Princ Valiant



Princ Valiant



Informacije o autorima

Tvorac lika

Harold R. Foster

Grafički tvorac lika

Harold R. Foster

Premijera

1937.

STRIP


ŽANR Avanturistički strip

MJESTO RADNJE Engleska, Tula

VRIJEME RADNJE Prošlost (5. vek)


VJERNI PRATITELJ konj Arvak

NAJVEĆI NEPRIJATELJ Mordred

OMILJENO ORUŽJE Raspevani mač

TIPIČNA UZREČICA Za Aletu!



Princ Valiant

Početak velikih avantura


“Na morsko žalo, jašući žurno, pristiže kralj od Tule... sa nemilosrdnim neprijateljem za petama.” – reči su kojima počinje najveća saga u istoriji stripa – saga o Princu Valiantu, nasledniku prestola vetrovite Tule, velikom ratniku i vitezu Okruglog stola. Kralj Aguar sa porodicom, ženom i malim sinom, pristiže na britansko tle i prihvata život na ostrvcetu u divljim močvarama, gde će mladi Val provesti detinjstvo. Valiantovu sudbinu, koju mu proriče veštica Horid – brojne avanture, velike bitke i činjenicu da nikada neće spoznati mir – saznajemo na prvim stranama stripa: “Suočićeš se sa jednorogom, zmajem i drugim čudovištima. Borićeš se sa crnim i žutim ljudima, ali nigde za tebe ne vidim ni sreću ni utehu.”
Mladi princ ostaje bez majke i odlučuje da napusti očev dom u potrazi za pustolovinama, nošen željom da postane vitez; sreće ser Gavena, boema, sjajnog viteza i zakletog neženju, koji će mu postati najbolji prijatelj i jedan od omiljenih likova čitave sage. S Gavenom će stići u velelepni Kamelot, postati njegov paž i miljenik kralja Artura. Ubrzo Foster uvodi u priču likove okupljene oko imena mitskog kralja... Među prvim Valovim doživljajima posebno mesto ima susret sa Arturovom polusestrom – Morganom Le Fej, koja je otela Gavena, jer, da bi se suprotstavio njenoj magiji, Valiant postaje učenik mudrog čarobnjaka, Merlina Ambrosiusa. Stečeno znanje primeniće mnogo puta... Sledi epizoda u kojoj Valiant prvi put spoznaje ljubav, koja se završava tragično, ali na kraju koje mu njegov prijatelj Arn poklanja čudesni Raspevani mač - Valovog nerazdvojnog pratioca...pa, skoro nerazdvojnog. Mač “nepobediv ako se bori za pravedni cilj”, koji je skovao isti mag koji je stvorio Arturov legendarni Ekskalibur. Otkriće zatim najezdu Saksonaca, na čelu sa Horsom, velikim neprijateljem, da bi smelim planom Arturu doneo pobedu, nakon koje biva proglašen vitezom Okruglog stola. Sa ocem, kraljem Aguarom, vratiće se potom u rodnu Tulu i povratiti tron. Aguar želi da se njegov nemirni sin sprema da jednog dana i sam postane kralj, da se skrasi i oženi nekom lepom princezom, ali to nije ono što Val želi. Bez očevog blagoslova, on napušta Tulu i kreće u susret neverovatnim doživljajima...



Tvrdoglavost, upornost, istrajnost, hrabrost, pravednost, ali i gordost i pomalo uobraženost, krasiće ga čitavog života. Proputovaće čitav tada poznat svet i tokom svojih putovanja prokrstariti Evropom, Azijom, severnom Afrikom i stići čak do obala Amerike. Boriće se protiv Huna, rame uz rame sa ser Gavenom i velikim Tristanom, a nezaboravni su njihovi doživljaji u Rimu, gde bivaju svedoci neminovne propasti carstva. Sudbina će ga u par navrata dovesti do obala Maglovitih otoka, kojima vlada prelepa Aleta, čija će ga lepota progoniti sve dok ne postane zauvek njegova (slika levo – naslovnica 4. toma, izdanje Forum-Marketprinta); životna saputnica, s kojom će zasnovati porodicu i dobiti tri sina – Arna, Galana, Natana i dve ćerke, bliznakinje Karen i Valetu. To neće uticati na broj njegovih putovanja, naprotiv, ali posle svakog izvršenog zadatka, bitke, on će se uvek vraćati svojoj porodici. Time su čitaoci, zajedno s Valom, proživljavali kratke trenutke predaha, jer on nije neko ko može dugo da izdrži da ne uzjaše konja i galopom se uputi u susret avanturama...

Foster će, vremenom, od čitavog niza istorijskih činjenica i legendi stvoriti takvu pozadinu za “Princa Valianta” koja će čitaocima pružiti priliku da sa hrabrim Valom razotkriju mnoge srednjovekovne misterije... Njegovo ime, Valiant, na engleskom znači upravo “hrabar”!


Legende o Arturu i istorijske paralele

Arturovo ime se prvi put spominje u velškoj literaturi (V vek). Artur je bio kralj keltskih Brita i Bretonaca, a za njega se vezuju priče o vitezovima Okruglog stola, njihovoj potrazi za Svetim Gralom, kao i mitskom ostrvu Avalon. Ipak, tek [You must be registered and logged in to see this link.]u XII veku, sa “Historia Regum Britanniae” Geoffreya od Monmoutha i najvažnijim delom o arturijanskom dobu “Le Morte d'Arthur” Sir Thomasa Maloryja iz XV veka, oblikovaće se priče o Arturu kakve i danas manje-više poznajemo.

