosti nabavljena po ceni salonskog stana u centru Beograda, ulazi u red najviših dometa našeg slikarstva.
Među slikarkama, pak, vode Ljubica-Cuca Sokić, Zora Petrović, Milena Pavlović-Barili i Nadežda Petrović.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Jedna od slika Save Šumanovića iz ciklusa “Šiđanki” u vlasništvu Muzeja u Šidu

- Nadežda je 1914. ponudila državi da joj otkupi dve slike da bi lečila giht, ali joj je ministarstvo uzelo samo jednu za 400 dinara - “Kulu Leke kapetana” - kojoj se u ratu izgubio trag. Ilustracije radi, Nadeždina plata učiteljice crtanja bila je 250 dinara.

Muzej je 1954. otkupio njen “Vezirov most” za 40.000 dinara - trideset tadašnjih plata.

- Sada bi ova slika vredela sigurno i 200.000 evra - navodi Ljubica Miljković, kustoskinja u Narodnom muzeju.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Fotografski rad Marine Abramović prodat za 50.000 evra

Među živim slikarima izuzetno cenjen u Parizu a manje poznat kod nas je Marko Stupar (srednja vrednost 6.000 evra). Ljuba Popović drži cenu oko 14.000 evra, što je, kako kažu, jako dobro.

Marina Abramović, svetska kraljica performansa je na konju ako se zna da je jedna njena fotografija prodata za čak 50.000 evra i da je jedina umetnica iz regiona koja je ušla u “Tajmsovu” anketu sto najvažnijih umetnika na svetu.

Galerista i kolekcionar Aleksandar Milojević kaže:
- Cene slika Cuce Sokić i Ivana Radovića stalno skaču. Visoke cene imaju i dela Marka Čelebonovića i Jovana Bijelića. Kvalitetan Lubarda nabavlja se za nekoliko desetina hijada evra. Kod nas je sve zanimljiviji Đorđe Ivačković, odavno afirmisan u Parizu. Na aukcijama u svetu u blagom je porastu i cena dela Vladimira Veličkovića, čiji crteži idu i na 40.000 evra. Zanimljivo je da sada, u kriznim godinama, ne pada cena vrhunskim delima.
Cena pada samo prosečnim autorima, kao što su Nikola Graovac ili Boža Ilić. Takođe, ravno je podvigu prodati Konjovića iz sedme decenije, ali nije iz tridesetih. Sve se više traže i Damjanovi i Filovi radovi posle objavljivanja njihovih monografija. Za dobru sliku čeka se u redu!



blic

Ukradena dela nađena na parkingu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dve slike ukradene u jednoj od najvećih pljački umetničkih dela u Evropi, pronađene su u napuštenom vozilu na parkingu ispred bolnice u Cirihu, prenose švajcarski mediji.

Slike Vinsenta van Goga i Kloda Monea, dve su od četiri ukradene slike iz Kolekcije Emila Birlea.Ova dela pronađena su u napuštenom vozilu na parkingu Univerzitetske psihijatrijske bolnice u Cirihu.Obe slike su u dobrom stanju i još uvek se nalaze u ramovima ispod stakla, kako su i bile izložene u Muzeju, saopštio je predstavnik ciriške policije.Degaov portret grofa Lepika i njegovih kćerki i Sezanov "Dečak u crvenom prsluku" još uvek nisu pronađeni. Identifikaciju radova izvršio je upravnik Birleovog muzeja, Lukas Glor. Lopovi odgovorni za ovu krađu još uvek nisu privedeni. Policija se tokom prepodneva uzdržavala od opširnijih izjava, ali lokalna TV stanica "TeleZuri" prenela je izjavu svedoka u kojoj se navodi da su u kolima bile slike na kojima je napisano ime Birleovog muzeja iz koga su ova dela ukradena. Stanica "Radio 24", takođe, je navela izjave bolničkog osoblja da su slike pronašli u otključanom vozilu.

