Sportski Ribolov

SPORTSKI RIBOLOV

Dubinski ribolov

Koristimo ga u lovu na dubinske ribe: šarana, soma,deveriku,mrenu,smuđa i druge vrste ribe .

Može se odvijati i na tekućim i na mirnim vodama, korišćenjem
pribora od udice, kanapa i štapa, sa čekrkom ili bez njega, s opterećenjem
od olova (manjeg ili većeg) montiranog na kraju, ili blizu kraja konca. Ugriz
ribe registruje se trzajem konca (ako ga držite u ruci,) ili pomeranjem vrha štapa.
Ribolov na dnu spada u stacionarnu vrstu ribolova, jer se sprovodi samo na jednom mestu.

izvor:pcelica.co.rs

ŠARAN (Cyprinus carpio)





divljak - C. c. morpha regina

ribnjački, golać, unger - C. c. morpha hungaricus

Lokalni nazivi: krap, krmača, dunavski lisac

Max. dužina: do 120cm i preko 40 godina

Max. težina: preko 30 kg

Vreme mresta: od 2. maja do 15. juna



Opis i građa:


Šaran je najznačajnija riba ravničarskih reka kako sa sportskog,tako i sa gastronomskog, a i privrednog aspekta. Od svih riba najčešce se nalazi na našim
trpezama (ribnjački šaran - golać). Ribnjački šaran je selekcionisan da ima što veći prirast uz obilje hrane.
Profil index* divljaka menja se između 3,5 do 4,5, telo mu prikrivaju velike krljušti, cikloidnog tipa. Najčešće imaju 32 do 38 krljušti duž bočne linije, od gore je braon, sa strane zlatno žut, a stomak mu je svetlo žute boje.
Imaju ispred podrepnog i leđnog peraja po jednu veliku bodlju, čije su zadnje ivice nazubljene. Imaju meke zrake bez pravih bodlji. Nedostatak zuba u vilicama nadoknađuju jaki ždrelni zubi. Žaranima nedostaje masno peraje. Iako šaran sazreva već kod užine od 30 cm, on može da dostigne dužinu do 1m i težinu do 28
kg. Šaran ima četiri brka, po dva sa svake strane usta.
Profil index* ribnjačkog šarana je 2 do 2,5.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Poreklom je sa područja između Crnog mora i Kaspijskog mora i Kazahstana. Odatle je prenet u skoro sve umerene vode sveta
Bira obično kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu ređe nalazimo. Postoji i tzv. Češki šaran, koji takođe spada u ribnjačke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma
leđa. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen
u Severnu Ameriku i Australiju. Često ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac, pa ga je teško uloviti.

Razmnožavanje:


Mresti se od aprila do maja, kada izbacije od 200000 do 700000 jajašaca koja se razviju za 8 dana.

Mamci i pribor za lov:


U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakačen na udicu, brzo se predaje. Uboden na udicu, pronaći će i najmanji zapon da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držaće
se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišića (ne predaje se do poslednjeg časa). Kao svoje stanište, od koga se ređe udaljava, obično bira potopljene panjeve i stabla koja su duže vreme u vodi.
Ovakva drva su načeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Najčešce mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine Dunava. Tako se uočavaju karakteristični klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Kada se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu određuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obično
pogodno koristiti jedan do dva stapa. Riba se uglavnom kreće uz krajeve stabla. Ako ne odredimo tačan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno ćemo mnogo više kačiti i kidati najlona i udica, a drmanjem štapa šaran će se rasplašiti.

Štapovi

Za ovakav način ribolova potrebni su izuzetno snažni štapovi, jer je ribu neophodno što pre izdići od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran će se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelne "germine" su još uvek nezamenljive, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi snažne bambuse. Dugacak štap se više savija, sto je neophodno izbeći, a i pogodan je za lov iz čamca. Na mestima gde su potopljeni panjevi, voda je uglavnom vrlo jaka, pa je potrebno i teže olovo. Idealan štap je duzine 240cm, bacačke tezine 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i fibera, takode se mogu koristiti.

Najloni

Pošto se ovde ne preporučuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znači nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuče. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a povećava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je
izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, nece se prevariti. Nikako ne
stavljati predveze. Jedna udica direktno vezana (bez putila), graničnik obično
od ventil-gumice (najjednostavnija i najjeftinija varijanta) i klizajuće olovo. U zavisnosti od dubine i brzine vode, stavlja se olovo težine 70-120 grama. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje.

Mašinice

Pošto ovde popuštanja nema, većina ribolovaca steže kočnicu do kraja, jer ako šaran krene svojim putem, već je pod stablom. Mnogi ribolovci koriste stari način ribarenja na namotače. Možda ce mnogi na ovo odmahnuti glavom, ali ovakav nacin ima svoje prednosti. Mašinice koje se preporučuju za ovaj vid pecanja su Quick 330 i 440, Kardinal 57, 155 i 77, Mitchel 300, 306, 410 takođe i nezaobilazni Shakespear-ov Prezident i Ambideks. Kao što vidite, izuzetno jake mašinice velike snage, uglavnom sa pužnim prenosom.

Udice

Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepe, a riba se oslobađa. Oblik šaranske udice vec je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kačenja. Vrh običan ili kriv (papagajke), materijal čelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Međutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Isključivo Mustadove čelicne kovanice dolaze u obzir.
Najpre zbog mnogo veće snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih pa teže proseku šaranove usne. Preporučljivi brojevi u lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako
stavljate manju udicu, znaci 1/0, i riba savije štap, a vi je u kontri ne zakačite odmah, stavljate veću. Taj šaran ima usta da u njih može stati pesnica i mora se što pre izdići od dna pa je potrebna debela udica velike snage.

Prihrana

Prihranjuje se u manjim količinama sa probarenim kukuruzom. Male količine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi čekala nasu prihranu slabo bi napredovala. Kukuruz za prihranu mora biti tvrd, jer se u suprotnom
nakupi mnogo bele ribe i rakova. Na takav se kukuruz i peca. Obično se prihranjuje uzvodno 7-10 m od mesta pecanja.

Mamci

Šaran se može loviti na durboka, zelenu glistu, običnu glistu, crviće, noklu (valjak), hlebnu ružu, gnječen hleb, kukuruz (stari i mladi), školjku, rečnog puža, rovca ribicu, baren krompir, pa čak i na tvister. Najbolji mamac od svih je nokla koja se pravi na
sledeći način: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeničnog brašna zamesiti u hladnoj vodi
(po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri. Od smeše se odmah
prave nokle veličine oraha. Nokle se ubacuju u kipuću vodu i mešaju se
varjačom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuću hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoči bar jedan metar. Dobro pripremljena na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju. Školjke i puževi se pripremaju tako sto se očišćeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba
teže skida. Kuvanjem takođe postaju tvrde, ali se zbog neprijatnog mirisa
preporučuje da se to radi napolju. Od glista u obzir dolazi isključivo zelena ritska,
jer sve ostale odmah napadne bela riba. Šaran će najbolje gristi pred porast
vode, u blagom porastu i opadanju.

izvor:pcelica.co.rs

SOM (latinski naziv)




Max. dužina: i preko 2m..

Max. težina: i preko 200kg.

Vreme mresta: od maja do jula.



Opis i građa:


Najveća rečna riba kod nas, nakon morune,je som (Silurus glanis). On uopšte ne liči na svoje
rođake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu i velika usta. Ima šest
brkova od kojih su dva na gornjoj
vilici i znatno su veći nego oni u donjoj. Još se razlikuje po tome
što ima veoma kratko leđno peraje sa pet
ili manje zrakova i po nedostatku masnog peraja. Veoma dugačko
podrepno peraje siluridima služi kao glavno sredstvo
za kretanje;ono je normalno odvojeno od repnog peraja. Trbušna peraja
su mala i neupadljiva. Koža im je glatka i bez krljušti,
ali su im peraja često ojačana koštanim bodljama koje predstavljaju
izuzetno odbrambeno oružje. Sličnost između silurida
i klarida jeste odsutnost bodlje ispred leđnog peraja. Voli mirne ili
sporotekuce muljevite vode i tu se i najradije zadržava.
Svaštojed je a glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi,
sisari, a lovi i ptice koje se nadu na vodi ili u vodi gde živi.
Zabeleženo je mnogo slučajeva da je lovio patke i guske.
Lovi uglavnom noću, ali i danju ne propušta zgodnu priliku da nesto
pojede ako naleti.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Veoma česta veličina soma u našim vodama je jedan metar i težina 10 kilograma, a love se i nešto veci primerci.
Zabeleženo je da je u Odri ulovljen som dugačak 5 metara a težak 400 kilograma. Kod nas je zabeležen slučaj da
je u Dunavu kod Apatina 1958. godine ulovljen som težak 208 kilograma na stari alaski nacin.

Razmnožavanje:


Mresti se u maju i junu, ali najcešće sredinom maja i početkom
juna, mada može da se desi da se
mresti čak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova,
kao što je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka prethodno
napravi gnezdo veličine 1x1 metar i visine oko 75 cm
i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru a ženka ostaje i čuva je dok se
mali ne izlegu. Gnezdo napravi od
drakusine ili nekog drugog sitnog materijala i tu položi od 16 000 do
17 000 jaja a po nekima od 11 000 do 48 000 komada
ikre u zavisnosti od veličine ženke. Ikra je lepljiva i lepi se za
materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je
ženka u mogućnosti da ih čuva dok se ne izlegu. Rastu brzo i već prve
godine dostignu dužinu od 20cm. Somovi imaju manje
reproduktivne sposobnosti nego druge ribe, pa zbog toga preuzimaju
veoma opsežne mere roditeljske brige kako bi smanjili smrtnost
u početnoj fazi rasta.