Brojne su legende o Arturu, a jedna od najčuvenijih je ona po kojoj je izvukao mač Ekskalibur (Kaliburn) iz kamena i tako postao kralj Engleske. U “Princu Valiantu” međutim, do mača je došao na obalama jezera Dozmari, u Merlinovoj pratnji, kada se pojavila Gospa od Jezera, držeći mač, nepobedivi Ekskalibur, u ruci. Artur je sin Utera Pendragona i Igrene, žene Uterovog vazala. Uz Merlinovu pomoć, pod velom magije, Uter je proveo jednu noć sa Igrenom, tokom koje je začet Artur. Ona potom saznaje da joj je muž te noći ubijen u borbi. Njihove kćeri bile su Morgana Le Fej i Morgaza, udata za kralja Lota od Orknija. Sinovi Lota i Morgaze bili su Gaven i Mordred (poznat i kao Medraut), izdajnik. Mordred, Arturov nećak, je verovao da i on polaže pravo na krunu, zbog Arturovog nedefinisanog nasleđa. Jedna druga legenda kaže da je Mordred plod incestuozne veze Artura i njegove polusestre Morgane, a ista se završava poznatom bitkom kod Kamlana, 537. godine, u kojoj otac i sin jedan drugom zadaju konačni udarac. Artur, smrtno ranjen, biva prenešen na ostrvo Avalon (neki poznavaoci smatraju da je zapravo reč o Glastonberiju), gde mu zaceljuju rane i gde spava vekovima; smatra se da će se on, “once and future king”, vratiti kada Britancima bude bio najpotrebniji.


Foster je tokom čitavog rada na “Valiantu” koristio legende i mitove, ali i istorijske činjenice kao podlogu za radnju stripa – iako je veliki broj njih zapravo “pozajmio” iz drugih perioda. One o kralju Arturu i vitezovima Okruglog stola kao centralne, naravno! U ostalom, pun naziv sage nas na to i upućuje: “Prince Valiant - [You must be registered and logged in to see this link.]In the Days of King Arthur. Pojave Morgane Le Fej, Merlina i drugih čarobnjaka, uneće elemente magije i epske fantastike u strip, što u spoju sa njegovom istorijskom pozadinom daje jednu predivnu pozornicu, kojom će koračati mnoštvo zanimljivih likova, a svaki od njih biće detaljno portretisan. I rečima i slikom!

Jedna od najvećih srednjovekovnih romansi, ona o Tristanu i Izoldi, neće proći bez Vala i Gavena. (Iako izvorno pripada keltskoj tradiciji.) Ljubavni trougao između Tristana, kraljice Izolde i njenog muža, a Tristanovog rođaka, kralja Marka završiće se tragično, a Tristanovo mesto u sagi o Valiantu ostati upražnjeno. Druga romansa, između Lanselota, najboljeg Arturovog viteza i njegove kraljice, Ginevre, dobiće takođe svoje mesto. (Po nekim legendama glavni razlog Arturove propasti.) Mordred o preljubi Ginevrinoj obaveštava kralja, planirajući da time izazove rat i propast kraljevu, ali će mu se isprečiti mala Aleta! Dalje, sam Valiant krenuće da utvrdi da li zaista postoji legendarni pehar, po nalogu kralja, jer mnogi vitezovi behu pošli u potragu za Svetim Gralom i nisu se nikad vratili; put će ga dovesti do Avalona, tog misterioznog ostrva, ali konačan odgovor neće naći.

Već smo pomenuli da je, pre rada na “Valiantu”, Foster godinu dana proveo proučavajući srednjovekovnu istoriju. Val će se tako boriti protiv Huna, koji su bili jedna od najvećih pretnji Evropi ikada i naneti im prvi veliki poraz, u, mojoj malenkosti najdražoj, sjajnoj epizodi, gde se priključuje vitezu-boemu Kameronu, vladaru predivnog, uzvišenog zamka Andelkrag, jedinom svetlu u osvojenoj Evropi. U toj epizodi Foster je prikazao šta je to viteška čast onako kako se malo gde to može videti... Tokom posete Rimu, s Gavenom i Tristanom upoznaće Aecija (Ecijusa), rimskog vojskovođu, koji je 451. godine porazio hunskog kralja Atilu. Potom će se umešati u planove Genserika, kralja Vandala, koji je 455. opustošio Rim, želeći da njegovo venčanje sa Aletom obavi sam rimski Papa! Kada Aleta bude oteta (a često je njena lepota tome bivala razlog), pratiće je s Vikinzima sve do obala Amerike, koji su dotle zaista stigli pre Kolumba (ali tek oko 1000. godine). Na jednom zadatku u Irskoj sreće Sv. Patrika, hrišćanskog misionara, jednog od najvećih irskih svetaca, a i sam će veoma doprineti širenju hrišćanske vere širom sveta i nekoliko puta obići Jerusalim... Podno Stonehengea ukrotiće svog vernog pratioca, veličanstvenog konja Arvaka. Valiant će prisustvovati i bici kod Badon Hilla; biće, dakle, svedok i učesnik mnogih događaja tog vremena.

