Ribolov soma bućkom


Ovaj članak smo posvetili ribolovu soma bućkom i svemu što uz takav vid sportskog ribolova ide. Verovatno je većina vas barem čula za ovaj način ribolova, ali za sve one koji nisu potrudićemo se da napišemo neke detalje.Ribolov soma bućkom bismo najbolje mogli opisati kao jedan od zanimljivijih načina ribolova koji zahteva dosta znanja, iskustvo, spretnost, upornost, dobro poznavanje reke, odnosno dubine podvodnog rastinja i konfiguraciju rečnog dna, spretnost prilikom upravljanja čamcem i još dosta drugih stvari. Moramo priznati da koliko god je ribolov soma bućkom veliki izazov vremenom se savlada, a ta tehnika sa strane deluje neverovatno i uvek ima na obali radoznalih posmatrača.

Bućka

Bućka može da bude izrađena od drveta ili metala, mada se na ovim prostorima češće mogu videti drvene. Drvena bućka je zapravo bi se mogla opisati kao palica dužine od nekih 50 cm na čijem kraju se nalazi takozvana “pečurka” prečnika oko 5cm. Ta pečurka može biti ispupčena ili udubljena, a na ribolovcu je da odbere kakav model će koristit u zavisnosti kolika je dubina vodei, pa da izvuče maksimum iz nje. Kada govorimo o izradi bućke, onda treba spomenuti da je najbolja ona bućka koja je izrađena ručno od suve lipovine ili javora, međutim na zapadu je sasvim uobičajno da se ode u prodavnicu i kupi neki fabrički model. Zvuk koji nastaje prilikom bućkanja je nešto slično zvuku koji dobijemo kada se otvara šampanjac i istovremeno u lavabou gumom otpušava začepljeni sifon. Primetili smo da početnici bućkaroši obično pridaju dosta veliku važnost obliku i veličini bućke, međutim tek se kroz praksu dođe do toga da se zna šta je bitno. To u suštini nije zanemarljiva stvar kod bućkanja, ali nije ni toliko bitna da bi joj se poklanjala tako velika pažnja posebno u situaciji kada se bućka još nije isprobala na vodi.

Kako se radi sa bućkom

Naravno, podrazumeva se da onaj koji bućka zna da se služi tom alatkom, odnosno da udaranjem po vodi i naglim trzajem iz zgloba šake usmeri bućku koso prema površini vode izazivajući oštar reski zvuk koji se kilometrima čuje duž toka reke. Znamo da svim onim ribolovcima koji tek počinju sa ovom tehnikom ovo zvuči neverovatno teško, ali kao što smo već naglasili jednom sve je u praksi. Potrebno je da što više vežbate, trenirate i uspećete. Onima koji misle da je tehnika laka, a da je nisu pre toga isprobali na vodi da kažemo da je zapravo negde između.
Prvo je potrebno da se nauči kako pravilno da koristi bućku. Naizgled, korišćenje bućke deluje lako, ali to uopšte nije slučaj. Upotreba bućke zahteva određeni broj izlazaka na vodu sa starijim i iskusnijim ribolovcima, posmatranje tehnike udaraca bućke o površini vode i na kraju vežbanje tog pokreta. Naš vam je savet da čamac usidrite negde uz obalu, daleko od pogleda, jer na taj način možete mnogo bolje da vežbate i od sto pokušaja, jednom će se desiti da proizvedete taj čaroban zvuk koji oduševljava gotovo svakog ribolovca. Ukoliko trenirate redovno, onda vam neće biti teško da primetite ugao pod kojim treba držati bućku u odnosu na površinu vode, odnosno ugao pod kojim bućka proizvodi najbolji zvuk. Ovde je od velike pomoći nekog od iskusnijih ribolovaca koji ima iskustva sa oblikom bićke koju i vi koristite. Savetujemo svim ribolovcima, početnicima, da nikako ne kreću u lov na soma ako prethodno nisu dobro izvežbali bućkanje.
Ukoliko odete na vodu i pokušate da pecate soma bućkanjem, a pritom niste usavršili ovu tehniku pecanja, onda ćete samo rasterati ribe. Budite sigurni da ste lepo naučili metodu bućkanja, jer jednom kada naučite lepo da radite to, onda sigurno nikada nećete zaboraviti. Da bi se bućkom proizveo željeni zvuk, neophodna je pored uvežbane tehnike o kojoj smo pričali i puna koncetracija.Definitivno je tehnika najbitnija kod ribolova soma bućkanjem. Tako da vam savetujemo da najpre to savladate lepo, pa tek onda da razmišljate o veličinama, oblicima, itd. To je nešto o čemu trebate kasnije da brinete. Kada govorimo o ribolovu soma bućkom, treba naglasiti to da se ovaj način ribolova može izvesti samo iz čamca koji reka slobodno nosi. Neki meseci koji su najatraktivniji za bućkanje su jun, jul i avgust a u ostalim ćete retko koga videti da bućka.

