[You must be registered and logged in to see this image.]

Vlaho Bukovac (Cavtat 1885 – Prag 1922) je hrvatski slikar sa najneobičnijom biografijom od svih slikara. Život mu je bio nalik na sudbine junaka iz romana Aleksisa Buvijea. Rođen kao Bjađo Fađoni (Biaggio Fagioni), školovanje je započeo u domovini. Potom je kao jedanaestogodišnji dečak otišao sa stricem, koji je tada boravio u Cavtatu radi ženidbe, u Njujork, da bi odrastao i našao sreću u dalekom svetu. Nova strina je u Njujorku ubrzo našla ljubavnika , a stric umro od iznenadne bolesti. Umesto da brine o dečaku, strina je malog Vlaha smestila u „koledž“ – zapravo u popravilište na Harts ajlendu. Pokazavši vrednoću i dar za crtanje, Vlaho je privukao pažnju vaspitača, koji su se obratili austrijskom konzulatu i strinine spletke su izašle na videlo. Mada još dete, Vlaho nije želeo odmah da se vrati kući, već je odlučio da ostane još neko vreme u Njujorku, da bi bar malo zaradio i tako obradovao oditelje. Nakon četiri godine ponovo je bio u Cavtatu, željan da se otisne dalje u svet.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon povratka iz Njujorka u rodni Cavtat, u šesnaestoj godini života trebalo je da se Vlaho Bukovac opredeli čime će se u životu baviti. Odlučio je da bude mornar, kao što su to bili njegovi preci. Ukrcao se na parobrod koji je plovio od Odese do Liverpula, ali se njegova mornarska karijera završila nesrećnim padom u utrobu broda, zbog kojeg je skoro izgubio život. Ponovo u Cavtatu, počeo je da crta. Iz tog perioda potiču freske u kući njegovih roditelja. Pošto crtanje nije delovalo kao neko ozbiljno zanimanje, odluka je pala: privučen pričama o mogućnostima zarade, odlučio je da s bratom i jednim drugom ode u Peru. Putovao je preko Paname, da bi u Peruu dobio posao u fabrici vagona, kao crtač brojeva u ukrasnih cvetova. Posao unosan, ali kratkotrajan, što ga je uverilo da treba produžiti dalje: u San Francisko. Tamo je, radeći kao “mali od kužine” u kafani jednog zemljaka shvatio da želi da bude slikar i našao prvog mecenu. Takođe je došao do saznanja da mu nedostaje solidno slikarsko obrazovanje. Sledeći cilj je bio Pariz!

Čuveni akt “Velika Iza” Vlaha Bukovca biće prvi put izložen u Beogradu u Domu Vojske Srbije od 17. septembra do 2. novembra, posle prve velike restauracije za 131 godinu od nastanka. Izložbu Velika Iza Vlaha Bukovca priređuju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu i Galerija Doma Vojske Srbije, koje će za tu priliku preneti u Beograd duh i dah Pariza s kraja devetnaestog veka.

svet.rs

Kako je nastala Velika Iza?

[You must be registered and logged in to see this image.]

Malo je slika čije je nastajanje bilo propraćeno sa toliko diinamike i uzbudljivih preokreta kao što je Velika Iza. Za njenog autora Vlaha Bukovca vrhunac uspeha predstavljalo je izlaganje na najvećoj godišnjoj pariskoj umetničkoj manifestaciji – Salonu. Za izlaganje su konkurisale hiljade slika, a žiri sastavljen od čuvenih slikara odabirao je on što će postati priznata umetnost.
Vlaho Bukovac je odlučio da se 1882. godine na Salonu predstavi veličanstvenim ženskim aktom. Naslikao je junakinju istoimenog romana Aleksisa Buvijea „La grande Iza“, kako se „nakon kupanja naga opružila na crni baršun“. Oduševljen sopstvenim delom, odneo ga je profesoru kod kojeg je pohađao umetničku akademiju, čuvenom slikaru Aleksandru Kabanelu, do čijeg je mišljenja veoma držao. Profesor nije delio njegovo oduševljenje i savetovao je mladog slikara da odustane od izlaganja. Ojađen, Bukovac se vratio u atelje, sastrugao sliku i potražio nove modele. Spajajući tela tri modela i doteravši glavu svoje Velike Ize, naslikao je veličanstvenu sliku i nije dozolio da Iza postane fatalna žena za njega, kao što je to bila za junake Buvijeovog romana.

