Ku Klux Klan ili Kju-kluks-klan (eng. Ku Klux Klan; poznat i po akronimu KKK ili samo Klan), je ime nekoliko organizacija koje su postojale u prošlosti kao i nekih koje danas postoje, a koje zagovaraju superiornost bele rase, antisemitizam, rasizam, antikomunizam, antikatolicizam, homofobiju i nativizam. Ove organizacije su često koristile i koriste i terorističke metode i nasilje kao i zastrašivanje kao što je paljenje krsta, u cilju ugnjetavanja američkih crnaca i drugih društvenih ili etničkih grupa.

Prva inkarnacija Klana pojavila se 1866. godine. Osnovali su ga veterani vojske Konfederacije. Glavni cilj ove organizacije bio je otpor prema Rekonstrukciji koju je sprovodio Sever nakon Američkog građanskog rata, koji se fokusirao na zastrašivanje severnjaka koji su migrirali ka Jugu (tzv. "karpetbegeri") i južnjaka koji su pristupili Republikanskoj partiji (tzv. "skalavazi"), kao i linčovanjima oslobođenih robova. Organizacija je doživela opadanje između 1868. i 1870. a početkom osamdesetih godina 19. veka bila je uništena nakon što je predsednik Julisiz S. Grant proglasio punopravnim Akt o ljudskim pravima iz 1871. (takođe poznat i kao Akt Kju-kluks-klana).

Godine 1915. osnovana je druga, različita grupa pod istim imenom. Osnivanje ove organizacije bilo je inspirisano modernim mas medijima — filmom Rođenje nacije (eng. The Birth of a Nation) kao i inflamatornim antisemitskim novinskim člancima u vezi sa suđenjem i linčom ubice Lea Franka, Jevrejina koji je bio optužen i osuđen za ubistvo 13-godišnje bele radnice fabrike u kojoj je radio kao upravnik. Ovaj drugi Kju-kluks-klan je bio organizovan kao bratstvo koje je plaćalo hiljade ljudi da širom SAD na lokalnom nivou organizuju ćelije Kju-kluks-klan. Na vrhuncu moći, početkom dvadesetih godina 20. veka, Kju-kluks-klan je brojao oko 4-5 miliona ljudi. I ovaj Kju-kluks-klan je propovedao rasizam, antikatolicizam, antikomunizam, nativizam i antisemitizam, a neke lokalne grupe su učestvovale i u linčovanjima i drugim nasilnim aktivnostima. Popularnost Kju-kluks-klana je oslabila tokom Velike depresije, a članstvo je drastično opalo tokom Drugog svetskog rata zbog skandala izazvanih umešanošću uglednih članova organizacije u razne zločine kao i zbog podrške nacistima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Članovi drugog Klana na jednom od svojih mitinga 1923.

Ime Kju-kluks-klan je od tada koristilo više međusobno nepovezanih grupa, od kojih su se mnoge protivile Aktu o ljudskim pravima i desegregaciji pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Mnogi članovi ovih grupa su bili optuženi i osuđeni zbog višestrukih ubistava aktivista za ljudska prava i dece (kao što je bilo postavljanje bombe u baptističkoj crkvi u Alabami).

Danas Kju-kluks-klan broji oko 150 ćelija sa oko 8.000 članova širom SAD. Ove ćelije koje deluju u malim i lokalnim grupama, smatraju se krajnje ekstremističkim grupama koje šire mržnju. Danas svi vodeći mejnstrim mediji i politički i religiozni lideri u SAD oštro osuđuju ovu organizaciju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Simbol KKK

