Čuveni moreplovac još čuvenijeg crtača.
Veliki avanturista i jako čest motiv za tatoo-e.
KORTO MALTEZE - čovek koji sanja otvorenih očiju.



Ko je Korto Malteze? Iako su pisani mnogi eseji i kritike, te iako je sam Hugo Pratt dao njegovo poreklo, ispričao njegove avanture, iako smo ga upoznali kroz njegove nebrojane doživljaje u kojima je učestvovao, zašto onda uvek imam osećaj kada ga spomenem, da praktično o njemu nista ne znam? Iako je Korto izmišljena ličnost, zašto imam osećaj da je ipak stvaran i ne samo da je postojao već da i dalje postoji, da je tu. Na ovo pitanje ne znam odgovor. Kao što mnogi nisu u stanju da razmrse to tanano, ispretpleteno klupko snova koje nam je sam Hugo zamrsio. Sam strip Korto Malteze i nije u stvari strip. U suštini, bliži je nekom književnom delu, ili preciznije govoreći crtačkoj književnosti. Kao niko pre njega, Hugo Pratt, je napravio nešto sasvim novo u Korto Maltezeu. Sam Hugo Pratt je rekao da njegov crtež treba da bude pismo koje se nastavlja na ispisani tekst, da crtež i scenario treba da budu jedno! Iako Korto postoji već decenijama, možda će se tek za koju godinu uvideti kakvu je revoluciju Pratt izveo u narativnoj umetnosti, mešajući crtež sa rečju, slikarstvo sa literaturom. Ovakav spoj crteža i priče, vema je zahtevan za analiziranje i pronalazak onoga “šta je pisac hteo da kaže” tako da i sam pokušaj osvetljivanja ili približavanja dela Huga Pratta, asocira na onu definiciju pri kojoj razumeti poeziju (u ovom slučaju poetiku) znači pre svega da je nikada ne možemo dovoljno razumeti.



Korto Malteze - kakav je to strip? Mogli bismo da ga definišemo kao avanturistički strip, ali samo delimično, jer je jedna takva definicija očigledno ograničavajuća i samim tim netačna. Posredi je pre svega roman, i u isto vreme jedna vizija sveta, složena i organska, koja se razvija kroz raznolikost miljea, kulisa , situacija i događaja, koji daleko nadmašuju pojedine crtane literarne mikrokosmose, zasnovane takođe na preplitanju imaginarnog i realnog. I to je ono što je kod Korta najprivlačnije. Sve te neobjašnjive misterije, igre poluistina, fikcija realnosti i realnost fikcije, potreba za pustolovinom kao jednačinom života, rapsodiju istorije koja uokviruje sve priče Huga Pratta, magiju žena, pojavljivanje legendarnih ličnosti, prisutnost koja omogućava da se uvek kaže zbogom, sumnju kao pribežiste mudrosti, geografiju kao prostirku za snove. Korto nije običan strip. Komplikovan je. Filosofski je. Jednostavan je. Takav je. Sam Umberto Ecco je rekao: “Kad želim da se opustim čitam neki Engelsov esej, a kad želim da se angažujem čitam Korto Maltezea”. Da bi se čitao Korto čovek mora da bude krajnje skoncentrisan , ali pri tome mora da uživa u tome. U ovom stripu se ne moze uživati bez određenog intelektualnog napora, jer onda to nije to. A opet, oni koji ga čitaju površno ne udubljujući se u samo srž, ne mogu ga shvatiti, i opet to nije to. Mnogima je i dosadan, jer zahteva napor. Ali takav je. To je Korto. I oni koji su lenji bolje da ga ne čitaju.



Sam lik Korto Maltezea, deluje “normalno”, obično, svakodnevno. Ali samo zato što, budući da je delegiran od čitalaca, dejstvuje u naše ime. Međutim upravo zbog toga Korto i deluje toliko imaginarno , nestvarno. On predstavlja neku vrstu utopije, naša želja da prekoračimo granice vremena, prostora, ljubavi. Korto je neobičan, fantastičan lik, predstavlja čist mentalni aspekt: aspekt eternauta, oslobođenog ograničenja bilo koje vrste, aspekt lutalice, nomada, bez nacije i domovine osim one u kojoj je, bez korena i veza, osim onih koje je sam izgradio. Uspesi, pobede, trijumfalizmi, glavne uloge ne postoje za Korta. Razmetanja tipa “jesi me video”, ”super sam”, nisu stvorena za ovog visokog i poštenog pirata. Korto isto prihvata uloge u kojima je glavni sa onim u kojima je samo sporedni lik. Korto u svom liku ima jednu imaginarnu, filosofsku, miserioznu dimenziju - dimenziju avanture ideja i intelektualne slobode. I zato ga je teško analizirati, opisati. Jer je jedinstven i nema još jednog Korta. Korto Malteze je verovatno jedini lik iz sveta stripa, za koga se moze reći, kada se piše o njemu, da imate osećaj kao da pišete o stvarnom čoveku. Čoveku koji je postojao. Ko zna, možda i jeste? Lik koji je varljiv i nedodirljiv kao i mlad mesec koji se često pojavljuje u stripu. Kao mesec iza koga prolaze oblaci. Sam Hugo Pratt je rekao:”Nisam ja stvorio Korta. Siguran sam da je po sredi fenomen auto kombustije. On živi. Ja uostalom ne znam sanjam li ja njega ili je obrnuto”. Prema tome mogu se čak drznuti i reći da sam došao da zaključka da li Korto postoji ili ne. Ja znam. A na vama ostalima je da sami dođete do tog zakljucka.