Harold R. Foster – otac avanturističkog stripa

Priča o Haroldu – Halu Fosteru zanimljiva je u najmanju ruku kao i ona o njegovom remek delu, a međusobno se u velikoj meri prepliću, budući da je dobar deo svog života proveo kreirajući jedan drugi život – Valov. Foster je rođen 1892. godine u Halifaksu, Kanada. Detinjstvo je proveo ploveći čamcem vodama Nove Škotske i baveći se lovom, a nemirni avanturistički duh nasledio je od predaka moreplovaca. Kada se 1906. njegova porodica preselila u Vinipeg, Halova ljubav prema prirodi postala je još jača. Kao traper, lutao je kanadskim prostranstvima, šumama i Velikim jezerima, lovio lisice zbog krzna, koja je prodavao. Bavio se i boksom, prodajom novina, ali nije odoleo zovu prirode. Kada je navršio dvadesetu, otkrio je svoj talenat za crtanje i iskoristio ga da zaradi za život, baveći se reklamnim ilustracijama. Usledio je period Zlatne groznice, krajem dvadesetih godina prošlog veka, koji je Foster proveo u rudniku. Burnu mladost autor će kasnije preneti i na svog junaka, a zahvaljujući Halovim lutanjima, strip obiluje predivnim, detaljnim pejzažima. Tokom godina rada na “Valiantu”, Foster je mnogo putovao, kako bi verno naslikao mesta koja će i Val posetiti. 1921. bila je prelomna godina u njegovom životu, jer je svestrani Foster tada odlučio da će mu umetnost biti životni poziv i iste godine došao je u Čikago, gde će završiti umetničke škole. Preko 1000 kilometara puta prešao je na biciklu!
U svet stripa ušao je 7. januara 1929. godine, kao crtač popularnog “Tarzana”, lorda Greystoka, gospodara džungle, lika nastalog iz pera čuvenog Edgara Ricea Burroughsa. Istog dana startovao je “Buck Rogers”, a negugo zatim “Popeye” i Hergéov “Tintin” (s kojim je rođen belgijski clean line style). Foster je najpre radio dnevne epizode, da bi se dve i po godine kasnije prihvatio rada na nedeljnim. Tu se otvorio prostor za iskazivanje njegove kreativnosti, a ujedno je imao mnogo veću slobodu nego što je to bio slučaj sa dnevnim kaiševima i “Tarzana” je radio sve do 1936. Zanimljivo je da Foster u početku nije želeo da crta stripove, smatrajući to “prostituisanjem svoga umetničkog rada”, ali realnost ga je naterala da promeni mišljenje, jer je morao da izdržava porodicu, ženu Helen i dva sina. Uskoro, zasut pismima obožavalaca “Tarzana”, definitivno je promenio raniji stav, shvativši da njegov strip “donosi zadovoljstvo milionima čitalaca”.

Bilo je to Zlatno doba stripa, godine obeležene Velikom ekonomskom krizom, ali istovremeno period velikih društvenih promena i naučnih otkrića, što je uticalo na razvoj umetnosti, naročito filma i stripa, u kojima su se ogledali snovi i težnje čoveka koji u realnosti nisu bilo moguće dosegnuti. Tako su čitaoci mogli da pođu u šetnju džunglom sa pomenutim Tarzanom, ili Phantomom, “duhom koji hoda”; lete svemirskim brodovima i istražuju druge planete sa FlashomGordonom, ili da putuju hronosferom kroz vreme, uz BrickaBradforda; rešavaju zamršene detektivske slučajeve sa DickomTracyjem i RipomKirbyjem... Sve to omogućili su veliki autori poput Falka i Raymonda, a ogroman doprinos razvoju devete umetnosti dao je naravno i sam Hal Foster, “otac avanturističkog stripa”.



Iako hvaljen za rad na “Tarzanu”, Foster je sve vreme razvijao jedan novi lik: Derek, Son of Thane. 1936., pregovarao je sa United Features Syndicate-om o svojoj ideji, a rasplet – koji se smatra najgorom poslovnom odlukom u istoriji stripa – bio je takav da su ga odbili. Srećom, William Randolph Hearst, ljubitelj stripa i vlasnik King Features-a bio je impresioniran Fosterovim prethodnim radom i želeo je da ga angažuje po svaku cenu. Prihvatio je Fosterovu viziju, a jedna bitna promena desila se oko imena novog junaka, koga je generalni menadžer King Features Syndicate-a, Joseph Connelly, konačno prekrstio u Prince Valiant. Radnju je Foster smestio u doba legendarnog kralja Artura i vreme pada rimskog carstva – peti vek naše ere. Proveo je mesece proučavajući istorijske zapise vezane za to doba i do najsitnijeg detalja razradio sve aspekte svog novog stripa: običaje, zamkove, nošnju, oružje, bitke, turnire, mitove – pretočivši sve to u Valiantovu stvarnost. Njegova avanturistička mladost i ljubav ka prirodi, odlično poznavanje epohe u koju je smetio radnju sage, izgrađen stil tokom rada na “Tarzanu” i velika količina svežih ideja, rezultirali su sjajnom pričom i nenadmašnim (a često kopiranim), filigranskim crtežom. Preko 55 časova nedeljno, Foster je table “Valianta” radio na papiru dimenzija 23 x 34 inča (slika desno), jer mu je to pružalo mogućnost da stvara detaljan, precizan crtež kakav do tada nije bio viđen, i koji niko nije uspeo da nadmaši. “Pravi crtač”, jednom je rekao, “mora imati dar za pisanje.”, koji je on neosporno posedovao, stvarajući neponovljivu sintezu slike i teksta. Pored Valianta, tokom 1944. i 1945. radio je i dnevni strip “Srednjovekovni zamak”, čija je radnja bila smeštena u doba I krstaškog rata.

