Vrdnik, savršeno mesto za kratak odmor. Prelepa proroda, kulturno nasleđe, odlično vino... preporučuju boravak u ovom kraju. Fruška gora štiti ga od vetrova, pa je prijatno i zimi

OD prvog daška proleća pa do odmakle jeseni, Fruška gora je omiljeno izletište Novosađana i, sve više, Beograđana, koji tokom cele godine, a najčešće vikendom, ovde dolaze na jednodnevne izlete.

Fruška gora je savršeno mesto za vikend-odmor, jer pored uživanja u prirodi i izleta u Čortanovačku šumu, na Stražilovo ili Iriški venac, ovde će uživati i ljubitelji istorije i kulture razgledajući fruškogorske manastire. Poslednjih godinu dana, jedno od najposećenijih mesta je banja Vrdnik.


Vrdnik se nalazi na južnoj strani Fruške gore, pa je tokom većeg dela godine okupan suncem. Venac Fruške gore štiti ga od hladnih severnih vetrova, zbog čega je klima prijatna i zimi. Naselje se nalazi na nadmorskoj visini od 260 metara, zbog brežuljaka izgleda „zatalasano“, a ima manje od 4.000 stanovnika. Vrdnik se prvi put pominje 1315. godine, kao tvrđava Vrdnik. Dugo se razvijao uz istoimeni manastir, u koji su stizali doseljenici sa svih strana. Kula je izgrađena na rimskim temeljima koje je postavio car Prob (koji je stolovao u Sirmijumu), zaslužan za razvoj vinogradarstva na Fruškoj gori.




Ovde je 1804. godine otkriven mrki ugalj, pa je 1804. godine otvoren rudnik, jedan od najstarijih na Balkanu, koji je, međutim, zatvoren 1968. godine. Od 1908. godine u Vrdniku je radila i najjača termoelektrana u Vojvodini.
Najvrednija građevina je manastir Vrdnik (Ravanica) iz 16. veka, koji je dugo bio među najbogatijima, a i danas je kapitalan. Osim čestica moštiju kneza Lazara, u manastiru se nalaze i mošti svete velikomučenice Anastasije, kao i svetinje s Hristovog groba. Odlazak na Frušku goru je pravo hodočašće, a najpoznatiji manastiri su Krušedol (iz 1515. godine), Hopovo (u kome se zamonašio prosvetitelj Dositej Obradović), Beočin, Jazak (osnovao ga je srpski despot Jovan Branković)...


ŠTA POSETITI?
* Vrdnički manastir
* Stari rudnik mrkog uglja
* Vrdničku kulu (opstala je samo Donžon kula sa malo bedema)
* Ranč Platan

Vinogradarstvo u Sremu je među najstarijim u Evropi, a čokot na Fruškoj gori raste već 1.700 godina. U vinariji „Kovačević“ u Irigu mogu se probati šardone, veli sovinjon i bermet. Fruška gora je idealna i za vožnju biciklom ili trening, jer su šume, šumski proplanci i livade pod strogim nadzorom čuvara Nacionalnog parka „Fruška gora“.

INFO

* Vrdnik je od Beograda udaljen 74 km
* Noćenje u privatnim kućama na Fruškoj gori staje od 750 do 1.000 dinara
* Škole i grupe mogu da se odmaraju u školi u prirodi „Testera“, SRC „Letenka“ i centru „Norcev“
* Vikend za dve osobe u hotelu „Premijer akva“ s pet zvezdica staje 18.000 dinara, od ovog vikenda hotel daje popust od 10 odsto, a gosti imaju besplatan pregled i slanu sobu


novosti

U neposrednoj blizini centra mogu se naći odlični apartmani sa kuhinjom i kupatilom. Ima čak i mala pijačica, gomila odlično snabdevenih malih radnjica, lepo mestašce sa prelepom okolinom!

Занимљивости

Мада мали, Врдник има неколико значајних занимљивости:

Бања Врдник
Манастир Врдник (Раваница) из 16. века
Стари рудник мрког угља (активан од 1804-1968. г.) са старом термоелектраном (радила од почетка 20. века па до 1954. године).
Врдничка кула (Темељи потичу из римског доба (крај 3. века н. е.)).
Ранч Платан познато туристичко одмаралиште.


Термалне и минералне воде

За Врдник су посебно значајне термоминералне воде. Посебно се издваја извор киселе и извор термалне воде. Извор киселе минералне воде налази се у долини врдничког потока. Овај извор је откривен 1953. године и давао је око 50 литара воде на минуту, температуре 15,5°C.

Други извор термалне воде појавио се када је вода поплавила јужно окно рудника мрког угља у Врднику. Вода је класификована као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма. Температура воде је 32,8°C, и успешно се примењује код лечења реуматизма, за постоперативну рехабилитацију и друго. Почетак здравственог туризма датира из времена непосредно после открића воде. Врднички рудари су још пре Другог светског рата ископали два базена 20х10 i 10х6 метара, а после 2. светског рата затворени базен 14х8 метара и користили за лековите купке. Касније, вода се почиње користити уз савремене методе лечења, тако је Врдник постао здравствено-бањски и рекреациони центар.


Бања Врдник

Бања се налази у изванредном природном амфитеатру, окружен благим поточним долинама, обраслим бујном и разноликом вегетацијом. Пружа изванредне могућности за лечење, одмор и рекреацију, као и туризам, с обзиром на бројне културно историјске споменике у непосредној близини. Бања поседује отворени и затворене базене, сауне и др. који пружају услове за рекреацију, релаксацију како онима који долазе на лечење тако и гостима који долазе на одмор. На располагању је 260 лежајева у једнокреветним, двокреветним, трокреветним собама и апартманима. Ту је и пословни центар који располаже са 500 седишта и потребним техничким садржајима; два ресторана са 350 места те сунчана тераса са погледом на олимпијски базен. На располагању су и спортски терени за мали ногомет, кошарку, одбојку, који се налазе у непосредној близини хотела.


Манастир Врдник

У попису фрушкогорских манастира из 1753. године се наводи да је оснивач манастира Врдник (који се зове и Раваница) кнез Лазар, мада историјски извори не потврђују да је он заиста ктитор манастира, као што је ктитор Раванице у централнојСрбији. Манастир се први пут поуздано помиње 1589. године. Турци су спалили манастир, а обновили су га монаси из манастира Раванице код Ћуприје, те му дали име свог спаљеног манастира. Ту су сахранили мошти кнеза Лазара. Манастир је касније поново рушен. Нова црква је коју је зидао мајстор Корнелије (Србин из Новог Сада), саграђена је 1801-1811. године. Од тада до данас манастир је мало измењен. У манастирској цркви чуване су до 2. светског рата велике драгоцености: оригинална одећа кнеза Лазара, покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара који је везла око 1402. год. монахиња Јефимија и други вредни предмети украшени златом и сребром. У 2. светском рату предмети су били однети у Загреб, а затим после рата, били враћени у Србију, у музеј Српске православне цркве у Београду. Ни Лазареве мошти нису имале мира. Премештане су неколико пута, да би на крају ипак, дошле у Лазареву задужбину Раваницу, код Ћуприје, где се данас налазе. Ипак је у Врднику остао један део Лазаревих моштију, који је изложен у стакленој посуди у манастирској цркви. Остао је и комад Лазареве одеће. Између 1987. и 1990. године, те 1994. године, манастирска црква је била обнољена.

wiki