I kroz veze znamo za to ali to se, barem tako kazu, najvise oseti u braku. Bezbroj puta sam cula kako neko nekog vuce kroz zivot, da sve odluke i sve ostalo padaju na jednu osobu u vezi ili braku i da to ume da bude mnogo strasno kad se vecito na tebe ceka. Ja sam samo jednom imala takvog decka i to mi je mnogo smetalo i tad sam se plasila da mi ne bude takav i brak. Po prirodi jesam uvek za akciju i temperamentna sam i ne volim bas kilavce jer bih ja mogla 100 stvari da uradim, a neko nijednu i ja se sad pitam da li je to samo stvar karaktera, vaspitanja ili je to ustvari samo linija manjeg otpora? Da li takvi ljudi u braku ili vezi jednostavno odaberu taj put manjeg otpora jer se onda mnogo manje umno zamaraju i ne zavisi nista posebno od njih ili je to samo pitanje karaktera i vaspitanja?
Jeste li imale priliku da sretnete takve/takvog?

Koliko god se trudili da pronađemo onog koji bi nam u svemu odgovarao i parirao, desi se da nailazimo baš na suprotno, tj. osobu koja je naša sušta suprotnost..Tada ono što bi mi želele da uradimo njima se ne dopada, ono što mi volimo oni ne vole ..tako da i u slučajevima kada treba nešto da se uradi što je nama važno, njima baš nije toliko bitno ..A ima i onih koji se naviknu na udobnost i ležernost, znajući da će sve kao i uvek biti pod kontrolom, ne rade ništa jer znaju da će to druga osoba završiti umesto njih...

Mišljenja sam da iz tog razloga ne bi trebalo sve obaveze prihvatati na sebe, i truditi se u vezi da pokažeš i dokažeš kako si sposoban za sve,..ponekad se treba namerno praviti neznalicom...