Haruki Murakami "1Q84"



"Ono što želim da kažem jeste da ima i toga da je nekad bolje živeti u neznanju. Recimo, tako je i kada je reč o vašoj majci. Povredilo bi vas da saznate istinu. Opet, jednom kad se sazna istina, mora se prihvatiti i odgovornost za nju."

"Istinu prati snažan bol. A većina ljudi uopšte ne želi istinu uz koju ide bol. Ono što je ljudima neophodno jeste lepa i prijatna priča koja će im omogućiti da sopstveno biće dožive makar malo smislenim. Većina ljudi poriče sliku sebe kao nemoćnog i sićušnog, i time što je izbacuje iz glave jedva uspeva da sačuva razum."

Moja soba ima dvoje vrata.Jedna su ulazna, a druga izlazna.I među njima nema zamjenljivosti. Na ulazna vrata ne može se izaći, a kroz izlazna se ne može ući.Tako je uređeno.Ljudi ulaze na ulazna vrata, a izlaze na izlazna. Postoje razni načini na koje ulaze i razni načini na koje izlaze. Ali, u svakom slučaju, svi izađu. Neki su izlazili da bi ispitali nove mogućnosti, a neki da bi uštedjeli vrijeme. Neki su umrli. Niko nije ostao. U sobi nema nikoga. Tu sam samo ja. I stalo sam svjestan njihovog odsustva. Svjestan ljudi koji su otišli. Vidim riječi koje su izgovorili, njihove uzdahe, pjesme koje su pjevušili, kako lebde u ćoškovima sobe.

Igraj,igraj,igraj

Haruki Murakami "1Q84"



"U trenucima kada mehanički izgovara reči molitve, dok su joj prsti na rukama sklopljeni, ona izvan okvira svoje svesti veruje u boga. To je osećaj koji je prodro do srži njenih kostiju, nešto što logika i osećanja ne mogu odagnati iz njih. Nešto što ni mržnja ni gnev ne mogu izbrisati.
Samo, to nije njihov bog. To je moj bog. To je nešto što sam stekla žrtvujući sopstveni život, tek pošto mi je meso iskomadano, koža odrana, krv isisana, nokti iščupani, a moje vreme, nade i uspomene oteti od mene. To nije bog koji ima lik i oblik. Ne nosi belu odoru, niti ima dugu bradu. Taj bog ne poseduje ni dogmu, ni sveto pismo, ni norme. Ako nema nagrade, nema ni kazne. Ništa ne dobijaš, i ništa ne gubiš. Ako nema raja u koji ćeš se uzdići, nema ni pakla u koji ćeš sići. I kada je vruće, i kada je hladno, bog je jednostavno tu."

Haruki Murakami "1Q84"


"Do ovog trenutka oko mene su se razvijale razne stvari čiju uzajmanu povezanost ne znam. Nisam čestito uspela ni da ustanovim njihove uzroke, ni smer u kome se kreću. Ja sam u sve to posledično bila upletena. Ali sad je dosta. Od sada nadalje će biti drugačije od ovoga do sada. Više neću da budem marioneta ničije samovolje. Od sada nadalje, postupaću sledeći samo jedno pravilo koje za mene postoji, odnosno samo svoju volju. Ma šta u tome bilo dobro, a ma šta bilo loše, od sada nadalje ja sam uzrok, i ja sam pravac."

"Kad jednom umres vise nista ne mozes da izgubis.
To je dobra strana smrti."

Haruki Murakami ( "Igraj, igraj, igraj" )

Murakami je jedan od mojih omiljenih pisaca..Svet u koji nas vodi,upravo je fikcija sa merom...tako
da drži čvrstinu radnje,ali na svoj poseban način,uči nas kako da razumemo,japansku prefinjenost
a u isto vreme,pokazuje nam bogatstvo mašte i snoviđenja..zasnovano na tradicijama slavnih
priča o junaštvu,kodeksima, ratnika i senzualnosti gejši

Muzika je veoma  prisutna u delima Haruki Murakamija.
Junaci romana ovog pisca vole sve vrste muzike, kako klasicnu,
tako rock, i jazz.

Evo nekoliko muzickih dela  u kojima glavni junak romana
"Ubistvo Komtura " uziva,  slusajuci.

