Svi znamo za 7 smrtnih grehova što se tiče religije i Biblije ali me zanima šta je po vama greh?
Ako se na pr. ispovediš šta biva s našim grehom , onaj gore to sredi ili smo samo mirniji u duši jer smo skinuli teret sa sebe tako što smo svoj greh nekom ispričali i rasteretili se

Da li greh može da se zaboravi ili nas on muči cjelog života?
Kad nekom oprostimo grehove jesmo mi onda bolji ljudi ili ako im greh pamtimo vezujemo jednu dušu za našu tim grehom i neoprostom

Niko nije bezgrešan i nema čoveka koji nije zgrešio bar jednom , no muči li vas taj greh ili ste ga ostavili negde po strani za drugi put

Grehova ima raznih, ali svi proizilaze iz jednog - neljubavi: prema coveku, zivim bicima, zivotu ... Kad volimo ne gresimo, (jedino mozda iz neznanja, nerazumevanja neceg). Greh je znati istinu, a ne reci je. Svesno lagati, varati . Naneti nekom bol, biti grub, bezosecajan, proci pored nepravde, videti je a ne pokusati je ispraviti, biti ravnodusan, ako nas nesto licno ne dotice... i jos hiljadu drugih stvari.

Ne muce me gresi ,one biblijske nisam prekrsila,tim pre sto su neki od njih i zakonski kaznjivi,nisam ih ni ispovedala,smatram da nisu znacajni.Verujem da vecina nas krsi odredbu o iskrenosti,ali mene ona ne opterecuje i smatram je ljudskom.

Greh je sve ono sto izlazi van onih moralnih normi koje su zacrtane negde u nama, zabrana koje nas tiste i muce, greh je lagati sebe samog , greh je mnogo toga, ali najveci greh je definitivno nemati srca i ne znati voleti.
Da li se moze nesto gresno zaboraviti? Tesko, mada zavisi od coveka do coveka, ja oprastam ali ne zaboravljam. Mogli bismo nesto iz toga nauciti, a ako zaboravimo , opet cemo zgresiti...

Sve što jesam, što znam, mislim i osjećam predstavlja mene i moj stav. Grijeh je za mene kada uradim nešto protiv svog stava. Protiv sebe.

Ubiti nije koji put grijeh. Ako time spašavam sebe ili druge.

Ukrasti nije koji puta grijeh. Ako ne mogu drugačije prehraniti sebe ili druge.

I što sada?

Jednom je grijeh, jednom nije?



Ali jedno znam sigurno.

Ne pomoći nekome na bilo koji način, a kada to možeš, je grijeh.

Par puta sam pogriješio. I ispaštao svoj grijeh. Nisam ih zaboravio. A silne su godine prošle.

Nikada ni neću zaboraviti.

Svi smo grešni i nijedan čovek nije cvećka , mora bit da je negde makar jednom zgrešio al greh nosi kajanje, paa sad ako se pokaješ onda ti je greh oprošten možeš mirno spavati jer su ti svi gresi izbrisani
Dali onda kad skontaš da si jednom zgrešio nećeš više grešiti ili ćeš kad skontaš da ti je oprošteno greh ponoviti
sve to ipak zavisi od individue , nekom je dosta da se jednom opeče i shvati a nekome treba više , msm ipak da se grehovi ne brišu , ostanu u tebi do sudnjeg dana e onda ti onaj gore odabere stranu gde ćeš biti ako si manje grešan ili više -raj ili pakao

Meni nitko niti oprašta, niti sudi.

To je moj posao.

Dovoljno mi je da se jednom opečem. I naučim.

Za sva vremena.

Ali, ako sam nešto veće zasrao, pamtim za cijeli život. Svaki detalj.

Bar do sada.

Kazu stariji ljudi da je ljudski gresiti i prastatti..ako neko ucini bilo kakav greh to mu nece dati mira..svi mi imamo po neki greh koji smo ucinili slazem se sa Dabijem ako nekom ne pomognemo a znamo da mozemo jeste greh i imacemo grizu savest zbog toga..zato treba pomoci svakom na bilo koji nacin i ne traziti nista za uzvrat tada ce nam dusa biti cista i necemo osecati nikakvu griznju savest, bar ja tako mislim..