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Lokvanji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Okolina Pariza, 1882.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Staro deblo, 1890.

Влахо Буковац у Народном музеју


Од 23. априла биће изложене слике настале у периоду од почетка уметникове
каријере па све до претпоследњег насликаног дела – портрета
 Краља Александра Карађорђевића из 1922.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vlaho Bukovac, autoportret

У атријуму Народног музеја у Београду 23. априла у 19 сати први пут ће ексклузивно бити изложена сва дела великог уметника Влаха Буковца (1855–1922) која се чувају у том музеју. Двадесет три слике настале у периоду од почетка његове каријере 1882. па све до краја и претпоследњег насликаног дела – портрета Краља Александра Карађорђевића из 1922.
Пред публиком ће бити пре свега портрети, актови и аутопортрети по којима је Буковац био надалеко познат, и чије се непревазиђено психолошко читање онога кога портретише може јасно видети на сваком појединачном делу.
Колекција слика коју музеј има, која је настајала већим делом откупом мада има и поклона, обухвата више антологијских остварења и све фазе њeгoвoг сликарског израза, од академизма, реализма до импресионизам и симболизма.
– Његов опус је огроман, пуно је путовао, радио и стварао, може се рећи да је за собом оставио хиљаде радова на скоро свим континентима света. Жељан је увек био да слика по природи и слободно, што се најбоље види баш на његовим студијама пејзажа. Слике одишу светлом, њега има у изобиљу, обично из једног угла, потез је лаган, прозрачан. Врхунски је портретиста, психологија личности код њега је на првом месту и у аутопортретима, наш музеј чува два – каже Петар Петровић, виши кустос Народног музеја.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Портрет краљице Наталије Обреновић из 1882. године,

постављање изложбе (Фото Р. Крстинић)


Међу првим делима Влаха Буковца, која су још за време уметниковог живота доспела у музеј, налазе се портрети краљице Наталије Обреновић из 1882. године и портрeт њеног сина, краља Александра Обреновића из 1901. године.
– Буковац је у Србију долазио неколико пута, врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима, па је портретисао и Обреновиће и Карађорђевиће и то на њихов позив. Поред портрета краљице Наталије изложили смо и студију њеног лика која није никада била излагана, а била је у личном Наталијином власништву. Од Буковчевих слика посебно је занимљив диптих „Дедал и Икар” у аутентичном, ауторском оквиру. Сликajући Икaрa и њeгoв пaд, Букoвaц je симбoличнo прeдстaвиo исхoд кaкaв су имaлe умeтникoвe прoгрeсивнe идeje кoд њeгoвих нeкaдaшњих учeникa. Овај диптих је за живота самог аутора био једно од његових најизлаганијих дела, а након две и по деценије од настанка постао је део наше збирке – објашњава Петровић, откривајући, потом, и детаље из сликаревог приватног живота.
– Одрастао је у сиромашној средини, врло је рано почео да се бори за егзистенцију, у иностранству се се издржавао тако што је радио у гостиницама, фарбао рекламе за поштанске кочије, понекад је сликао и за ручак или за берберина. Из таквог живота се ипак уздигао и направио велики успех у Француској, чији је ђак.
Буковац је рођен 4. јула 1855. године у Цавтату. Као младић боравио је у Америци са ујаком, неко време био је бродски кадет на једрењаку за Цариград, Одесу и Ливерпул, са братом је живео у Јужној Америци па потом у Калифорнији, где је у Сан Франциску радио као конобар. Ту му је прва цртачка и сликарска искуства пренео сликар италијанског порекла Тојети.