13. februara 1937. na stranama New York Journal-a, pojavila se prva tabla “PrincaValianta” u boji. Tokom decenija strip je nastavio da izlazi kao Sunday (ili weekly) newspaper comic, sve do dana današnjeg. Ono što ga je u startu razlikovalo od svih drugih izdanja tri su stvari. Prvo, “PrincValiant” nije rađen u vidu zasebnih (često međusobno radnjom nepovezanih) epizoda, već u kontinuitetu, u formi hronike. To je možda i glavni razlog što u stripu nema uobičajenih oblačića, već se tekst nalazi ispod slike (tzv. story-strip), ali Foster nije želeo da kvari kompoziciju slike, takođe. Konačno, Val nije večiti mladić, poput drugih stripskih junaka, već stari vremenom. (Što odlikuje još i “Thorgala” Van Hammea i Rosinskog.)

Oženiće prelepu sivooku Aletu, osnovaće porodicu i kasnije se polako povlačiti, sve više prostora prepuštajući svojoj deci – pre svega najstarijem sinu Arnu. Ipak, vremenom je oslabila prepoznatljiva magija kojom je strip plenio pažnju čitalaca dugi niz godina, jer je dolazilo do izvesnih ponavljanja u radnji. Naime, dešavalo se da se Foster u pojedinim epizodama oslanjao na već isprobana rešenja, koja nije želeo da menja. No, nije li to, u ostalom, problem koji se javlja kod gotovo svih izdanja posle velikog broja godina i prezasićenosti autora?Za tri i po decenije rada na “Valiantu”, Foster je potpisao preko 1.770 tabli ovog stripa!

“Princ Valiant” postao je jedan od najuspešnijih stripova ikada, a Hal Foster osvojio je brojne nagrade, među kojima su najvažnije: Banshee-jeva "Silver Lady" (1952), zatim – od strane National Cartoonists Society prestižne “Reuben" award (1957), za najboljeg crtača godine i "Gold Key" award (1977). U svojoj 73. godini, primljen je za člana Great Britain's Royal Society of Arts, što je čast kakvom se samo mali broj Amerikanaca može pohvaliti.

Početkom sedamdesetih, Foster počinje da traži naslednika, jer nije želeo da, zbog artritisa, njegov rad izgleda “amaterski”. Tabla 1787. od 16. maja 1971., bila je poslednja kompletno urađena Halovom rukom (slika levo). On je, međutim, i narednih godina pisao, povremeno skicirao i kolorisao strip.

Veliki Harold Foster umro je 25. jula 1982. u Spring Hillu, Florida, malo pre svog 90. rođendana, a nakon njegove smrti strip je prešao u ruke porodice Murphy – crtež Johnu Cullenu, koji mu je godinama asistirao i obavljao veći deo posla, scenario njegovom sinu Cullenu, a slova i kolor ćerki Meg.

Valiant posle Fostera

Pre nego što je Foster definitivno odlučio ko će ga naslediti, još neki autori okušali su se u kreriranju “Valianta”. Njegov sin, Arthur, godinama je pomagao ocu, ali nije želeo da nasledi strip. Nikome nije pošlo za rukom da postigne isti kvalitet, a zauvek ostaju otvorena pitanja u kom bi se smeru strip kretao da je neko drugi nastavio sa crtanjem. Najveću dilemu možda ostavlja opaska čuvenog Roya Thomasa, scenariste “Conana” Roberta E. Howarda, povodom smrti njegovog kolege, dugogodišnjeg Simerijančevog crtača, “Big” Johna Busceme: “Uz svo dužno poštovanje prema izuzetnom talentu Johna Cullena Murphyja, John Buscema, i niko drugi, bio je taj koji je trebalo da preuzme ‘Princa Valianta’ nakon što se Hal Foster povukao.”

• John Cullen Murphy 1971. – 2004.
  

Kompletnom radu na Valiantu, J. C. Murphy je pristupio 1979., kada se Foster potpuno povukao, iako je najveći deo posla obavljao još od ‘71., počevši od 1760. table (strane). Murphy je od malih nogu pokazivao sklonost ka crtanju, iako je želeo da postane igrač baseballa, a u mladosti se bavio ilustrovanjem za popularne magazine. 1941. pristupio je vojsci, gde je bio zapažen po portrertima, slikama i skicama vojnika, koje su bile objavljene nakon rata. 1949. započeo je da crta serijal o Benu Boltu, bokseru, a potom sportskom izveštaču, kojim se bavio skoro 25 godina, dok je scenario je radio Elliott Caplin. Taj serijal ga je proslavio, ali ništa manje nije poznat kao naslednik Hala Fostera na “Valiantu”. Kada je Foster prodao vlasnička prava nad “Princom Valiantom” King Features-u, sam je predložio Johna za svog naslednika, a njegovog sina Cullena za scenaristu. Mlađi Murphy je diplomirani istoričar i odličan poznavalac Srednjeg veka, pa mu nije trebalo mnogo prilagođavanja. Rad na “Valiantu” Johnu je oduzimao preko 50 sati nedeljno, a kako je nastavio i sa ilustracijama, 1974. prestao je da crta “Ben Bolta”, potpuno se posvetivši princu-vitezu.