U ponedeljak, 11. februara, trojica maskiranih pljačkaša ušla su u Muzej Birleove fondacije u 16.30 po lokalnom vremenu. Jedan od pljačkaša pretio je osoblju oružjem, dok su ostali pokupili slike. Pljačkaši su zatim pobegli vozilom koje je bilo parkirano ispred zgrade Muzeja. Ciriška policija saopštila je da su tom prilikom odneta neka od najcenjenijih dela iz Birleove kolekcije: Sezanov "Dečak u crvenom prsluku", Moneova "Polja maka kod Vetuja", slika "Ludovik Lepik i njegove kćerke" Edgara Degaa i Van Gogove "Grane kestena u cvatu".

Salvador Dali-najkontrovezniji slikar svih vremena


Nadrealista, koji je sa sedam godina izjavio da bi kad poraste zeleo da bude Kuvarica, insistirajuci na zenskom rodu, voleo 1 zenu, Galu, koja je na svakoj njegovoj slici od kada se pojavila u njegovom zivotu (a pojavila se kao zena njegovog druga, naime, kada je poceo njegov portret ona je jos bila udata za njega, dok je zavrsio prijateljev portret ona je vec bila njegova).

Podsticao je egzibicionizam i egcentricnost. Vrhunac je bio kada se na izlozbi nadrealista u Londonu 1936. pojavio u ronilackom odelu...ljudi ga smatraju slikarom, skulptorom, reziserom, piscem i ludakom ili covekom koji je jednostavno zeleo da svi misle da je lud.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posvetio je zivot dokazivanju da je genije.

O njegovom zivotu ima toliko zanimljivosti, recimo, svoju zenu je voleo jer se presvlacila 3 puta dnevno, kao dete je bio stalno izbacivan iz skole, imao je strah od pokazivanja svojih nogu (stopala), u javnosti skakao bi gore-dole da skrene paznju na sebe......

Zanimljivosti iz života Leonardo da Vincija

[You must be registered and logged in to see this image.]

Leonardo je prvu sliku dovršio u 1478. godine, bila je to “Madonna i dijete ‘.

1481. godine počeo je slikati “Adoration of the Magi”, nedovršeno djelo koje otkriva njegovu tehnika početka crtanja na tamnoj površini i dodavanje elemenata svjetla, za razliku od većine slikara svog vremena koji je započinju na bijeloj podlozi.

U 1483. godini počeo je slikati prve verzije ‘Djevice’. Završio je 1485. godine

‘Mona Lisa’ je možda njegovo najpoznatije djelo. Ovaj portret je do danas predmet žustrih rasprava. Jedna od najneobičnijih hipoteza je da je to autoportret Leonarda kao žene.

Trebalo mu je oko deset godina da naslika usne Mona Lise.

Leonardo je bio poznat i zbog načina na koji koristi svjetlost u portretima.

Naslikao je ‘Posljednju večeru’ u Santa Maria delle Grazie u Milanu, dramatičan prikaz trenutka kada je Isus najavio da će biti izdan. Godine 1500. zabilježene su promjene na slici, te se njeno stanje pogoršalo. Od 1726. mnogi pokušaji su učinjeni da se obnovi.

Leonardo je promjenio način na koji su ljudi slikali i pravili skulpture.

On je uspostavio moderne tehnike znanstvenih ilustracija s vrlo preciznim virtualizacijama poput one “embrija u maternici” .

Leonardo je nosio ružičasto kako bi njegov ten izgledao svježe.

Nikada se nije ženio niti imao djecu.

Nacrtao je autoportret 1515. godine

On je nedvojbeno jedan od najvećih mislilaca koji je bio za nekoliko stotina godina ispred svoga vremena.

Leonardo je umro 2. svibnja 1519. godine i pokopan je u San Fiorentinu u Amboisi.