Mamci i pribor za lov:


Som se može loviti na mnogo načina, i raznim udičarskim alatima. Sportski ribolovci ga mogu loviti samo sa udicama.
Među udičarske alate spada i bućka. To je vrlo interesantan i atraktivan način lova na soma. Najbolja sezona za lov soma je
juli i avgust, a ribari kažu da počinje da jede kad cveta jorgovan. Kao mamac se može koristiti takoreći sve, a love
ga čak i na komad sapuna. Najčešći je mamac crna glista, pijavica, durbak, rovac, riba ili parce, žaba, a ribari
kažu da je od svega najbolji manić. Kažu: koliko imaš manica, toliko ceš somova
uloviti. Znamo da je manić riba koja se može uloviti samo u zimskim mesecima, a som se zimi baš ne lovi, pa ga
ribari čuvaju u barkama ili na drugi način dok ne počne sezona lova na soma. Kada se lovi bućkom upotrebljava se uglavnom
rovac mada može da se upotrebi i nešto drugo.

Izgled bućke

To je, ustvari, jedno parče drveta obrađeno tako da sa jednog kraja
ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno
pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku
potkovice. Ovom "potkovicom" se udara o
vodu i stvara se specifičan zvuk koji izaziva soma i pokreće ga u
akciju. Sastavni deo bućke je još i parče kanapa koje
sa jedne strane ima omču gde se vezuje dugački kanap, a sa druge
strane se vezuje veća udica i jača, iznad koje se pravi
crvena kićanka. Na kanap iznad kićanke se naniže dvadestetak komada
olova veličine i oblika spljoštenog klikera,
a na udicu komad sunđera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi,
ovaj deo bućke se vezuje omčom na jedan dugačak i jak kanap
za čiji drugi kraj se veže veća prazna plastična kanta. Ovo se radi
zbog toga ako se ulovi neki veći som koji ne može da se
zadrži.

U novije doba varalicom

Som se uspešno moze loviti i varalicom. Za lov soma varalicom mora se upotrbljavati jak pribor i dobre varalice. Kod
nas na jezeru Ada-ciganlija na Savi je ulovljeno dosta somova na taj način. Som se uspešno može loviti varalicom i na tekućim
vodama. Što se tiče naseljenosti soma u Dunavu njegova brojnost je zadovoljavajuća.

Svaku ribu pa i soma možete uloviti tamo gde mu se najmanje nadate i kada se najmanje nadate. Pravila ne postoje, pa je zato
nezahvalno bilo koga upućivati na određene terene. Osnovno je znati da određena vrsta živi u nekim vodama i gde se
najradije zadržava, a ostalo je sreća i upornost. Mnogo pomaže znanje i iskustvo, ali sreća je sreća.


izvor:pcelica.co.rs

DEVERIKA (Abramis brama)




Lokalni nazivi: ploščić

Max. dužina: do 75 cm.

Max. težina: do 6 kg.

Vreme mresta: od meseca - do meseca.



Opis i građa:


Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici Klena (Leuciscinae).
Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bočno spljošteno.
Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, leđa dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže,
odvajajući srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima. Usta, sa
predviličnim i viličnim kostima, vrlo su mekana. ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom
škržnom luku. Posebna karakteristika Deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31(po ruskim izvorima 24-33)
žbicom. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnoke deverike Abramis sapa (Pallas,
1811) sa 41-48 žbica špicara (Abramis ballerus) sa 39-46 žbica,nosare(Vimba vimba) 20-25 žbica, i krupatice(Blicca bjoerkna) sa 22-26 žbica. Deverika može
narasti do 75 cm dužine i do 6kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su prosečni
primerci deverike u ulovu od 30-40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Najčešće stanište Deverike su reke, ali se sreće i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i
dovoljno kiseonika. Kao i većina ostalih ciprinida i Deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast.
Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta, i na
područjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreću
čista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu
naći i ostale "bele ribe", kao jaz,bodarka i dr.
Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine, koje određuje temperaturu vode, i od
doba dana, koje određuje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u
slučaju da pronađu područje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi,
dubine u lukama ispod šlepova isl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleća i
zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom neophodnom za
dozrevanje polnih žlezda i pripremu za font mrest. Mlade jedinke se hrane
sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.) Jelovnik starijih
je slilčan, samo što jedu vrste većih dimenzija. U bogato zatravljenim područjima,
deverike će "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja račića i
larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleća deverika se hrani preko celog dana, iako
najintenzivnije ujutru i predveče. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na
jutarnji i večernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahlađenjem, prelazi se ponovo na
režim sličan onom u proleće do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom
jata deverika borave i na muljevitim, i na peskovitim pa čak i kamenitim terenima. Ujutro
i, u manjoj meri, predveče u leto, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, radi
ishrane, a najveći deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima
matice. Letenje noći provode u plićoj vodi. Brzina rasta deverike je vrlo promenljiva i
zavisi od odlika staništa, pre svega količine dostupne hrane u njemu.

Razmnožavanje:


Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode između 10 i 14µC.
U plitkoj vodi (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, deverike se mreste u
društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuci ikru na vodenu
vegetaciju. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, između 6 i 9 sati, na mestima
zaštićenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike stiču
već u trećoj godini života (mužjaci), a najkasnije do pete godine(ženke).
ženka u zavisnosti od uzrasta tj. veličine, položi od 100 000 do 580 000 komada
ikre. Deverika kod nas, kako je već pomenuto, spada u tzv. "belu ribu" i računa
se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zaštićena minimalnom dužinom
izlova od 20 cm.

Mamci i pribor za lov:


Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponuđeni mamac.
Pred kišu i oluju silazi na dno i
traži rupe u kojima će se sakriti ili čak zavući u podlogu. Ne dira udicu pri
severnom i severnoistočnom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U
toplim danima aktivnija je po oblačnom vremenu nego po sunčanom. Deverika ne uzima odmah
mamac, već ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog
vremena, kad reši da počne da guta, kreće na stranu. Lov na deveriku jednako je ispešan
od ranog proleća do kasne jeseni. Najbolji period je od početka jula do kraja septembra. Tada
dobro opremljeni, sa finim priborom, ceo dan možete imati dobar ulov. Sa osetljivim, dobro nameštenim plovkom
i hranom lako možete namamiti viš deverika odjednom. Postoje dva uslova za usešan lov: šsto
finiji i osetljiviji pribor i dobro pripljemeno mesto.
Dubinski lov preporučuje se samo iskosnim ribolovcima sa dobrim refleksima, koji ne koriste čamac,
te su primorani da love sa obale, na razdaljini 25 do 30 metara. Sa ove daljine treba da se koristi isključivo
jako tanak najlon i jedan jedini štap.
Ako lovite iz čamca on treba da bude postavljen u delu reke sa sporim tokom, 5 do 8 m iznad mesta gde želite da ubacite udicu.
Budite leđima okrenutim prema vetru, tako da plovak nemogu da pomere ni vetar ni tok vode.
Štap na lov na deverike bi trebao da bude što je moguće osetljiviji, tanak i savitljiv. U proleće kada deverike odlaze
u plitke vode koristite štapove od bambusa, dužine 2,80 do 3 m. U drugim periodima kada riba nastanjuje
dublje vode koristite štap duži od 3 m, jer što je štap kraći to je teže njim upravljati.
Ako je težina deverike od 15 do 30 dkg koristite najlon 0,20. Plovak neka bude što manji, struk što uži
a gornji deo što tanji. Udica od 10 do 14.
Ako je težina deverike od 10 do 15 dkg koristite najlon od 0,12 do 0,15, udicu 12,16 i još lakši i uži plovak.
Sa ovakvim priborom lako možete uloviti i bodorku i kečigu.
izvor:pcelica.co.rs

MRENA (Barbus barbus)




Max. dužina 1m.

Max. težina: 9 kg.

Vreme mresta: od maja do juna

Opis i građa:

Telo joj je vretenastog oblika sa naglašenim i jakim perajima. Leđa su joj sivomaslinasta, a prema stomaku je srebrnasta prekrivena gustom sitnom krljušti. Usta su joj mesnata i žilava ukrašena sa dva para malih brkova. Raste do težine od 10 kilograma mada se takvi primerci nisu videli već duže vreme. Najčešće se viđaju primerci od 500 grama do jednog kilograma, a primerci od 5 kilograma se smatraju kapitalnim ulovima. životni vek mrene je 9 godina.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Mrena je zasigurno jedna od najznačajnijih riba naših voda i njen lov nam pruža veliki izazov i zadovoljstvo. Može se loviti preko cele godine dok je s jeseni udarni termin. Najviše se zadržava u srednjem toku reke, na peskovitom i šljunkovitom dnu. Zimi se okupljaju u jata i miruju na dnu u dubljim i mirnijim delovima reke. Leti ih nalazimo u bržim i plićim delovima reke na prelivima u samim brzacima i na mestima gde po dnu ima krupnijeg kamenja i manjih stena koje omogućavaju brže strujanje vode. Početak dobrog lova mrene počinje već u proleće kada je više hrane u vodi i mrena je aktivnija nego zimi. Uzima hleb, gliste, crviće, rovce, kukuruz i dud (ređe) a neretko i sitnu ribu. Ne smemo da zaboravimo da je mrena oprezna i pametna riba. U ponudi mamaca prilično je izbirljiva. Ugleda li nas - pobeći će. Učini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaće iz našeg vidokruga. Mrena se može pecati na više načina: na plovak, varalicu, kotrljanje i na zastavicu.

