Zanimljivosti o umetnicima i njihovim delima

Auguste Rodin

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njegova statua "The Age of Bronze" je bila toliko realistična da su ljudi mislili da je žrtvovao pravu osobu unutar statue...

Georges Braque je prva živa osoba koja je izlagala svoju umetnost u Louvreu.

Атински државник Алкибијад буквално је киднаповао познатог сликара Агатарха и држао га три месеца затвореног у својој кући како би му овај осликао њене зидове.

Privatni poroci i vrline javne renesansnih umetnika

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li ste znali da je posle smrti slikarke Fride Kalo njen muž naredio da se njena odeća zaključa na 15 godina. Frida je bila poznata po sasvim neobičnim haljinama,cveću i trakama u kosi. Haljine su joj šile indijanske švalje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ПУДЛИЦА НА ФАРБАЊУ


Амерички сликар Џејмс Вистлер (1834–1903) имао је пудлицу коју је обожавао. Једном кад се она разболела, уметник позва најпознатијег у граду стручњака за ухо, грло и нос. Лекар је убрзо стигао и, пошто је видео кога треба да лечи, разбесни се, али ништа не рече већ прописа лекове и оде.
Сутрадан Вистлер доби од лекара поруку да што пре дође у његов кабинет. Сликар је помислио да се ради о пудлици па остави посао и похита тамо.
На прагу га дочека домаћин речима:
– Маестро, позвао сам вас да ми хитно офарбате врата.

  

ЛИЧИ НА СЕБЕ

Пабло Пикасо (1881–1973) волео је да се шали на свој рачун. Једном човеку, који му је стрпљиво позирао, рече:
– Ето, потрудићу се да што пре завршим ваш портрет, а онда ви треба да се потрудите да личите на њега.

 

Otkrivena do sada nepoznata Van Gogova slika

Autor: Blic/Foto: AP

Slika pejzaža koja se godinama nalazila kod kolekcionara u Norveškoj, delo je Vinsenta Van Goga, potvrdili su stručnjaci muzeja "Van Gog" u Amsterdamu, prenosi BBC.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pejzaž nazvan "Zalazak sunca u Monmažuru" nalazio se na tavanu, jer je prethodno rečeno da nije autentična zbog nedostatka umetnikovog potpisa.

Ipak, stručnjaci su zahvaljujući korišćenom materijalu, slikarskom stilu i pismima koja je Van Gog pisao svom bratu Teu zaključili da se radi o njegovoj slici.

Slika na kojoj se vide drveće, žbunje i nebo biće izložena 24. septembra.
Direktor muzeja Aksel Ruger rekao je da se radi o otkriću koje se dešava jednom u životu.

Muzej "Van Gog" je prethodno 1991. godine odbacio mogućnost da je tvorac slike čuveni postimpresionista jer nema potpisa na njoj.

Međutim, zahvaljujući modernoj tehnologiji i dvogodišnjem ispitivanju, zaključeno je da je delo naslikao Van Gog.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nakon dve godine utvrđeno da je pejzaž zaista naslikao Van Gog | Foto: AP

U jednom ranije pronađenom pismu Vinsent je detaljno opisao sliku na kojoj je radio prethodnog dana – četvrtog jula 1888. godine.

Stručnjaci su smatrali da on govori o slici nazvanoj "Stene", iako se na njoj ne nalaze neki od opisanih elemenata.

Sada su utvrdili da je u pismu opisan zalazak sunca u Monmažuru, nedaleko od Arla u Francuskoj, gde je u to vreme živeo umetnik.

Ispitivanjem je utvrđeno i da su za sliku korišćeni svi pigmenti koje je Van Gog "po navici imao na paleti sve vreme", uključujući i kobaltno plavu boju, koju je počeo da koristi u leto 1887. godine.


Slika se nalazila u kolekciji njegovog brata pod brojem 180, koji se može videti na poleđini slike.


Nakon što je 1901. godine prodata, gubi joj se trag, sve dok nije nađena na imanju norveškog kolekcionara Kristijana Nikolaja Mustada.

Prema rečima njegove porodice, ubrzo nakon što je Kristijan kupio sliku, francuski ambasador mu je rekao da se radi o falsifikatu i delo je ostalo zaboravljeno na tavanu, prenosi Blic.

NIŠ: Dečak (5) u igri otkrio vredno delo vajara Živojina Lukića

Pronađena bista je neoštećena, a po natpisu na bisti vidi se da je izlivena u čuvenoj beogradskoj livnici "Đorđević"

[You must be registered and logged in to see this image.]
wikipedija

NIŠ - Petogodišnjak Andreja Dimitrijević, unuk srpskog slikara i profesora na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu Miroslava Anđelkovića, slučajno je u porti crkve Svetog Pantelejmona u Nišu pronašao bronzanu bistu - delo poznatog srpskog vajara Živojina Lukića (1889-1934), rekla je viši kustos niškog Narodnog muzeja Mara Makarić.

Dečak se igrao u porti i videvši bistu pozvao je "u pomoć" starije, a sve se dogodilo uoči praznika Svetog Pantelejmona prilikom sređivanja dvorišta crkve, navela je Makarićeva. "Zahvaljujući dobroj saradnji s niškom eparhijom i razumevanju starešine crkve oca Jovana, ovo delo je ovih dana deponovano kod nas u muzeju", dodala je ona.

"Nismo još uspeli da identifikujemo portretisanog", napomenula je Makarićeva i ukazala da se autor dela smatra začetnikom moderne srpske skulpture. Pretpostavlja se da je delo nastalo krajem treće decenije prošlog veka kada je Lukić radio u Nišu na "Spomeniku mladom fudbaleru", a reč je o fudbaleru Ljubomiru Jankoviću koji se utopio u Nišavi. Spomenik se nalazi na nišavskom keju u blizini Gradske kuće.