Буковац је рођен 4. јула 1855. године у Цавтату. Као младић боравио је у Америци са ујаком, неко време био је бродски кадет на једрењаку за Цариград, Одесу и Ливерпул, са братом је живео у Јужној Америци па потом у Калифорнији, где је у Сан Франциску радио као конобар. Ту му је прва цртачка и сликарска искуства пренео сликар италијанског порекла Тојети.
Са нешто зарађеног новца вратио се 1876. у Цавтат и одлучио да се потпуно посвети сликарству. Велику помоћ и потпору пружио му је дубровачки песник Медо Пуцић, уз чију помоћ наредне године стиже у Париз, где уписује „École des Beaux Arts”.
Отвара касније и атеље на Монмартру, а преокрет у његовом животу и раду уследиће 1882. године, када његова слика „Велика Иза”, инспирисана јунакињом тада популарног романа писца Алекса Боувијеа, доживљава на париском Салону огроман успех.
Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. и за почасног члана Српске краљевске академије.
Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Од 1903. постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама.
Крајем 1921. године доживљавa лоше критике своје самосталне изложбе у Прагу, a неизвесно решавање молбе за повратак у домовину код надлежних у Министарству просвете Краљевине СХС га озбиљно деморалисалише. Изненада умире у Прагу 23. априла 1922.

D.Dimitrijevic

politika.rs
17.04.2014.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon tri godine učenja u Parizu, Vlaho je "ispekao" zanat.

No, prije odlaska u umjetnički svijet morao je proći kroz "umjetničko "krštenje". Naime, njegove kolege su ga zgrabile, uzele mu sav novac i odnijele ga u najbližu gostionicu. Tamo je sa stola morao držati govor, a zatim podnijeti sam ritual "krštenja" koji se sastojao u tome da mu je svaki kolega izlio čašu vina na grudi. Zatim je uslijedilo cjelonoćno lumpanje.

    Ujutro, bez novčića u džepu, Vlaho je ponovo bio na dnu, suočavajući sa godinama siromaštva i gladi. Ipak, što uz pomoć sreće, a što uz pomoć dobrih ljudi polako se počeo podizati. Ubrzo mu se nasmješila i sreća.

   Naime Bukovac je, od samog početka svoje slike "gurao" na prestižne izložbe nastojao čim prije afirmirati sebe i svoj rad. Stoga je, čitajući "škakljivi" feljton u žutom tisku, osmislio sliku fatalne Ize, kojom je namjeravao osvojiti prestižni Salon. Kad je sliku naslikanu "iz glave" donio svome bivšem učitelju, ovaj je odmah uočio početničku grešku, junakinja je imala prekratke noge. Našavši se u vremenskom škripcu, Vlaho je bio prisiljen krenuti "u lov na žene" da bi popravio pogrešku. Iste je noći u jednom klubu našao "onu pravu", visoku, lijepu i "obdarenu" konobaricu u noćnom klubu. Tko zna što je ova "dama noći" mislila dok ju je mladi umjetnik sklopljenih ruku molio da mu bude model, pričajući joj usput svoje probleme. Tim više što je kao plaću za njene usluge, umjesto novca nudio sliku? Bilo kako bilo "ova laka ali umna žena" prihvatila je ponudu i došla k Vlahi koji je "š njom postupao kao s najotmjeniom gospođom". Uspjeh je bio potpun. I prije početka izložbe od žirija je dobio obavijest da "Velika Iza" "gola i divna na crnom kadifu" predstavlja pravo osvježenje u Salonu. Stoga nije ni čudo što su se posjetitelji Salona najčešće zadržavali upravo ispred Vlahine slike.
   Iako, zbog toga što nije napravio poklonstvo damama i gospodi koji su "drmali" Salonom njegova slika nije dobila nagradu, Vlaho Bukovac je od tada bio svjetski poznati slikar. "Velika Iza" mu je, u dvadesetisedmoj godini života, donijela svetsku slavu i udoban život.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vlahina životna "galerija"

[You must be registered and logged in to see this image.]