Razmnožavanje:

Mresti se kao i klen, od kraja aprila do kraja juna i u to vreme ona slabije uzima ponuđenu hranu jer se hrani larvama koje joj donosi voda ili ih sama traži ispod kamenja. Izleže 3000-8000 jajašaca krupne narandžaste ikre, koja se razviju u 14 dana. Mleč mužjaka je crvenkasta. Polno je zrela sa 4 godine kad je duga 30-40cm. Za razvoj ikre potrebna je temperatura 10-12ºC. Mlađ se izvali za dve nedelje, brzo raste i za 4 meseca dostigne veličinu krupnije krkuše. Ikra mrene je otrovna i izaziva kolerične napade (povraćanje, proliv), pa ih ne treba jesti. Poznati ihtiolog Blih, pak, potpuno negira otrovnost te ikre. Useljenu ikru mrene mnogi ribolovci, nakon nekoliko dana, koriste za primamljivanje i lov skobalja.

Mamci i pribor za lov:

Lov mrene na plovak se ne razlikuje mnogo od lova ostale ribe na plovak, osim što se mamac vodi po dnu da skakuće ili tik iznad samog dna. Prilikom vođenja plovka najlon treba da je stalno zategnut kako bi lakše kontrirali i usmeravali plovak. Dok vodimo plovak treba povlačiti nazad kako bi se mamac dizao i skakutao po dnu što mrenu može primamiti smešom od nakvašenog bajatog hleba, sa crvićima, glistama i kukuruzom. Za ovaj način pecanja, štap treba da je tanak i osetljiv i ne kraći od 3 metra. Pošto se govori o izuzetnom lovcu mreni,; najlon može biti debljine do 0,30mm, a udice kovanice od broja 6 do broja 10.

Prilikom pecanja na dubinku pribor treba da je jači i teži. Na kraju najlona stavlja se veće olovo kako voda ne bi mogla da ga pomeri. Na 25-30cm postavlja se jedna udica, a na 15-20cm od nje i druga. Od štapova najbolji su dvodelni, a najlon debljine do 0,40mm, jer se često umesto mrene zakači i poneki som. Udice bi trebalo da su veće i jednokrake ali mogu i manje trokrake. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u njega ubrizgati jod, kojeg rovac u vodi ispušta i privlači mrenu i druge ribe: (klena, soma).

Lov mrene na varalicu je posebno zadovoljstvo.Varalicu ne vodimo na klasičan način već moramo da je plasiramo po samom dnu. To ćemo postići pomoću klizećeg olova. Klizeće olovo stavljamo na osnovni najlon. Iza njega vezujemo vrtilicu, a iza toga na 25-35cm varalicu. Prilikom zabacivanja, varalicu zabacujemo poprečno u odnosu na vodeni tok. Uz stalno zategnut najlon puštamo da je nosi vodena struja. Kada varalica dospe nizvodno od nas, držimo je u mestu i po nekoliko sekundi, a zatim vrhom štapa povlačimo ka sebi. Povlačenje treba da je sporo. Od varalica najefikasniji su vobleri od 2-5 cm. Nisu loše ni male cikade i kašikare dok su se leptiri pokazali najlošije. Za lov varalicom štap treba da je dug, osetljiv i lagan a najlon debljine do 0,25mm.

Za ovaj ribolov treba da na dubinku montiramo okruglo olovo i karabinjerom pričvrstimo udičnjak da ne bi dolazilo do usukavanja najlona. Pri pecanju postupak je sledeći: zabacite sistem uzvodno i kad olovo zastane laganim zatezanjem najlona pokrenite sistem sve dok ga vodena struja ne odnese skroz nizvodno. Tako ponavljati više puta sve dok se na pretraži ceo teren. Pošto se štap svo vreme drži u ruci i prati kretanje najlona lako se uočava zatezanja kad riba zagrize i tada se kontrira.

Za lov na zastavicu potreban je nešto duži lagani štap stim da se mašinica montira na sam kraj štapa. Na kraju najlona veže se malo okruglo olovo težine od 1,5-4 grama, što zavisi od brzine i dubine vode. Na 10-30 cm od olova vežu se dve udice a iznad udica veže se zastavica, odnosno komadić drečavo obojenog vunenog konca. Zastavica ima funkciju da pokazuje smer i dubinu kretanja mamca. Sistem se vodi kao i kod kotrljanja. Mrena je izuzetan borac na udici zbog čega je ribolovci i vole. Uhvaćena na udici očajnički se trudi da se oslobodi koristeći svu svoju snagu, bodući glavom po dnu uz energične trzaje. Kad se zakači teško se otkačinje, jer su joj usta mesnata. Meso joj je ukusno i veoma je rado viđena riba na trpezi.

izvor:pcelica.co.rs

SMUĐ (Stizostedion lucioperca)





Lokalni nazivi: šiljev

Max. dužina: 1,3 m.

Max. težina: 15 kg.

Vreme mresta: u proleće odmah posle otapanja leda

Navike, stanište, rasprostranjenost

U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste.

Opis i građa:

Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti.

Razmnožavanje:

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se zagade vode, smuđevi stradaju među prvima.Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko Žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni supstrat je najčešĆe šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu.

Mamci i pribor za lov:

Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve "pršti" od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u plićake. Lovi se na mestu ili u pokretu. Za njega je važno da u vodi bude dovoljno hrane - manjih riba. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo. Ako otkrijemo u kom je sloju vode, lako je odabrati metod pecanja - plovak ili dubinski. Ako ga lovimo dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva bočna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba, ali sitniji primerci rado zagrizu i glistu. Na mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Plovak je manji i lakši nego za štuku, tj. toliko lak da ga keder ne potopi. Preporučuje se da glavni najlon bude plivajući (ako tone, namazati ga parafinom), kako se ne bi mrsio sa najlonom ispod plovka dok keder šeta amo-tamo. Debljina glavnog najlona treba da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer smuđ ne voli debeo najlon. Smuđ nije žestok borac, pa je mogućnost kidanja mala. Za velike dubine se preporučuje šetajući plovak. Smuđ se uspešno lovi i na varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim repom i crvenom glavom. Uspešno se lovi na veliki vobler, povlačenjem iz čamca. Dobri rezultati se postižu i montažom prave ribice kao varalice. Smuđ ponekad dobro grize i na parče ribe (deo do repa), mada je teško utvrditi koje je to vreme. Zato nije na odmet da se jedan štap namamči komadom ribe. Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba, repić od raka.

izvor:pcelica.co.rs

RIBOLOV NA PLOVAK

Sprovodimo ga u lovi na sve riblje vrste a isto tako i
na tekućim i na mirnim vodama. Indikator trzaja i regulator dubine vrši plovak
(od plute, pera, plastičnog štapića i dr.) koji svojim pokretima signalizira
ugriz ribe. Iskusni ribolovci po pokretu plovka mogu da procene koja riba ugriza mamac.
Inače ovaj pribor za ribolov se takodje sastoji od udice, konca i štapa, ali ima i
plovak dok mu je olovo manje težine. Takođe može da sadrži čekrk
ali i ne mora. Ovo je uglavnom stacionarni način ribolova ali se ribolovci mogu i
kretati uz ili niz vodu u potrazi za ribom.


