Sta mislite jesmo li mi ljudi po definiciji dobra stvorenja ili losa?
Kako stvari stoje,mnogo je teze danas biti dobar i dobro proci u zivotu, vec treba imati ponesto zlobe u sebi da bi ziveli u blagodetima. Ovo je svet u kojem posteni ispadaju smesni, dobri ispadaju dosadni, a odani ispadaju konzervativni.

Uvek je lakse nekome napakostiti nego mu ciniti dobro, jer se cini da onim prvim skidamo obaveze sa sebe, dok se ovim drugim samo opterecujemo.

Šta vi mislite, jel covek dobro ili lose stvorenje?

Ima raznih ljudi po meni vredi biti dobar i posten do neke granice gde sebe ne bi ugrozili zbog kojekakvih zlobnika.

Sad cem da se izfilozofiram za sve pare..


Mislim da svaki covek nosi u sebi i dobro i zlo.Naravno,svako u razlicitim procentima..
Vremenom se stekne (trebalo bi) neka vrsta kontrole obe strane..kad,koliko i prema kome biti ili ne biti dobar.To je vec individualni stav i misljenje..

E,a kad kontrola izmakne kontroli..onda netje da valja..

Covek je cudo,sta sve moze, sta hoce, sta radi,to je za neverovati. Ima raznih ljudi, kako ono kazu sto ljudi, sto cudi! Ima i dobrih i losih, slozila bih se sa Draganom da svako od nas u sebi im i dobru i losu stranu, samo je pitanje vaspitanja, kucnog odgoja, karaktera ,da li ce doci do izrazaja vise dobra ili losa strana. Ovo je za mene jako diskutabilna tema, ali zadrzala bih se sada na ovome da se ne rasplinjavam previse, cini mi se da ima mnogo za i mnogo protiv toga da li je covek dobro ili lose stvorenje.

Smatram da smo rodjeni kao dobri, ali kasnije razne situacije i iskustva u životu učine da vremenom postajemo loši.

Mislim da svaki čovek u sebi nosi dobro i ono loše,kako odrasta nauči i da balansira sa obe osobine i da ih primenjuje zavisno od situacije.Važno je kontrolisati osećanja a samim tim izbalansirati i svoje loše u sebi jer dobro je svakako dobro i ne ugrožava nikoga već mu samo prija dok ono loše može biti jako destruktivno i za osobu koja mrzi i za osobe prema kome je to zlo usmereno.Ima primera gde su deca još od malena zlobna i pokvarena i gledaju kako da naškode drugom detetu iako su još mali i ne znaju da razlikuju mnogo dobro od lošeg oni ispoljavaju svoj bes i sebičnost prema drugima kroz smišljanje najbanalnijih osveta.
Mislim da takva deca i odrastu u zle ljude jer im se nije pružalo i davalo dovoljno ljubavi,nisu maženi i nisu im roditelji pokazivali da lepim i nežnim osećanjima mogu da probude ono dobro u sebi a potisnu loše a na taj način izrastu u dobre i kvalitetne osobe.

Ljudi se radjaju nedefinisani po osnovu karaktera. To se kasnije nadogradjuje kroz vaspitanje i nacin zivota. U svakom coveku postoji malo zla i malo dobrog. Niko nije savrsen u prirodi pa ni covek. Inace budale se ne radjaju one se stvaraju.

Covek je zivotinja. Neandertalac sa toljagom, koji je samo navukao glazuru civilizacije.U vreme kada smo jos ziveli u pecinama, i kakali u nasa krzna,vrednost neke radnje se izvodila iz njenih posledica. Ukoliko bi posledice neke radnje izazivale zadovoljstvo ili užitak, one bi bile vrednosno poželjne ili ispravne, a ako bi izazivale patnju ili bol, one bi bile nepoželjne i neispravne. Nije postojala potreba da se racionalizuju uzroci ovih radnji, a narocito da se traži njihovo poreklo odnosno uzrok u samom subjektu -coveku.Drugim recima, agresivnost,impulsivnost,egoizam,egocentričnost,malicioznost su bile osobine koje su bile na ceni, i omogucavale prezivljavanje u majci prirodi....Niko se nije zamarao sa definisanjem pojma dobro i zlo, u moralnom smislu, nego u prakticnom..
Kroz celu svoju pisanu istoriju covek se pozivao na moralne vrednosti kao što su dostojanstvo, samilost, sloboda, jednakost i poštenje, ponoseci se time kao tipicno ljudskim, višim oblikom egzistencije materije, pri cemu se, naravno, u praksi ponašao suprotno tim vrednostima.
F.Nietzsche je izvoleo reci

da je “moral samo za slabe”; moral su ”izmislili” slabi, jer onima koji imaju moc moral nije potreban.

Covek je vrlo moralan, kada se oseca inferiorno , i vrlo bezobrazan , kada se oseca superiorno.Drugim recima, ljudski moral je relativan.Kada ti je guza ugrozena, a nemas mogucnosti odbrane, postajes moralan

Čovek je biće iz roda Homo, koje se radja jedino
sa razumom, za razliku od drugih živih bića na
planeti.
Šta će odrediti da li je čovek dobro ili loše stvorenje,
zavisi od genetske strukture ličnosti, mentaliteta sredine
gde funkcioniše, istorijskih i geografskih odrednica koje
takodje odredjuju čovekovu ličnost.
Nihil homine est misterius aut superbius
(Ništa nije tako bedno, (ali) ni tako uzvišeno kao čovek.

Tako i kod ljudi. Koliko da je covek dobar ima nesto malo loseg u njemu i obrnuto.

