Sta mislite o njima?smatrate li da je u redu i da poslodavci imaju pravo odrediti kako trebaju izgledati zaposleni?imate li ta pravila u firmi u kojoj radite,pridrzavate li ih se ili smatrate to ogranicavanjem slobode?
Sta mislite o pravilima koje vaze za gradjane pri poseti javnih ustanova ,bolnica,sudova?

U Srbiji tako nešto ne postoji. Dok u svim zemljama koje imaju poslovnu svest tako nešto je pod moranje. Argentina je jedna zemlja koja je primerna po tom pitanju, radnici zapošljeni u bankama ili nekim javnim mestima, skoro pa da su pod obavezom da se oblače propisno a to podrazumeva za muškarce sivo odelo i svetlo plava košulja, dok za žene važi ista kombinacija boja i naravno da nije ništa napadno. Englezi su otišli najdalje u tom pogledu, oni ne samo da zahtevaju odredjen način odevanja, kod dobro stojećih firmi uslovljeni ste da kupujete odredjenu markiranu garderobu, ne samo to čak i stambeni prostor, kod nekih firmi ovakve uslove obezbedjuje i sama firma, dakle ako se tamo zaposlite sve dobijate od gaća, automobila, kuće i nameštaja, sve po propisima i standardima firme u kojoj ste zapošljeni.


Srbija je zaostala po svim pitanjima i ako poslovanje u Srbiji je na jako niskom nivou, dok je poslovna retorika sasvim zanemarena, u nekim razvijenim zemljama poslovna retorika se izučava kao predmet na fakultetu, tako da se pristojnost prilikom obraćanja poslovnom partneru stavlja na prvo mesto u poslovanju. Kod nas čak ni ne postoje kadrovi " Profesori",koji bi mogli da obučavaju naše buduće poslodavce ili radnike u raznim poslovnim firmama.

Kod nas je sve na pocetku,pa i ovo.I moram reci da sam u odredjenim bankama videla da su sluzbenice na salterima isto obucene ..

Da, videla sam da i komercijalna banka ima tako nešto slično, mada mi se ne dopada kad vidim preterano visoke štikle pa kad ustanu sa stolice jedva hodaju do ormarića sa dokumentima ..Da li je to zbog štikli ili što su se ukočile na stolicama ne znam

Šalu na stranu, ..lepo je to i dopada mi se ta ideja, jer opet, na neki račin reprezentuju firmu u kojoj rade a i doimaju se profesionalnije ..sad koliko će to što rade biti profesionalno obavljeno..pa..to zavisi od njihove stručnosti, kućnog vaspitanja a i raspoloženja ..

Jer ipak je ovo Srbija... ..zemlja u kojoj se ništa ne mora

Radim u ustanovi u kojoj postoji dress code, tačnije propisano je Pravilnikom šta je dozvoljeno, a šta ne obući. U početku je bilo jako teško, sada sam već navikla. Jedino za čime žalim i što mi mnogo nedostaje su farmerke, no, propisi su propisi

ordinary ::Radim u ustanovi u kojoj postoji dress code, tačnije propisano je Pravilnikom šta je dozvoljeno, a šta ne obući. U početku je bilo jako teško, sada sam već navikla. Jedino za čime žalim i što mi mnogo nedostaje su farmerke, no, propisi su propisi

To su i kod mene pokusali ali politicki grand stajling je ipak prevagnuo
Katastrofa

Ja se već navikla. Najkomičnije mi je bilo kad sam tek počela da radim, a u tom periodu smo živjeli mlađi  brat i ja skupa, obučem se ja, za posao, sprema se i brat i odjednom stane, gleda me i kaže: "joj kako si se obukla, eto te ko žena"
E pa ne zna čovjek da l' da se smije ili da plače. Kad ti to najrođeniji kaže, onda valjda treba da se zamisliš