Avanture imaju jednu zajedničku crtu koja je zanimljiva svima. Riječ je o upoznavanju ljudi, njihovih običaja, navika, a posebno njihovih karaktera. Budući da je on malih nogu bio "na cesti" Vlaho se tijekom života susreo "galeriju" svakojakih ljudi.
Još u tinejdžerskim danima, za vrijeme kratke mornarske karijere susreo se sa sadizmom. Naime, omiljena zabava kapetan broda na kojem je plovio bilo je mučenje drugih. Najdrastičniji primjer u tom smislu bilo je mučenje jastreba kojeg mu je jedan mornar donio sa najvišeg jarbola. Kapetan je naime ovoj plemenitoj ptici njenim je vlastitim kandžama probadao oči dok nisu iscurile. Stoga ne čudi što je takav čovjek dječaka Vlahu kinjio i tjerao na najteže poslove ili što ga je, usnulog, htio "probuditi" puškom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zanimljiv i nešto manje opasan bio je Vlahin susret sa crnogorskim knezom Nikolom. Ovaj lukavi čovjek koji je uspješno prijateljevao čak i sa svojim neprijateljima, htio je da mu, tada već slavni Vlaho Bukovac slika besplatno. Najprije je, naručivši 40 portreta, svakom portretu spustio cijenu za više od pet puta. Zatim je, obećavši mu povrat putnih troškova, umjetnika uspio "dovući" na Cetinje. Tamo ga je nekoliko mjeseci vukao za nos, igrajući s njim toplo-hladno i gotovo ga držeći u kućnom pritvoru. No pučanin Vlaho, "iskovan" u Americi, nije se dao ni prevariti. Trinaest slika koje je naslikao naplatio napravivši scenu na kneževskom vjenčanju. Iako mu je Nikola s novcem čak dao i odlikovanje Vlaho je, bojeći se kneževe osvete, pobjegao  navrat nanos.
   Nešto kasnije u Zagrebu se suočio s poznatim "hrvatskim jalom" tj. patološkom ljubomorom na tuđi uspijeh. Naime, ponesen domoljubnim žarom, uspio je sa nekoliko mladih umjetnika od hrvatske vlade "iskamčiti" pristojnu svotu za izgradnju hrvatskog paviljona koji je na međunarodnoj umjetničkoj izložbi u Budimpešti sjajno prezentirao tadašnje hrvatsko slikarstvo. Čak što više, od svega je napravio uspjelu političku manifestaciju protiv podređenog položaja Hrvatske u Monarhiji. Kad je paviljnon kasnije prenesen u Zagreb i kad je postao stalna ustanova Vlahinim je mladim kolegama paviljno izgleda postao tijesan, pa su ga tračevima i spletkama "izgurali". Atmosferu tog jala najbolje predočuju riječi tadašnjeg ministar kulture Ise Kršnjavog koji je je poduzetnom Bokovcu uputio slijedeće riječi: "Vi Amerikanci zgrćete milijone kao da su blato! Vi ne znate naše prilike."

   Slično je bilo i u Beču. Tamošnja slikarska elita, koristeći sva raspoloživa sredstva, uspjela blokirati svako Bukovčevo predstavljanje u metropoli srednje Europe. Sve osim jednog, portretiranja cara Franje Josipa.

   Ipak, za Vlahu Bukovca može se reći život proživio kao sretan čovjek. A kako i nebi, kad su ga okruživale dvije stvari koje je najviše volio, obitelj i slikarstvo.

[You must be registered and logged in to see this image.]

TAJNI ŽIVOT VLAHE BUKOVCA
(ODLOMCI IZ ISTOIMENE KNJIGE)

Istančanost figura, dinamika kompozicije, bogatstvo detalja, jasnoća lica, položaj ruku, sve to uspijeva staviti na platno jedan od naših najvećih slikara s kraja XIX. stoljeća – Vlaho Bukovac.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Njegov život i karijera bili su popločani životnim iskušenjima i njihovim nadvladavanjima, no to je bila cijena uspjeha, cijena umjetničke besmrtnosti. Svojim je primjerom pokazao da se čovjek može izboriti za vlastiti identitet, pronaći svoje mjesto pod suncem bez pomoći privilegija i naslijeđenog društvenog statusa.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Slikarski dar koji je prožimao njegov duh veoma se rano i snažno očitovao, a potreba da se likovno izrazi postat će konstanta njegova života. Kao dijete pokazivao je zavidnu crtačku nadarenost, a umjesto u igri s vršnjacima, vrijeme je provodio izrađujući crteže svoje okolice i ikonice svetaca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Već je tada počeo razvijati sposobnost da crtež ne dovrši neposredno pred modelom, već da ga naporom volje upamti, utiskujući ga u svoj um do najmanje pojedinosti, kako bi ga u svom ateljeu dovršio "iz glave". To mu je kasnije omogućilo da svoja djela izradi bez dugotrajnog zamaranja modela, a vlastitoj imaginaciji dade prostor za odabir najvjernijeg utiska. Upravo ga ta umjetnička osobina potvrđuje kao jednog od najboljih portretista svoga vremena i majstora velikih figuralnih kompozicija, u čemu ga do danas nijedan naš slikar nije nadmašio.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Proveo je uobičajeno djetinjstvo u sigurnosti doma i dječjim razonodama, no već s jedanaest godina, 1866. godine, odlazi sa stricem na rad u Ameriku, što će iz korijena promijeniti sudbinu provincijskog dječaka. Bio je to ujedno početak mučnih i teških događaja koji će ga natjerati da rano očvrsne i sazrije.

