Zanima me da li ste imali neke prijatelje, koji su sa vama izlazili samo zato sto ste Vi placale pice, ili samo zbog toga sto oni nemaju sa kime izaci pa vas zato zovu?
Ili su se mozda druzile s vama jer ste popularniji u drustvu, imate više novca pa se grebu od vas za sve i svašta...

kako se postaviti prema takvim osobama? I kakvi su to prijatelji?

Uvek je bilo takvih prijatelja/ica oko mene,delila sam sa njima sve što sam imala.
Nije mi nikada bilo žao da dam i pružim sve što imam i mogu ako im je nešto od mene trebalo pa i onda kad im nije bilo potrebno davala sam nesebično svoje vreme i pozitivnu energiju kad god sam mogla.
Prema takvima sam se ophodila isto kao i prema drugim prijateljima jer sam htela na neki način da ih promenim i da im pokažem da se iako neko ne zaslužuje (jer znam u suštini kakav je i zbog čega moj prijatelj)može voleti i opet imati svu moju podršku.To rade pravi prijatelji i verujem da su se pokajali mnogo puta u životu što nisu bili onakvi kakva sam ja bila prema njima bez obrzira na sve okolnosti i dešavanja,motive i razloge.

Nikada nisam imala osecaj da se neko samnom druzi iz koristi i da vidi interes.
Uglavnom su to bila slicna interesovanja,mentalni sklop,shvatanja,nacin zivota.
Tako da interes kao motiv nisam osetila.

bilo je takvih prijateljstava... ali cim sam to shvatila polako sam ih udaljila od sebe....toga je bilo i bice i ne volim takve osobe.

Neminovno,pogotovo danas..dok god postoji granica,bar kod mene druzenje opstaje.

Nema loma dok ne saznam. A kada saznam, kasno mu/joj je da bilo šta objašnjava.

Sa mnom su se često družili iz koristi kad sam išla u osnovnu školu. Ne mislim na prva četiri razreda,tad smo svi bili okej. Mislim na vreme 6,7. i 8. razreda,kad smo postali pronicljiviji. U tom periodu ja sam bila naiva i svako je mogao da koristi,nisam ništa primećivala. U stvari,takva sam celog života. Uvek sam spremna da pomognem i često ne primetim da me neko koristi. Nikada se ne bih mogla družiti sa nekim da bih ga iskoristila i razočarala. Imala sam takvih misli,priznajem ali onda sam shvatala da nisam istog kova kao ti ljudi,da mi se ti ljudi svide što ih više upoznam i na neki način im i oprostim. Ne umem da budem ljuta na nekoga ili da ga mrzim. Da li je to vrlina ili mana,nemam pojma...

Vrlina Sarra, vrlina, podrzavam tvoj stav

Bilo je i toga, ali sve je skola, zar ne?

Nemam takva iskustva. Moje je društvo uglavnom moja generacija,
svi smo u istom sosu i dobro se razumemo.

Imam takva iskustva. Druže se ljudi samnom iz koristi. Osjetim to brzo. I dozvoljavam da me koriste. Ne smeta mi, ako nisu bezobrazni u svojim zahtjevima. Kada pretjeraju, presiječem po kratkom postupku.

Imala sam takvo prijateljstvo. Družila bih se još sa tom osobom da je bila ok. Da nije ogovarala i bila svađalački nastrojena.
Bilo je to bolno iskustvo.

  

Zanima me da li ste imali neke prijatelje, koji su sa vama izlazili samo zato sto ste Vi placale pice, ili samo zbog toga sto oni nemaju sa kime izaci pa vas zato zovu?

ja se družim s ljudima koji mi plaćaju piće jer nemaju s kim da izađu 
sad ne znam ko tu koga koristi...  

Mene dva lika koje ono kao poznajem do mere jedne kafe u par meseci, ništa naročito, zvalo za kuma prošlu jesen. Neko se slatko našalio da imam kintu  .

A sam sam grozan po tom pitanju... Za kuvanje jutarnje kafe i odlazak na trafiku po cigarete sposoban sam da smišljam takve monstruozne planove da već ima ljudi koji me se plaše   .

Svi smo se mi u nekoj fazi života družili s nekime iz koristi. Bilo materijalnoj, bilo socijalnoj, bilo nekoj drugoj.

Nisam se nikada družio da bi imao materijalnu korist, ali sam se kao mlađahan proračunato družio sa starijim "velikim dečkima" jer su mi oni bili ulaznica za upad u škvadru.    

One koji se sa mnom druže iz koristi dijelim na dvije grupe.
Na one koji nemaju ili ne znaju, i na one koji imaju ili znaju, ali su lijeni i bezobrazni, pa im se neda.

Ove prve ne žalim počastiti s time što im treba, bilo da je cigareta, bilo piće, bilo im nešto pokazati ili dati.   

Ove druge dočekam dobronamjerno, ali ako postanu prezahtjevni i prebezobrazni, ne libim se unakaziti ih.

Samo  verbalno.   
Dakako.
Ja sam gandijevac.