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za utehu, bivša Jugoslavija i Italija nisu jedine zemlje gde je bila očigledna razlika izmedju razvijenog Severa i nerazvijenog Juga. Ni Amerika nije bila operisana od toga sindroma. Naprotiv, na njenom primeru su te razlike bile toliko očigledne da su često nagoveštavale da može doći do onog najgoreg. Do krvoprolića.
Južnjaci su sebe smatrali predstavnicima aristokratije i onima koji neguju prave moralne vrednosti , a na Sever su gledali kao na bogate sunarodnike koji su pogazili sve moralne vednosti i koji osim novca nemaju čime drugim da se pohvale.
O tome kakva je razlika bila izmedju dva tabora što se tiče industrijske razvijenosti ne treba ni pominjati.
Lucuis Lamar je možda najbolji primer( i najinteresantnija ličnost) čoveka koji je razmišljao kao prosečan Južnjak. Bio je to advokat izuzetne inteligencije i retorike, koji je sagovornike ostavljao bez teksta svojim izlaganjem. Osoba sa manirima, šarmom...
Kao takav nije mogao ostati neprimećen i izolovan od političkih zbivanja toga vremena.
Bilo je samo pitanje dana kad će se pojaviti i zaseniti masu.
Ima još jedan detalj važan za njega: bio je iz države Misisipi, a ta je država možda najreprezentativnija kad je u pitanju ovaj deo Ameike, mogima je prva pomisao i asocijacija na Jug upravo Misisipi.
Tačnije bio je rodom iz Džordžije, ali je sa suprugom došao u Misisipi kako bi se bavio advokaturom.
Elem, razlike izmedju dva tabora su toliko očigledne, da se Sever i Jug ne slažu gotovo ni po jednom pitanju.
1850. palament Misissipija šalje svoje predstavnike da glasaju protiv primanja Kalifornije u Uniju. Jedan od najpoznatijih senatora demokrata Misisspija, senator Foote, glasa suprotno dogovoru i po ličnoj savesti, što je izazvalo zaprepašćenje ostalih , a posebno u Misisipiju, gde je trebao da objasni i raportira zašto je to uradio. Zakazana je debata gde se tražio neko ko će senatoru Footeu , inače jakom govorniku, parirati.
Tada je doveden mladjani L. Lamar( imao je 26 godina), takodje demokrata koji je imao na raspolaganju par sati da se spremi za ovaj dijalog. Em nekoliko sati , em mlad i zelen nasuprot iskusnog lisca kao što je bio senator Foote. I debata je završena tako što su ga demokrate izneli na rukama. Razbio je u paramparčad svoga sagovornika.
Postao je nova zvezda Juga, svi mu aplaudiraju, slepo ga slušaju ...
Kao da ga je to ponelo, pa je počeo da drži sve ratobornije govore. Takav je bio i u Kongresu. Najekstremniji, najradikalniji...
Nikad nije držao neke beleške ni papire u rukama, pa je zato smatran za najgenijalnijeg govorničkog improvizatora.
Narod mu i dalje skandira , ne sluteći kuda će ih odvesti takvo razišljanje i kakav može biti krajnji ishod stavova koje im prezentuje Lamar.

Lamar u Kongresu:
" Do raskida ne može doći na miran način. kad sunce Unije bude zalazilo, zalaziće u krvi".

I došlo je do raskida. Krčag ide niz vodu dok se ne rabije, kaže narodna poslovica.
A, razbio se ubrzo...
Abraham Lincoln, budući predsednik Amerike, najavljuje da će mu imperativ biti ukidanje ropstva na Jugu. Ta njegova izjava je naišla na 2 reakcije običnog čoveka sa Juga. Jedni su se smejali tome, a drugi su postajali još radikalniji u svojim stavovima da treba raščistiti za sva vremena sa Jenkijima( pogrdan naziv za severnjake).
Dolazi do još većih podela: general Robert Lee, baca plavu uniformu Jenkija i vraća se na Jug da brani čast i dostojanstvo svojih zemljaka. Postaje vodja sivih uniformi( uniforma Konfederacije).
Lamar je 1861. godine sastavio nacrt po kome će država Misisipi istupiti iz Unije.
Sve je nagoveštavalo da je rat neizbežan.
12. aprila 1861. snage Konfederacije napadaju tvrdjavu Fort Sumter u Južnoj Karolini i osvajaju je. To je početak GRADJANSKOG RATA u Americi, čiji se ishod mogao naslutiti u startu, bez obzira na početne uspehe južnih snaga.
Daleko brojnija vojska Severa izašla je na kraju kao pobednik. General Lee je morao da istakne kapitulaciju i da prizna poraz. Pozvao je sve vidjenije ljude Juga da ostanu uz svoj narod i dele sudbinu sa njim.
Luciusu Lamaru u ratu ginu 2 rodjena brata, 2 poslovna ortaka i nekoliko rodjaka.
Osramoćen i ponižen tek tada shvata gde je svojim ratnohuškačim nastupima odveo svoj narod. Povlači se iz političkog života i od 1865-1872 radi kao nastavnik i advokat.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ipak, poznato je da čovek koji oseća stid ima u sebi nekakav moral i dostojanstvo.Dokle god je stida , dotle je i nekog morala u čoveku.
Lamar se 1872. vraća u politiku i tada želi da ispravi grešku : zalaže se za pomirenje dve zaraćene strane uveravajući svoje zemljake da samo tako mogu da izbegnu novu katastrofu i rasulo. Mnogi ne razumeju ovaj njegov nastup i proglašavaju ga za izdajnika interesa Juga.
Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije tokom rata i veliki prijatelj sa Lamarom, odriče se prijateljstva sa ovom advokatom i smatra ga prevrtljivim čovekom i izrodom.