Net

Blago Samarkanda

Korto Malteze - Zlatna kuća Samarkanda
Dok je tokom 1984. i 1985. godine epizoda Corta Maltesea pod nazivom Blago Samarkanda (adekvatni prevod: Zlatna kuća Samarkanda) izlazila u italijanskoj reviji Corto Maltese, pratili su je tekstualni prilozi koji su istorijski situirali burne događaje u ovom stripu. Reč je o tekstovima Putevima Corta Maltesea Gianija Guadalupija i Enver Bey Juana Antonia de Blasa. Ova medijska praksa za krajnju pohvalu bila je deo opšte koncepcije ove revije i pokazala jedan od načina kako se može kulturološki osmišljavati žanr istorijske fikcije u stripu.


Igra senki i igra umnožavanja, uostalom Korto ima dvojnika

Geografske koordinate kretanja Corta Maltesea u epizodi Zlatna kuća Samarkanda izrazito su složene ukoliko pokušamo da ga pratimo iz grada u grad, sa teritorije na teritoriju. Biće znatno lakše ako njegovo putovanje nazovem kretanjem kroz krhotine nekadašnjeg Osmanskog carstva. Krenuvši od Grčke, sa ostrva Rodosa, prolazeći kroz Anadoliju – poslednji turski bastion, zatim Azerbejdžan i Turkmenistan, Corto stremi ka gradu Samarkandu. Godina je 1921. a Corto je trideset jednogodišnjak. Turska istorija prolazi kroz izrazito konfliktan period. U prvom svetskom ratu Turska je bila saveznik centralnih sila. Izgubivši rat, dovedena u podređen položaj pred Antantom.

Nastupa komadanje Turske od strane velikih sila. Istovremeno, pobunjeni su mnogi narodi koji su u celini ili delimično bili pod vlašću Turske. Pre svega Jermeni i Kurdi. Sama Turska je u previranju. Za vlast se bore raznorodne struje: sultan koji je praktično izgubio nekadašnju moć, zastupnici najfanatičnijeg muslimanstva, svetovnjak i progresista Mustafa Kemal. Ishod u istorijskom kolopletu velikih sila, Turske i potlačenih manjina - turska renesansa, označiće istovremeno krvoproliće i genocid za dve najveće od manjina. Nada potlačenih naroda u oslobađanje pokazala se samo kao puko sredstvo u (kao što često biva) nedorečenim igrama velikih sila. Političku istoriju između dva svetska rata moj profesor, od koga sam ponešto naučio, poznati istoričar Andrej Mitrović s razlogom je nazvao vremenom netrpeljivih (vidi knjigu Vreme netrpeljivih - politička istorija velikih država Evrope 1919-1939, 1974. i 1998). Rat u kome se zatiče Corto Maltese pokazuje se kao istovremeno građanski, verski, etnički, socijalni, dakle politički mnogoznačan.

Urnebesni ritam Prattove integralne naracije - Corto i derviški

Posebna draž stripovnog pripovedanja Huga Pratta je što se ne svodi na premise oficijelne istorije. U njemu se spaja mnogoliko bogatstvo imaginarnih i stvarnih karaktera s političkim komešanjima i istorijskim lomovima sveta u kome žive. Pratt se uvek trudi da dodirne ono nepoznato i različito od naših konvencionalnih upućenosti u istoriju. Čak i za bolje znalce, on otkriva nepoznate lokalitete. Treba više, dovoljno puta putovati kroz te udaljene krhotine nekadašnjeg Osmanskog carstva, a to sam za razliku od mog druga iz detinjstva Karla Maya imao priliku, da bi se osetila sva njihova zamršenost. Fizičko i mentalno kretanje kroz ove krajeve objasnilo mi je pravo značenje izraza - opojnost putovanja. Za ovo vam nije neophodan hašiš.

Pratt stalno održava neverovatnu ravnotežu između čiste fikcije i istorijskih događaja. Opredeljujući se za sintezu ovoga dvoga, on očigledno smatra da je istorija konkurentna mašti, da mora da postoji još nešto, pored snova i sanjarenja. Otud Prattov Corto Maltese ne može biti istorijski strip u klasičnom smislu. On je rezultat potpuno redefinisanog odnosa između autorske tvorevine i istorijskih događaja. Reč je o pokušaju slobodne stripovne interpretacije istorije u kojoj su istorijske činjenice – bez obzira što su poštovane sa preciznim odnosom prema detalju – kontekstualizovane u fikcionu strukturu. One ne služe istorijskoj istini koju znaju, nisu nimalo sluga angažmana. Osamostaljuju se kao jedan od mogućih i pri tom ličnih načina senzibilisanja momenata istorijskog iskustva. Ako takav pokušaj uspe, onda predstavlja novu, samobitnu tvorevinu kulture koja se znatno razlikuje od istoriografije (o ovome sam pisao u tekstu Traganje za još nedosegnutim, “YU strip magazin” br. 73, 1985).