izvor:pcelica.co.rs

Vrste slatkovodnih riba sa Balkana

izvor:pcelica.co.rs


Vrsta Latinski naziv Lokani nazivi Vrsta Latinski naziv Lokani nazivi

Amur beli	(Ctenopharyngodon idella)	kinez
Balavac	(Acerina cernua)	okun, paplajz, smrad
Balavac prugasti	(Acerina schraetser)	šrac, smkež, admiral, general
Bandar	(Perca fluviatillis)	buljež, grgeč, okan, kokelj, kostrež, ostriž
Bas	(Miscropterus salmonides)	pastrmski grgeč
Belica	(Leucaspius delineatus)	najlonka, kosalj, belka
Bodorka	(Ruthilus rutilus carpathorosicus)	žutooka, zlatooka, platika, grunec, siruna
Plotica	(Rutilus pigus virgo)	plotnica, crvenpera belica
Brkica	(Noemacheilus barbatulus)	sliz
Bolen	(Aspius aspius)	balin, belun, bajin
Bucov	(Chalcalburnus chalcoides)	pegunca
Crvenperka	(Scardinius erythrophthalmus eryth.)	krasnoperka, crvenooka
Deverika	(Abramis brama)	ploščić
Deverika crnooka	(Abramis sapa)
Špicer	(Abramis ballerus)	kesega, kosalj
Čikov	(Misgurnus fossilis)
Jegulja	(Anguilla anguilla)
Jaz	(Leuciscus idus)	brotfiš, jez, pečenica, bratfiš
Klen	(Leuciscus cephalus)
Klenić	(Leuciscus leuciscus)	brzak
Karas	(Carassius carassius)	karaš, karas zlatni
Karas srebrni	(Carassius auratus gibelio)	melez, srebrni karas, babuška, pastak, korov
Kečiga dugonosa	(Acipenser ruthenus)	nosvica
Kečiga kratkonosa	(Acipenser nudiventris)	sip
Keder	(Alburnus alburnus)	uklija, beovica, kaugler, belka, klija, zelenika, zekica, klejica, šnajder
Krupatica	(Blicca bjorkna)	kesega, blika, androga
Krkuša	(Gobio gobio)	govedarka, brkulja, mrenče, položarka, grungl, pištavac, grundlić
Linjak	(Tinca tinca)
Lipljen	(Thymallus thymallus)	lipljan, lipanj, lipan
Nosara	(Vimba vimba)	buborak, kljunara , šljivar, plavonos, ogrica, popadnik, gubičasta deverika, ugrica
Manić	(Lota lota)	žabar, derača, menjka, menka
Mladica	(Hucho hucho)	drinska lepotica, dunavski kolos
Moruna	(Huso huso)	beluga
Mrena	(Barbus barbus)
Mrena potočna	(Barbus meridionalis)	sapača
Pastrmka potočna	(Salmo truta morpha fario)
Pastrmka jezerska	(Salmo truta morpha lacustris)
Pastrmka ohridska	(Salmo letnica)	letnica, struška pastrmka, ohridska belavica
Pastrmka glavatica	(Salmo marmoratus Cuvier)
Pastrmka kalifornijska	(Parasalmo gairdneri)	ružičasta pastrmka
Mekousna	(Salmothymus obtusirostris)	jadranski losos
Zlatovčica potočna	(Salvelinus fontinalis)	kanadska pastrmka
Zlatovčica jezerska	(Salvelinus alpinus)
Peš	(Cottus gobio)	popin pampur
Pijor	(Phoxinus phoxinus)	gagica, pisanec, zelenak, pižor
Pucavac	(Rhodeus sericeus amarus)	gorčak, gaovica, kućahal, platičica, banatski keder, plavojka, plavica, plavac
Sabljarka	(Pelecus cultratus)	garda
Skobalj	(Chondrostoma nasus)	podust, štupser, rijac, tintaš
Smuđ	(Stizostedion lucioperca)	šiljev
Smuđ kamenjar	(Stizostedion volgensis)	kamenjar
Som	(Silurus glanis)	brka
Svetlica	(Telestes agassizii)
Sunčanica	(Lepomis gibbosus)	sunčani karas, žutajac, japek, japić, japanac
Šaran	(Cyprinus carpio)	krap, krmača, dunavski lisac
Štuka	(Esox lucius)
Terpan	(Amiurus nebulosus)	američki somić, cvergl, kućin, manjov, bodonja, glavonja, rogan
Tolstolobik beli	(Hypophthalmichthus molitrix)	bik, bika, buša
Tolstolobik sivi	(Hypophthalmichthus nobilis)	bik, bika, buša
Umbra	(Umbra krameri)	crnka, rapa, mrguda
Vijun	(Cobitis taenia)	badelj, nežica, štipalka
Vretenar veliki	(Zingel zingel)	fratar, čop
Vretenar mali	(Zingel streber)	mali fratar, žuti čop

RIBOLOV NA LEBEĆE

Upotrebljava se u lovu na neke vrste (klen,bolen bela riba) i pri tom se koristi samo udica,
konac i štap sa čekrkom ili bez njega. Ugriz ribe se registruje pokretom i
trzajem konca. Ova vrsta ribolova se upražnjava uglavnom na brzim mrenskim vodama
i spada u pokretni način ribolova, jer ribolovac "traži" ribu.

izvor:pcelica.co.rs

KLEN (Leuciscus cephalus)





Max. dužina: do 70 cm

Max. težina: do 6 kg

Vreme mresta: između aprila i juna

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Klen ima izvarednu sposobnost prilagođavanja raznim sredinama, kako po pitanju
razmnožavanja tako i u odabiru staništa. Zna odoleti i preživeti i tamo gde su
mnoge vrste uznazadovale. Klen je riba čistih voda i srednje brzih tokova, uglavnom
je u srednjim i nižim delovima vodenih tokova, u dubokim virovima ili na
prelazima iz vira u vir. Može živeti i u kanalima, jezerima, peščarama,
pod uslovom da sve te vode komuniciraju sa nekom riekom. Spada u ciprinidne odnosno šaranske
vrste riba.
Naseljava skoro ceo evropski kontinent osim skandinavskog područja, možemo
ga naći čak i u Baltičkom moru što nam govori da je izuzetno prilagodljiva
vrsta. Ipak klen najrađe naseljava tekuće vode sa tvrdom kamenitom
podlogom.

Opis i građa:


Boja tela mu je od mrkozelene preko sive do potpuno crne, bokovi su mu
srebrnasti a trbuh beo dok stariji pimerci dobijaju vremenom
narandžastocrvenu boju. Telo mu je izduženo i snažno, vretenasta oblika,
prilagođeno plivanju i u pojaĨanim vodenim strujama, sa krupnom glavom i
većim ustima kojima usisava hranu. Repna peraja su široka i nazubljena, a trbušna
su okomito postavljena nad leđna peraja. Zbog tamnog leđnog i repnog peraja, klen
se prepoznaje i na velikim udaljenostima. U našim vodama retko naraste preko 4kg.

Razmnožavanje:


Mresti se u maju i junu, ženka polaze od 50-200000 jajašca na
šljunkovite i biljem obrasle plićake.Inkubacija traje nedelju dana, a rast mlađi
je dosta brz. Kao mlađ živi u jatima i hrani se planktonima i vodenim biljem, kasnije
mu se jelovnik proširuje čak i na voće koje se nalazi u priobalnom pojasu, ali u
osnovne prehrambene navike mu takođe spadaju i: mekušci, rakovi, mlađ, punoglavci,
razne larve, kopneni i vodeni insekti, biljni i organski otpaci, mahovina, alge... Sezona
parenja im je u proleće, kada temperatura vode dostigne 15ºC, u plitkim zonama,
bogatim kiseonikom, tada mužjaci dobijaju pege po telu tj. prekriven je svadbenim
tačkama, a peraje im postaje crveno.

Mamci i pribor za lov:


Klen se lovi na više
načina: dubinski, varaličarenjem, na plovak i na "pec". Dubinski metod lova se
primenjuje za vreme većih voda, naročito u proleće i u kasnu jesen. Ostali metodi su
uspešni u letnjem delu sezone. Naročito je zanimljiv lov na "pec", koji je
specifičan za manje reke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je
imati vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom
prečnika 0,18-0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje veličine oko broja12.
Najušpesniji mamac je skakavac. Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi računa da
mamac što laganije padne na površinu vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o
površinu vode izaziva klena da zagrize čak i kad nije gladan. Ako ne zagrize posle
nekoliko sekundi od zabacivanja, ceo se postupak ponavlja. Duže čekanje nema smisla.
Iako kod zabacivanja ne mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mestu za
ribolov treba prići što tiše, bez naglih pokreta, naročito ako su klenovi na
površini vode. Kada se zauzme dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se sačeka, i
kada se uveri da su klenovi ostali tu, počinje lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred
uočenog klena. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi,
vec ga povlačenjem najlona sprečiti u tome. U jurnjavi i otimanju za plen koje tada
nastane udicu obično proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre
kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da
bude kratko i dovoljno energično da bi se udica sigurno zabola. Zakačenom klenu ne treba
dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u većini slučajeva, on uspešno
oslobađa udice pre nego što ga izvučemo na obalu. Klenovi koji se love na taj način su
teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko ređi i oprezniji,
ali se i oni ponekad ulove.

izvor:pcelica.co.rs

BOLEN (Aspius aspius)





Lokalni nazivi: balin, belun, bajin

Max. dužina: do 120 cm.

Max. težina: do 12 kg.

Vreme mresta: od aprila do kraja maja.



Opis i građa:


U našim uslovima naraste do 80cm. i dostiže maksimalnu tezinu do 8kg.
Donja vilica mu je isturena ispred gornje i na njenom vrhu ima jedno ispupčenje,
koje kada su usta zatvorena ulazi u odgovarajuće
udubljenje u gornjem delu usta. Zbog nedostatka zuba usta su mu duboko usađena,
te pripada gutačima koji svoju lovinu prihvataju zubolikim izraštajima na
škrgama i prosleduju je ka hrapavom ždrelu. Kod primeraka težine do 2kg
telo je izduženo, naoružano vrlo jakim perjanim sistemom koji se zavrsava
veoma mocnim repom. Krupniji primerci blago su pogrbljeni od glave do lednog peraja,
sa spuštenim trbuhom. Boja leđa kod bolena je tamno zelena, bokovi su
srebrnasto-plavkastog sjaja dok je trbuh bele boje. Analno i trbušno peraje
su crvenkasti. Uzduž bočne linije ima 64 do 76 komada sitnijih krljušti.