Dakle, rat se završio...Misisipi je država koja je najviše nastradala u gradjanskom ratu.

Poznato je da pobednik piše istoriju, a u ovom slučaju to je bio Sever.Tko je jači , taj i tlači, to jest postavlja uslove i nove norme koje poražena strana, htela - ne htela mora da prihvati. Ni ovde nije bilo izuzetaka, onaj ko je prolio krv za svoje stavove sada je došao u poziciju da nametne te iste stavove poraženoj strani.

REZOLUCIJA je zakon koji je crncima davao mnogo veća prava nego što su ih do tada imali. To je za aristokratske porodice Juga bio šamar koji oni nikad nisu zaboravili Jenkijima. Neke navike i običaji se ne mogu promeniti tek tako , preko noći.
Medjutim, ono što je usledilo bio je još veći šok. Došli su carpetbaggersi.

CARPETBAGGERSI su u južnjakom pogrdnom žargonu torbari ili koferaši.
Tako su ih nazivali stanovnici Juga, tako se i vode u knjigama W. Faulknera, američkog nobelovca i jednog od najvećih pisaca 20. veka. Fokner je u svim svojim delima pisao sa gadjenjem o njima, najgori negativci iz njegovih romana su upravo familije koje su sa torbama novca došle na Jug .
Torbari su oni koji su odmah posle rata došli na opustošeni Jug i iskoristili tudju muku i nemaštinu, na taj način što su po jeftinoj ceni kupovali kuće i imanja nekad dobrostojećih porodica. Bilo ih je sve više na Jugu, jer su shvatili da je to način da ostvare dobar biznis. I odmah su se susreli sa negodovanjem lokalnog stanovništva i starosedeoca. Došli divlji, oterali pitome...
Koliko su bili omrženi, najboje govori podatak iz biografije američkog pisca Foknera( i on je iz Misisipija). Fokner je kao jedva punoletan krenuo da se prijavi u dobrovljce za 1. svetski rat. Ali , nije hteo da ide u američku vojsku, nego je otišao u kanadsku.
Pomisao da bi morao da bude u kantini i u spavaonici sa omrznutim Jenkijima toliko mu se zgadila da je radje otišao sa Kanadjanima u rat nego sa svojim zemljacima. Toliko su odbojan stav imali stanovnici Juga prema Severnjacima.
Fokner :" Beli čovek je toliko pun mržnje , toliko deformisan da za njega nema spasa. Možda će nekad spas doći od crnaca i za crnce samo. Jer oni će izdržati, oni su jači od nas".

I logično je bilo očekivati reakciju na Rezoluciju i carpetbaggerse.
Ta reakcija je došla mnogo brže nego što se mislilo.

1865. u gradu Puleski( država Tenesi) 6 veterana južnjačke vojske, na čelu sa generalom N. Forestom je osnovalo Ku Klux Klan, organizaciju koja je bila isključivo namenjena za belce i koja je bila protest Rezoluciji i carpetbeggersima. Normalno , kao i većina tajnih organizacija imali su svoju koreografiju i ritual.

1. BELI PLAŠT I BELA KAPULJAČA predstavljaju duh poginulog ratnika, koji se borio za nezavisnost Juga, za Konfederaciju. Zamišljeno je da noću članovi krenu tako obučeni kako bi pokazali crnicima i ostalima koji su za Uniju da postoje oni koji poštuju izginule zemljake u gradjanskom ratu i koji će ih osvetiti.