Istorija ima moć da vas proguta i ako joj kažete ne pristajem

Dakle, ne zaboravimo, nisu Corto i Raspućin upleteni u događaje vezane za Tursku u prvim danima posle Prvog svetskog rata nego su ti istorijski događaji upleteni u pustolovinu Corta Maltezea. Oni služe da bi Pratt ispričao sopstvenu priču. U tom smislu Staljin nema nikakvu prednost nad Venexianom Stevenson, bar ne u ovom stripu. Oboje su - likovi u priči. Inače, Staljina Corto zna još od 1907. godine kada su se upoznali u jednom hotelu u Ankoni. 1921. godine Staljin je komesar za nacionalne manjine. Tada mu se Corto telefonski obraća jer mu treba intervencija starog, sada uticajnog poznanika. Corto ga oslovljava sa Giuseppe i Beppi. To je valjda nastalo italijanizovanjem i skraćivanjem imena Josip (Visarionovič Džugašvili), a drug “Čelični” (na ruskom Staljin) mu je, inače, bio nadimak.

Pratt ima sklonost da uvodi istorijske ličnosti u svoje priče u onim istorijskim trenucima u kojima oni još nisu dostigli zenit svoje karijere. To samo pojačava utisak integrisanosti tog lika u stripovnu strukturu. U nekim od ranijih epizoda Pratt je to učinio sa Ernestom Hemingwayem (prekršten u Hernstawaya), Aristotelom Onassisom (prekršten u Onatissa), Hermannom Goeringom itd. (“Strip art”, br. 46, 1984. i br. 52. 1985). Ova vrsta susreta sa istorijskim ličnostima dok su još nedovoljno afirmisane, Corta dovodi u direktnu strukturalnu vezu s likom Broja 1 u Alanu Fordu, bar u prvim epizodama, dakle u vreme kada je Alan Ford predstavljao revolucionarnu medijsku pojavu.

Orijentalizam znači i opojnost putovanja

Na početku sam rekao da Corto, u ovoj epizodi, stremi Samarkandu. Ali, zašto? E, naravno, zbog basnoslovnog blaga Aleksandra Velikog. Ovim je zadovoljena osnovna žanrovska premisa avanture. No, Corto ne bi bio Corto da u njemu nema ambivalencije motiva. On je, doduše, uglavnom uspešno skriva pod ležernim velom ravnodušnosti. Glavni motiv mnogih Cortovih pustolovina je blago. A ipak, svaka Cortova pustolovina se zapliće. Usložnjavanjem avanture od puke svedenosti na spoljašnje događaje, strip Corto Maltese uvodi nas u jedno samoironično traganje za sopstvenim identitetom. Zašto samoironično? Zato što se prema najoveštalijoj konvenciji avanturističkog žanra – traženju blaga – sa ironijom odnosi ne samo autor Corta Maltesea nego i sam Corto. Ovo mu omogućava njegova protivrečna priroda. Corto nije lirski senzibilitet. Međutim, on ga ne odbacuje. Corto Maltese je stripovno otelotvorenje romantizma i ironije i oni su oličeni su i u Prattovom crtačkom stilu. Corto Maltese je tokom svoje dugogodišnje evolucije ovde odmakao najdalje u poetskoj redukciji crteža, a da je pri tom zadržao neke temeljne pretpostavke avanturističkog žanra. U Zlatnoj kući Samarkanda Pratt stilizuje crtež gotovo do groteske. Potpuna opuštenost i, istovremeno, crtačka sigurnost održavaju onu vrhunsku ravnotežu sa scenarijem zbog koje je Pratt i zauzeo jedinstveno mesto u svetu stripa.

Autor Teksta: Zoran Đukanović
Preuzeto iz knjige: Tomas Man ili Filip K Dik

Melankolični mornar, svjetski putnik, Rasputinov frend, poznavalac crne magije, veliki
romantičar i filozof - Corto Maltese - nastao je iz pera i kista talijanskog strip-crtača,
ilustratora i slikara Huga Pratta.

Corto Maltese, šutljiv kapetan, putovao je početkom 20. stoljeća (1900-1920.). On je
"skitnica sa zlatnim srcem", tolerantan i sućutan prema slabijima. Rođen je u Valletti
10. srpnja 1887. kao sin britanskog mornara iz Cornwalla i ciganske vještice s Gibraltara.
Kad je u djetinjstvu shvatio da ima prekratku liniju života na dlanu, sam je urezao dulju,
čime je pokazao da sam bira svoju sudbinu. Iako ne odustaje od nepristranog stava,
Corto nagonski podržava oštećene i potlačene.

Kao lik se prvi put pojavljuje u Baladi o slanome moru (Una ballata del mare salato, 1967.),
gdje je krijumčar i pirat u doba Prvog svjetskog rata na pacifičkim otocima. Pratt je 1970.
započeo pisati seriju kratkih priča o Cortu Malteseu za francuski strip-magazin Pif. 1974. se
vraća dugim pričama, šaljući Corta u Sibir 1918. u stripu Corto Maltese u Sibiru.

Kronološki je prva avantura Corta Maltesea Rane godine, koja se događa za vrijeme Rusko-
japanskog rata. U nizu kratkih priča (okupljenih u zbirkama Corto Maltese u Africi i Keltske
priče) okusio je Prvi svjetski rat na nekoliko lokacija, sudjelovao u ruskom građanskom ratu
nakon Oktobarske revolucije, i pojavio se u rano vrijeme fašističke Italije. U odvojenoj seriji
priča (Les scorpions du Desert) opisano je kako nestaje tijekom Španjolskog građanskog rata.