"Zemlja blagodati" postaje za Vlaha prava noćna mora jer stric ubrzo umire, a strina ga, umjesto u obećani college, šalje u "besplatno popravilište za malodobnike". Tu dočekuje svoj prvi Božić u Americi, gladan, napušten i zaboravljen, daleko od voljene kuće i bližnjih. Saslušavši njegovu životnu priču iz popravilišta ga je izvukao odgojitelj i vratio strini. U kući se ovaj neugodni "izlet" hladno prešućivao, a Vlaho je strini morao čuvati dijete te raditi najteže kućanske poslove. I pored toga, pronalazio je vremena za skiciranje i crtanje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Četverogodišnji boravak u Americi obogatio ga je izdržljivošću i upornošću, ali ne i novcem. Vraća se kući siromašan. “Na slikarstvo sam gledao kao na vrlo ugodnu igru, ali ni na kraj pameti mi nije bilo da se odmetnem u umjetnike. Htio sam u svijet, da ne budem na teret svojim roditeljima. Odlučih se za pomorca, da jednom, ako Bog da, budem kapetan..."

Ponovno je odlučio krenuti u svijet, ali ni ovoga ga puta nedaće nisu mimoišle. Vjerno su ga pratile kad se kao kadet na brodu "Osmi dubrovački" uputio prema Carigradu i kasnije u pečalbi u Južnoj Americi, gdje je kao slikar dobio posao na željeznici crtajući i izrađujući brojeve i slova na željezničkim vagonima. Samouk, gradio je svoj put crtajući sve što mu je došlo pod ruku. Osjećao je da je slikarstvo njegov životni poziv, no za školovanje nije imao novca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon što je ostao bez posla, sa skromnom ušteđevinom odlazi u Kaliforniju gdje se zapošljava u jednoj kavani. Svo to vrijeme nije dozvoljavao da rutina teške svakodnevice ugasi njegovu potrebu za slikanjem. Ubrzo su uslijedili prvi uspjesi i javna priznanja u lokalnim talijanskim i američkim novinama San Francisca. Tada se definitivno odlučuje okrenuti slikarstvu. Konačno se mogao posvetiti usavršavanju svog talenta ne izdržavajući se više grubim fizičkim radom. Počeli su ga doživljavati onako kako je sam sebe doživljavao – kao slikara.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bukovčeva nadarenost odmah je došla do izražaja. Napredovao je nevjerojatno brzo, stekavši ugled jednog od najboljih učenika. Već nakon nepune godine odlučio se okušati na najvažnijoj svjetskoj likovnoj manifestaciji onog doba – Pariškom Salonu.

“Kad sam prvi put god. 1877. vidio Salon, osjetio sam kako sam neznatan prema tim majstorima. Boljelo me, al nijesam smalaksao. I ja ću jednog dana, ako Bog da, biti među njima! - rekoh samom sebi.”

Izložio je svoju Crnogorku na obrani. Od tada pa nadalje Salon postaje njegovo najznačajnije poprište odmjeravanja s najistaknutijim europskim majstorima. Upravo to uspoređivanje sa slikama u Salonu tjeralo je Bukovca na stalno usavršavanje vlastitog stila.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Ono što je osobito davalo pečat i originalnost njegovim djelima bile su ruke portretirane osobe. Slikao ih je do najsitnijih detalja – stare, s površinskim venama, ponekad sa skupim nakitom, ili vitke, bijele, mlade, pa prekrižene, ili kako nježno dodiruju svilu. U njima se jasno ogledao karakter osobe, njezin društveni status, ili fizičko zdravlje. Ruke su bile portret u malom i njegov "slikarski potpis" na svim portretima. Zbog ovog svojstvenog stila možemo ga nazvati portretistom ruke.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Pred kraj studija postaje formirani slikar, dostojan učenik škole profesora Cabanela. Ono za čim je težio još u Americi, tada još nejasna vizija, sada mu se ostvarilo.