2. ZAPALJENI KRST predstavlja svetlost koju šalje Isus Hrist, krst se pali na ritualima noću, da bi tako simbolično bilo naglašeno svetlo koje će se pojaviti iz tame. Očigledno, da su pretendovali da tako stave i religijski pridev svojoj organizaciji. I stavili su. Protestanska crkva je stala iza njih, kao što je katolička to uradila sredinom 20. veka da bi zaštitila neke naciste i fašiste. A sve pod malo glupim obrazloženjem. Da, oni jesu vernici, ali militantni vernici. Vernici koji prave grehe svojim delima, ali to rade boreći se na taj način za svoju veru i religiju.


KKK uzima i jednu crkvenu pesmu za svoju himnu, ne sluteći da na taj način samo baca ljagu na svoju crkvu.

Ime KKK je nekakav miks arhaičnih reči.
Kuklos= krug
Klan = društvo, bratstvo
Doslovan prevod bio bi: Krug oko koga se okuplja neko društvo, krug koji povezuje članove. A vezivala ih je ideja da ponovo vrate dostojanstvo Jugu i da se bore za prava koja su imali pre gradajanskog rata. Svi su bili pristalice demokrata i mrzeli su crnce, republikance i severnjake.U toj prvoj fazi imali su samo ta 3 neprijatelja.
Postojala je i lestvica po kojoj se rangirao status u Klanu:Veliki čarobnjak, Veliki Kiklop, Noćni soko itd. Te titule su varirale od regiona do regiona , a posebno su dodati i nove titule i koreografija sa pojavom drugog KKK-a, koja je mnogo toga uzela iz folklora masonerije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sam general Forest se iznenadio kad je video koliko ljudi želi da im se pridruži i koliko njegovih zemljaka podržava ovu organizaciju. Tako je KKK postao nezvanična vojska Juga i dobili su novi nadimak: Nevidljivo carstvo. Stanovništvo sa Juga smatra Klan kao zaštitnike svojih prava i nekoga ko se bori za povratak starih vrednosti.
Tada mnogi odlaze daleko sa svojim postupcima, ne zadovoljavaju se noćnim patroliranjem u belim kostimima nego počinju da prebijaju, kastriraju, spaljuju i linčuju crnce.
To je poprimilo maha, pa je general Forest u jednom trenutku naredio da se prestane sa tim, ali na njega više niko nije obraćao pažnju.
Forest i nekoliko njegovih saradnika 1869. spaljuju svu arhivu koju su imali i napuštaju Klan. Tada je surovost KKK-a kulminirala da je moralo da se reaguje.
1871. donosi se zakon po kome se KKK zabranjuje. Počinju hapšenja i zatvaranje članova ovog tajnog društva.

I posle toga dolazi do zatišja, sve do 1915. godine kada se ponovo pojavljuje KKK, ovoga puta daleko radikalniji i ekstremniji od onoga prvog.
Te, 1915. godine pojavljuje se film " Radjanje nacije" u kome se pojavljuju pripadnici KKK-a i predstavljaju kao zaštitnici belaca od crne rulje. Crnci su u tom filmu varvari i ubice.Na kraju filma KKK štiti jednu belu ženu od crnaca koji su hteli da je siluju. To je bio povod nekima da ponovo izvade bele plaštove i kapuljače i da vaskrsnu Klan.

Vilijam Simons, nekadašnji mason, je novi vodja Klana. Na Kamenoj planini ,u Džordžiji kod Atlante, ponovo se pali krst i polaže zakletva pred Biblijom, američkom zastavom, mačem i osveštenom vodom.

Simons :" Klan je samo za Amerikance i protestante. Amerika Amerikancima".
Nadjeni su i novi neprijatelji: Jevreji, katolici( koji doseljavaju Ameriku i tako otimaju posao starosedeocima) i komunisti.

Tada uvode i jednu novu metodu zastrašivanja. TWK ( Trade with Klan) je natpis koji stavljaju na prodavnice i firme širom Juga upozoravajući njihove vlasnike šta im se može desiti ako ne poslušaju naredjenje.Tako su i pozivali imućnije ljude da im se pridruže kako bi izbacili ostale konkurente van igre.