PABLO PICASSO

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zivot i dijelo majstora modernog slikarstva bili su ispunjeni zenama. Picassov prijatelj Jamie Sabartesa je rekao: “Dovoljno je pogledati datume kada su nastala njegova dijela: ona se uvijek podudaraju sa periodima odusevljenja… Sasvakim novim ljubavnim iskustvom zapazamo da njegova umjetnost napreduje, da se pojavljuju nove forme, novi slikarski jezik, poseban nacin izrazavanja kojim bi se moglo dati zensko ime.”
Njegova prva ljubav je Belle Fernande (Lijepa Fernanda), U to doba on je Katalonac, koji zivi na rubu gladi u Parizu.Fernande Olivier susrece 1903. godine za vrijeme olujnog dana, gde je usetala u njegov atelje, kako bi se sklonila od kise i iz njega izasla tek 1912.godine. Nakon Fernende, na redu je Marcelle Humbert, sa kojom je u vezi sve do 1914.godine. Posle Marcelle kroz njegov zivot zene veoma brzo prolaze. Krajem februara 1917. on u Rimu susrece pravu djevojku. Ona je plesna zvijezda, lijepa, inteligentna, otmjena, kcerka carskog generala. Picasso se zaljubio u Olgu. Njih dvoje 1918. godine stupaju u brak i ona mu radja sina. No, ona ne podnosi neke Picassove prijatelje i njegove duge noci, vec zeli potpunu odanost njoj i njihovom sinu. Nakon 16 godina bracnog zivota, rastali su se. Olga ne podnosi i njegovo sjecanje na Fernendu. Godine 1932. Picasso se povlaci u okolinu Pariza, u dvorac u Gisorsa, koji je nedavno kupio. Tada u njegov zivot ulazi nova zena: Marie Therese Walter. Obline te zene su njegova inspiracija za za nakoliko skulptura i slika. Po drugi put postaje otac, ovaj put kcerke krctene kao Maya od Bezgresnog zaceca. Godine 1937. vraca se u Pariz i upoznaje “jugoslovenku” Doru Mar, divlju djevojku, koja je umjetnica, bavi se i fotografijom. Umoran od Marie Therese, organizuje da se rivalke susretnu u njegovom ateljeu. Sve se pretvara u krikove i uvrede. To je bio kraj veze sa Marie. Ubrzo i Dora Mar biva odbacena kao i prethodne.U 62 godini, ulazi u vezu sa zenom duplo mlodjom od njega, slikarkom Francoise Gilot. Veza traje do 1954. kada ga ona napusta sa dvoje njihove dijece (sinom Claudeom I kcerkom Palmom). Picasso tada vice za njom: “ Nijedna zena ne napusta covjeka kao sto sam ja!”

Nakratko se zabavlja sa izvjesnom Sylvette David. 1961.godine, kad je imao 80 godina, vjencava se sa Jacqueline Roques, prodavacicom u prodavnici keramike u Vallaurisu na jugu Francuske.

Kada je Pablo Picasso umro 1973. godine, njegovo bogatstvo je procjenjeno na 260 000 000 USD. Cetiri godine kasnije, Marie Therese se objesila, a njegova druga supruga Jacqueline se 1986. godine ubila. Sin Paulo je umro od droge i alkohola, a njegov unuk Pablito je popio otrov pet dana poslije Picassove sahrane.

Renoar od 100.000 evra pronađen na pijaci


Slika, za koju se pretpostavlja da je remek-delo Piera Augusta Renoara, otkrivena je na buvljoj pijaci u Aleksandriji u američkoj saveznoj državi Virdžinija.


Vrednost pronađene slike procenjena je na 100.000 evra, a sliku je slučajno na pijaci primetila jedna žena koja je zbog pločice sa imenom čuvenog slikala zatražila da se proveri njena autentičnost.

Stručnjaci smatraju da je reč o jednoj od Renoarovih slika nastalih na reci Seni i da je kupljena u pariskoj galeriji 1926. godine, do kada joj se i gubi svaki trag. Nije poznato koliko je neimenovana žena platila sliku na pijaci, ali bi krajem meseca na aukciji mogla da dobije i više od 100.000 evra.

(MONDO)

MODIGLIANI

[You must be registered and logged in to see this image.]

Umro: 24. januara 1920. ( u 36-oj god.)
Uzrok: tuberkuloza i alkoholizam
Mesto: bolnica Milosrđa, u Parizu
Sahranjen: groblje Per-Lašez, u Parizu

Posve uništen alkoholom, drogom i tuberkulozom, iznuren bedom i radom, Modiljani je svoj jadni život okončao u bolnici Milosrđa, dozivajući svoju majku i uzdišući:"Cara Italia" ( "Draga Italijo").