Ja za sebe kazem ponekada u sali da su dve u meni.A ima tu i istine.Veoma sam dobra osoba po srcu, ali postoje trenutci kojima se odbranim kao zivotinja kada se oseca ugrozenom.Tu losu stranu su mi pokazali ljudi na poslu, ulici, prodavnici...Moji roditelji su me ucili dobro se dobrim vraca...Da, to je istina, al ne uvek.Tako sam naucila da su ljudi zli, zavidni i da vole videti kako vi patite, oni naprosto uizvaju u vasoj patnji.Vremena su tezka i ljudi su zaboravili ono sto su mene roditelji ucili:Dobro se dobrim vraca!

U svakom čoveku ima i dobrog i lošeg , ko kaže da je samo dobar laaže pa rastura

Važno je kakav si prema drugima , kakav si prema samom sebi , svojim bližnjima , kako ti kome zabiberiš i tebi će neko isto tako,to da ti je jasno

Nitko se ne rađa dobar ili loš. Svaki čovjek sadrži u sebi sve ljudske osobine. Ali baš sve. Od prve do zadnje. Stvar odluke i samokontrole je kakav ćeš biti. I kojim ćeš svojim osobinama dopustiti da prevladaju i određuju te kao osobu. Pa se u skladu sa svojom odlukom, to jest željom kakav želiš biti i ponašaš.

Nekome to uspijeva bolje, nekome slabije.

Smatram da je čovek biće stvoreno da čini dobro i da potiskuje i odoleva zlu. E sad,postoje ljudi koji su pronašli rupu u toj teoriji pa su zamenili dobro za zlo. Jedino što mi nikada neće biti jasno kako to da ljudi koji čine zlo dobro prođu dok ljudi koji čine dobro prođu kao bosi po trnju. Mislim da je to zbog toga što se na kraju cele te priče iskristališe ko je kakav i svako dobije po zasluzi. Čovek je biće stvoreno da voli ljude oko sebe i da voli čak i one koji mu ne čine dobro. Tu se umešala jedna osobina svakog čoveka,kada ga neko udari on mu se osveti. Vrati mu istom merom,udari da i njega zaboli kao što je tebe nekada. To nije nimalo u redu,ali smo tome svi skloni. Umesto da mu učinimo dobro i tako ga posramimo,mi pokažemo da smo isti kao i on. To i ja činim. Nikada ne mogu da otrpim i kada mi neko udari šamar (figurativno naravno) da mu okrenem i drugi obraz,već moram da mu vratim nekako. To mi se nikako ne sviđa kod mene i kod drugih. Dobrota izvire iz svakog čovekovog izdisaja,bar bi tako trebalo da bude. Kod ljudi zlo preovladava kao izbor i kao nedostatak dobra. Neko jednostavno kada vidi da ne može biti jedini dobar u moru zlih on se prilagodi,a neko jednostavno izabere da bude loš. Za dobro čovečanstva potrebno je da dobrih bude više nego zlih i da se ti dobri protiv zlih bore dobrom. Čovek je stvoren za dobro,a sam odabira zlo. Čovek nikada ne može biti nateran na zlo ukoliko je istinski dobar. To je moje mišljenje

Nekada davno djed je svome unuku ispričao jednu životnu istinu.

U duši svakog čovjeka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka. U duši svakoga od nas.

Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bijes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, samosažaljenje, krivicu, grijeh, srdžbu, laž, lažni ponos,...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu,i vjeru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vrijedno usmijeri u dubinu djedovih riječi, pa ga upita;

-Koji vuk na kraju pobijedi?

Djed odgovori sa smeškom na svom starom licu:

-Pobijeđuje uvijek onaj koga hraniš.

(Mudre misli)

Dve strane medalje , okreneš onu stranu kako onaj kome je pokazuješ zasluži.

''Čovek je čoveku vuk''...
Mislim da je time sve rečeno...

U principu dobro.Vremenom formirajuci karakter u okruzenju nailazi i na lose.Karakterom ili prihvata lose ili dobro.Ali u svakom slucaju Covek nije s a v r s e n o    bice.

U stanju je biti dobro i lose stvorenje. Stanje ovisi od malipuriranja.

Muskarci su lose stvorenje po prirodi a zene dobro stvorenje, radjaju djecu i sire ljubav itd.

Stvorenje je podjeljeno na dobro i lose.

Shadow ::Sta mislite jesmo li mi ljudi po definiciji dobra stvorenja ili losa?
Kako stvari stoje,mnogo je teze danas biti dobar i dobro proci u zivotu, vec treba imati ponesto zlobe u sebi da bi ziveli u blagodetima. Ovo je svet u kojem posteni ispadaju smesni, dobri ispadaju dosadni, a odani ispadaju konzervativni.

Uvek je lakse nekome napakostiti nego mu ciniti dobro, jer se cini da onim prvim skidamo obaveze sa sebe, dok se ovim drugim samo opterecujemo.

Šta vi mislite, jel covek dobro ili lose stvorenje?

nama tačnog odgovora. svako ima u sebi i loše i dobro, a zavisno od situacije loše može da nadvlada dobro. retki su ljudi koji nemaju ništa lošeg u sebi. verovatno ih ni nema među nama "normalnima". 


jedino ova dečica koja imaju Daunov sindrom. deca Sunca. za njih verujem da nemaju ništa loše u sebi. 

Čovjek je loše stvorenje sa elementima dobrog.

Sagacity ::''Čovek je čoveku  vuk''...
Mislim da je time sve rečeno...

Ne bih ja ovde više dodavala. 

Lilith ::

Sagacity ::''Čovek je čoveku  vuk''...
Mislim da je time sve rečeno...

Ne bih ja ovde više dodavala. 

nije istina. 

nikom nisam bio vuk. uvek sam jagnje dok me ne čačkaš.
onda ne da sam vuk već sam tigar.
i to sibirski. 

Ja sam vuk, tj vučica...  Ima razlike