Na prvi pogled primetne su razlike u odnosu na table nastale majstorskom rukom Harolda Fostera, ali je i Murphy postigao zavidan kvalitet. Prve strane izgledaju kao da je pokušao da oponaša Fostera, pre nego da sledi svoj stil, ali to i ne bi trebalo da čudi, s obzirom da je Foster skicirao strip. Vremenom će pojednostaviti crtež, koji je nešto siromašniji, grublji i više ne tako fotografski precizan, a likovi izgledaju starije nego kod Fostera. No, u ostalom, likovi sada i jesu stariji! Val je u četvrtoj deceniji života. Arn već blizu dvadesete i on polako zauzima centralno mesto u priči. Kao i Val, postaje štitonoša ser Gavenu i uslediće niz zadataka tokom kojih se uči viteštvu. I, takodje kao njegovom ocu, prva ljubavna avantura završiće se tragično. Murphy će uvesti u sagu vizantijskog imperatora Justinijana i velikog generala Belizarijusa (Velizara), a Justinijan će oteti Valovog trećeg sina… Arn kreće u potragu za svojim bratom; mladi Galan, ne preterano vičan oružju, krenuće sa svojim mentorom put Indije, a njegovo glavno oružje postaće britki um; bliznakinje su već stasale u prelepe devojke, poput svoje majke, Alete. Poslednje dete u porodici, mali Natan, doneće još toplih, porodičnih momenata, na kakve nas je navikao Hal Foster. Važan segment priče je Arnova ženidba s Mev, Mordredovom ćerkom! Njih dvoje dobiće ćerkicu Ingrid, a Valiant i Aleta unuku! Ingrid je, takođe, rod kralja Artura i njegova zakonita naslednica, budući da Artur i Ginevra nisu imali dece.

Val će nastaviti da putuje svuda po svetu, suočiće se sa Alarikom, vizigotskim kraljem, pa sa Presterom (Prezbiterom) Džonom, hrišćanskim patrijarhom, koji je po legendi vladao izgubljenom hrišćanskom zemljom negde na Orijentu, među Muslimanima i paganima. Iako istorijski ovi likovi ne pripadaju Valovoj eri, kao ni mnogi ranije kod Fostera, našli su svoje mesto u sagi, a priča je dobila neophodnu dozu svežine. Slično je bilo i sa crtežom. U jednom intervjuu, Murphy je rekao: “…bili smo dosta slobodni sa tim. Iako je to bilo varvarsko vreme, odmah nakon pada Rima, mi smo zamkove i palate prilagođavali stripu. Umesto veličanstvenih zamaka, verovatnije je da su ljudi živeli u drvenim utvrđenjima, ali želeli smo da strip učinimo pitoresknim i damo mu zanimljiviji izgled.”

John Cullen Murphy bio je predsednik National Cartoonists Society i čak šest puta dobitnik njihove “Best Story Strip” Award! Murphyjevi su Valianta radili sve do 2004., ostavivši iza sebe doprinos jednak Fosterovom. Početkom te godine, Murphy se povukao, a par meseci kasnije umro je u svojoj 85. godini.

Garry Gianny i Mark Schultz, 2004. –



Višestruko nagrađivani Garry Gianny asistirao je Johnu Cullenu Murphyju oko dve godine, baš kao i ovaj ranije Fosteru, pre nego što se latio kompletnog crtanja “Valianta”. Zajedno će dovesti do kraja epizodu u kojoj se Galan upušta u otkrivanje istine o peharu za koji se veruje da bi mogao biti Sveti Gral... Scenario je još neko vreme pisao Cullen Murphy, a potom taj posao početkom 2005. preuzima Mark Schultz. “Princ Valiant” je 13. februara 2007. proslavio sedam decenija postojanja i izlaženja, a nedavno je, 6. januara 2008., izašla 3700-ta tabla!

Već sa prvim stranama zajedničkog rada dvojca Gianny-Schultz, strip kreće u novom smeru. Crtež podseća na Fosterov, dok likovi izgledaju mlađe. Međutim, u priči je sve više fantasy elemenata, više nego kod Schultzovih prethodnika, uz drugačiji narativni tok. Koliko god da su Murphyjevi prilagodili “Valianta” svom stilu vremenom – i priču i crtež – to je sve vreme dostojan nastavak Fosterovog rada. Na žalost, ne bi se isto moglo reći za sadašnje autore. Valiant kao da je postao večiti stripski mladić, kakav nije bio i u čemu su uvek ležale originalnost i različitost ovog stripa. Naime, njemu je ipak već oko 55 godina, ser Gavenu desetak više; ostareli kralj Artur se povukao, a po njegovoj odluci Aleta i Valiant upravljaju Kamelotom kao regenti, dok Ingrid, ćerka Arna i Mev ne poraste. Val i njegov najmlađi sin, Natan, kreću u potragu za avanturama i na samom početku susrešće se sa jednim zmajem, a potom kreće (pre)dugačka epizoda u kojoj se priča gradi oko legendarnog blaga kralja Solomona...

Stiče se utisak da tu mnoge stvari više nisu iste i pored kvalitetnog crteža i priče. Atmosfera poprilično odudara od poznate, one svojstvene stripovima iz Zlatnog doba, a istovremeno aktuelne i prilagodljive bilo kom periodu, kakvu je ovaj strip imao. “Princ Valiant” je danas jedan moderan strip koji ima malo doslednosti sa svojom preko sedamdeset godina dugom tradicijom i neodoljivo podseća na Marvel-ov mini serijal iz sredine 90-ih, koji je crtao poznati John Ridgway. (Tu su Artur i Mordred mrtvi posle velike bitke; kraljica Morgaza od Orknija otima Ingrid i Galana i postaje pretnja Britaniji, pa Valiant i Arn moraju da ih spasu. Taj serijal zaseban je u odnosu na originalan.) Sigurno je da su autori hteli da strip prilagode današnjem vremenu i čitaocima i u tome su nesumnjivo uspeli, no – ne bez posledica.