Navike, stanište, rasprostranjenost:


Pripada rodu Aspius iz familije Cyprinidae, iako je grabljivica. Kod nas ga gotovo svi brkaju sa bucovom od koga se razlikuje u dve osnovne stvari: bolen
može narasti preko 1kg, i hrani se sitnom ribom, što kod bucova
nije slučaj. Njegova osobina da se hrani sitnom ribom, čini ga jedinstvenim
među ciprinidama. Ipak dok su mladi, boleni se hrane račićima, larvama riba,
faunom dna i insektima koji padaju u vodu. Predstavlja riblju vrstu veoma zanimljivu za sportski ribolov.
Rasprostranjen je po celoj Evropi osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske.
U Skandinaviji živi samo na jugu, dok Finske reke posecuje samo na zapadu.
Obitava u svim većim kanalskim sistemima, rekama i jezerima. Veći deo dana provodi u mirnoj vodi.
Na prelive prirodne ili veštačke, stubove mostova i ušća voda, dolazi uveče
i rano ujutro da bi se hranio. Što su primerci veći jata su manja, tako da nije nikakvo
čudo videti kapitalnog bolena da lovi sam. Meso mu nije na ceni, puno je kostiju i
bljutavog je ukusa. U kombinaciji sa drugom ribom obavezan je sastojak riblje čorbe.
Ribolovci ga love zbog njegove borbenosti i uživanja koje ta riba pruža.

Razmnožavanje:


Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godini života
(veličina preko 30cm). Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja (ev. poč) juna,
ženka polaže od 58000 do 480000 jaja, koja se lepe za peskovito dno. Razvoj jaja traje od 14-21 dan.


Mamci i pribor za lov:


Za uspešan lov je dobro imati štap akcije "A" ili "B", težine
bacanja 20-40 grama ili 30-60 grama ako se očekuju krupniji primerci. Štap treba da ima dobre bacačke
mogućnosti jer se u lovu na bolena mora daleko zabacivati, čak i do 50m. Debljina
najlona ne bi trebalo da prelazi 0,30mm. Najbolje su marke elastičnih, srednje mekih najlona.
Neistegljivi i kruti najloni nisu pogodni jer se lako i brzo upredu. Mašinica treba da
ima velik prenos (da bude brža) od 1:5 i veći. Poželjan kapacitet špulne
je najmanje 100m najlona 0,40mm. Kočnica treba da bude tačno podešena u zavisnosti
od debljine i jačine najlona. Vestacke mušice koje se koriste su na udicama veličina
1-10, obično su ručni rad i spadaju u kategoriju fantastičnih mušica što
znači da nisu pravljene po uzoru na nekog insekta iz prirode. Kod pravljenja sistema za lov,
dobro je kombinovati mušice svetle i tamne boje, zatim manje sa većim... Sisteme sa
mušicama treba zabacivati nizvodno, odnosno poprečno na tok vode i brzo ih povlačiti
sa visoko podignutim vrhom štapa. Najbolja mesta za ovakav lov koja su i ujedno omiljena
mesta na kojima bolen boravi i lovi su prelivi, kamene regulacije (neperi, šporovi) i
peščane plaže. Najbolje doba dana za lov su pozno jutro i rano popodne, a najbolji uslovi za
ribolov su razdoblja kad vodostaj Dunava stagnira ili kad je u manjem porastu. Na opisani način se
bolen lovi od marta do kraja novembra. Ne treba dozvoliti da udarci krupnih bolena
budu iznenadjenje. Kočnica mašinice treba da bude popuštena jer je udarac bolena
"surov", a osim toga krupan primerak na udici je izuzetan borac. Svaka greška pri
zamaranju takvih primeraka se kažnjava gubitkom ribe jer su udice relativno sitne pa su za
zamaranje potrebni strpljenje i puna kontrola situacije u svakom trenutku.
izvor:pcelica.co.rs

VARALIČARENJE

Ovaj način ribolova se smatra najizrazitijim i pravim sportskim načinom ribolova.
Umesto mamca, koji može poslužiti za ishranu, ovde se koristi drveni, metalni ili
plastični mamac, koji imitira živu ribicu, žabu, raka, leptira ili pijavicu.
Riba, naročito grabljivica, zainteresovana pokretima mamca, jer se on neprekidno
provlači kroz vodu, napada ga i kači se za gole udice, kojima je mamac snabdeven.
Ovde se koristi veštački mamac, sa ili bez olovnog otežanja, konac i štap
sa čekrkom.
Riba se "traži" na onim mestma gde se pretpostavlja da joj je zaklon. to je
veoma dinamičan nač ribolovai pravi aktivni odmor za radnog čoveka. jer se
dnevno uz ribolov varalicom, može prepešačiti nekoliko desetina
kilometara. Koristi se i na tekućim i na mirnim vodama tokom cele godine.


izvor:pcelica.co.rs

MUŠIČARENJE

Najatraktivniji ribolov salmonida je ribolov na veštačku mušicu.
Pribor mora biti besprekoran, a znanje i spretnost ribolovca na visini, jer je ovo vrhunski
način ribolova i ispit za svakog ribolovca. Za ovu vrstu ribolova se koristi specijalni
štap, konac nejednake debljine i veštačke mušice. koje se ili
fabrički izrađuju ili ih ribolovci sami prave (daleko efikasniji način).
Tehnika zabacivanje je prava umetnost i vešti ribolovci mogu zabacivati mušicu
čak i do 50m daljine. U ribolovu se koriste mokre i suve mušice kao i
ličinke-nimfe.

izvor:pcelica.co.rs

POMOĆNI PRIBOR

Za nesmetano sprovođenje sportskog ribolova neophodan je i ostali pribor, koji se
koristi u ovom ribolovu. Tu su razne vrste prihvatača za ulovljene ribe, (sak, meredov)
kuka za prihvat ribe, pribor za držanje ulovljene ribe i mamaca i dr.
Danas se ne može zamisliti ribolov na našim većim rekama bez plovnog objekta -
čamca. Najpodesniji su čamci od plastike, koji su laki i mogu se prevoziti na motornom
vozilu. Pogodna mesta za ribolov su uglavnom tamo gde je pristup sa obale nemoguć pa su
čamci od presudnog značaja za uspeh samog ribolova. Pored čamca preporučuje se
i mali vanbrodski motor koji će ribolovcu umnogome olakšati dolazak na mesto ribolova

Pomoćni pribor u sportskom ribolovu


Meredov...
Kuka...
Čerenac...
Prihrana...
Čuvarka ili nizalo...
Cvak...
Sanduci za pribor -
mamce...
Odeća, obuća...
Čamac...
Motor za Čamac ili veslo

izvor:pcelica.co.rs

Prolećno zagrevanje

Za poštene varaličare većina riba grabljivica u prolećnom periodu je u zabrani.
Jedina disciplina koju varaličari mogu upražnjavati u rano proleće je lov bucova. Prolećno varaličarenje ove ribe se znatno razlikuje po načinu i tehnici ribolova od uobičajenog u letnjem ili jesenjem periodu.

Naime, prolećno varaličarenje koje se najčešće odvija po visokom vodostaju i mutnoj vodi, varaličarima uglavnom služi kao zagrevanje predpravu sezonu. U zavisnosti od prave temperature vode, period mresta bucova obično počinje polovinom aprila i traje do polovine maja, ali ova riba nije označena kao plemenita pa njen izlov nije ograničen ili zabranjen. U periodu koji predhodi mrestu gotovo i nema karakterističnograuba bucova na površini vode, ili se samo ponegde može uočiti bežanje sitne ribe. To je najbolji znak da se u tom periodu bucov hrani u srednjem sloju vode, ili čak pri dnu. Najefikasniji sistem u tom periodu je onaj sa otežanjem poput tirolskog drvceta, težeg pilkera ili izduženog olova sa trokrakom udicom u zadnjem delu. Sistem se kompletira sa po jednim do dva strimera, na predvezima iznad otežanja. Potopljeni objekti, platforme i plovila na vodi, obično su mesta na kojima su jata bucova skoncentrisana. Dešava se da se na nekom mestu love samo sitni primerci i bez obzira koliko ribolovac bio uporan, teško je isprovocirati krupne bucove, pa jedino preostaje promena lokacije.

Ponekad je nedelotvorno pecati sa obale pa u tom slučaju treba pokušati iz čamca. Kada se „nagazi“ jato često se dešava da se na sistem ulove podva, čak i tri primerka, u zavisnosti koliko je strimera navezano na sistem. Ovaj period godine retko nagrađuje ribolovce krupnijim primercima i retko se love komadi teži od kilograma. Umesto toga može se uloviti veći broj manjih primeraka, što ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i ribu u džakovima odnositi kući.

izvor:danubius

Bela riba u proleće

U prolećnom periodu, kada je voda još uvek hladna, a bela riba više skoncentrisana na mrest, potrebno je izbegavati grub pribor, jer tada riba uzima mamac
ispitivački. Tanki monofili dijametra 0,16mm, tanke manje udice i lagani plovci do dva grama težine pravi su izbor pribora za probirljivu belu ribu. Njeno primamljivanje, koje se obavlja bacanjem primame hrane) u vodu na mesto može znatnouticati na uspeh ili neuspeh ribolova. Naime, veće količine nekvalitetne hrane, krupne zrnaste hrane
mogu negativno uticati na ishod ribolova, pa zato ako nemate kvalitetnu hranu bolje je pecati bez primame. I sa mamcima je potrebno eksperimentisati, pa ako neće na crve, treba probati tanku glistu, a ako plovak miruje treba ga malko cimnuti da riba lakše uoči mamac.