Corto Maltese utjelovljuje autorovu skeptičnost prema nacionalnim, ideološkim i vjerskim
podjelama. Corto prijateljuje s ljudima iz svih društvenih slojeva, uključujući ruskog ubojicu
Rasputina, britanskog baštinika Tristana Bantama, vudu-svećenicu Zlatoustu i češkog
akademika Jeremiju Steinera. Također poznaje i susreće razne povijesne ličnosti, poput Jacka
Londona, Ernesta Hemingwaya, Hermana Hessea, Butcha Cassidyja, ruskog bijelog generala
Romana von Ungen-Sternberga i Turčina Enver-Pašu. Njegovi znanci ga jako poštuju, kao npr.
Staljin, koji ga je oslobodio od uhićenja kad mu je prijetilo smaknuće na granici Turske i
Armenije.

Priče o Cortu Malteseu kreću se od povijesnih avantura do okultnih dijelova snova. On vidi smrt
Crvenog Baruna, pomaže amazonskom plemenu Jivaro u Južnoj Americi, bježi od fašista u
Veneciji, ali i pomaže Merlinu i Oberonu u obrani Britanije te posjećuje izgubljeni kontinent Mu.

2002. je napravljen animirani film prema stripu.

Хронологија живота Корто Малтезеа

1887. Корто Малтезе се родио 10. јула у Ла Валети, Малта. Отац му је био британски морнар (Корто ће задржати његову националност), мајка Циганка, родом из Севиље. Кортови родитељи су се срели у Гибралтару где је његова мајка била позната под именом "Ла Нина де Гибралтар".

1904. Почетком године Корто се у Ла Валети укрцава у својству морнара на "Венита Дората" и почиње свој луталачки живот. Пристаје у Египту и посећује пирамиде у Гизи. У Гизи од извесног рабина добија карту са положајем рудника цара Соломона.

1904-1905. Крајем 1904. Корто стиже у Манџурију где траје руско-јапански рат. Посећује породицу Сонг која је играла важну улогу у историји Кине. Спријатељује се са Џеком Лондоном, ратним дописником и по први пут среће Распућина, младог дезертера из сибирског пешадијског пука. Корто и Распућин доспевају у Тјенчин, где се укрцавају на брод за Африку, Јер се Корто нада да ће наћи руднике злата у Данкалији. О овом периоду видети "Кортову Младост".



1905-1906. На броду избија побуна и Корто и Распућин стизу у Аргентину 1905. У Цолили у Патагонији, успостављају везу са људима изван закона који су побегли из Сједињених Држава. Да су Буч Касиди, Санденс Кид ја Ета Плејс.

1906-1908. Корто путује по свету. 1907. среће, у Италији у Анкони, младог руског револуционара Џугашвилија, будућег Стаљина, који ради као ноћни портир у неком хотелу. Идуће године се враћа у Аргентину; у хотелу "Drowning Maud" наилази на Џека Лондона и упознаје будућег америчког драматурга Јуџина О'Нила. Пред крај 1908. напушта Аргентину, где ће се вратити тек 15. година после.


1908-1913. Године непресталних путовања, Корто је у Марсеју 1909., у Тунису 1911. Исте године Корто је на једрењаку који плови за Буенос Аиерес, али га напушта у Салвадору де Баија. Ту остаје неко време проводећи време на плажи Итапое. Такође је у овом периоду био на Антилима, у Њу Орлеансу (ту је срео великог мајстора вудуа), у Индији и на крају у Кини. 1909. године преко ирског социјалисте Џемса О'Конолија упознаје писца Џејмса Џојса. Године 1910. Корто је други официр на Броду "Бостонијан". Капетан на том Броду оптужује младог студента Џона Рида, који је примљен као почетник, да је намерно изазвао смрт другог младог помоћника, Пирса, који је нестао. Међутим, Корто проналази Пирса и одводи га у Манчестер где се суди Риду. Успева да га спасе и постају пријатељи. Међутим, замера се капетану и приморан је да постане гусар и бави се шверцом између Антила и Бразила. Детињство Корто Малтезе проводи у Гибралтару, затим у Кордоби где живи у јеврејској четврти. Потом га мајка шаље у хебрејску школу у Ла Валети, којом управља Рабин Толедано (који је био љубавник Кортове мајке у Кордоби). Корто Малтезе први пут борави у Кини за време Боксерског устанка, 1900.



1913. Корто Малтезе прелази Индонезију и Јузни Пацифик. Поставши гусар ради за тајанствену личност, монаха (Томас Хровеснор). 31. октобра посада Корто Малтезеа, диже побуну и оставља га у водама Соломонских острва. Сутрадан га налази Распућин. То је уједно и почетак Баладе о сланом мору.

1914. Корто и Распућин су на Пацифику: Нова Гвинеја, Архипелаг Бизмарк, Острво Ескондида.

1915. Корто и Распућин напуштају Ескондиду 19. јануара, упућују се ка острво Пиктерн, и то је крај Баладе о сланом мору. Затим посећују Ускршња острва, острва Сала и Гомес, посећују Чиле, Перу, Еквадор и на крају доспевају у Панаму, 1915 у августу.