Narednog dana, njegova žena, Žana Ebitern, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, baca se sa osmog sprata, iz stana svojih roditelja koji su živeli u Ulici Amjo. Tada su se Modiljanijevi prijatelji setili njegovih reči izrečenih u taksiju koji ga je vozio do bolnice: "Poljubio sam svoju ženu. Zakleli smo se na večitu sreću." Amadeovi prijatelji su pokušali da od porodice Ebitern dobiju pristanak da dvoje ljubavnika budu zajedno sahranjeni, ali naišli su na odbijanje: Ašil Ebitern nije mogao da dozvoli da njegova kći, hrišćanka, počiva pokraj jednog Jevrejina...
Zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, prijatelji mu prirediše veličanstvenu sahranu. Oko hiljadu duša pratilo je sve do Per-Lašeza mrtvačka kola prepuna cveća. Dok je prolazio, policajci, koji su ga toliko puta privodili u policijsku stanicu, zauzeše stav mirno, na šta je Pikaso šapnuo Fransisi Karku: "Vidiš kako su mu se iskupili!"
Žana je sahranjena na groblju Banje i tek posle tri godine Ebiternovi će pristati da promene odluku i tako danas dvoje ljubavnika koji su se jedno drugom zakleli na "večitu sreću" počivaju u istoj grobnici

Pikasovo platno prodato za 41,5 miliona dolara

Platno slikara Pabla Pikasa "Mrtva priroda s lalama" prodato je za 41,5 miliona dolara na aukcijskoj prodaji u Njujorku, saopšteno je danas u aukcijskoj kući Sotbiz.

Platno stvoreno 1932. godine prikazuje Pikasovu muzu Mariju-Terezu Valter i slikano je manje od tri sata.

Drugo Pikasovo platno "Žena na prozoru" koje takodje prikazuje njegovu muzu prodato je 17,2 miliona dolara.

Na aukciji je prodato Moneovo plato "Polje žita" za 12,1 milion dolara.

Slika "Lokvanji" francuskog impresioniste Kloda Monea prodata je juče za 43,7 miliona dolara na aukciji u Njujorku.

Moneovo ulje na platnu iz 1905. koje je naslikao dok je boravio u Živerniju bila je procenjena na 30 do 50 miliona dolara.

Na aukciji dela impresionizma i moderne umetnosti u aukcijskoj kući Kristi, slika Vasilija Kandinskog prodata je za 32 miliona dolara, što je rekord za njegovu sliku.

beta

Rubensova slika pronadjena u malom ruskom muzeju

Ruski stručnjaci za umetnost pronašli su sliku za koju veruju da je rad velikog flamanskog slikara Petera Paula Rubensa (1577-1640).

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kako prenosi AFP, slika je otkrivena u muzeju u Irbitu, zabačenom uralskom gradiću, udaljenom oko 200 kilometara od Jekaterinburga.

Za sliku, pod naslovom "Marija Magdalena u žalosti sa svojom sestrom Martom", dugo se verovalo da je kopija, ali je restauracijom utvrdjeno da je reč o originalnom delu flamanskog majstora, kazao je direktor muzeja Valeri Karpov.

- Nema sumnje da je u pitanju original, na kom su radili i Rubensovi učenici kazao je Viktor Korobov, šef odseka za restauraciju slika muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu.

Stručnjaci procenjuju da je lice i ruke Marije Magdalene naslikao sam Rubens, a da je lik njenje sestre Marte delo slikarevih učenika.

Ermitaž je sliku poklonio muzeju u Irbitu 1975. godine kada je Karpov, koji je tek bio postavljen za direktora, zatražio da dobije nekoliko umetničkih dela kako bi popunio prazne zidove muzeja, nadajući se kopijama dobrog kvaliteta.

Slika je čuvana u arhivu muzeja jer je bila u lošem stanju, a tek je prošle godine Karpov dobio novac za njenu restauraciju.

Slika, koja je veoma slična jednom Rubensovom delu izloženom u bečkom Muzeju istorije umetnosti, bila je u posedu profesora vojne medicinske akademije krajem 19. veka.

Zaplenili su je boljševici i predali Ermitažu 1931. godine kao kopiju Rubensovog dela, kazao je Karpov.