***

Valiant se pojavljivao i u filmskoj umetnosti, u dva igrana filma, iz 1954. (režija Henry Hathaway) u kome glavnu rolu tumači Robert Wagner, i iz 1998. (režija Anthony Hickox) gde Valianta igra Stephen Moyer. Devedesetih je emitovana crtana serija “The legend of Prince Valiant”, a Val, Arn i Aleta pojavili su se i u jednoj epizodi crtanog serijala “Defenders of the Earth” (članovi te ekipe su Phantom, Mandrak i Flash Gordon!), pod nazivom “Terror in time”. Iz stripa su uglavnom preuzimani likovi i neki detalji priče, ali generalno sve to nema mnogo dodirnih tačaka sa stripom. I konačno, može se postaviti pitanje – “Princ Valiant”, dokle? Da li će se ova sjajna saga možda završiti smrću glavnog junaka, ili ćemo ga i narednih godina pratiti u beskrajnim pustolovinama? Ili njegove potomke? Fanovi će reći da je priča odavno zaokružena Fosterovim povlačenjem, a neki drugi pomenuće Murphyjev doprinos. Međutim, retko koji poštovalac sage reći će da je zadovoljan onim što mu je danas ponuđeno. To nije više isti strip. Prošli su glory days Sunday stripova, i mada se Valiant (uz Phantoma i Mandraka) još uvek drži, kvalitet odavno nije za porediti sa nekadašnjim. Neosporno je lepo što su tu da nas podsećaju na Zlatno doba stripa, pogotovo jer je taj vid objavljivanja dugo već stvar prošlosti, ali nipošto ne bi trebalo do besvesti eksploatisati nešto što je odavno isceđeno do te mere, da bi teško i sam Harold Foster imao šta novo da doda. No, ovim velikim junacima nikako nije mesto u prošlosti! Kompromisno rešenje je, po mom skromnom mišljenju, reprintovanje starih epizoda, kako bi se neki novi klinci uvek mogli družiti sa ovim junacima. Sistem vrednosti utkan u tim starim izdanjima, potreban je danas, više no ikad, čini se. Ljubav, prijateljstvo, odanost, moralnost, hrabrost, pravičnost – osobine su kojima bi čovek stalno trebalo da stremi, a u današnje vreme to se često zaboravlja. Najuzbudljivi su oni stripovi koji nas, baš kao i knjige, menjaju i oblikuju kao ličnosti. Ne zaboravimo, pri tom, da su stripovi najbolji uvod u velike klasike književnosti. Mesto “Princa Valianta” u životu svakog ljubitelja devete umetnosti je nezamenljivo. Ova saga je najveća i najuzbudljivija, ali – kako svemu jednom dođe kraj, možda bi i avanture našeg voljenog junaka trebalo privesti kraju. Gianny i Schultz su veliki umetnici i verujem da bi to mogli da učine na dostojan način i ostave svoj pečat. Ako neko misli da je to pogrešno, podsetimo se da je iza nas preko sedamdeset godina izlaženja i preko 3700 tabli - dugovečnost kakva se retko beleži. Čitav jedan ljudski vek ostaje zauvek zabeležen i ostavljen u nasleđe generacijama koje tek dolaze. Generacijama koje bi trebalo uvek iznova da se vraćaju sagi o Princu Valiantu, toj grandioznoj, veličanstvenoj sagi, koja teško da će ikada biti nadmašena. Val puno, puno toga ima da im ispriča, a uz te priče, postajaće bolji ljudi, bez sumnje.

Mora se čovjek diviti ovim crtežima.  

I to sve ručno crtano.

Cijelo djelo je zapravo iznenađujuće revolucionarno, pogotovo za doba u kojem je nastalo. Sam Valiant je, iako snažan, zapravo gotovo dječačkog izgleda, netipičan heroj, bar fizički. No, i u drugim poljima on nas iznenađuje, pokazujući ljudsku stranu, neidealiziranog mladića ponašanja, (na stranu mač i konj) koje smo i sami u to doba upražnjavali (uključujući itekako i pripadnice ljepšeg spola). Jašući na vjernom konju kroz nebrojene pustolovine, bivajući akterom brojnih događanja, što dokumentiranih ratova koji su se uistinu dogodili, što dvorskih spletki, izdaja, planova i urota, upoznajući obilje krasnih djeva, ljutih neprijatelja i čudovišnih bića, princ Valiant osvojit će i vaše police, ako već ne srce!

Iako osvježavajuć, Princ Valiant nije novina. Uistinu genijalni Harold Foster Valianta je crtao u davnim 30-im i 40-im godinama prošlog stoljeća, a u naše krajeve došao je neposredno prije Drugog svjeskog rata, izlazeći najprije u «Miki Mausu» a kasnije u «Kekecu».

Samo izdanje je popraćeno kraćom biografijom autora i ilustriranim tekstovima koji nas vraćaju u srednjovjekovno doba, opisujući njegove karakteristike i mitove i istine o viteštvu i njegovu kodeksu. Kako je original zapravo naslovljen «Prince Valiant in the Days of King Arthur» (za svaki slučaj: «Princ Valijant u doba kralja Arthura»), naglasak ovih medievalnih preglednika je na Britaniji, pa se između ostaloga objašnjava i podrijetlo naziva Albion, koji se danas uz pridjev Gordi koristi kao naziv za njihovu repku u nogošu. Ostavljam vam da sami otkrijete tko/što je bio/bila/bilo Albion. Za sada nitko koga poznajem nije znao, a, eto, priznajem da sam i ja to otkrio tek čitajući Valianta. Još jedan razlog više za nabaviti ga!