" Stvarnost je ono sto vidite svojim ocima.Samo treba da gledate sirom
otvorenih ociju.Zakljucke donosite kasnije."

" Kretanje u pogrešnom pravcu velikom brzinom gore je nego kad se uopšte ne krećemo."

" Ako se sve dešava onako kako ste hteli, život će postati dosadan."

"Jednom kad oluja prođe, nećeš se sjećati kako si je preživio. Nećeš biti siguran ni da li je
oluja zaista prošla. Ali jedna će stvar biti sigurna. Kad preživiš oluju, nećeš biti ista osoba
kao prije oluje. Upravo zbog toga oluje i postoje."

„Ne želim da umrem dok ne završim roman"


dw

Japanac Haruki Murakami danas puni 70 godina i spada u najčitanije pisce na svetu.
Njegovi romani su nadrealni i tematizuju gubitak dragih ljudi. Njegovi junaci su izgubljeni
i usamljeni.



„Norveška šuma" ga je učinila zvezdom u Japanu, ali i poznatim i priznatim piscem širom sveta. Radnja romana, objavljenog 1987, smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kad su japanski studenti protestovali protiv vlasti, kao i njihove kolege u mnogim drugim zemljama. Kritičari smatraju da ova pomalo nostalgična pozadina, osim što odslikava atmosferu svetskog bunta, predstavlja kulise za jednu „običnu” ljubavnu priču.

Možda je i to razlog zbog kojeg je Murakami omiljen i u Srbiji, gde se od 90-ih periodično protestuje protiv režima. To se događa i danas - svake subote.

No, ovaj roman u Nemačkoj, preveden pod naslovom „Osmeh Naoto" nije zabeležio veliku popularnost. Tek kada se početkom 90-ih na nemačkom tržištu iznenada pojavio njegov roman, „Lov na dvilju ovcu", stvar se potpuno promenila.

Ovaj roman govori o 29-godišnjem, upravo razvedenom, stručnjaku za marketing, koji sa svojom mačkom živi u malom stanu u modernom delu Tokija. Murakami jasnim jezikom opisuje svu banalnost svakodnevice. Bezimeni protagonista *****, pije pivo, slab je na muziku i žene sa posebnim karakteristikama - na primer najlepšim ušima na svetu. Izgubljen i usamljen u potrazi je za prijateljem iz detinjstva koji je u stvari već mrtav i šeta po gradu u ovčijoj koži. Ali, to na kraju nema nikakve veze sa ciljanim lovom kao što to naslov sugeriše.

Ipak, magični Murakamijev realizam široku popularnost u Nemačkoj dobija tek sa romanom „Južno od granice, zapadno od sunca" 1992. Ovaj roman je na nemačkom preveden pod naslovom „Opasna ljubavnica" i preko noći postaje bestseler. Murakami piše o običnom životu u modernom Japanu, ali Japanu okrenutom Zapadu.

Mnogi japanski kritičari mu upravo zameraju to što je opčinjen zapadnom kulturom. Jer, ako uzmete neku od Murakamijevih knjiga s idejom da se upoznate s tradicionalnim japanskim životom, treba da znate da Murakami nije štivo koje će vam u tome pomoći. Njegovi junaci žive u skladu sa standardima zapadne civilizacije, slušaju džez i Bitlse, gledaju holivudske filmove.

Jedino je hrana izuzetak. Murakami u mnogim svojim romanima detaljno i s velikim užitkom opisuje pripremu tradicionalnih i savremenih japanskih jela. Mnogi pookušaju da naprave nešto po „Murakamijevom receptu".

Murakami, koji se u međuvremenu okitio mnogim priznanjima, a već godinama je neko koga mnogi vide kao favorita za Nobelovu nagradu za književnost, počeo je da piše takoreći slučajno. Opisao je to u svojoj autobiografiji „Poziv pisac". „Nisam uopšte bio obrazovan za tako nešto. Upisao sam se doduše na dramsku akademiju, ali skoro da nisam studirao. Pustio sam kosu i bradu, bazao uokolo. Drugim rečima - lenčario."