Makarićeva kaže da je bista pronađena u porti crkve u celosti neoštećena i da se po natpisu na bisti vidi da je izlivena u čuvenoj beogradskoj livnici "Đorđević". Na bisti je isklesano ime autora, a bista je visoka 54 santimetra. "Prema samom liku portretisanog, koji je prikazan u svečanom odelu, sa mašnom i košuljom i lepo začešljanom kosom, možemo zaključiti da je poticao iz neke ugledne porodice", kazala je ona.

Makarićeva očekuje da će ime portretisanog biti uskoro "dešifrovano", ali i poziva sve koji bi mogli nešto da znaju o tome, da svoja saznanja podele sa niškim Narodnim muzejom. Lukić je vajarstvo studirao u Moskvi i u trećoj deceniji prošlog veka "donosi moderna shvatanja, posebno u portretskoj umetnosti kojoj je najviše bio sklon". Njegova najpoznatija dela čuvaju se u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu, "Portret dr Radenke Hađić", "Portret g-đe Zloković", "Mali bata".

Autor: Agencija TANJUG

Da li ste znali da su Van Gog i Tuluz Lotrek bili veliki prijatelji.


Divili su se uvek radu onog drugog i Van Gog je često odsedao kod ovog velikog francuskog slikara kada bi došao u Pariz.

Kada je čuo da je njegov prijatelj odsekao sebi uvo, stao je na njegovu stranu, svađajući se sa ljudima, pa čak je i hteo da se tuče zbog njega.

Posle smrt Van Goga Anri Tuluz-Lotrek zajedno sa drugim slikarima organizuje posebnu izložbu na kojoj su izloženi radovi Van Goga u sećanje na njegovo ime.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slika je crtež urađen od strane Tuluz Lotreka.

Forenzičar rešio tajnu slike Džeksona Poloka
| IZVOR: NEW YORK POST

Dlake polarnog medveda sa tepiha iz kuće slikara Džeksona Poloka, razrešile su dilemu da li je slika "Crveno, Crno i Srebrno" zaista njegovo poslednje originalno delo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Jedna od najvećih misterija u umetničkom svetu je napokon rešena nakon opsežne istrage koja je dokazala da je je slika koja je bila u posedu pokojne ljubavnice Džeksona Poloka zaista poslednje delo ovog majstora.

Polokova ljubavnica Rut Kligman je sve do svoje smrti 2010. godine tvrdila da joj je čuveni njujorški slikar umesto ljubavnog pisma dao sliku "Crveno, Crno i Srebrno" neposredno pre nego što je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1956. godine.

Međutim, zbog netrpeljivosti prema Polokovoj ljubavnici, njegova supruga Li Krasner nikada nije potvrdila da je slika "Crveno, Crno i Srebrno" njegovo autentično delo i nije mu pripisano autorstvo.

Potvrda je stgla tek sada, kompletni detalji će biti objavljeni na konferenciji za novinare koju je zakazala zadužbina Kligmanove, a veruje se da bi novootkrivene činjenice mogle da promene istoriju moderne umetnosti.

Čitav slučaj se opisuje kao jedna od epizoda iz serije "CSI Istražitelji", jer je bivši njujorški detektiv utvrdio autentičnost slike, između ostalog i pomoću dlaka sa tepiha od polarnog medveda koji je pripadao Džeksonu Poloku, a koji su izgleda sasvim slučajno završili kao sastavni deo slike.

Forenzički stručnjak Nikolas Petrako, koga je unajmila fondacija Kligmanove, pronašao je zalepljene delove dlaka na Polokovoj slici, koje potiču sa tepiha iz Polokovog stana. To je kako tvrdi Petrako dovoljno da se Poloku prizna autorstvo slike "Crveno, Crno i Srebrno".

Ostale dokaze za tu tvrdnju predstavljaju i delovi Polokove kose i pesak koji je specifičan za područje Ist Hamptona u kojem se nalazi Polokova kuća.

Ovo je inače bilo prvi put da je napravljena analiza koja je podrazumevala i praćenje tragova koji su završiili na slici, a ne samo analizu boje koje su korišćene pri njenom nastanku.

Ovo otkriće bi, ukoliko bude prihvaćeno od strane umetničkog sveta, moglo da fondaciji Kligmanove donese priličnu zaradu.

Polokova slika sličnog formata je na aukciji koju je u maju organizovala kuća Sotebi, prodata za 58 miliona dolara.

"Ovo je veliko otkriće. Nađena je dlaka polarnog medveda u slici. Nekada je svet bio ravna ploča, sada se okreće. Sve se menja. Sada možemo da koristimo nauku da utvrdimo autentičnost umetničkih dela, kao da prisustvujemo jednoj od popularnih istražiteljskih serija", rekao je Džonatan Kramer jedan od ljudi koji vodi računa o zaostavštini Rut Kligman.

Rut Kligman je bila zajedno sa alkoholisanim Džeksonom Polokom u automobilu kada su sleteli sa puta u Ist Hemptonu 11. avgusta 1956. godine. Polok i još jedna žena su izgubili život u nesreći, dok je Rut Kligman preživela.

Nakon toga ona je tvrdila da je slilka koju je dobila od njega neposredno pre nesreće originalno Polokovo delo, ali sve do danas to umetnički krugovi nisu priznavali zbog jakog uticaja Polokove supruge, koja nije želela da se jedno takvo njegovo delo nalazi u posedu Rut Kligman.

Kligmanova je umrla 2010. godine ostavivši iza sebe oko 700 umetničkih dela i pisama svojih ljubavnika i prijatelja uključujući i umetnike Vililjema Kligmana, Džaspera Džonsa, Endija Vorhola i Roberta Mejpltorpa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljudski postupci veoma liče na crtanje. Perspektiva se potpuno menja prema tome s koje ih strane pogledate; ali to ne zavisi od predmeta, već od čoveka koji ih gleda.