Rubens je imao običaj da naslika više verzija iste slike, ponekad i osam, a u tome su mu često pomagali njegovi učenici, među kojima i Antonis Van Dajk (1599-1641), još jedan slavni flamanski slikar.

tanjug

Dalijeva slika procenjena na dva miliona evra

Delo nadrealiste Salvadora Dalija "Šivaća mašina za kišobranima u nadrealističnom pejzažu" moglo bi da bude prodato na aukciji u Parizu za dva miliona evra.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Ovo delo procenjeno je na 1,6 do dva miliona. Dela ovakvog kvaliteta iz ovog perioda, pozne 1930. rane 40-te, rekto se pojavjuju na tržištu - rekao je AFP-u stručnjak Bruno Žober.

Na slici Dali koristi filmske scene ali ih, prema rečima Žobera, "redukuje na format slike i filmske vizuelne efekte koncentriše na odraz - da li je to pravi predmet ili virtuelni?"

"Šivaća mašina" naslikana je 1941. godine dok je Dali boravio u SAD. Slika je njegov prvi pokušaj saradnje sa fimom i bila je projekat za film "Mesečeva plima" u kome je igrao Žan Gaben.

Dalija je, ubrzo potom, studio "Foks" angažovao da radi na filmu "Brod ljubavi" koji je režirao Fric Lang. Posle sukoba sa studiom, Langa je zamenio Arči Mejo i Dalijevi crteži nisu iskorišćeni.

Tek ga je Alfred Hičkog angažovao 1945. na filmu "Začaran" sa Gregori Pekom i Ingrid Bergman gde je Dalijev univerzum ukombinovan sa scenarijom i pretočen na veliko platno.

Dali je "dozvolio sebi da ga vode njegovi snovi, razmišljanja, asocijacije kako bi završio ovo spektakularno delo koje je pomalo ludo i sa estetikom koja je veoma savremena i bliska umetnosti danas", dodao je on.

Dalijeva slika glavna je zvezda aukcije impresionista i moderne umetnosti koja će večeras biti održana u Parizu.


tanjug

Original ili falsifikat?

Original ili falsifikat? Odgovor na ovo pitanje može se pronaći u Muzeju falsifikata u Beču, gde se izlažu isključivo kopije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Falsifikati nastaju u svim razdobljima slikarstva i često su rezultat zapanjujućeg talenta. Direktorka Muzeja falsifikata u Beču, Diane Grobe raduje se svakom "novom" delu. „Imitacija Pikasa, delo Mađara Elmera de Horija je tipični falsifikat jednog stila. Pikaso je stvarno naslikao ovakvu sovu. To delo zaista postoji. Falsifikator je onda izmislio prvu skicu tog dela. To znači da je kupcu rekao: pogledajte, ta sova zaista postoji, a ja sam došao do skice koju je napravio Pikaso. Time cela priča postaje realistična", kaže Grobe.

Neke kopije su vredne i više hiljada evra. Često samo zbog toga što se iza njih kriju uzbudljive priče o njihovom nastanku. I Muzej istorije umetnosti u Beču poseduje kopije. Stari majstori su bili i ostali uzori generacijama slikara. Već stotinama godina umetnici ovde sasvim legalno kopiraju dela. Njihove slike dobijaju pečat muzeja koji svedoči da se radi o falsifikatu tako da nema zabune.

„Oživljavanje“ originala

Slikar Karl-Hajnc Venger je za uzor uzeo delo Holanđanina Jana Vermera. "Mislim da mi je kopija dobro uspela. Na originalu se vide tragovi vremena, izbledela mesta ili pukotine u boji. Ali ja namerni nisam hteo da se to vidi na mojoj kopiji. Namera mi je bila da slika izgleda onako kakva je bila izvorno, kad je nastala", kaže Venger.

Silvia Ferino je direktorka galerije slika. Ona je na osnovu dela koje ova galerija čuva postavila izložbu "Dvojnici". Tu su izložene dve verzije slike holandskog majstora Jana van Hemesena koji je živeo u 16. veku. "Upravo na ovom primeru možemo dobro videti da se krivotvorina od originala razlikuje po svežini i jačini svojih boja, ona deluje mehanički još bolje od originala i detalji su jasniji", objašnjava Ferino i ističe kako su stari majstori i sami kopirali i pri tome stvarali velika dela.