Ali, ovom lenjom studentu je njegov prvi roman „Slušaj pesmu vetra" 1979. doneo nagradu za mlade pisce japanskog književnog časopisa „Gunzo". „Pre nego što sam postao svestan toga, već sam bio profesionalni pisac. Čudio sam se kako je to bilo jednostavno. Previše jednostavno", napisao je kasnije u svojoj autobiografiji.

......................

.............



Pisanje je negde između spore vožnje bicikla i brzog hodanja, i zbog toga nije pogodno za istinski inteligentne ljude koji ideje formulišu konkretno i jasno", kaže Murakami rođen 1949. kao sin budustičkog sveštenika u Kjotu. Ljubav prema knjigama su mu preneli roditelji, koji su bili profesori japanske književnosti. Detinjstvo je proveo u Kobeu, lučkom gradu u kojem su bili stacionirani američki vojnici što mu je omogućilo pristup zapadnim autorima.

1968. počinje studije drame na Vaseda univerzitetu. Tu je upoznao i svoju suprugu Joko s kojom se venčao nakon studija 1971. Dok je studirao radio je u jednoj prodavnici ploča, gde se razvila njegova ogromna ljubav prema zapadnoj muzici. Strasti prema muzici ga je navela da ima i sopstveni džez bar „Peter Cat" od 1974-1982.

Od 1991. do 1995. radio je kao gostujući profesor u SAD. Prevodio je romane Rajmonda Čendlera, Džona Irvinga, F. Skota Ficdžeralda ili Trumana Kapotea. 1995. se vraća u Japan.

Kada se pak radi o prevodima njegovih romana, mnogi se prvo prevode na engleski pa onda na druge jezike. Posledica toga je bila da su neki romani morali ponovo da se prevode. Srpska publika tu ima sreću, jer se njegova dela prevode direktno sa japanskog u izdanju Geopoetike.

„Preživeti kao pisac je gotovo nemoguće nastojanje." Mnoge zvezde crvenih tepiha su sa istih tih tepiha nestajale bez traga i glasa. Ovakva sudbina sigurno neće pogoditi Murakamija, koji nevereovatnim ritmom objavljjuje roman za romanom, i time oduševljava veliku čitalačku publiku.

Ali, njegovi kritičari su poslednjih godina postali glasniji. Pojedini govore da u najboljem slučaju piše zabavnu literaturu, drugi pak upozoravaju kako se uredno vraća istim stilskim elementima. Smatraju da mu nedostaje originalnosti zbog toga što njegovi protagonisti imaju isti stil odevanja, istu ljubav prema egzotičnim jelima ili erotskim ritualima.

Murakami pak kaže kako mu je svejedno da li će delo na kojem u tom trenutku radi ući u književnu istoriju. Jedino mu je važno da ga završi. „Ne želim da umrem. U svakom slučaju, ne želim da umrem bar dok ne završim ovaj roman."

12.01.2019.

Autori:
Sabine Elce, Svetozar Savić

dw

Ono što me je snažno privlačilo nije neka spoljna lepota koja se može meriti opštim kriterijumima ili količinom, već ono nepromenljivo, što se nalazi duboko unutra. Kao što neki ljudi potajno vole oluje, zemljotrese ili nestanak struje, tako ja volim to nešto neopipljivo što mi upućuju pripadnice suprotnog pola. Nazovimo to magnetizmom.
To je sila koja te hteo ne hteo, ščepa i usisa. Ta sila bi se najpre mogla uporediti sa mirisom parfema. Možda čak ni onaj koji se bavi spravljanjem parfema ne bi mogao da objasni kako se stvara miris koji poseduje takav magnetizam.
Ni nauka ne može to da objasni. Jedan miris privlači možda pedeset od sto ljudi, a neki drugi miris verovatno privlači onih preostalih pedeset. Ipak, na svetu postoje i mirisi koji silovito privlače samo jednog ili dva čoveka. To su posebni mirisi, a ja sam imao moć da ih iz daljine jasno namirišem. Znao sam da su mi sudjeni. Tim devojkama sam hteo ovo da kažem: Slušaj, ja znam! Možda niko drugi nije shvatio, ali ja – jesam!

Haruki Murakami, “Južno od granica, zapadno od sunca”

Ako možeš voljeti nekog svim srcem svojim, makar to bila i jedna osoba samo, tvoj život ima spas. Čak iako ne možeš ostvariti vezu s njom.

1Q84