Van Gogh

Najskuplje slike prodate u 2013. godini
| IZVOR: HUFFINGTON POST

Prošla 203. godina. bila je godina rušenja rekorda u prodaji umetničkih dela a naročito slika. Cene slika, skulptura, crteža, vrtoglavo su išle do milionskih iznosa.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta AP, Sothebys

Neki kritičari nisu mogli a da ne primete poražavajući trend kojim je obojena prodaja najskupljih slika, jer su na listi uglavnom preminuli belci. Evo koja dela su se našla na listi:

10. Norman Rokvel - Molitva 46 miliona dolara

Na slici "Molitva" prikazan je krcati restoran u kojem se ističu baka i unuk povezani u molitvi za stolom koji dele i sa dvojicom mladića. Pre aukcije procenjeno je da će slika dostići cenu od 15 do 20 miliona dolara. Kupac, koji je na kraju aukcije izdvojio čak 46 miliona dolara, želi da ostane anoniman. Slika je postavila novi rekord za američko umetničko delo prodato na aukciji.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: [You must be registered and logged in to see this link.]

9. Mark Rotko - Untitled (No. 11), 46,1 miliona dolara

Uz Džeksona Poloka i Viljema De Keniga, slika jednog od najpoznatijih posleratnih američkih umetnika prodata je za impresivnu cenu na aukciji kuće Kristi u Njujorku.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP

8. Žan Mišel Baskijat - Dustheads 48,4 miliona dolara

Slika prodata u Njujorku postala je najskuplje umetničko delo američkog slavnog slikara, grafitera i pesnika.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP

7. Roj Lihtenštajn - Žena sa šeširom od cveća, 56,1 milion dolara

"Osakaćena" verzija engleske kraljice vrhunska je slika pop umetnika koja je, očekivano, dostigla i vrhunsku cenu na njujorškoj aukciji kuće Kristi.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Youtube/Printscreen

6. Endi Vorhol - Coca-Cola [3]', 57,2 miliona dolara

Možda izgleda kao pojednostavljena retro reklama za Coca Colu, ali istovremeno je i kultno delo vodećeg čoveka pop arta, američkog slikara, dizajnera i filmadžije.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP

5. Džekson Polok - Number 19, 58,3 miliona dolara

Iako je slika ostvarila 'pristojnu' cenu na aukciji, ne može ni izdaleka da se meri sa njegovom slikom 'No. 5, 1948' koja je na prodaji 2006. zamenila privatne vlasnike za 140 miliona dolara.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: [You must be registered and logged in to see this link.]

4. Džef Kuns - Balloon Dog (Orange)', 58,4 miliona dolara

Aukcija ne bi bila uspešna bez barem jednog primerka Kunsovih sjajnih životinja-balona.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP Photo Sotheby's

3. Endi Vorhol - Silver Car Crash (Double Disaster)', 105 miliona dolara

Metalni diptih dimenzija 2,43 puta četiri metra nastao je 1963., a izložen je samo jedanput u poslednjih 26 godina. Levu stranu čini serigrafija sastavljena od 15 fotografija iste automobilske nesreće. Monumentalno Vorholovo delo postiglo je novi rekord kada je reč o delima američkih umetnika, naročito pop arta, saopštio Sotebi dodajući kako je početna cena bila 60 miliona dolara.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP Photo, Lefteris Pitarakis

2. Fransis Bejkon - 'Tri studije Lusijena Frojda', 142 miliona dolara

Slika iz 1969, triptih 'Tri studije Lusijana Frojda' prodata je u roku od šest minuta od početka aukcije u Njujorku, a nepoznati kupac platio ju je nešto više od 142 miliona dolara. Bejkonov triptih prikazuje slikarovog prijatelja umetnika. Slike su ponuđene u sklopu postratne savremene umetnosti u aukcijskoj kući Kristi, a cenom su premašile i slavni 'Vrisak' Edvarda Munka, prodat za 120 miliona dolara.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: [You must be registered and logged in to see this link.]

1. Pablo Pikaso, 'San', 155 miliona dolara

Američki kolekcionar Stiven A. Koen kupio je slavnu sliku Pabla Pikasa po rekordnoj ceni od 155 miliona dolara. Čelnik američke korporacije SAC Capital Advisors i slavni mecena umetnosti, otkupio je sliku od vlasnika kockarnice u Las Vegasu Stivija Vina. Postignuta cena najveći je iznos novca koji je jedan američki kolekcionar ikada platio za umetničko djelo. Prikaz Pikasove mlade ljubavnice Marie-Tereze Valter, Koen je trebalo da otkupi za 139 milliona dolara, ali Vin je slučajno svojim laktom uništio sliku i odlučio da je restaurira. Koen je zadržao visoko zanimanje za platno pa ga je na kraju i otkupio iako je cena narasla.

U lovu na ukradeno Hitlerovo blago

| IZVOR: DW.DE/AUTORI: ANIKA CAJTLER, NENAD KRAJCER

Istražitelji umetnina još uvek širom sveta tragaju za delima otetim za vreme nacističke vladavine. Posao im nije lak jer se za mnoga dela već smatra da su nepovratno nestala, a i evidencija je manjkava.

[You must be registered and logged in to see this image.]
BETA/AP Photo/str,File

To zanimanje, donedavno je bilo relativno nepoznato široj javnosti. Ali naučnici koji se bave poreklom umetničkih dela preko noći su postali poznati nakon što je u stanu nemačkog penzionera i potomka poznate porodice trgovaca umetninama Gurlita pronađen veliki broj umetničkih dela za koje se verovalo da su nestale tokom nacionalsocijalističke vladavine, istražuje Dojče Vele.