1921. pokrenut je krivični postupak protiv Simonsa i popularnost Klana tada naglo raste, to im je bila idealna reklama. Za razliku od prvoga KKK-a ovaj drugi ne da je bio suroviji nego je počeo da za svoju ideju pridobija i jake igrače. Novi vodja klana postaje Hiram Evans. On za svoje ideje pridobija mnoge senatore , kongresmene, gradonačelnike i ostale moćne ljude.U jednom ternutku 16 senatora su bili članovi KKK-a. Glavna filijala Klana bila je u Atlanti.
Na Jugu je sve više ubistava i linčovanja crnaca. Mnogi crnci su sahranjeni sa natpisom " murder by klan" na grobnom spomeniku.
Formira se klan od ženskih članova(WKKK) koji u jednom trenutku ima oko 500 000 članica.
1925. godine Klan ima oko 4 miliona članova i to je kulminiacija belih kapuljača.Odlaze u Vašington gde demonstrativno paradiraju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Medjutim, godinu dana pre toga desila se jedna afera koja je bacila ljagu na KKK i raspad ove organizacije je bio neminovan. Prvi čovek KKK-a u Indijani, Stivenson, je silovao jednu crnkinju u vozu koja je nedugo zatim izdahnula, ali je ipak imala toliko vremena da imenuje Stivensona kao nasilnika. On je pozvao u pomoć guvernera, gradonačelnika i još neke moćne ljude iz Klana da mu pomognu , što su oni odbili. Tada im je zapretio da će ih odati i saradjivati sa sudijama i FBI-em kako bi dobio što manju robiju. To je i uradio i posle toga su izbile i mnoge finansijske afere KKK-a.
Masa članova razočarana tom aferom napušta sa gadjenjem bele kapuljače i tajno društvo koje je dve godine ranije imalo 4 miliona članova, te 1927.( kada je Stivenson svedočio protiv svoje braće) spala je na oko 350 000 članova.

Posle toga brojnost KKK-a je sve više opadala, tako da nikad više nisu imali pozicije kao početkom 20-ih godina prošlog veka.

Domaci.de

Kasniji Klanovi

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nakon raspada drugog Klana, ime Kju-kluks-klan je počelo da upotrebljava nekoliko nezavisnih grupa. Ova tabela predstavlja procenu broja članova kroz vreme. Godine date u zagradi predstavljaju približne vremenske periode.
GODINA BR. ČLANOVA
1920. 4.000.000
1924. 6.000.000
1930. 30.000
1970. 2.000
2006. 5.000

Početkom pedesetih godina 20. veka, veliki broj nezavisnih grupa Klana počeo je da pruža otpor pokretu za ljudska prava. Otpor je podrazumevao brojne nasilne akcije i zastrašivanja. Među mnogobojnim događajima, najupečatljiviji su bili sledeći:

Ubistvo organizatora crnačke zajednice, Medgar Eversa u Misisipiju 1963. Godine 1994, bivši član Klana, Byron De La Beckwith je bio osuđen za Eversovo ubistvo.
Ubistvo Vernona Damera Seniora (eng. Vernon Dahmer Sr.), vođe crnačke zajednice, 1966, takođe u Misisipiju. Godine 1988. za ovo ubistvo je osuđen bivši Veliki vrač Klana, Sem Bauers (eng. Sam Bowers). Još dva člana Klana su bila optužena pored Bauersa, međutim, jedan je umro pre suđenja, a drugi je bio oslobođen optužbi.
Eksplozija bombe u baptističkoj crkvi u Alabami kada je poginulo četvoro dece. Četiri člana Klana su bila osumnjičena za ovo nedelo, međutim, suđeno im je godinama kasnije. Članovi Klana su bili Robert Čemblis (eng. Robert Chambliss), osuđen 1977, Tomas Blanton (eng. Thomas Blanton) i Bobi Frank Čeri (eng. Bobby Frank Cherry), osuđeni za ubistvo 2001. i 2002. Četvrti osumnjičeni, Herman Keš (eng. Herman Cash), umro je pre nego što je bila podignuta optužnica protiv njega.
Ubistvo Vilija Edvardsa Džuniora (eng. Willie Edwards, Jr.) 1957. Članovi Klana su naterali Edvardsa da skoči sa mosta reku Alabama.
Ubistvo aktiviste pokreta za ljudska prava, Džejmsa Čejnija (eng. James Chaney), Endrua Gudmana (eng. Andrew Goodman) i Majkla Švernera (eng. Michael Schwerner) u Misisipiju, 1964. godine. Član Klana, Edgar Rej Kilen (eng. Edgar Ray Killen), bio je osuđen za ova ubistva tek 2005. godine[36].
Ubistvo Viole Lijuzo (eng. Viola Liuzzo), bele južnjakinje i majke petoro dece koja je živela u Detroitu, ali je otišla na Jug, u grad Selmu da bi prisustvovala jednom od marševa za ljudska prava. Kad su je ubili, Viola Lijuzo je prevozila učesnike marša.