„Fabrika“ falsifikata

Vredne kopije slika nastaju u galeriji "art 5" u Lajpcigu. Jedan kupac želi kopiju "Plesačica u plavom" koju je naslikao francuski impresionista Edgar Dega. To ulje na platnu košta hiljadu evra. Eduard Panosian, restaurator i umetnik kaže da je nemoguće do zadnjeg poteza kopirati jednog impresionistu. „Činimo što možemo. Ja u svakom slučaju dajem sve od sebe", kaže Panosian. Ova galerija prodaje uglavnom dela moderne umetnosti. Pri tome se ne rade samo čiste kopije, nego se umetničkim delima daje i nova interpretacija. Upravo nastaje dupli Džejms Bond, inspirisan delom "Dupli Elvis" Endija Vorhola. "Mi smo analizirali kako je radio Vorhol, uz pomoć kojih tehnologija, koje formate je koristio u odnosu na veličinu motiva. Mi se takoreći krećemo tragovima tog umetnika", kaže direktor galerije „art 5“ Ralf Munir.

Jedna kopija, dakle, nije uvek samo čista imitacija, nego može biti i novi kreativni trenutak umetnika. A sve dok bude umetnika i ljubitelja umetnosti – biće i originala i falsifikata.

Izvor: DW.de

U svom kubističkom periodu Pikaso je zaželeo da čuje mišljenje slavnog vajara Rodena. Zamolio je svoje prijatelje pesnike Maksa Žakoba i Gijoma Apolinera da ga odvedu Rodenu da bi mu pokazao svoje prvo kubističko delo.
- Maestro – obrati mu se Pikaso kad su stigli u njegov atelje – nadam se da vam se ovo platno dopada. Nisam ga još potpisao jer želim najpre da čujem vaše mišljenje.
Roden uze sliku, razgleda je sa svih strana, okrete se Pikasu i reče:
- Što se mene tiče, mladiću, smatram da bi trebalo da je potpišete. Ako ni zbog čega drugog, onda bar da bi ljudi znali kako da je okače.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vinsent Van Gog nije sam sebi odsekao uvo

u nastupu ludila , kako se ranije mislilo.

To je učinio njegov francuski kolega Pol Gogen ,

inače dobar mačevalac.On je mačem odsekao

Vinsentu uvo , nakon što su se posvađali.

Oboje su se dogovorili da ćute o ovome.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istoričari umetnosti često su se pitali zašto ima malo
sačuvanih dela Leonarda da Vinčija, da bi se ispostavilo

da je čuveni slikar bio genije koji je imao problem da se

usredsredi na jednu stvar.Imao je bezbroj ideja i sve je

skice čuvao , ali je malo koju priveo kraju. Kada bi

smislio koncept izgubio bi interesovanje , a bio je i

opterećen sitnicama koje drugi nisi ni primećivali.

Zabeleženo je da se plašio uspeha , tako da mu je bilo

lakše da sam sebe sabotira.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Pogledajte što uradi čovjek. U 90 sekundi.





SNIMKA iz showa Andersona Coopera "Anderson's Viewers Got Talent" u kojoj "brzinski sklikar" u 90 sekundi uspijeva naslikati portret zahvaljujući društvenim mrežama, osvaja svijet.

Slikar D. Westry gostovao je u showu još sredinom prošle godine, ali korisnici Reddita pronašli su snimku koja se brzinski proširila svjetskim medijima.

Njegovu nevjerojatnu vještinu pogledajte u videu.

(Index.hr)

Leonardo da Vinči

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da je Leonardo da Vinči čitav život bio vegeterijanac?


Pisao je levom rukom, i koristio je "ogledalsko pisanje",(pisao je sa desna na levo), postoje tvrdnje da je to radio da bi kriptovao svoje zapise.

Bio je pod prismotrom "Noćnih čuvara" (moralne policije u doba renesanse) jer je anonimno bio optužen da je homoseksualac.

On je najveći intelektualac renesansnog doba, pored slikarstva i vajarstva, interesovao se za anatoniju, astronomiju, geometriju, fiziku, građevinarstvo...

Vinsent van Gog

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da je Vinsent van Gog za života prodao samo jednu sliku? To je slika "Crveni vinogradi".