Propuštena prilika

Odjednom je njihovo interesovanje postalo predmet javnih rasprava. Na kongresu „istraživača umetnina“ održanom ovih dana u Kelnu, pripadnici tog uskog kruga specijalista raspravljali su o tome kako da se u budućnosti izbegnu slučajevi poput Gurlitovog. Opšti je utisak učesnika kongresa da su stručnjaci nakon Drugog svetskog rata propustili da se ozbiljnije uhvate u koštac sa tim mračnim poglavljem nemačke istorije.

Smatralo se da su mnoga dela koja poseduje porodica Gurlit izgubljena ili nisu uopšte bila katalogizirana. Naučnici takođe smatraju da većini ključnih faktora u toj problematici poput galerija, muzeja, kolekcionara, nedostaje transparentnost. „Samo u slučaju da se muzeji, nauka, trgovci i kolekcionari zajednički potrude da rasvetle prošlost, biće postignut uspeh na tom polju“, smatra stručnjak za utvrđivanje porekla umetnina Klemens Tusen. U slučaju Gurlit, radi se o oko 450 umetničkih dela za koja se sumnja da spadaju u kategoriju opljačkanih umetnina koje su tokom perioda nacionalsocijalizma, pod sramnim uslovima, bila otkupljivana od pravih vlasnika (uglavnom jevrejskog porekla) i prodavana galerijama ili trgovcima.

Crna knjižica

Mnogi, poput novinara i stručnjaka za ukradenu umetnost Štefana Koldehofa predlažu osnivanje fondacije iz čijeg fonda bi se uplaćivala obeštećenja oštećenim naslednicima. Istoričar umetnosti Tusen apeluje na kolektivnu odgovornost Nemaca. „Na kraju krajeva, svi smo mi sinovi ili unuci počinilaca“, kaže taj stručnjak.

Upravo je on prošle godine bio upletan u jedan slučaj koji je u susednoj Holandiji mesecima bio u medijima. Na otkrivanju ostavštine jevrejskog trgovca umetninama Žaka Godštikera, Tusen je radio više od jedne decenije. Godštiker je, zajedno sa svojom porodicom, 1940. uspeo da se ukrca u jedan od poslednjih brodova za SAD. Međutim, u Holandiji je ostavio svesku u kojoj je bio spisak svih 1.113 dela koja je morao da ostavi.

Za kasnije „detektive“ – srećna okolnost. Zahvaljujući tom preciznom spisku, naslednicima porodice vraćeno je više od polovine umetnina. „Slike ostavljaju tragove: bivaju izlagane, prodaju se ili pojavljuju u spiskovima restauratora“, kaže Tusen. No velik problem u borbi za vraćanje umetnina pravim vlasnicima je i činjenica da Holandija dugo vremena prodaju umetnina tokom vladavine nacionalsocijalista nije priznavala kao prisilnu prodaju.

Promene zakona

No, slučaj Godštiker samo je delimično priča sa srećnim završetkom. Oko 500 umetnina nikada nije pronađeno. Istoričar umetnosti Tomas Keler pretpostavlja da se dobar deo njih nalazi u Nemačkoj, u privatnim zbirkama poput one porodice Gurlit. Jedan od lidera Hitlerove Nemačke, Hermann Gering zaplenio je dobar deo Godštikerovih umetnina i početkom 40-ih ih prodao preko nemačkih galerista. Kao i u slučaju Gurlit, i ovde je potrebno mnogo transparentnosti od strane svih učesnika priče.

Stručnjaci traže i promene nemačkih zakona. U SAD se, na primer, poništava prodaja umetnina za koje se dokaže da su ukradena. U Nemačkoj, naprotiv, ukradene slike već nakon deset godina mogu slobodno da se proju ako prodavac tvrdi da nije znao da su ukradene. Sve dok se zakonodavstvo ne promeni, jedinstveni su stručnjaci, potraga za iščezlim umetničkim delima i dalje će biti dugotrajna i mukotrpna. U senzibilizovanju javnosti možda će pomoći Holivud. Na predstojećem Berlinalu (6. - 16.2.) premijerno će biti prikazan film „Monuments Men“ u režije Džortdža Klunija koji se bavi spasavanjem ukradenih umetnina pred kraj Drugog svetskog rata.

Autori: Anika Cajtler / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U kuhinji mu 40 godina visila remek-dela
IZVOR: B92


Dva platna, jedno Gogenovo i drugo Bonarovo, koja su ukradena u Londonu 70-ih godina prošlog veka pronađena su u Italiji, objavilo je danas italijansko ministarstvo kulture.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP
Dva dela francuskih velikana Pola Gogena i Pjera Bonara, vrede milione, a kupljena su za 300 funti, piše Gardijan.

Davne 1975. godine radnik u Fijatu je otišao na aukciju izgubljene imovine koju je organizovala italijanska železnica u Torinu.

Platio je 45.000 lira, što je ekvivalentno današnjih 360 evra, za dve slike koje su mu se dopale: jedna mrtve prirode a druga slika žene koja sedi u bašti.

Blizu 40 godina, muškarac čije ime nije obelodanjeno je čuvao ove slike u svojoj kuhinji. Kada se preselio na Siciliju, pošto je otišao u penziju, poneo ih je.

Sve do prošle godine, nije imao pojma šta mu visi iznad šporeta.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Beta/AP
Sada je postalo jasno da su u pitanju ukradene slike Pola Gogena i Pjera Bonara i da datiraju iz 1869. godine. Gogenova slika vredi između 10 i 30 miliona evra dok Bonarova vredi blizu 600.000 evra.

Slike su ukradene u Londonu 1970. godine iz kuće Kenedijevih. Međutim, tek prošle godine kada je vlasnikov sin inače student arhitekture listajući svoje knjige istorije umetnosti shvatio da slika iz knjige ima mnogo sličnosti sa slikom koja decenijama visi u kuhinji njegovog oca. Nije bila ista slika ali je slikana u istom stilu.