Tokom ovog perioda, članovi Klana su ubili mnogo više ljudi, međutim, mnoga od tih ubistava nisu bila prijavljena. Na primer, 1951. godine, Hari T. Mur, nastavnik i direktor crnačke zajednice, poginuo je zajedno sa svojom suprugom u bombaškom napadu na njihov dom. Iako se istragom FBI u to doba došlo do imena nekoliko osumnjičenih, niko nije bio optužen za ovaj zločin. Četrdeset godina kasnije, jedan bivši član Klana je priznao da su on i još nekoliko članova skovali zaveru sa pripadnicima policije kako bi izveli ovo i još nekoliko drugih ubistava. Prema izveštaju Južnog regionalnog saveta u Atlanti, tokom 1951. i 1952. godine, u četrdeset kuća crnačkih porodica su bile postavljene bombe. Neki od njih su bili aktivisti kao Hari Mur, ali mnogi od tih ljudi su bili obični ljudi koji su odbili da se povinuju rasističkim konvencijama ili su bili nedužni prolaznici, žrtve belog terorizma.

Međutim, iako je vreme nakon Drugog svetskog rata bilo vreme kada su klanovske grupe nastupale sa izuzetno velikim nasiljem, takođe je bilo i vreme kada je Klan bio s uspehom suzbijen. Na primer, 1958. godine, klanovci su u Severnoj Karolini spalili krstove ispred kuća dva Indijanca plemena Lumbi (prvi su se doselili u isključivo belački kraj, a druga je bila Indijanka koja je izlazila sa belcem), a zatim održali miting u neposrednoj blizini, da bi ubrzo otkrili da su opkoljeni stotinama naoružanih Lumbija. Došlo je do pucnjave, a Klan je pobegao glavom bez obzira.

Godine 1964. Kontraobaveštajna služba FBI je počela sa pokušajima da se inflitrira u Klan i uništi ga. Džeri Tompson, novinar koji je uspeo da se ubaci u Klan 1979. godine, izveštavao je o uspesima kontraobaveštajne službe FBI. Frakcije rivali unutar Klana su međusobno optuživale vođe protivničke grupe da su doušnici FBI, a kasnije je otkriveno da je jedan od vođa, Bil Vilkinson, radio za FBI.

Kada je vekovna borba za glasačka prava crnaca na Jugu bila konačno završena, Klanovi su se preorijentisali na druge mete, kao imigracija, pozitivna diskriminacija, a naročito sudska naređenja o desegregaciji u školskim autobusima. Godine 1971, članovi Klana su postavili bombe u deset školskih autobusa u Pontijaku, Mičigen, a harizmatični klanovac, Dejvid Djuk (eng. David Duke) je bio aktivan u južnom Bostonu tokom krize školskih autobusa 1974. Djuk je bio vođa Vitezova Kju-kluks-klana od 1974. do 1978. godine, a 1980, Djuk je osnovao rasističko-nacionalističku političku partiju Nacionalno udruženje za napredak belaca (eng. Association for the Advancement of White People). Godine 1989. bio je izabran za poslanika u parlamentu Lujzijane kao republikanski kandidat, iako je republikanska partija svoju podršku dala drugim republikanskim kandidatima, a ne njemu.

U ovom periodu, otpor Klanu je postajao sve više uobičajen. Tompson kaže da u toku njegovog kratkog članstva u Klanu, pucali su na njegov kamion, crna deca su ga vređala, a manifestacija koju je sazvao Klan pretvorila se u nemire kada su crni vojnici iz obližnje vojne baze napali članove Klana. Pokušaji Klana da preduzmu marševe su često bili presretani kontramarševima i kontraprotestima, i neretko bi dolazilo do fizičkog sukoba.