Pribor za ribolov bućkom

Kada savladate tehniku bućkanja, onda možete početi da razmišljate koju biste opremu mogli da kupite, te da tako povećate efikasnost na vodi. Kao uz svaku drugu metodu pecanja i uz bućkanje ide odgovarajući štap, najlon – strunu, udicu – trokraka. Širok je izbor štapova I mašinica za lov soma, ali nama je bitno samo da odaberemo kraći štap (zato što lovimo iz čamca) i što jaču mašinicu poželjno sa metalnom špulnom. Jedan provereni 100-gramac će lagano izaći na kraj i sa somom od preko 10 kg. Ukoliko se mogu očekivati veći somovi naterenu gde idete da bućkate onda vam preporučujemo da kupite štap  težine bacanja oko 300 g. Ukoliko planirate da krenete u kupovinu, onda vam savetujemo da najpre prelistate sajtove proizvođača i vidite šta se sve nudi, a takođe jako je bitno da se savetujete i sa nekim iskusnijim ribolovcem koji praktikuje ribolov soma bućkom. Prilikom kupovine strune ili najlona, onda je jako bitno da gledate nosivost. Po pravilu, što je veća nosivost to je bolje. Nemojte da razmišljate o izgledu i o tome da som neće uzeti zato što je predebeo, jer kada je som isprovociran bućkom on uzima sve što mu se nađe na putu.
Udica mora biti dosta velika i oštra, voditi računa da je veličina prilagođena veličini ribe koju očekujemo. Moramo napomenuti da je oštrina udice jako bitna jer znamo svi da som ima jako čvrsta usta, zato preporuka da se udica dodatno naoštri povremeno. Za lov soma iz ruke koristi se što jača špaga opterećena duguljastim olovima težine oko 200 g. veoma jaka udica iznad koje se veže pletivo izrazito crvene boje.  U našoj zemlji se ribolov soma bućkom primenjuje najviše na reci Dunav, gde se bacaju već pripremljene udice sa mamcima namenjenim samo somu.. Iskusni ribolovci znaju da udaranjem po površini vode izazivaju neobičan zvuk koji soma pokreće iz dubine ka površini vode. Mamci koji se koriste za ribolov soma bućkom su uglavnom rovci, gliste, pijavice, durdubaci i slično. Koliko je ova metoda ribolova dobra, govori činjenica da nisu retki primeri kapitalca od preko 50 kg na Dunavu koji su upecani baš ovom metodom. 

Tehnika ribolova bućkom

Ribolov bućkanjem počinje tako što bućkom udara po površini vode, proizvodeći tako specifičan zvuk koji iritira soma i koji onda snažno kreće prema mestu gde se bućka. Na tom mestu ga čeka već pripremljen mamac na udici. Struna sa kićankom, olovom i udicom na kojoj je najčešće crna glista, pijavica ili pak durdubak koji se spušta u vodu. Lupanjem bućkom po površini vode postižemo jedan sjajan efekat kod soma, svi somovi iz okoline se pokrenu u pravcu čamće iz kojega se bućka. Sa sonarima je to veoma lako za uočiti, međutim zahvaljujući tome što je som oprezna riba desi se da se uprkos bućkanju satima ne ulovi ništa.Udarci bućkom od površinu vode ne trebaju biti previše česti, jer to dovodi do brzog zamaranja i potom se češće desi da se desi greška i da zvuk ne bude odgovarajući.
Jednom kada som zagrize, onda trebate kontrirati povlačeći rukom udicu. Borba zna da bude puna energije, ponekad veoma duga, a zadovoljstvo se teško može opisati rečima. To je, zapravo, ono što čini ribolov soma bućkom tako posebnim.
Morate priznati, da su somovi uvek bili cenjeni kao ukusan ulov, ali i zbog svoje opreznosti, jer ih je bilo teško (i još uvek) uloviti. Znamo svi da je som mesožder i da gotovo uopšte nije probirljiv. Kažu da hoće nekad i masnu krpu da proguta. Stariji i iskusniji alasi tvrde da je som svojevremeno (za vreme okupacije) rado gutao komade sapuna iz domaće radionosti (podnosivo smrdljivog).  Ako ste nekad pratili iskusnije ribolovce kako pecaju soma bućkom, onda ste primetili da u jednoj ruci vrhovima prstiju drže gajtan koji opterećen olovom i udicom okićenom mamcima visi u vodi pod pravim uglom dok drugom rukom ribolovac bućka. Dubina do koje ribolovac spušta udicu zavisi od konfiguracije dna i ribolovac u toku nekoliko spuštanja po istom terenu menja dubinu na kojoj se nalazi mamac. Ukoliko je voda mutna, onda se udica spušta na nekoj dubini od 3 do 4 metara (ne više). Ako imamo slučaj da je voda kristalno bistra, onda se može slobodno spustiti do samog dna.
Držeći nailon osetljivijim jagodicama prstiju, iskusni bućkaroši tačno znaju šta se događa u dubini, jer je som veoma oprezna i poluslepa riba, tako da prvo najčešće brkovima i ustima da dotakne mamac i ustanovi o čemu je reč, što ribolovcu daje šansu da oseti to njegovo lagano dodirivanje gajtana. Nakon toga uglavnom sledi jedan jak trzaj, odnosno kontinuirani napor soma da sa mamcima, odnosno udicom u ustima što pre utekne u dubinu. Nakon što som pokuša sve to, od ribolovca se sada očekuje tzv. kontrajak trzaj. I ako je ribolovac imao sreće onda se udica duboko zarila i probila tvrdu usnu soma kome više nema spasa.
Ribolov bućkom se kod nas smatra za privredni ribolov i za njega treba posebna dozvola, ali  je propisano "Članom 10 .stav 3. Pravilnika o načinu, alatima i sredstvima kojima se obavlja privredni ribolov, kao i o načinu, alatima, opremi i sredstvima kojima se obavlja rekreativni ribolov („Službeni glasnik RS”, broj 104/09) propisano je da se „pomoćno sredstvo bućka može koristiti za spotrski ribolov prilikom održavanja sportsko – turističkih manifestacija”. Razlog za to je što je Republika Srbija je potpisnica Konvencije o zaštiti evropske divljači i prirodnih staništa (Bernska konvencija) i mora da se prdržava smernica u tom dokumentu.
Tehnika o kojoj treba razmisliti
Neki ribolovci čak kažu da su u početku vežbali bućkanje u kadi kod kuće kako se ne bi brukali pred iskusnijim asovima na vodi. Naravno, to je samo šala.