Prošlog leta počelo je dokazivanje da su u pitanju slike poznatih slikara. Ubrzo je dokazana autentičnost i rekonstrukcijom događaja saznali su da je delo pošto je ukradeno vozom dostavljeno do Torina ali je ostavljeno tokom carinskih kontrola iz straha od hapšenja.

Zanimljiva je i činjenica da se do daljnjeg neće znati kome ove slike pripadaju. Policijski izvori bliski Gardijanu rekli su da se čeka Metropoliten policije kako bi se situacija rasčistila.

Кључеви К

Ф.К. Фрида Кало, Франц Кафка, два највећа симбола једног века имају истоветне иницијале, бол, можда чак и пложај у свету. Кафка себе види као животињу заустављену над амбисом чије се задње ноге још увек ослањају на очинску традицију, а предње ноге гребу по ваздуху, надомак друге обале. Фрида Кало, измучена, обешена нглавачке, убогаљена, исецкана на комадиће, у непресталним метаморфозама под утицајем болести и уметности, могла је да каже заједно са свјим јеврејским братом из Прага "Вероватно има много наде, али не за нас. "Праг, "мајчица", има канџе и паукову мрежу, пише Кафка. Сјудад Мексико такође, реч је о градовима који нас не пуштају. Кафкина Кало, Францова Фрида: јунакиња "Замка", Кафкина Фрида представља истовремено пут спасења и агонију романтичне љубави. За обоје, за К. из Прага и К. из Сјудад Мексика, Ниче је написао: "Ко год је створио нови рај, неопходну снагу за то пронашао је само у сопственом паклу. 

Аутор НН

PROCENITE: Da li ova slika vredi 44 miliona dolara?!

Umetnik je ovo svoje remek delo naslikao 1953. godine, a mi, pošto nismo stručni, vidimo samo plavo platno s jednom belom linijom

[You must be registered and logged in to see this image.]
Foto: Sothebys.com

Verujete li da je ova slika prodata za 44 miliona dolara?!

Slika apstraktnog ekspresioniste slikara Barneta Njumana "Onement VI" i dalje je među rekorderima po iznosu koji je dat za njih na aukciji. Naime, prodata je za neverovatnih 44 miliona dolara.

On je ovo svoje remek delo naslikao 1953. godine, a mi, pošto nismo stručni, vidimo samo plavo platno s jednom belom linijom...

Kako kažu kritičari, Njuman preplavljuje i osvaja posmatrača njegove slike baš tom senzualno živom plavom koja koegzistira s vertikalnom belom, znakom ljudskog prisustva...

Pogledajte umetnika ispred njegovog dela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

(Tvbest.rs)

MISTERIJA O KOJOJ PRIČA CEO SVET: Pikasova slika Plava soba krije nešto potpuno neočekivano!

Naša publika je gladna za ovim. To je poput detektivskog rada. Daje im pristup za koji mislim da obogaćuje, možda dodaje misteriju dok im u isto vreme dopušta da budu deo sastavljanja slagalice, zaključuje Kosinski.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Podatak o detaljima skrivene slike Pabla Pikasa, medijima je otkriven prošle nedelje. Tokom proteklih pet godina, stručnjaci muzeja Filips Kolekšon, Nacionalna galerija umetnosti o istraživači muzeja Univerziteta Kornel i Vinterthur iz Delavarea, otkrili su jasniji prizor misteriozne slike ispod površine.

Radi se naime o portretu nepoznatog muškarca naslikanog u vertikalnoj kompoziciji.

"Upravo je zbog ovog trenutaka ono što mi radimo - posebno. Druga reakcija bila je: Ko je on? Sada radimo na tome da odgovorimo na to pitanje", rekla je Patriša Favero, konzervator u muzeju Filips Kolekšon.

Doroti Kosinski, direktorka ovog muzeja, kaže da se znanje o Pikasu i načinu na koji je radio može otkriti kroz visokotehnološku saradnju muzeja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

"Naša publika je gladna za ovim. To je poput detektivskog rada. Daje im pristup za koji mislim da obogaćuje, možda dodaje misteriju dok im u isto vreme dopušta da budu deo sastavljanja slagalice", zaključuje Kosinski.

Dugo se verovalo da se nešto nalazi ispod te Pikasove slike iz 1901. Infracrveni snimci napravljeni 2008., otkrili su bradatog čoveka, koji je glavu oslonio na ruku s tri prstena. Muškarac na sebi ima jaknu i leptir mašnu.

Napravljena je i tehnička analiza slike pa je ustanovljeno da je sakriveni portret Pikaso naslikao verojatno neposredno pre slike "Plava soba".

"Nije mogao da priušti novo platno, svaki put kada bi imao ideju za sliku, pa je preslikavao postojeće, a radio je i na kartonu, jer je platno skuplje", objasnila je kustos Suzan Behrends Frank.

[You must be registered and logged in to see this image.]



(Dnevnik.hr)

Moderni most po Da Vinčijevom nacrtu
| WHENONEARTH.NET

Poznat po nadimku "Mona Liza među mostovima", Zlatni rog pešački most ideja je čuvenog Leonarda da Vinčija, koja je realizovana tek 2001.

[You must be registered and logged in to see this image.]

On je projektovan 1501. kako bi bio sagrađen prego Zlatnog roga, prirodnog estuara na Bosforu koji bi povezivao dva dela tadašnjeg Konstantinopolja.

Međutim, zbog složenosti dizajna, sultan Bajazit II sumnjao je u njegovu pouzdanost i odbio je ponudu. Po svemu sudeći, Leonardo da Vinči bio je suviše napredan za graditelje tog vremena.

Međutim, 1995. norveški arhitekta Vebjorn Send otkrio je nacrt na jednoj od izložbi da Vinčijevih dizajnerskih rešenja.