1916. У Панами се Корто и Распућин раздвајају. Корто је у често у друштву професора Џеремаје Штајнера, са Универзитета у Прагу, и младог Тристана Бантама. Корто у Латинској Америци 1916-1917, доживљава многе авантуре, које су сабране у албуме У знаку јарца и Корто увек мало даље. 1916. Корто је, дакле, у Парамаибу (Холандска Гвајана, Данас Суринам), у Тајни Тристана Бантама, затим у Сен-Лоран-ди Маронију (Француска Гвајана) и Салвадору де Баија (Бразил) у епизоди Састанак у Баији, потом у Бразилском Сертау у Самби са паљбом, где по први ставио среће врачару Златоусту, и напокон на острву Маразао на ушћу Амазоне, у епизоди Бразилски орао.



1917. је најгушћа година, седам епизода у Латинској Америци (завршетак "у знаку јарца" и генерални директор "Корто увек мало даље"), затим у Европи Четири (почетак албума Келти), сто за Корта значи да практично има једну авантуру месечно, од фебруара до децембра. Ево списка тих 11 епизода:



-И опет ћемо о џентлменима среће (Корто опет наилази на Распућина)

-Због једног галеба (одвија се у британксом Хондурасу)

-Главе од печурака (прво поглавље албума Корто увек мало даље)

-Конго банане (у којој се појављују Венексијана Стивенсон и Есмералда, која је упознала Корта док је још била дете у Буенос Аиресу)

-Вуду за господина председника (на Барбадосу, а потом на острву Порт Дукал)

-Лагуна Лепих снова (на делти Оринока)

-Бајке и Деде (Перу, амазонске шуме)

-Анђео са источног прозора (Венеција, прво поглавље Келта)

-Под заставом новца (упознаје Ернеста Хемингвеја, болничара. Корто овде организује акцију у којој не учествује директно, налази се на броду у Јадранском мору, пред него што ће отићи у Улцињ у Црну Гору)

-Концерт у о'молу за харфу и нитроглицерин (у Даблину, у Ирској, током борбе за независност)

-Сан зимског јутра (Која се дешава у Стоунхенџу, на дан 21. децембар, тј. зимског солстиција. Наслов алудира на Шекспиров Сан летње ноћи)


1918. Корто Малтезе је у пролеће, у Француској, како сведоче два последња поглавља албума Келти: Виногорја ноћи сам Руже Пикардије, одвија се између 20. И 21. априла на Соми, Корто присуствује крају чувеног Црвеног барона, немачког авијатичара Манфреда фон Рихтхофена, и Бурулеска између Зуидкота и Бредина, која се као што сам наслов говори дешава на обалама Северног мора. Месец дана касније, Корто одлази у Јемен. У име милостивог Алаха- прва епизода албума Етиопљани, Корто Ту среће Куша. 13. септембра задржава се само један дан у британској Сомалији, затим прелази у Етиопију, епизода О другим Ромеима и другим Јулијама, и напокон одлази у немачку Источну Африку (Танзанија). Последња епизода Људи Леопарди са Руфиџија, може се сместити у октобар 1918 . Корто је овде оптужен за убиство, али је ослобођен 28.. октобра. 11.. новембра Корто је већ у Хонгконгу, рат се завршава па проналази Распућина, и тако почиње епизода Корто Малтезе у Сибиру (оригинални наслов Тајно двориште Аркана).

1919. Корто Малтезе је у Шангају, па на граници Манџурије, Монголије и Сибира, у области града Манчули.

1920. Корто је и даље у истој области; бива рањен током уништења воза генерала Цанга, у фебруару. Ипак успева да се докопа Хонгконга, у који стиже у марту, затим креће у кинеску провинцију Чанг-Ши, где се априла 1920. завршава Корто Малтезе у Сибиру .. (Воз генерала Чанга уништен је 15 фебрара, прича се да завршава у близини језера По-Јанг) ..

1921. Корто је опет у Венецији. Од 19-25 априла одиграва се оно што је описано у Причи о Венецији. У јесен Корто креће на Родос, где у децембру отпочиње епизода Златна кућа Самарканда.

1921-1922. Корто скоро годину дана трага за благом Александра Великог којег ће једва назрети, и за Распућином (којег ће наћи као и Венексијану Стивенсон). Кренувши са Родоса, прво стиже у Турску, затим прелази у Азербејџан (телефонира свом старом познанику Џугансвилију, који је посао Стаљин и народни Комесар), доспева до Каспијског мора и стиже у Емират Бухару где се придружује Распућину који управо излази из затвора Златна кућа Самарканда. Њих двојица су сведоци смрти турског генерала Енвера Паше (4. Август 1922..). Затим Стижу у Авганистан и Златна кућа Самарканда се завршава 6. септембра 1922. Корто намерава да ода у Венецију, како би поверио девојчицу коју је спасао током ове авантуре, јерменској заједници. Ова епизода је карактеристична што се у њој појављује Кортов двојник, Шевекет, шта је чини још интересантнијом.



1923. Корто је после дуго година опет у Аргентини. Албум Танго почиње 13. јуна у предграђу Буенос Ајреса, Корто истражује нестанак Лујзе Брусковиц, која је уплетена у организацију за проститутке, Варсава. Наилази на Емералду. Прича се завршава 20. јуна, када се Корто укрцава на брод.