Princ (ispravnije kraljević, no to mi nekako ubija gušt) Valiant je, kako mu titula govori, nasljednik svog oca, kralja Thule, otočnog carstva u sjevernom moru. Koliko epizoda Alana Forda o Mračnjacima na istoimenom umjetnom otoku ima veze sa serijalom o Valiantu, ne bih znao. Dakle, unatoč prijestolju koje mu se smiješi, Valianta već kao praktično dječarca ne štede životne nedaće, jer mu otac biva mučki izdan od strane dugogodišnjeg savjetnika i suradnika, te cijela kraljevska obitelj bježi u progonstvo. Nošeni nemilosrdnim olujnim morem, prisilno pristaju na obalama Britanije, gdje ih dočekuju ne baš ugodni domaćini, poludivlja tamošnja plemena koja nemaju namjeru dijeliti svoje krajeve s došljacima. Ipak, Thuljani (ne veliki morski sisavci, nego žitelji Thule) su neugodan protivnik pa domoroci pristaju ustupiti im obližnje močvare (koje su još ružnije, zatrovanije i opasnije od onih u Međuzemlju, ukoliko je to uopće moguće). Tamo u klimavom primirju Valiant pod budnim očima svojih učitelja mačevanja i ostalih vještina izrasta u stasitog mladog ratnika, koji, gonjen radoznalošću, zauta u kolibu mjesne vračare, poluzle Horid (original na engeskom mi nije dostupan pa neka mi se ne zamjeri na «Vučenju»), koja mu daje sljedeće predviđanje, ujedno praktičan sinopsis svih daljnjih pustolovina našeg junaka: «Suočit ćeš se s jednorogom, zmajem i drugim čudovištima. Borit ćeš se s crnim i žutim ljudima, i doživjet ćeš najveće pustolovine. Ali nigdje ne vidim za tebe ni sreću ni utjehu». Već vrativši se kući, Valiant upoznaje istinitost gorčine ovog omena: majka mu je nepovratno podlegla otrovnim isparavanjima močvare. Ne želeći nastaviti boravak u okolini uz koju veže tako ružne uspomene, Valiant napušta močvarno skrovište i odlazi daleko, daleko. Tu počinju njegove pustolovine.

U svojim lutanjima, susreće sir Lancelota te ga se ovaj dojmi u tolikoj mjeri da i sam poželi postati vitez. Ukroćuje konja vranca kojemu sam plete i kuje opremu i tako opskrbljen, u pratnji sir Gawena kojemu postaje štitonoša (paž, šegrt, padawan), pristiže u Camelot. Ovdje napreduje dalje u svojoj karijeri, pa i na svoju ruku kreće osloboditi gospodara kad vitez postane zarobljenik invazivnih Vikinga. Na toj svojoj prvoj pravoj velikoj misiji susreće i djevojku koju možemo označiti istim epitetima, lijepu Ilene. Međutim, nakon sukoba sa vladaricom crne magije Morganom koju pobjeđuje u koaliciji s moćnim Merlinom, Val ne nalazi ljubavni happyend, jer je njegova odabranica ugovorenim brakom vezana uz princa Arna od Orda, kojeg naš junak izaziva na duel. Njihov džentlmenski sukob, međutim, biva brutalno odgođen još jednom najezdom Vikinga koji zarobljavaju Vala i Ilenu. Arn kreće za njima i nadmudruje drske plavušane iz Skandinavije, međutim Ileni se u metežu gubi svaki trag. Dvojica zaljubljenih mladića u očaju nastoje naći put nazad za domovinu. Val je od vođe Vikinga preoteo «Raspjevani mač», zagonetni artefakt čija oštrica im uvelike pomaže putem te uspijevaju doći nazad u Camelot. Kako bi skrenuo misli sa svog ogromnog gubitka, Val još odlučnije uznastoji dobiti titulu sir (koja se, izgleda, tada stvarno trebala zaslužiti; danas je dovoljno snimiti nekoliko albuma ili filmova, ili jednostavno biti dobro potkovan sterlinzima). Međutim, kralj Arthur mu daje do znanja da će na to trebati još pričekati, te mladi ratnik, ljutit iznutra, bježi u mir svog močvarnog doma.

Ponovo posjećuje Horid koja mu objašnjava prirodu njegovoga plijena s pohoda na vikinškog velmožu Tormunda i njegove pljačkaše. «Raspjevani mač» iskovao je moćni mag (riječ je o Merlinu), tvorac još poznatijeg Excalibura (ne svima nam dobro poznatog caffe bara, već mača) kojim vitla mudri i pravedni kralj Arthur . To je najoštriji mač ikad poznat čovjeku, ojačan čarolijama, koji će donijeti slavu i nebrojene pobjede svom nositelju, no i baciti ga u najveće grotlo zla ako ga koristi za nečasne namjene. Osnažen ovom epifanijom, Val nagovara oca i ostatke svog naroda (bar dijela koji je ostao uz pravoga kralja) da izvrše rekonkvistaciju rodne im Thule. No, plan će morati čekati, jer cijelo britansko otočje u najžešćem dosad jurišu napadaju Saksonci! Arthur u pomoć zove Valianta, koji se dokazao kao dobar strateg i na širem planu, na bojnom polju koje pokrivaju tisuće ratnika sa stotinama konja (ili brodova, ako je sukob na moru), ne samo u dvobojima turnira ili pojedinačnih okršaja. Nakon iznimno lukavog zahvata, koji vam sadistički namjerno neću otkriti (a i teško je bez slika, a nisam vrstan crtač), Saksonci su odbijeni i Val zaslužuje toliko željeni naslov viteza Okruglog stola. Sada je tek potkovan za povratnički pothvat u rodnu zemlju! Pokazuje se, međutim, da je većina naroda, ali i plemića, osim nekolicine koju Val spretno ponižava u boju, i tako protiv uzurpatora Sligona, koji, svjestan toga, prepušta vlast i bježi bez borbe. Valiantov otac ponovno je ustoličen i Thulom će ponovno zavladati mir, obilje i blagostanje.