On se "zaljubio" u most i skovao je plan da ga sagradi u Noreškoj. Doduše, umesto ogromnog mosta, Send je napravio mali, pešački most koristeći drvo i čelik umesto kamena.

Minijaturna verzija da Vinčijevog mosta nalazi se na autoputu E-18 koji povezuje Oslo i Stokholm u blizini grada As.

Foto : Åsmund Ødegård / Flickr.com

[You must be registered and logged in to see this image.]
Da Vinčijev nacrt (Foto: Wikimedia Commons)

Rešena misterija duga pet vekova

Muzej u Pensilvaniji razrešio je misteriju jednog renesansnog portreta, u istrazi koja je obuhvatila stotine godina, slojeve boje i ubijenu ćerku italijanskog vojvode.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Viktorijanski fotošop na delu: "ulepšano" i pravo lice renesansne princeze

Među delima izloženim na izložbi “Zaboravljeno, falsifikovano, nađeno”, Karnedžijevog muzeja u Pitsburgu, našao se i portret Izabele de Mediči, duhovite i omiljene ćerke Kozima De Medičija, prvog velikog vojvode Firence, koja skoro 200 godina nije videla svetlost dana.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Čuvena lepotica po merilima svoga doba

Jak nos, tvrd pogled i visoko čelo - po modi 16. veka depilirano od kose - italijanske princeze ležali su skriveni pod slojevima boje, koje je viktorijanski umetnik naneo da bi delo učinio privlačnijim za 19-vekovnog kupca.
Rezultat je predstavljalo lepuškasto, blago lice ružičastih obraza i ljupkog osmeha - dokaz da fotošop kao ideja nije ništa novo.

Kustoskinja muzeja Luiz Lipinkot posumnjala je, međutim, da je u pitanju falsifikat, i odnela ga je na nezavisnu procenu, a rendgenski snimak je otkrio da se ispod viktorijanske glazure krije sasvim drugačije lice. Konačni proboj ostvarn je kada je reprodukcija kopije ove slike pronađena u jednoj firentniskoj knjizi o istoriji umetnosti - kao portret Izable Mediči, naručen njene porodice i 1580-tih godina poslat u Beč.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Nakon više od 200 godina pojavilo se pravo lice

Osoba na slici je za svoje vreme skandalozna lepotica Izabela Mediči, očeva ljubimica koja je doživela tragičan kraj. Izbela je govorila više jezika i odlikovala se britkim umom i duhovitošću i veštinom konverzacije, a u 16. godini udali su je za Paola D’ Orsijina, kako bi se dve moćne porodice povezale brakom. Nakon udaje je ostala da živi u očevom domu u Firenci, što je bilo krajnje neobično, dok se njen suprug vratio u Rim.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Viktorijanski slikar je "doterao" i ruku, učinivši je nežnijom, a umesto pehara i ubrusa koje je Medičijeva u njoj držala ostavio je maramicu

Dve godine nakon očeve smrti, 1574, brat i muž su se, međutim, zaverili da je ubiju, jer je do Orsinijevih stigao glas da u Firenci živi raspusnim životom i da je za ljubavnika uzela svog rođaka u drugom kolenu. 1576. nastradala je tokom lova u vili Medičijevih, najverovatnije tako što ju je sopstveni muž udavio, a samo nekoliko dana ranije, na sličan način je umorena i Leonora, supruga njenog brata i njena najbolja prijateljica.

Restauratorke koje su otkrile pravo lice ove “nevaljale devojke” veruju da je za portret pozirala s peharom nalik na onaj koji je Mariaj Magdalena koristila da bi oprala noge Isusu, u nastojanju da “opere” svoju narušenu reputaciju.

Dejli mejl

Rekordnih 1,3 miliona funti za Botičelijev crtež

Redak crtež italijanskog renesansnog slikara Sandra Botičelija prodat je na aukciji u Londonu za rekordnih 1,3 miliona funti

[You must be registered and logged in to see this image.]
Studija za sedećeg Josifa

Redak crtež italijanskog renesansnog slikara Sandra Botičelija prodat je na aukciji u Londonu za rekordnih 1,3 miliona funti (2,2 miliona dolara).



Nastala potkraj XV veka, "Studija za sedećeg Josifa", na kojoj je prikazana figura sveca u sedećem položaju sa glavom naslonjenoj na desnu ruku, prvi je umetnikov crtež koji se našao na aukciji u poslednjih 100 godina.

Aukcijska kuća Sotbi, koja je organizovala licitaciju, saopštila je da je to najviša cena za rad na papiru renesansnog majstora.

Kako prenosi BBC, veruje se da je to poslednji od Botičelijevih crteža koji je bio u privatnom vlasništvu.

Potekao je iz kolekcije pokojne američke filantropistkinje Barbare Pjasecke Džonson, supruge Džona Stjuarta Džonsona, naslednika kompanije "Džonson i Džonson", koji ga je kupio 1988. na aukciji u Njujorku za 88.000 dolara.

Osim albuma sa ilustracijama za Danteovu "Božanstvenu komediju", sačuvano je još svega 12 Botičelijevih crteža, a svi, osim navedene studije, nalaze se u muzejima.

tanjug

Misteriozne slike: Koje se skrivene poruke nalaze u delima čuvenog umetnika?


Neke od novijih teorija o misterioznim Da Vinčijevim slikama pogledajte u nastavku i otkrijte koja je baš ona najlogičnija.

Mona liza

Lice Mona Lize ja zapravo lice muškarca. Leonardo Da Vinči je toj slici napravio svoj prvi kod, rekao je prof. Silvano Vinćeti, predsednik italijanskog Nacionalnog odbora za vrednovanje istorijskog blaga, ujedno i lider naučno-tehničkog odbora za analizu ove čuvene slike koja se čuva u Luvru u Parizu.