1924. Корто Малтезе је у Швајцарској. У Швајцарцима, после усамљеничког одмора у једном сеоцету, Корто и професор Штајнер одлазе у посету код писца Хермана Хесеа. Једна од најмаштовитијих Кортових авантура, поред Сна зимског јутра. Корто потим одлази у Цирих са сликарком Тамаром де Лемпциком.

1924-1925. У Тарифи (Шпанија), Корто и Распућин добијају позив из Венецуеле, од пријатеља Леви Колумбије, да заједно крену на крстарење по Карибима, у потрази за Атлантидом и тако почиње епизода Му.

1926-1927. Периоду живота Кортоа о којем се практично ништа не зна осим да је био кратко у Харареу са романописцем Хенријем де Монфредом и палеонтологом и теологом Тејаром од Сарденом.

1936. Почиње Шпански грађански рат. Корто се придружује интернационалним бригадама, Прат је рекао да се Корто тада борио заједно са Џоном Корнфордом, иначе Дарвинвим унуком и сином енглеске песникиње Френсис Крофтс Корнфорд, Који је погинуо у Шпанији. Овде сви губи Кортов траг, укључујући и Прата.

У Пустињским шкорпијама, Куш у јануару 1941, каже: "Изгледа да је нестао у Шпанском рату", сазнајемо такође да је Корто Кушу из Шпаније послао сокола "Ал Андалуса". Овај Кортов нестанак сам Прат је овако описао: "Корто Малтезе ће отићи, јер у свету у коме је све електроника, у коме је све прорачунато и механизовано, нема места за типа какав је он. Корто не прихвата овакав свет и живот. Корто воли да одлази, пожелеће да оде и само треба да га пустимо да оде, Јер он је пријатељ, и ако не буде желео да остане са нама, биће то зато што има добре разлоге за то". Шпански Грађански рат је за Прата последња филмска авантура, и сходно томе и последња могућа авантура за Кортоа Малтезеа.

После 1936. с обзиром на двосмисленост глагола нестати, многи су помислили да је Корто умро. Међутим, његови поклоници не могу да се смире: није уопште! Прат је и то потврдио, што се може видети и из његовог увода за Баладу о сланом мору, који представља писмо Пандоре, где сазнајемо да су Корто и Тарао остарели, отишли да живе код Пандоре и да их њена деца сматрају ујацима. На крају, морамо се запитати да ли је Хуго заиста познавао Корта? Одакле је црпео све те информације? Можемо приметити да њих двојица имају најмање два заједничка пријатеља: Еуђенија Ђенира, Пратовог деду по мајци, чију песму Корто рецитује у Корто Малтезе у Сибиру (у француском издању је замењена Рембоовом песмом), и Хенрија де Монфреда, кога је Прат, као дете, упознао у Етиопији. Изучавање живота Корто Малтезеа открива Пратову бриљантну игру између фикције и стварности. Овај поступак можемо упоредити са поступком аргентинског писца Хорхе Луиса Борхеса, Који је такођер умножавао најразличитије референце, од Класичне културе не езотерије, уједно своје дело проткао би(бли)ографским мистификацијама. Хуго Прат, каже: "Борхес је показао врло важну ствар: како испричати лаж као да је истина. Од њега сам научио како да испричам истину као да је лаж ". И тиме је Хуго направио јос већу мистерију. Сама хронологија Кортовог живота, само "математички" представља његов живот. Ако неко мисли да ће прочитавши ову хронологију видети ко је ја шта је Корто, грдно се вара. Ово је само мали делић онога што се наслутити може. Да би се Корто Малтезе схватио мора се прочитати цео његов опус.

Corto Maltese



Corto Maltese je izmišljeni lik, mornar-pustolov kojeg je stvorio talijanski crtač stripova Hugo Pratt.

Corto Maltese, šutljiv kapetan, putovao je početkom 20. stoljeća (1900-1920.). On je "skitnica sa zlatnim srcem", tolerantan i sućutan prema slabijima. Rođen je u Valletti 10. srpnja 1887. kao sin britanskog mornara iz Cornwalla i ciganske vještice s Gibraltara. Kad je u djetinjstvu shvatio da ima prekratku liniju života na dlanu, sam je urezao dulju, čime je pokazao da sam bira svoju sudbinu. Iako ne odustaje od nepristranog stava, Corto nagonski podržava oštećene i potlačene.

Kao lik se prvi put pojavljuje u Baladi o slanome moru (Una ballata del mare salato, 1967.), gdje je krijumčar i pirat u doba Prvog svjetskog rata na pacifičkim otocima. Pratt je 1970. započeo pisati seriju kratkih priča o Cortu Malteseu za francuski strip-magazin Pif. 1974. se vraća dugim pričama, šaljući Corta u Sibir 1918. u stripu Corto Maltese u Sibiru.

Kronološki je prva avantura Corta Maltesea Rane godine, koja se događa za vrijeme Rusko-japanskog rata. U nizu kratkih priča (okupljenih u zbirkama Corto Maltese u Africi i Keltske priče) okusio je Prvi svjetski rat na nekoliko lokacija, sudjelovao u ruskom građanskom ratu nakon Oktobarske revolucije, i pojavio se u rano vrijeme fašističke Italije. U odvojenoj seriji priča (Les scorpions du Desert) opisano je kako nestaje tijekom Španjolskog građanskog rata.