No, ne vode se sve bitke na ratištu, neke se vode i u krevetu. Samoprognani uzurpator Sligon «zaboravio» je suprugu i kćer, privlačnu ali i spletkama sklonu Clarissu. Iako Valiantov otac postupa s njima krajnje džentlmenski, jer ipak nisu one krive za gramzivost i okrutnost njihova supruga i oca, daleko je to od raskoši i bivanja u centru pažnje na koje je Clarissa navikla dok je bila princeza, pa zašto se ne bi vratila na taj nemrski status? Zavodi Valianta, a baš kad on donekle zaboravi tešku uspomenu na Ilene i počne polagano podlijegati njezinim nesumnjivim čarima, ona počne flertati s njegovim najboljim prijateljem, Alfredom de Genereom, koji je također privlačan no doduše nije plemenitog roda. Računajući na Alfijevo odbijanje i buđenje kompetitivnosti u Valu, nemalo iznenadi samu sebe kad joj se marioneta uistinu svidi. Ovom dirljivom romansom završava prvi svezak princa Valijanta.





Autor teksta: Ivan Trenkl - Krajken
Pripomogao: Saša Paprić
osijek031.com

Novo izdanje stripa "Princ Valijant"


Jedan od najboljih avanturističkih stripova svih vremena ponovo je pred srpskim čitaocima, u luksuznom, kolekcionarskom izdanju "Čarobne knjige"

JEDAN od najboljih avanturističkih stripova svih vremena, "Princ Valijant" Harolda Fostera, ponovo je pred srpskim čitaocima, u luksuznom, kolekcionarskom izdanju "Čarobne knjige".

Objavljena su dva toma legendarnog stripa, u tvrdom povezu, a u ovom novom izdanju, koje je priredio čuveni američki izdavač stripova "Fantagrafiks", prvi put se pojavljuje originalni kolorit koji je lično odabrao Foster, onako kako je strip premijerno izlazio u nedeljnim izdanjima novina. Albumi sadrže i uvodne tekstove Brajana M. Kejna, Fosterovog najtemeljnijeg biografa, i Marka Šulca, kao i malo poznat intervju s autorom, retke fotografije, ilustracije...

Foster i njegov junak su nezaobilazne figure u istoriji umetnosti stripa. Prva epizoda "Princa Valijanta u doba kralja Artura" pojavila se u Americi trinaestog februara 1937. godine. Mitologija koju je Foster stvorio bila je opčinjavajuća: Kralja Aguara je iz Tule (današnja Norveška) proterao uzurpator Sligon. Svrgnuti kralj je pobegao s kraljicom i sinom Valijantom, u divlje močvare Britanije. Mladi Val je odlučio da postane vitez, dokopao se "Flamberža - raspevanog mača", sečiva koje je iskovao isti mag koji je stvorio i famozni "Ekskalibur" kralja Artura, koji ga je proglasio vitezom na bojnom polju...

Fosteru je bilo potrebno pedeset do šezdeset sati nedeljno kako bi nacrtao jednu tablu, a nikad nije u radove uključivao lokalitete koje nije lično posetio. Njegov život bio je gotovo podjednako pustolovan kao život njegovih likova. Kao osmogodišnjak, upravljao je četiri metra dugim splavom u luci u rodnom Halifaksu, u Novoj Škotskoj. Sa deset godina, plovio je Atlantikom na jedrenjaku, bio je profesionalni bokser, traper i vodič u kanadskoj divljini, imao rudnik zlata...

BEZ OBLAČIĆA

USPEHU "Princa Valijanta" doprinela je i Fosterova zadivljujuća sposobnost da prenese osećanja kroz pažljivo odabrane izraze lica i položaje tela junaka. Ono što ga je jasno izdvojilo od većine crtača bila je odluka da se odrekne jednog od jedinstvenih obeležja stripa - oblačića s tekstom. Foster ga je unosio u obliku potpisa, s pomešanom naracijom i dijalozima.

Karijeru je započeo kao tradicionalno obučen ilustrator, a njegov status najznačajnije osobe za razvoj avanturističkog stripa teško je osporiti: sa "Tarzanom", revolucionarnom adaptacijom čuvenog čoveka-majmuna Edgara Rajsa Barouza, a zatim sa "Princom Valijantom", sopstvenom kreacijom i remek-delom, izumeo je vizuelni jezik i postavio pripovedačke standarde. Edvard, vojvoda od Vindzora, očaran epskom pričom, nazvao je "Valijanta" najvećim doprinosom engleskoj književnosti u poslednjih sto godina. Fosterovi likovi, kao i okruženje u koje ih smešta, bili su odmereni i stvoreni mnogo bliže razmerama, građi i pojedinostima koje postoje u pravom svetu. Njegov relativno naturalistički pristup ispostavio se kao savršen za korišćenje u avanturističkom stripu.

Radovi Hala Fostera nadahnuli su generacije čitalaca i crtača stripova. Čak je i čuveni crtač Paje Patka, Karl Barks, jednom rekao da se stalno ugledao na Fosterove vodene scene, jer je on jedini koji ih je crtao kako valja. "Princ Valijant" je postao jedan od najuspešnijih stripova u istoriji, dobivši nagradu "Srebrna dama" 1952, nagradu Nacionalnog udruženja autora stripa "Ruben" 1957, te "Zlatni ključ" 1977. Foster je u sedamdeset trećoj godini postao član Britanskog kraljevskog umetničkog udruženja, što je čast kojom može da se podiči mali broj Amerikanaca.


novosti.rs