Sliku je Leonardo stvarao dvadesetak godina, rekao je prof. Vinćeti na konferenciji za novinare u Udruženju stranih novinara u Rimu. On tvrdi da je na slici lice istog muškarca koje je Leonardo naslikao i na „Poslednjoj večeri". Tamo je on Ivan, koji sedi pored Isusa. On je Salai, zapravo Gian Giacomo Caprotti, od 1490. godine Leonardov učenik i sluga. Za velikog umetnika Salai je radio 25 godina, ubijen je 1525., a u nasledstvo je dobio i više slika, među kojima i Mona Lizu.

Temeljnim analizama slike, uz upotrebu savremene tehnologije, ekipa stručnjaka je u očima Mona Lize otkrila slova L i S. Oko toga su već stvorene razne teorije. Tvrdilo se da se L odnosi na Lisu Gherardini, koju je navodno Leonardo portretisao i po kojoj je kasnije portret dobio ime.

Brojnim teorijama koje već vekovima izaziva Da Vinčijeva 'Mona Liza' pridružila se i najnovija. Umetnik Ron Piccirillo tvrdi da je rešio misteriju pošto je primetio nešto do sada neviđeno.

Tvrdi da je pronašao glavu lava, majmuna i bika u oblacima iznad Mona Lizine glave.

Životinjske likove otkrio je slučajno, položivši sliku bočno, kao što stoji u uputstvima navedenim u dnevnicima Leonarda da Vinčija.

Piccirillo tvrdi da njegov pronalazak otkriva i pravo značenje tog dela te da je Mona Liza zapravo metafora zavisti. Svoje tvrdnje potkrepljuje citatima iz Da Vinčijevih beleški.

Tako, naprimer, Mona Lizinu desnu ruku, koja je blago savijena u zglobu, Piccarillo objašnjava citatom: 'Zavist mora biti prezentovana kao prezriv pokret ruke prema nebu, jer kada bi mogla, iskoristila bi svoju snagu protiv Boga.'

Tajna večera

Nova tvrdnja da Leonardova „Tajna večera" sadrži skriven prikaz žene koja drži dete, isprovocirala je veliko interesovanje na internetu.

Figura je navodno nastala kada je mural iz 15-tog veka 'preklopljen' sopstvenim odrazom u ogledalu, tako da su obe slike napravljene da budu delimično transparentne.

Prema rečima Slavise Pescija, italijanskog skolastičara amatera, krajnji rezultat kompozitne slike pokazuje figuru malog deteta kojeg drže na rukama.

Ciničnija opservacija može zaključiti da je dupla slika previše mutna i bleda da bi se napravili ikakvi zaključci.

Gospodin Pesci, koji je objavio svoje „otkriće", odlučio je da ne spekuliše o tome ko bi mogao biti to dete, ali internetske pristalice teorija zavere su bili brzi u donošenju zaključka da ima sličnosti sa knjigom bestselerom „Da Vinčijev kod", u kojem se Isus oženio svojom sledbenicom Marijom Magdalenom.



dnevno.rs

Proleće koje vredi 35 miliona dolara
| IZVOR: TANJUG

Čuveni portret Eduara Manea "Proleće" iz 1881, koji se nalazi u vlasništvu iste porodice više od jednog veka, biće prvi put ponuđen na aukciji gde se očekuje da dostigne cenu od 35 miliona dolara, saopštila je danas aukcijsla kuća Kristi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Portret, koji prikazuje iz profila mladu parisku glumicu Žanu Demarsi, jedan je od najpoznatijih Maneovih radova, a u Kristiju predviđaju da će za njega vladati veliko interesovanje kada se 5. novembra u Njujorku bude našao na licitaciji.

Ukoliko bude prodat za pomenutu svotu, "Proleće" će potući rekord Maneovog "Autoportreta sa paletom" koji je 2010. na aukciji u Londonu dostigao 33,2 miliona dolara.

Eduar Mane (1832-1883) smatra se jednim od najistaknutijih umetnika impresionizma. Bio je naročito poznat po svojim portretima.

"Proleće", koje prikazuje Demasri u cvetnoj haljini sa grmom rododendrona u pozadini, kao alegoriju na ovo godišnje doba, jedno je od njegovih najpoznatijih i najčešće reprodukovanih radova.

Portret je bio jedna od dve slike, zajedno sa "Barom u Foli Beržeru", koje je francuski umetnik predstavio na Pariskoj izložni 1882. godine i koje su ga proslavile i donele mu priznanje.

"Proleće" je dugo bilo na pozajmici Nacionalnoj galeriji umetnosti u Vašingtonu, a izlagano je i u Metropoliten muzeju u Njujorku.

NA OVIM SLIKAMA NIŠTA NIJE KAO ŠTO IZGLEDA

5 čuvenih umetničkih dela kriju malo poznate tajne!

Naučnici su uspeli da odgonetnu neke od najzanimljivijih nepoznanica u vezi sa ovim slikama

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pojedina vrhunska umetnička dela kriju u sebi tajne kako su zapravo nastala. Za mnoge od tih tajni se saznalo dugo posle nastanka ovih slika.

1. Kada je slika "Scena sa plaže" koja je nastala u 17. veku dospela u muzej, konzervator koji ju je restaurirao primetio je nešto čudno. Naime zašto bi se grupa ljudi okupila, kao što je to na slici, ako se ništa ne dešava.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je završio restauraciju video je da je u prvobitnoj verziji bio naslikan i mrtav kit, koji je kasnije prebojen. istraživači smatraju da je to autor uradio iz čisto estetskih razloga. Naime, posebno u to vreme, teško da bi neko želeo ima sliku na zidu kuće na kojoj se nalazi mrtav kit.