Lokacije ili mesto ribolova je takođe veoma bitno. Često se dešava da od nekoliko ribolovaca samo jedan lovi ribu, upravo zbog najboljeg mesta.
Na primer, desetak ribolovaca je zauzelo mesta uz bent do koga se Dunav izlio, a samo jedan je zauzeo mesto gde se nalazi putić do korita Dunava. Upravo on ima najviše šansi za ulov, mamac ne lebdi iznad kupina i trave, već je spušten do samog dna. Putić je utabana zemlja i uz to riblja staza, gde riba lako pronalazi mamac. Zbog visokog vodostaja Dunava i čestih oscilacija nivoa vodostaja u ovom periodu se ne može očekivati da na jednom mestu svakodnevno lovite veće količine bele ribe.
Oni ribolovci koji ne vole čestu promenu mesta opredeliće se za vode na kojima vodostaj ne oscilira mnogo poput raznih kanala, jezera i bara.

izvor:danubius

BUCOV

Bucov ima izuzetno razvijeno čulo bočne linije, odlično vidi i razlikuje boje. mresti se od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od 18-22 C, na dubini od 1,5-2m, na pešcanom ili šljunkovitom dnu i na delu reke sa sporijim tokom. Sve do prve godine života hrani se planktonom, nakon čega prelazi na mlađ drugih vrsta riba.

Bucov je dnevna grabljivica, ali se po mesečini i tihom vremenu, bez vetra, hrani noću. Kada lovi kreće se u površinskim slojevima vode, a najveći deo vremena provodi na dnu. Lovi na svim mestima na kojima je grupisana sitna bela riba. To su uglavnom
limani, ušca manjih pritoka, prelivi preko šporova i većih prepreka u vodi. Aktivnost bucova je prepoznatljiva po bočnim zaokretima u površinskom lovu. Ribu lovi u okretu, s glave i bočno i to ribice koje se kreću uzvodno iz jata. Ako je jato kedera veće, grupa bucova ga razbija i lovi one jedinke koje su se u begu odvojile i predstavljaju lak, jasno definisan plen.

Varaličarenje bucova se može smatrati srednje teškim ribolovom. Štap za površinsko varaličarenje bucova treba birati prema uslovima ribolova. Za površinsko varaličarenje manjim voblerima, potrebno je imati štap bacačke težine 20 do 40gr, zbog što daljeg izbacaja lakših i manjih voblera, dužine 2,7 do 3m i savitljiv u gornjoj trećini dužine. Za daleka izbacivanja pilkera, potrebno je koristiti štap težine bacanja 30-60gr, dužine 3-3,3m, brze akcije vrhom.Mašinica kapaciteta 100m/0,40mm, visokog prenosnog odnosa i sa špulnom za daleke izbačaje (long cast), zadovoljiće potrebe pri ribolovu. Brzo povlačenje varalice i veliki broj zabačaja tokom ribolova, za kratko vreme uništi nekvalitetnu mašinicu, pa se prilikom izbora treba opredeliti za čekrk visoke srednje klase. S obzirom da je u varaličarenju bucova najbitnije daleko izbacivati varalicu i da se borbau najvećem broju slučajeva odvija na većoj distanci, srednjoj dubini, površinskim slojevima i čistijem terenu, odgovarajuća debljina monofila treba da bude dijametra 0,25-0,30mm, niže memorije i veće istegljivosti.


Pre početka varaličarenja, ribolovnom mestu treba prići tiho i NIKADA sa uzvodne strane i od same obale. Ako je pristup mestu pogrešan,šanse za ulov su znatno manje, naročito po bistroj vodi. Sistemi za ribolov bucova mogu se kombinovati na razne načine. Najpopularniji sistem je kombinacija osnovne varalice sa strimerima navezanim iznad osnovne varalice na udaljenosti od oko 40cm. Ako je potreban dalji
izbačaj, kao osnovna varalica može poslužiti pilker, kašika ili ručno zrađena olovna varalica. Za kraće izbačaje vobleri su neprevaziđeni kao snovna varalica i to samo u prirodnim bojama.

Vaser kugla u kombinaciji sa dva strimera je takođe vrlo izazovan sistem za lov bucova, ali samo kada radi pri samoj površini. Površinskim metodama varaličarenja bucov se može loviti sve do kraja jeseni, kada će se povući u dubinu. U zimskom periodu aktivnost bucova je na minimumu, što ce potrajati sve do marta.


izvor:danubius

Koliko god se trudili da opišemo to jedinstveno zadovoljstvo koje pruža ribolov, ne bismo uspeli. Nijedna priča, ni izbliza ne bi mogla da opiše osećanja koja obuzimaju onoga ko vreme provodi na vodi sa pecaljkom u ruci. Jednostavno, to morate
probati i doživeti. Samo tako u potpunosti ćete uspeti da to razumete.


Ono što je osnovna i najveća draž ribolova je to što boravite u prirodi. Voda i njeno okruženje deluju opuštajuće i umirujuće. U tom spokoju pronalazimo mir za kojim svi
tragamo. Tu na vodi, čistimo svoju dušu, lečimo svoje rane, prikupljamo
energiju da krenemo dalje...


Sportski ribolov je svima podjednako dostupan. Tu nema granica kada su u pitanju pol, starost, psiho-fizičko i zdravstveno stanje, stepen obrazovanja, društveni i ekonomski status ili bilo šta drugo. Njime se može baviti svako onaj ko ima želje i
volje, bilo kada i bilo gde. Dovoljno je samo uzeti pecaljku u ruke i izaći na najbližu vodu.


Blagotvorno dejstvo ribolova ima uticaja na sve generacijske strukture. Za one koji naporno rade, ribolov znači trenutak kvalitetnog odmora i relaksacije, za one
najstarije zanimaciju koja ih poptuno ispunjava i pruža im zasluženi mir, a za one najmlađe, ribolov se može jednostavno opisati kao škola života.


Pecanje nije samo puko sedenje uz obalu i buljenje u plovak kako ga neki posmatraju. Naprotiv ono čak i u svom najjednostavnijem obliku predstavlja ne samo kontakt sa prirodom i nadmudrivanje sa ribom, već i mnogih drugih životnih situacija kao što su snalaženje na različitim mestima i terenima u različitim vremenskim uslovima, putovanja i upoznavanje novih krajeva i novih ljudi. Iskreno i slobodno rečeno, to je večito traganje za nečim novim. To je večito traganje za samim sobom.


Postoji veliki broj grana sportskog ribolova koje se primenjuju na svim tipovima slatkih i slanih voda na celoj zemaljskoj kugli. Na našim rekama, jezerima i drugim vodenim površinama primenjuju se tehnike lova na plovak, moderan šaranski ribolov, feeder tehnika, lov veštačkim mamcima-varaličarenje i mušičarenje, kao i klasičan dubinski metod. Svaka tehnika ima svoje odlike i mogućnosti i svaka na neki svoj poseban način pruža zadovoljstvo. Izbor tehnike zavisi od vas samih, najpre od vašeg karaktera i onoga što očekujete od ribolova. Ako želite dinamiku i mogućnosti da pecate bilo gde i bilo kada, izaberite plovak i feeder.
Ako želite mirniji tempo i krupnije ribe tu su moderan šaranski ribolov i dubinska tehnika. Ako želite konstantno kretanje i aktivnost tu je varaličarenje, a ako želite da se potpuno prepustite prirodi mušičarenje je prava stvar za vas.


Ribolov je epitet sportski dobio iz dva veoma jasna razloga. Uvek kada kažemo sportski to se odnosi na brižljivo postupanje sa ulovljenom ribom i njeno vraćanje nazad u vodu,kao i domaćinsko postupanje sa prirodom i okolinom. Sa druge strane
ribolov je usitinu postao istinski sport jer ima sve odlike sportske discipline-od priprema, treninga, pa sve do takmičenja koja mu daju jednu potpuno novu dimenziju.


Na stranicama našeg sajta ćemo se truditi da objavljujemo sadržaje koji će biti inetresantni svima bez obzira da li se radi o profesionalcima, naprednim amaterima ili potpunim početnicima. Kroz svet ribolova vodiće Vas veliki broj uspešnih ribolovaca različitih profila, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Oni će vam nesebično prenositi svoja iskustva i otkrivati svoje ljubomorno čuvane tajne. Naš osnovni cilj je da promovišemo pravi sportski ribolov i da unapredimo vaša znanja o njemu. Verujte da će vaše zadovoljstvo za nas biti najveće priznanje!


BISTRO!
izvor:nautika.rs

Revir za ribolov Vojvodjanska oaza



Na pola puta od Novog Sada do Bačke Palanke ne treba samo pročitati
tablu koja putnika obaveštava da prolazi pored mesta Gložan.Naprotiv, u
njega treba skrenuti, voziti kroz samo mesto i pratiti putokaze sa
natpisom ribolovačko jezero. Nikako nećete zažaliti što ste to uradili
jer tako nešto sigurno niste očekivali da ćete videti u ovom simpatičnom
mestu. Ono što je Stevan Pandurov napravio na 6,5 ha površine san je
svakog zaljubljenika u ribolov.



