Ribički vicevi

Pecali Jura i Štef na rijeci i usput razgovarali o svemu što im padne na pamet. Kaže Jura:
- Tko zna kaj sad naše žene delaju?
- Koliko ih ja poznam - odgovori Štef - ili heklaju ili koriste priliku kaj nas nema...
Na te riječi Jura skoči kao oparen, baci ribički pribor i pohita kući, a Štef poviče za njim:
- Daj čekaj, kam ideš?
- Doma, Štef, idem ja doma! Moja Bara ne zna heklati!

Doktor:
- Ti, mali, boluješ od slabih živaca. Zbog čega se toliko živciraš?
Bolesnik:
- Zbog pecanja riba, doktore.
- Što! Pa pecanje baš naprotiv umiruje živce.
- Da, ali ja pecam bez dozvole.

Pita običan prolaznik ribolovca:
- Jel kako ti ne dosadi po čitav dan gledati u tu vodu - ma kakvi odgovori ribolovac nema zanimljivijeg sporta.
- Prolaznik se našao u čudu to naj zaniljiviji naj uzbudljiviji sport po čemu.
- Odgovara ribolovac - vidiš ja nemam dozvolu za pecanje riba, zamisli sad oči su mi na vodi, uši su mi nabrkle od osluškivanja, a istovremeno gledam ljevo i desno oćel naići kontrolor, pa možel biti uzbudljivije.

Dolazi raspoloženi ribar iz Doboja u Teslić na jezero i tu sreće jednog čovjeka i upita ga - izvinite kome pripada ovo jezero, - odgovara čovjek - ribolovačkoj zadruzi Teslić, pita ribolovac - a dali bi bilo kažnjivo kada bi tu pecao i upecao ribu, - odgovara čovjek - Ne, bilo bi to čudo.