Starost



Starost.
Što je to?
Kada počinje?
Kakvu očekujete?
Da li računate na nekoga u starosti?
Da li na partnera?
Na potomke?
Ne treba vam nitko, ne želite biti teret nikome.
Ostaćete kući ili bi radije u starački dom?
Da li razmišljate o starosti?
Što mislite o starosti?


Jedno je ipak sigurno.
Znamo do kada starost traje.

Starost...kazu da si mlad dok god se tako osecas, sto je po meni super, svi razmisljamo o starosti a bogami i o prolaznosti i kraju. Jeste lepse kad ne razmisljas o tome, ali dodju i takvi trenuci. Ne znam kad ce poceti, ne znam kakva ce biti, ne bih volela da je docekam sama, a opet ne zelim ni da budem na teretu, tako da mi ideja o starackom domu uopste nije ni cudna ni neprihvatljiva, lepo se druze tamo ljudi, bolje nego da came sami kod kuce.Ma sve nek ide svojim tokom i kako je onaj odozgo zacrtao!

Mislim da starost počinje onda kada osetimo da više ne možemo sami da se krećemo, da radimo neke stvari koje smo do skoro radili vrlo lako, ili kada stigne bolest koja nas sprečava da živimo nekim svojim uobičajenim načinom. Tada nam je potreban neko, neko ko će nam se naći i pomoći, bilo to partner ili potomstvo, ali ako ih nema , onda nađemo nekog iz komšiluka ili platimo da nas neko čuva
Ne bih volela da budem teret nikome, naročito svojoj deci, tako da bih u tom slučaju verovatno živela negde sama i snašla se nekako, ..ili bih u krajnjem slučaju otišla u dom. Nije to tako loše kao što mnogi misle, ima tamo i zabavnih momenata a ne samo depresije i čekanje sudnjeg dana..
Ne volim starost i ne volim nemoć ..ne volim što mora da se stari i kada bih mogla volela bih mogu da zaustavim vreme , ali.. ...ne znam, verovatno ću vremenom da se navikavam na tu ideju pa to neću shvatati toliko drastično Sada još uvek ne razmišljam o tome i trudim se da što više uživam u ovom vremenu

starost je neminovana za svakog od nas ,cim se rodis vec staris menjas se al fizicki je jos nevidljiva tek za par decenija ... ... al prava starost je starost duha ,kad covek po drugi put postaje dete ,prestane da razmislja kako ,sta ,prestaje da bude ambiciozan, trcanje za tamo nekom karijerom .. ......neki kazu da jednostavno podetinjis ili posasavis ,jer ti je sve jedno sta ces obuci , sta ces jesti ,koliko calorija unosis ,pocinjes da radis sve one stvari sto nisi mogao dok si bio po godinama mladji ,otvaras neke sasvim druge vidike .... lepo je stariti al u sreci ... ...e sad sam ili sa nekim drugim ...pa najlepse je sa svojom boljom polovinom ,porodicom ,uzivati ma gde god bili ,u kuci ,stanu ,u domu ,gradu ,selu ....jer ako starost ne prihvatis kao dobru promenu da za sobom si ostavio dobar trag ispisanih stranica svog zivota kome mozes pricati a to su unucici i pokaja zalutala slicna dusa onda znaj da si jos u mlad jer imas duha ,volje ,nesebicnost da podelis svoja zivotna iskustva ...starost ne mora da bude tuzna vec naprotiv lepa samo ako dozvolis da se dete probudi u tebi i onda sa lakocom cekas ponovo da se rodis .. ....a to rodjenje niko od nas ne znam kad ce ponovo biti zato uzivaj u zivotu bio i zdrav ili bolestan jer kad ostaris onda je sve lakse ,pa cak i reci VOLIM ....

Starost je sve ono što nas čeka u sam suton našeg života. To je period kada ćemo se nadati unučićima,radovati se s njima. Iskreno,plašim se starenja. Ne zbog toga što mi je kraj života blizu,već zato što kada ustanem iz kreveta jednog dana i pogledam se u ogledalo ću videti da nema lepote lica,tela,da nisam privlačna. Tako ja doživljavam starost. Naravno,pomiriću se ja s tim dok ne dođem u neke godine... Naravno,nije ni sve crno u tom dobu. Ima toliko radosti koje doživljavaš kao starac. Deca,unučići,praunučići... Za njih živiš i njima se raduješ. Svako od nas mora da se rodi,odraste i ostari,to je prirodni ciklus i mora se prihvatiti.

Neizbezna,ali smo svi nekako ubedjeni da ce nas preskociti,ili da se desava tamo nekom drugom.A umemo da budemo tako netrpeljivi,puni nerazumevanja,ironicni,ponekad i zlobni prema nasim starijim sugradjanima.
Secam se nedavno bakice iz mog komsiluka,plakala je kao malo dete i molila decu da je ne vode u staracki dom,da je puste da umre u svom stanu,odveli su je i preminula je posle mesec dana.Stan je ubrzo prodat.
Opet,poznajem stariji bracni par koji je sam prodao stan i preselio se u dom staraca,smatrali su da ce im tamo biti bolje.
Kakav je vas stav?Smatrate li da su ostareli roditelji teret koji treba prebaciti drugima.ili bi im pomagali kad dodju u te godine,da li bi postovali njihove zelje ili bi odlucili umesto njih,jer znate bolje?

Samo i jedino ako bi to bila izričito njihova želja ..

Mislim da je to ružno kada roditelje prisiljavaju da idu negde gde im je bolje , kao da oni sami ne znaju šta je za njih pravo rešenje ..
A opet ta tema je vrlo diskutabilna jer imala sam prilike da vidim baš u komšiluku kada su baku kojoj je bila neophodna pažnja 24 h jedva nagovorili da joj treba stručna pomoć i da je teret ukućanima jer ne mogu da joj se posvete na adekvatan način..pa je ipak pristala na jedvite jade da ode u dom..gde nažalost nije ostala dugo ..
Tako da ..sve to ipak zavisi od slučaja do slučaja , žalosno jeste ali neke starije osobe ne mogu da se brinu o sebi , ukućani imaju svoje obaveze , neki su teško bolesni ..treba im stručna pomoć..
Ali ako su vitalni , mogu da se brinu o sebi ..mislim da nikome ne bi bili teret ..