"Biti mlad i slavan u Parizu! Zar ima što veće, što vrjednije na svijetu?! Blagoslovljene sve patnje, koje su me pratile do tog časa!"

Prilikom jednog od njihovih posljednjih susreta sam profesor Cabanel "posvećuje" Bukovca srdačnim stiskom ruke, potvrđujući tako njihovu ravnopravnost - postao je majstor slikarstva. Osjetivši to, Bukovac se nije mogao suzdržati. Zaplakao je.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Psihički skrhan zagrebačkim nesuglasicama sa starijim kolegama, daleko od voljenog Pariza i rodnog Cavtata, prihvaća poziv da predaje na Praškoj akademiji. Živio je za svoju umjetnost i studente. Veliki dio vremena provodio je i sa svojom obitelji iz koje crpi motive za svoje radove. Obitelj mu je bila poput "drugog ateljea". Svoj privatni život ne odvaja od svog rada, naprotiv, skladno ih povezuje u jednu cjelinu. U njegovim kasnijim radovima sve se više posvećuje temama iz obiteljskog kruga.

Iako neumorno radi, osjeća nostalgiju za rodnim krajem:

“Željan sam sunca i našeg mora, a bogme i domaće hrane, ljupke naše riječi i našega čovjeka, koji je uza sve mane, najbliži našem srcu i ćudi.”

Slavni slikar umire u Pragu 1922. godine. Slikarska ga strast nikada nije napustila i do kraja je života slikao s jednakim žarom. "Slikanje bijaše i ostade moj najveći užitak; čim sam zaposlen slikanjem, zaboravim na sve i mislim da nema danas čovjeka na svijetu koji bi bio sretniji od mene."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tomislav Peharda

Iz: časopisa NOVA AROPOLA, broj 37

Буковац у огледалу портрета


[You must be registered and logged in to see this image.]

Поставку у атријуму Народног музеја чине 23 слике Влаха Буковца,
које
представљају пресек његовог опуса – од академизма и реализма до
импресионизма и симболизма (Фото Р. Крстинић)

„Сликар Влахо Буковац (1855 – 1922)”, назив је изложбе отворене у
Народном музеју, коју је приредио Петар Петровић. Поставку чине 23
слике овог великог уметника из колекције Народног музеја.
„Аутопортрет”, „Нећак у врту”, „Девојка са Љиљаном” нека су од
изложених Буковчевих радова. Ту су и портрети краљице Наталије и

њеног сина Краља Александра Карађорђевића и диптих „Дедал и Икар”.
Како је објаснио Петровић, аутобиографија сликара – „Мој живот”
инспирисала га је да дела Влаха Буковца  представи на једној изложби.
– Онај ко прочита то дело видеће колико је младалачке амбиције, борбе
и вере  било потребно Буковцу да би успео.  Одупирао се искушењима и
био истрајан у идеји да учи сликарство у Паризу и успе да тамо преживи
– објаснио је Петровић.
Поставка у којој су портрети, аутопортрети и актови даје хронолошки
преглед Буковчевог стваралаштва и приказ његовог уметничког опуса,
од академизма и реализма до импресионизма и симболизма.
 Изложба ће трајати до 28. јуна.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Универзални сликар


Председник Управног одбора Народног музеја Дарко Танасковић рекао је
отварајући изложбу да је Буковац универзални сликар који је стварао свој
а дела у време када се веровало у лепшу, бољу и јединствену Европу.
„Његова дела спајају наше балканско, медитеранско и универзално”,
рекао је Танасковић.
--------------------------------------------------- 
Гост обе династије


Буковац је рођен у Цавтату 1855, а живео је и радио у Њујорку, Перуу,
Паризу, Загребу и Прагу, где је и умро 23. априла 1922. У Београду је
боравио четири пута на позив династија Карађорђевић и Обреновић.

politika.rs

[You must be registered and logged in to see this image.]