Corto Maltese utjelovljuje autorovu skeptičnost prema nacionalnim, ideološkim i vjerskim podjelama. Corto prijateljuje s ljudima iz svih društvenih slojeva, uključujući ruskog ubojicu Rasputina, britanskog baštinika Tristana Bantama, vudu-svećenicu Zlatoustu i češkog akademika Jeremiju Steinera. Također poznaje i susreće razne povijesne ličnosti, poput Jacka Londona, Ernesta Hemingwaya, Hermana Hessea, Butcha Cassidyja, ruskog bijelog generala Romana von Ungen-Sternberga i Turčina Enver-Pašu. Njegovi znanci ga jako poštuju, kao npr. Staljin, koji ga je oslobodio od uhićenja kad mu je prijetilo smaknuće na granici Turske i Armenije.

Priče o Cortu Malteseu kreću se od povijesnih avantura do okultnih dijelova snova. On vidi smrt Crvenog Baruna, pomaže amazonskom plemenu Jivaro u Južnoj Americi, bježi od fašista u Veneciji, ali i pomaže Merlinu i Oberonu u obrani Britanije te posjećuje izgubljeni kontinent Mu.

2002. je napravljen animirani film prema stripu.

Corto Maltese – avantura koja ne prestaje



‘Kad se želim opustiti, čitam Engelsove eseje. Kada želim nešto ozbiljno, čitam Corta Maltesea’. (Umberto Eco)

Corto Maltese ne odgovara klasičnom sterotipu „junaka“ (prije bi ga se moglo opisati kao slučajnog ili antijunaka), nadrastao je strip kao žanr i postao važno mjesto u modernoj (kontra)kulturi kao simbol individualnosti i otpora svim oblicima represije. Iako je sam rijetko uzimao oružje u ruke, najčešće radi samoobrane ili pomažući nekom prijatelju, kao u Etiopiji ili u Irskoj, i češće je svjedok događaja nego što u njima aktivno sudjeluje, uvijek se stavljao na stranu potlačenih i uz sebi svojstvenu ironičnost (kojom skriva vlastite osjećaje pred drugima i kojom se nastoji obraniti od neizbježnog emocionalnog angažmana) dao svoj doprinos onome što bi ocijenio pravednim.

Corta je stvorio strip-crtač Hugo Pratt(1927.-1995.), većim dijelom vjerojatno na vlastitu sliku (ili sliku o sebi kakav je želio biti). Pratt je, poput Corta, proživio djetinjstvo u multikulturalnom okruženju u Veneciji (rođen je u obitelji turskih, engleskih i židovskih korijena), te kasnije u Etiopiji nakon što ju je osvojila Mussolinijeva Italija, kasnije je proputovao sve kontinente i Polineziju. Osim Corta Maltesea, poznat je i po seriji „Pustinjski škorpioni“ (serija su nakon njegove smrti nastavili drugi autori) i stripu „Jezuit Joe“.



Nekoliko godina prije smrti, Hugo Pratt i francuski publicist Dominique Petitfaux objavljuju višemjesečne razgovore kroz dvije publikacije: ‘S druge strane Corta’ bavi se stvaralčkom biografijom, dok je ‘Želja da se bude beskoristan’ osobna povijest u kojoj su stripovne reference od marginalna i usputna značaja (ovih dana izašlo na srpskom jeziku, izdavač ‘Javno preduzeće Službeni glasnik’). Na ovom mjestu prepisujemo nekoliko misli iz gore navedenih publikacija:

O religijama

‘Moja religija je traganje. Tragam za istinom, ali znam da je nikada neću otkriti u cijelosti. Ako bih katkad i pomislio da sam u tom uspio, opomenuo bih sebe da je to nemoguće, da sam sigurno nešto previdio i da trebam nastaviti s traganjem.

Svatko tko je uvjeren da posjeduje istinu, potencijalno je opasan – to je osnovni razlog zbog kojeg se klonim svih koji ispovijedaju neku religiju.’

O stripu kao umjetnosti

‘Što se tiče neke hijerarhije različitih formi umjetničkog izraza, ona mi se čini nemogućom. Tako, svi koji tvrde da je strip kao žanr apsolutno inferioran u odnosu na roman, sude o stripu primjenjujući na njega kriterije koji važe za roman – jasno je da se u tome slučaju mora doći do zaključka da je strip niža forma literarnog izraza.

Ali ti ljudi previđaju – ili ne znaju – da strip ima vlastita pravila i da se može procjenjivati isključivo sa stanovišta tih pravila.’



Pratt je Corta Maltesea crtao svojim „klasičnim“ stilom, bez velike figurativne stilizacije ali uz mnogo detalja u ponekad kaotičnim slikama. Mnogo je scena bez teksta, gdje se nastoji postići atmosfera, odnosno ozračje koje se najčešće bavi Cortovom introvertnošću (pejzaži, pogledi, napete situacije, iščekivanje) ili situacijom u kojoj su dijalozi suvišni (najčešće putovanje). Možda je baš zbog takvih scena Corto Maltese ocjenjivan neprikladnim za filmsku ekranizaciju, osobito u ovom kasnijem razdoblju gdje se filmska radnja gradi na dinamičnosti i gdje je sve manje mjesta za razradu atmosfere kroz usporenost i tišinu. Sam Pratt je jednom rekao da bi idealni Corto Maltese bio David Bowie, čije je lice samo po sebi dovoljno interesantno da vizualno nosi duge tišine, što, na žalost, nikad nije realizirano.