Posle petnaest godina traženja Stevanu
se najzad posrećilo. Sasvim slučajno, pre pet godina dok je sa
prijateljem lovio, pričao mu je kako već duže vreme traži da kupi
lokaciju za sportski ribolov. Uvidevši šta Stevan želi, prijatelj ga je
doveo na ovu lokaciju koja je tada bila prašuma u kojoj su ljudi polako
već počeli da odlažu smeće praveći divlju deponiju. Opština, mesna
zajednica i Stevan Pandurov pronašli su zajednički jezik i putem
licitacije zemljište je dobilo vlasnika. Bila su potrebna dva meseca
teškog rada i krčenja ove depresije da se sve dovede u red. Danas ovaj
mali raj čine dva veća i dva manja jezerceta, ukupne površine četiri
hektara pod vodom, od kojih jedno zimovnik, a drugo, puno meleza,
namenjeno najmlađima, koji čine prve pecaroške korake. Jezerca se
napajaju vodom iz bunara dubine 40 metara.

Šta nudi glavno jezero?




Dužina ovog jezera je 190 metara sa obe
strane ima po 14 pozicija za pecanje dubinskom metodom, ukupno 28. Celom
dužinom pregrađeno je napola, tako da je dužina zabacivanja limitirana
na 80 metara, što upućuje na korišćenje adekvatne opreme za ribolov.
Pregrada je vidljivo numerisana i označava širinu dozvoljenog ribolova
za svako pecaroško mesto, oko deset metara. Dubina je skoro svuda ista i
kreće se od 2 do 2,3 metra. Dno je tvrdo, čisto i nabijeno. Obale su
prošarane crvenom vrbom i trskom. Sa obe kraće strane jezera postoje
pregrađena mesta za ribolov sistemom na plovak. Oko jezera postoji
osvetljenje i elektro priključci koji olakšavaju dozvoljeni ribolov
noću. Posetiocima su na raspolaganju tri trokrevetna bungalova i parking
mesta za kamp kućice opremljena strujom i vodom, što su uslovi kojima
retko koji komercijalni revir može da se pohvali. Dozvoljen je ribolov
na tri štapa sa po jednom udicom. Samo za šarana preko pet kilograma
važi pravilo „uhvati i pusti”. Šaran do pet kilograma i sav ostali ulov,
bez obzira na težinu, mogu se otkupiti po 20 odsto nižoj ceni od one
koja je u ribarnici. Pozicije na kojima ste se odlučili pecati možete
hraniti prirodnom hranom i nekoliko dana ranije, dok je praškasta hrana
zabranjena.

Prateći sadržaj

Pecaroši imaju svoje zadovoljstvo, a
zašto ga ne bi imale i njihove porodice. Oovde se nudi kompletan program
u vojvođanskom ambijentu. Pored pecanja, tu su i tereni za male i
velike sportove, lipova šuma prošarana sibirskim brestom sa stazama za
šetnju, obezbeđen parking prostor, prostor za kampovanje i klub sa
bogatom i pristupačnom ponudom specijaliteta od ribe. Ako želite da
ulovljenu ribu pripremite sami, možete dobiti sve – od začina, kotlića,
drva pa sve do dobronamernih i stručnih saveta ljubaznih ljudi. Uživanje
u krugu porodice i prijatelja u ovoj pravoj oazi upotpunjuje mogućnost
smeštaja ako želite da produžite boravak. Na kraju vojvođansku oazu
svakako treba posetiti, pecati, pecati, pecati i uživati.

Kako do tamo?

„Vojvođanska oaza” nalazi se u Bačkoj, u
selu Gložanu (opština Bački Petrovac), na pola sata vožnje od Novog
Sada prema Bačkoj Palanci. Put kroz Gložan je asfaltni, dobro obeležen,
sa jasnim uputstvima kako stići do „oaze”.

Šta se i kako peca?

Šaran i amur su glavne ribe jezera, ali
ima dosta i soma, štuke, smuđa, babuške, zimskog manića i linjaka. Na
primer, ovde je više puta upecan šaran preko 22 kilograma i primerci
linjaka oko 3,5 kg težine. To i nije neko veliko čudo ako znamo da je
riblji fond „težak“ 7,5 tona od čega je 5,5 tona isključivo šaran.
Obavezan deo pribora mora biti podloška za prihvat ulovljene ribe. Za
šarana preko pet kilograma važi pravilo „uhvati i pusti”.

Dodatna ponuda?

U turističko-rekreativnom kompleksu s
jezerima za sportski ribolov „Vojvođanska oaza” nalaze se restoran, dva
lokala sa natkrivenim baštama, a veća može da primi i 150 gostiju. Tu su
i tereni za razne sportove, parkić, kamp, prodavnica za sitni
ribolovački pribor.

Cene?

Dnevna dozvola košta 600 dinara,
poludnevna 400, a dozvola za 24 sata pecanja 1.000 dinara. Za grupe veće
od pet članova dobija se popust 10 odsto. Ulovljena riba van propisane
mere može se otkupiti po vrlo povoljnoj ceni.
izvor:vojvodjanskaoaza.rs

Jezero Beli Bager



Na 64-tom kilometru od Beograda na međunarodnom putu E-94 Beograd-Temišvar, a na pola izuzetno dobrog i skoro izgrađenog puta od Pančeva ka Vršcu nalazi se mesto Banatski Karlovac.

Mesna zajednica Banatski Karlovac raspolaže sa nekoliko prirodnih jezera. U njenom ataru nalazi se i jezero o kome vam pišemo „Beli Bager“. Evo par reči kako je jezero dobilo ime.Sredinom 80-ih godina industrija građevinskog materijala počinje iskopavanje zemlje (bagerom) koju koristi kao sirovinu za svoje proizvode. Posle učestalih kritika poslovođe upućenih radniku koji je radio na bageru o tome kako bager loše izgleda i kako je zarđao i kako bi ga trebalo ofarbati, radnik odluči da udovolji poslovođi i spreči dalje pridike, te ode da nabavi farbu. Pošto nije mogao naći uobičajenu žutu boju za farbanje odluči da uzme belu boju i njom ofarba ceo bager.
Narednog dana poslovođa nije imao primedbi, ali je ispred sebe gledao u veoma čudan „Beli Bager“.



Nakon završene eksploatacije 1990. godine i pojave podzemnih voda u iskopanom koritu, mašina „Beli Bager“ i njegove šine su ukljonjene, ali je kod ljudi ostalo da pomenutu lokaciju nazivaju „Tamo gde je onaj Beli Bager“, tako da je novonastalo
jezero do danas zadržalo naziv „Beli Bager“.

Od sredine 1990. godine grupa ribolovnih entuzijasta počinje da donosi u jezero prve primerke visoko kvalitetnih vrsta riba, koje su pecali na kanalu Dunav-Tisa-Dunav. Kreće se sa uređenjem samog jezera i njegove okoline. Poribljavanje se iz godine u godinu nastavljalo do danas, tako da je jezero postalo bogato krupnom ribom visokog kvaliteta, pogodnom za sportski ribolov. Jezero o kome pišemo je nepravilnog oblika, obraslo trskom uz obalu. Veličina jezera je približno 250×150 metara i dubine u rasponu od 3 do 15 metara. Jezero je bogato sledećim vrstama ribe: bodorka, crvenperka, babuška, šaran, amur, štuka, som, tostolobik, smuđ,
linjak.


Možemo se pohvaliti ulovljenim krupnim primercima štuke, šarana, amura i tostolobika. Jezero je pogodno za ribolov na plovak, dubinski ribolov i lov varalicom. Okolina jezera je obrasla travom i pošumljena je sadnicama sibirskog bresta. Oko jezera ima postavljenih suncobrana napravljenih od prirodnog materijala.
Prethodne godine ribolovačko udruzenje je poribilo jezero sa 1.800kg šarana i 300kg krupne babuške.

Toliko o jezeru „Beli Bager“!

Da biste videli i saznali više o jezeru morate doći, bićete nam drag gost. Čekamo vas!!

Mi smo organizacija koja se samofinansira od članarine članova. Zalažemo se za zaštitu životne sredine i ekologije, kao i zaštitu ribljeg fonda i staništa retkih ptica. Trudimo se i pokušavamo da stvorimo uslove za funkcionisanje škole u prirodi i školu sportskog ribolova za najmlađe.

Jedina smo organizacija sportskih ribolovaca u Srbiji koja ima označena invalidska mesta na svojim ribolovnim vodama jer nam je cilj da sportskim ribolovcima sa
invaliditetom obezbedimo sve uslove za ravnopravno bavljenje sportskim ribolovom, a u skladu sa tim smo doneli i odredbu u pravilniku kojom su ribolovcima sa invaliditetom ta prava na mesta garantovana.

Prošle godine smo povodom međunarodne nedelje deteta na nasim ribolovnim vodama organizovali izlet za školsku decu našeg mesta gde smo im delili slatkiše, a tom prilikom smo kao organizacija poklonili deci predškolske ustanove kao i osnovne škole po jedan komletno opremljen akvarijum zapremine od 150l koji se mogu
koristiti u nastavne svrhe.

Za Novogodišnje praznike smo podelili poklon paketiće hendikepiranoj deci na teritoriji našeg mesta. Želimo da sve uslove za decu, žene i lica sa invaliditetom podignemo na jos viši nivo kvaliteta organizovanjem raznih takmičenja u sportskom ribolovu, kao i drugih manifestacija.