2. Slavni Pablo Pikaso imao je periode tokom svog stvaralaštva kada mu jednostavno nije išla prodaja slika. Tokom tog perioda nije uvek imao novac kako bi nabavio novo platno. Tako je morao nekad da iskoristi neko staro ako bi želeo da slika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

To je slučaj sa njegovom slikom "Stari gitarista". Pažljivim posmatranjem slike mogu da se uoče konture jedne druge figure. Koristeći X zrake naučnici su ustanovili da je prethodno na tom platu bila naslikana žena kako drži dete.

3. Čuveni portret napoleonovog šefa policije u Rimu u vreme kada je francuski vladar osvojio grad primer je kako politika utiče na umetnost.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istoričari umetnosti su uspeli da utvrde da se na slici nekada nalazila i bista Napoleonovog sina koga je otac prozvao - kralj Rima. E, kada je na kraju Napoleon poražen, nije baš bilo pametno da se bilo ko dovodi u vezu sa njim. Tako je deo slike gde se prvobitno nalazila bista Napoleonovog sina jednostavno prebojen.

4. Ova slika predstavlja muškarca i ženu koji skrušeni stoje na njivi nad korpom u kojoj se nalaze krompiri. Da tu nešto nije baš kako treba prvi je uvideo slavni slikar Salvador Dali koji je tvrdio da se radi o sceni koja predstavlja sahranu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada su ljudi iz Luvra dali sliku na analizu utvrđeno je da je Dali imao pravo. Ono što je na slici sada korpa sa krompirima, u originalnoj verziji je bio zapravo mali kovčeg.

5. "Priprema mlade" je nezavršeno umetničko delo iz serije slika koje predstavljaju tradiciju života na francuskom selu. Ona je naslikana sredinom 1800-ih.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada je 1960. godine slika analizirana x zracima utvrđeno je da je prvobitno to bila scena sahrane. A da je žena na slici, koja je centralna figura na platnu, zapravo preminula.

kurir.rs

Slika 'Gernika' Pabla Pikasa vraćena u Španiju - 1981. godina


Slika 'Gernika' Pabla Pikasa iz 1937. godine je jedan od najpoznatijih antiratnih simbola. To je figurativna interpretacija bombardovanja Gernike, nekadašnje prestonice Baska, u severnoj Španiji, za vreme španskog građanskog rata (1936-1939). Po izričitoj želji Pikasa, slika nije smela da se vrati u Španiju, sve dok u njoj ne bude uspostavljena demokratija.

Čuvena slika bila je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, da bi 1981. godine, šest godina posle Frankove smrti bila vraćena u Španiju. Danas se nalazi u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Španski kulturni poslenici naručili su od Pabla Pikasa da naslika veliko platno za paviljon Španske republike za svetsku izložbu u Parizu, čije je otvaranje bilo predviđeno za leto 1937. godine. Pikaso dugo nije imao inspiraciju. Bio je melanholičan, frustriran zbog problema u svom ličnom životu i nezadovoljan svojim radom. Španski građanski rat podstakao ga je da sa žarom podržava pristalice lojalne vlade. Kada je 26. aprila 1937. godine nemačka i italijanska avijacija bombardovala baskijski gradić na severu Španije Gerniku, znao je šta će biti tema njegovog budućeg dela. Do početka maja, on je izradio prve skice za ogromno platno koje obeležava vrhunac njegovih mitoloških radova. Na platnu su prvo ovekovečeni bik i konj, a potom i ostali motivi.

Slika 'Gernika' je figurativna interpretacija tragičnog događaja, bombardovanja koje je sravnilo sa zemljom gradić Gerniku. Ona ne prikazuje sam događaj, već nizom snažnih likova, podseća i na agoniju rata.

Kompozicija slike je sklopljena od razjedinjenih, razbacanih, i fragmentarnih oblika, koji nemaju ni masu, ni volumen. Slika je podeljena na tri kompozicijska dela, i tako podseća na narativne kompozicije poliptiha iz srednjeg veka i renesanse. Likovi se nalaze u središnjem trouglu, i u dva nepotpuna kvadrata sa obe njegove strane. Osnova trougla se proteže od ispružene ruke izobličenog i obezglavljenog vojnika sa leve strane do stopala žene koja beži na desnoj strani. Umirući konj predstavlja smrt civilizacije. Ruka mrtvog borca koja još uvek steže mač je poznati simbol herojskog otpora. Simboli slobode, nade i pobede razuma su ispružena ruka sa lampom koju nosi žena, kao i motiv iznad konjske glave koji je nastao spajanjem oka i svetlosnih zraka iz lampe. Na desnoj strani poza pokošene devojke podseća na raspeće Isusa Hrista, a majka i njeno mrtvo dete na levoj strani su potomci Piete. U senci, iza žene, izviruje sablasni lik Minotaura sa ljudskom glavom, čudovišnog tiranina iz drevne Krete. Za Pikasa, Minotaur je bio simbol moderne tiranije. Oseća se i suprotnost između pretećeg minotaura koji simboliše mračne sile, i konja na umoru. I ljudi i životinje imaju otvorena usta iz kojih se prolama krik sveopšteg užasa.

Slika je skoro lišena boja i sastoji se samo od nekoliko sivih tonova. Kolažna konstrukcija je data u ravnim „isečcima" ograničenim na crno, belo i sivo koji su naslagani jedan preko drugog. Na taj način se naglašava bol, patnja, stradanje.

Slika Gernika prvi put je izložena u junu 1937. godine na Svetskoj izložbi u Parizu. Izostavljanjem pojedinosti koje bi je dovele u vezu sa zlosrećnim baskijskim gradom, Pablo Pikaso je značenje ove slike uzdigao do opšte osude ludila rata. Tako je slika postala proročanska vizija propasti - propasti koja čovečanstvu još više preti u ovo doba nuklearnog ratovanja.


dnevno