Prva epizoda gdje se Corto Maltese pojavio bila je ‘Balada o slanome moru‘, izdana 1967. i postavila je odmah „okvir“ kojim je ugrubo definiran Corto kao lik – Corto je u radnju ušao praktički kao slučajni gost (spašen je sa splavi za koju ga je vezala njegova pobunjena posada) u neobičnoj priči o kriminalnom „imperiju“ tajanstvenog Monaha.

Corto će, što sam, što u društvu svojih prijatelja, poput Rasputina ; profesora Steinera, Tristana Bantama i nekih mnogo poznatijih, poput Jacka Londona, Ernesta Hemingwaya, Hermana Hessea i drugih, proputovati gotovo cijeli svijet i proživjeti 1.svjetski rat u Francuskoj, Italiji, Polineziji, Etiopiji, te posjetiti izgubljeni kontinent Mu i pomoći Merlinu, Oberonu, Pucku i Morgani da obrane Avalon od novovjekih osvajača s kontinenta (San zimskog jutra, jedna od možda najboljih epizoda; kombinacija Shakespearea i mita o Hengestu i Horsi), uvijek ostajući vjeran sebi i svojoj filozofiji da u velikim događajima zadrži svoj kurs i osobnost. Uostalom, to je Corto sam sebi odredio urezujući si u djetinjstvu na dlan očevom britvom crtu sudbine kako bi izbjegao da mu sudbina bude predodređena.

Važni elementi svijeta Corta Maltesea su fantazija, snovi i magija (iako nikad klasična i jeftina, već više oslonjena na okultno i pod utjecajem kabalističke mistike – utjecaj Prattovog djetinjstva u Veneciji, animističkih vjerovanja i tajnih društava, ovisno o mjestu gdje se radnja odvija). Njegovo porijeklo ga predodređuje za takvo okruženje – majka mu je bila ciganska vještica Nevjesta Gibraltara, a otac mornar iz Cornwallea i od djetinjstva je bio okružen mistikom i poviješću (Malta je bila templarsko uporište). Jedno od upozorenja koja mu je majka dala – i koje mu je kasnije i pomoglo – bilo je da se čuva djevojke zelenih očiju. Corto Maltese se može smatrati i jednom vrstom vodiča kroz djelomično alternativnu povijest, gdje on, manje ili više slučajno, sudjeluje u ili svjedoči važnim događajima, poput Oktobarske revolucije (Corto Maltese u Sibiru) ili smrti Crvenog Baruna (Burgundac i ruže Pikardije), u kojima mnoge poznate ličnosti dobivaju vrlo ljudske i često nelaskave karakteristike (što ih, u konačnici, možda i više čine ljudima a manje simbolima).



Na ovom mjestu nudimo poveznicu na animirani film ‘Corto Maltese u Sibiru‘ . Strip je prvi put objavljen 1974. a naslonjen je na film ‘Shangai Express’ (1932) Josefa von Sternberga. Pri stvaranju lika vojvotkinje Marine Seminove, Pratt je inspiraciju dobio iz lika Marlene Dietrich, koja se u filmu pojavljuje pod imenom Shanghai Lil (isto ime Pratt daje i jednoj od svojih ženskih gerilskih likova). U ovom stripu, Pratt nevjerovatno miješa fiktivne i stvarne elemente svog života. Tako je Shangai Lil portret njegove prijateljice, jedne od triju sestara Chingling, Meiling i Ailing Soong, koje upoznaje 1972. Njihov otac Charlie Soong, multimilijunaš iz Šangaja, preobraćen na metodizam, bio je jedan od glavešina Triade. Nadalje, general Chang podsjeća na kineskog maršala Tchang Tso-lin (Zhang Zuolin), koji je umro 1928. u eksploziji bombe postavljene na njegov oklopni vlak dok se povlači u Mandžuriju nakon što je pokušao vratiti carsku dinastiju u Peking u svoj korist. Prattove priče su vrlo često pune čudnih referenci, koje, međutim, zahvaljujući velikom pripovijednom talentu, uspjevaju postati nevjerojatno dosljedna i uvjerljiva fikcija.

Blizu 400.000 evra za Korta Maltezea

Akvarel na kom je strip junak Korto Malteze prodat je na aukciji za rekordnih 391.800 evra, samo nekoliko meseci nakon što je crtež lika Tintina postavio novi svetski rekord pošto je prodat za 2,65 miliona evra.

Slika iz 1979. godine, pod naslovom „Korto Malteze - Etiopske bodlje“, Huga Prata, autora istoimene strip serije, bila je prvobitno procenjena na 100.000 do 150.000 evra.


Kako prenosi AFP, kupac na jučerašnjoj aukciji koju je organizovala francuska aukcijska kuća "Artcurial" je neimenovani kolekcionar iz Evrope.

Oko 400 predmeta vezanih za strip ponuđeno je na aukciji na kojoj je ostvarena ukupna suma od 3,5 miliona evra.

Najviše se licitiralo za crteže kultnog belgijskog stripa „Tintin“, sa potpisom autora Eržea, koji su prodati za 404.500 evra.


Na aukciji koju je u maju ove godine, takođe, organizovao "Artcurial", Eržeovi crteži za „Tintina“ odneti su za 2,65 miliona evra, što je svetski rekord za strip.

rts