Imamo zavidne rezultate na takmičenjima ukonkurenciji pionira. Pre dve godine naše mesto je proglašeno za „EKO SELO“ u Srbiji zahvaljujući nasem jezeru i uređenju oko njega. Imamo nameru da stvorimo još lepši ambijent izgradnjom prateće
i nfrastrukture kao i bolji prilaz do jezera radi oživljavanja ribolovnog turizma.

Adresa OSR Peščara „Beli Bager“ : Sportski centar Žarka Zrenjanina BB, Banatski Karlovac 26320

izvor:.svetpecanja

BONTON NA VODI

Biti pecaroš ne znači ustati rano, otići na vodu napecati sve što se zakači na udicu, zatim brže bolje kući da se riba isprži i pojede. Ako se tako ophodite prema pecanju i ribi lakše i jeftinije je da odete u ribarnicu i kupite ribu. Pročitajte ova osnovna pravila ponašanja na vodi i pokušajte da ih poštujete.

• 
                     VRATITE U VODU RIBU KOJA JE ISPOD MERE !!!!!!!!!
  
• 
                      Počisti smeće koje si zatekao, mnogo je lepše pecati na čistoj obali. Sve smeće spremi u kesu i baci u kontejner kada se budeš vraćao kući.
  
• 
                      Obalu ostavi uvek čistu. Ne ostavljaj iza sebe smeće, papire i druge otpatke, biće ti krivo kada dođeš sledeći put na to mesto i zatekneš prljavu obalu.
  
• 
                     Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu, smeta i ribi i drugim ribolovcima.
  
• 
                     Uvek zatraži dopustenje (od ribolovca koji je pre tebe došao) za ribolov u njegovoj blizini.
  
• 
                     Pažljivo rukuj priborom i ne prebacuj svojim preko tuđeg.
  
• 
                     Ne zabacuj blizu kolege koji je prvi došao, odmakni se malo od njega.
  
• 
                     NAŽALOST ne postoje privatna rirbolovna mesta i ne pokušavaj da se svađaš sa "uljezom" koji je seo na tvoje mesto (propašće ti dan namenjen pecanju). To što si ga ti pripremio i prihranio ne znači da si ga zakupio, pokušaj da ustaneš
                       ranije od "uljeza" ili pronađi skriveno mesto gde "uljeza" nema.
  
• 
                     U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravi ribare na koje nailaziš, NE sa sretan ulov majstori već jednostavnim BISTRO.
  
• 
                     Ne bućkaj po vodi.
  
• 
                     Spremi kompletan pribor ( sve što ti je potrebno ) pre pecanja, ne dozvoli da tražiš od kolege da ti pozajmi jednu udicu, olovicu i sl.
  
• 
                     Ako ti neko dete zatraži udicu daj mu, to su ipak naši naslednici.
  
• 
                     Ne savetuj nikoga, ne nameći svoje mišljenje ako ti savet i mišljenje niko nije tražio.
  

izovr:pecaros

Drina od Skelana do Fakovića


Od Đule do Gume


Umjesto nekadašnjeg lomatanja po planinskim bespućima, sada se džipom dolazi do uređenih kampova na nekom od tih famoznih specijalnih revira, gdje nas čeka gomila
poznatih likova, uglavnom mladih i dobro vaspitanih ljudi, sa kojima je lijepo razbacati šuplju uz mezu i piće, a ponekad se nešto i ulovi.
Najzanimljivije su polemike između ovih novih, sajber ribolovaca, koji bi sve da puste što ulove i onih tradicionalista, koji bi ponešto i pojeli od svog ulova. Ponekad se nečiji argumentativni sklopovi naprasno transformišu u pesnice, pa bude i hvatanja za guše, što me neodoljivo podsjeća na onu čuvenu Ničeovu izreku „nebesa se tresu kad se pari svetac i guska“. Sve u svemu, neću vam ovom prilikom govoriti o
ovu neke ribe, mada bi se tu dalo mnogo toga reći, već nastavljamo naše putovanje Drinom, koje je započelo još u broju 18. Revira. Ovom prilikom prelazimo u Bosnu, odnosno Republiku Srpsku u Skelanima i krećemo nizvodno prema Bratuncu. Dokle ćemo doći vidjeće se iz nastavka koji slijedi.



Od Đulinog čamca do Plavog čamca

Bilo bi možda logično da vam prvo predstavim dio Drine od Skelana do brane u Perućcu, jer to je potez od nekih 12- tak kilometara sa izuzetno atraktivnim terenima za lov svih vrsta riba, a lipljena i mladice posebno. Ipak, odložićemo taj prikaz za godinu–dvije, koliko mi treba da lično ispitam svaki konkretni teren i steknem dovoljno iskustva, koja bi mom prikazu dala na težini i vjerodostojnosti. Ove terene obišao sam možda tek desetak puta, mahom u proljeće i rano ljeto, a to ne može biti osnova za objektivan i detaljan uvid u ove značajne terene…



Od Mute oo Vojke


Kad na putu od Skelana ka Bratuncu pređemo mali planinski prevoj Žlijebac, a cesta nas približi Drini, gledajte da skrenete desno na stari makadamski put, koji će vas odvesti uzvodno na izuzetno kvalitetne terene. Kad prođete separaciju i selo Vrankovina, a cesta se spusti gotovo u nivo Drine, možete skrenuti kroz njive na drugom skretanju. Tu nailazite na stazicu, koja vas vodi direktno na Suljin vir. Neka vam to bude baza, od koje možete sići nizvodno na Živkov vir (300 m), ili otići uzvodno na Mutin vir (400 m).

Ako je razlog vašeg dolaska na Drinu lov škobalja, lipljena i mladice, nemojte ni da mrdate sa Suljinog vira. Jedino veliki porast vode onemogućava svaki vid ribolova, ne samo na Suljinom viru, već i na Mutinom i Živkovom viru (tad se lovi samo sa suprotne stane). Zato je moj savjet da na ove rajske terene pođete dolaziti tek od polovine jula, a naročito u avgustu i septembru. Tada su vodostaji uglavnom mali, a i porasti često ne budu veći od 30-tak centimetara. Zaista, na prste jedne ruke mogu se nabrojati tereni na cijelom toku Drine, koji pružaju ovako kvalitetne uslove za dobar
ribolov, kao što ih imamo na vrhu Mutinog vira i na cijelom Suljinom viru…



…Pređosmo eto 15-stak kilometara, po mnogima možda i najljepših terena na Drini, a nismo se ni zadihali. Bogatstvo ribom, ljepota pejzaža, dobra saobraćajnica i odlični
uslovi smještaja zajedničke su karakteristike ovog dijela Drine, i moja vam je preporuka da ove godine posjetite upravo ove terene.



Ranko Travar

izvor:revirisrbije

Oj Moravo


Reke su nemi spomenici vremena koje ostade zanavek urezano u obale i ljude, i valjda zbog toga bude onaj dobro nam poznat mir i spokoj. Kako po prirodi posla dosta vremena provodim u Kraljevu, sve više se družim sa Moravom, onom istom iz moje mladosti, sada većom i zrelijom. Pri tome srećem ljude i otkrivam priče koje mogu kazivati gotovo sve reke sveta. Morava je oduvek bila sinonim i srce Srbije, žila kucavica koja je pokretala i ljubav i bune, davala i odnosila živote…

…Pokušavam da se setim kada sam poslednji put lovio na čist hleb, što mi je nekada bila osnovna taktika.Osim zaključka da je to bilo jako davno, ne uspeva mi. Ne treba ni pominjati kakva je radost ponovo mesiti stari hleb a stavljati onaj sveži na udicu! Iako sam znao da ribe ima i da dobro radi, ono što sam doživeo u narednih sat vremena nadmašilo je očekivanja čak i optimiste kakav jesam. Priznaćete, primera da na nekoj vodi za sat vremena ulovite 20-tak riba (prosečne težine od pola kilograma) nema bašu izobilju!…


…Slušajući užitkom dobrog ribolova obojene priče o obrvskom viru, pokušavam da shvatim ljubav ovih ljudi prema reci. Nekada davno, meštani sela Obrva i Mrsać rešiše da utvrde obale Morave kako ih više ne bi pustošila velikim prolećnim vodama. Načiniše na tom mestu i lep viseći most. Nastade vir, za virom dođoše priče o velikim somovima, šaranima i štukama. Napraviše Moravci vodenicu, dođoše prvi ribolovci i naprosto se zaljubiše u lepote obrvskog vira….



Čaša meda ište čašu žuči

Kako nas život uči, lepo nikada ne ide bez ružnog. Uvećanje ribljeg fonda donese druge probleme, najezdu ribolovaca sa svih mogućih strana. Svima nam je valjda jasno da, kada kutlačom u ovoj zemlji zahvatiš 100 ljudi, ne postoji varijanta da u njoj ne bude izvestan broj budala. No bilo kako bilo, počeše došljaci da se dovijaju i primenjuju raznorazne novotarije a sve u cilju da ulove što više ribe! Da budem iskren, ta pomama mi nikako nije jasna jer je koncentracija ribe zaista velika, pa je moguće zadovoljiti i najzahtevnije ribolovce. Svakako da nisam pravi reper za ovu tezu, jer u danu kada sam lovio bukvalno koliko hoćeš, važilo je da riba slabije
radi!…


Goran Radović – Gica

izvor:revirisrbije