Još uvek nije razjašnjeno zašto som reaguje na metodu bućkanja u ribolovu. Na internetu smo pronašli neke tvrdnje iz ruske literature gde piše da soma taj zvuk neodoljivo podseća na sopstveno mljackanje dok guta hranu, tj. da zato ide ka udici, kako bi i on učestvovao u gozbi svoje sabraće, što bi u suštini trebalo da znači da je som veoma gladan. Međutim, više puta se dešavalo da je želudac ulovljenog soma bio pun, što pobija ovu teoriju o gladnom somu.
Takođe ima dosta tvrdnji koje skreću pažnju na to da se som aktivira pred neko nevreme i da ga bućka koja udara po vodi asocira na to, pa da iz tog razloga kreće. Definitivno je najviše onih koji tvrde da je som zapravo nervozna riba koju bućkanje živcira i čini je nespretnom. Naravno, dešava se da som i posle dugog i napornog bućkanja uopšte ne reaguje. Ovo je jedan od najvećih razloga zašto su mnogi ribolovci odustali od ribolova soma bućkom. To na neki način govori o tome koliko ova metoda ribolova zahteva trud, rad i pre svega, upornost. Ne kažemo da je lako, ali je definitivno vredno truda i čekanja.

Na ovim našim prostorima je ribolov soma bućkom široko rasprostranjen. To je dovelo do toga da ima nekoliko velikih takmičenja svake godine koja se održavaju tradicionalno. Nadamo se da vam je ovaj članak omogućio da se (bar delimično) informišete o svim bitnijim detaljima vezanih za ribolov soma bućkom.


(Zanimljiv.org)

UPECAO MONSTRUMA VEĆEG OD SEBE 'Borili smo se 40 minuta, za ovo treba biti prilično snažan'





Talijanski ribič Dino Ferrari pohvalio se kapitalnim ulovom golemog soma dugog 2.67 metara i mase 120 kilograma.

Uhvatio ga je prošlog tjedna pecajući u delti rijeke Po, a potvrdi li se autentičnost fotografija koje je objavio, moguće je da je riječ o najvećem somu ikada ulovljenom pecaljkom.

Ferrari tvrdi da je som vjerojatno star 30-ak godina, a dodaje da se s grdosijom borio 40-ak minuta.

'Da biste ulovili ovakvog soma trebate imati jako puno strpljenja, ali i fizičku snagu. Borili smo se 40 minuta. Izmorili smo ribu i zatim je izvukli iz vode', izjavio je.

Doduše, to sasvim sigurno nije najveći som ulovljen uopće - rekorder je bio dug 2.78 metara i uhvatio ga je jedan Ferrarin kolega također u delti rijeke Po, ali drugom metodom. Taj je monstrum imao nevjerojatnih 159 kilograma.

Somovi inače mogu narasti do četiri metra u duljinu i imati masu do gotovo 400 kilograma. Poznati su kao izrazito proždrljive ribetine koje su u stanju zgrabiti čak i goluba.

(Jutarnji.hr)

Zbog gore ispričanog na izvoru su komenti bili više manje sumnjičavi u istinitost priče. 


Jedan od komentara:


I druga stvar je, da i ja se bavim pecanjem. Sa šaranom oko 20 kg se borim oko tih 40 minuta. Sa najvećim mojim somom 37,5 kg sam se borio oko sat vremena. Ako ovoga 120 kg teškog soma vadio samo 40 minuta, laže ili imao je podmornicu!