Takođe se pokazalo da Klan nije imun na sudske procese, što se odlično pokazalo u sudskom procesu protiv članova Klana povodom linčovanja Majkla Donalda (eng. Michael Donald) 1981. godine u gradu Mobajl, Alabama, što je dovelo do bankrota jednu grupu Klana koja se zvala Ujedinjeni klanovi Amerike.

Tompson takođe govori o tome kako su mnogi lideri Klana, ranije indiferentni prema pretnjama hapšenjem, pokazali veliku zabrinutost zbog serije multimilionskih presuda protiv mnogih članova Klana.

Aktivnosti Klana su uslovile pojavu drugih tipova rasističkih grupa i pokreta, kao Hrišćanski identitet, neonacističke grupe kao i rasistički skinhedsi.

Rečnik

[You must be registered and logged in to see this image.]

Članstvo u Klanu je tajno, i Klan, kao mnoga druga bratstva, ima znake koji se koriste radi međusobnog prepoznavanja. Član može da upotrebi akronim latiničnih slova AYAK, što su početna slova od rečenice na engleskom: Are you a Klansman? (Da li si član Klana?), kako bi se neprimetno predstavio drugom potencijalnom članu Klana. Odgovor bi trebalo da bude drugi akronim latiničnih slova AYAK - A Klansman I am (Član Klana sam).

Tokom istorije, članovi su skovali mnogo reči koje počinju sa KL:

Klabi (eng. Klabee) — bogatstvo
Kligl (eng. Kleagle) — onaj koji regrutuje
Klektoken (eng. Klecktoken) — kvota inicijacije
Kligrap (eng. Kligrapp) — sekretar
Kloran (eng. Kloran) — ritualna knjiga
Kloreroe (eng. Kloreroe) — delegat
Klad (eng. Kludd) — kapelan

Sve ove reči je stvorio Vilijam Simons, kao deo oživljavanja Klana 1915. godine. Klan iz doba Rekonstrukcije je koristio druge titule.

Wikipedia

Ku Klux Klan: Kako danas izgleda život članova rasističke organizacije

Ciljevi članova Ku Klux Klana nisu se promijenili ni nekoliko desetljeća nakon linčovanja Afroamerikanaca. Podijeljeni u organizacije, njih pet do osam tisuća bori se za bjelačku moć.
Prije nekoliko desetljeća linčovali su Afroamerikance, a njihovi ciljevi ni danas se nisu promijenili. Članovi zloglasnog, rasističkog Ku Klux Klana i danas se bore za bjelačku moć.
Službeno su aktivni u 41 američkoj saveznoj državi s pet do osam tisuća aktivnih članova. Podijeljeni su u lokalne organizacije, ali i nekoliko nacionalnih.
Fotoreporter Anthony S. Karen posljednjih je osam godina proveo u društvu članova klana iz 14 saveznih država. Približio im se zahvaljujući svom stavu objektivnog promatrača koji na svaku osobu gleda individualno, piše Business insider
Projekt je započeo kontaktiranjem lokalnih KKK grupa. Iako je većina odbila suradnju, na kraju je dobio pristanak da snima jednu od ceremonija povezanih sa zastrašivanjem i prijetnjama pripadnicima manjina.
Kada je obavio prvo snimanje, Karen se sastao s vođom jedne od najvećih organizacija. Od njega je dobio poziv da sudjeluje na svim događajima kojima je on domaćin. Nakon što ga je prihvatio vođa, i drugi članovi počeli su ga ozbiljnije shvaćati i pozivati na svoje skupove.
Počeo je odlaziti i na neformalna okupljanja, roštilje, pa čak i na tracicionalno KKK vjenčanje koje je održano na mjestu gdje se održala i jedna od bitki za vrijeme američkog građanskog rata.

Izbjegavaju sukobe, ali...

Tijekom godina druženja zaključio je kako se ljudi pridružuju Ku Klux Klanu jer žele biti dio isključivo bijele organizacije koja se protivi homoseksualnosti, međurasnim vezama i ilegalnoj imigraciji.
Najveća organizacija zove se Vitezovi Ku Klux Klana, a poznata je i pod imenonom Viteška stranka. Svake godine njezini članovi održavaju kongres nazvan 'Konferencija vjere i slobode' na koji dovode cijele obitelji.
Iako najveći dio članova nastoji izbjeći sukobe, oni se događaju - obično tijekom javnih događanja.