Greh je vezan za religiju..Svaka religija ima svoju, da kažem listu, šta se sme, a šte se ne sme, pa se prema njoj utvrđuje stepen i veličina počinjenog greha .. Na primer, u hrišćanstvu postoji deset božjih zapovesti, koji služe kao smernica..ko učini nešto suprotno tim načelima, počinio je greh...U crkvi se ti gresi okajavaju pokajanjem u smislu ispovedanja svojih greha i na taj način su u neku ruku oprošteni...a jedini koji se ne opraštaju su smrtni gresi..za njih nema oproštaja ni na ovom ni na drugom svetu Dok u islamu, ili islamskoj religiji gresi se dele na male i velike..gde se ukoliko se klone velikih, mali budu oprošteni ...I tako dalje u svakoj regiji...
U principu, greh je delovanje protiv prihvaćenih vrednosti, voljno kršenje neke moralne ili pravne norme, gde se greh tumači kao „prekršaj zakona“ koje je propisalo uzvišeno božansko biće.

Citat ::Ako se na pr. ispovediš šta biva s našim grehom , onaj gore to sredi ili smo samo mirniji u duši jer smo skinuli teret sa sebe tako što smo svoj greh nekom ispričali i rasteretili se

Da li greh može da se zaboravi ili nas on muči cjelog života?
Kad nekom oprostimo grehove jesmo mi onda bolji ljudi ili ako im greh pamtimo vezujemo jednu dušu za našu tim grehom i neoprostom

Niko nije bezgrešan i nema čoveka koji nije zgrešio bar jednom , no muči li vas taj greh ili ste ga ostavili negde po strani za drugi put

Бежимо не само од смртног греха, него и од опростивог, како се услед наше небриге не би претворио у страст, која обара у ад једнако као и смртни грех. Постоје опростиви греси. Тако, ако се некоме догоди да га понесе преједање, блудни поглед или помисао, да слаже, да нешто ситно украде, да се преда сујети, да се погорди или разгневи, да се за кратко време огорчи на ближњега или да злопамти ‐ у свим таквим случајевима, када људскa слабост дође до пада, уколико за њим уследе свест о греху и покајање, ми лако добијамо опроштај од милосрдног Бога. Опростиви грех не одваја хришћанина од Божанске благодати и не умртвљује његову душу онако како то чини смртни грех; али и опростиви греси су штетни када се због њих не кајемо, него само увећавамо њихово бреме. Према поређењу које дају свети оци, човека једнако може да потопи тежак камен везан око врата, или врећа пуна ситних зрна песка; тако једнако вуку у адску пропаст и смртни грех и мноштво накупљених малих, опростивих грехова.

Грех је сваки поступак, осећање или мисао који се косе с Божјим мерилима. Грех представља кршење Божјег закона. До њега долази када радимо оно што је неисправно, то јест неправедно у Божјим очима (1. Јованова 3:4; 5:17). Према Светом писму, грех је и када свесно пропустимо да урадимо оно што је исправно (Јаковљева 4:17).

Библија нас подстиче да не умањујемо озбиљност ниједног греха, јер то може довести до озбиљнијег кршења Божјег закона (Матеј 5:27, 28).

Свето писмо прави разлику између греха и ненамерних или непромишљених греха, као што су речи или поступци којима можемо повредити друге (Пословице 12:18; Ефешанима 4:31, 32).

Lagati na danasnji dan spada u neoprostive grehe.

Када неко намерно чини грехе, он то ради зато што има „зло срце“ (Јеремија 16:12).

Grijeh je uzeti lažnu Vijagru.

Bambi ::Lagati na danasnji dan spada u neoprostive grehe.

Tacno,pa sto ga niste postovali ?

Mhm, znao sam da još samo inkvizicija fali.

sven ::

Bambi ::Lagati na danasnji dan spada u neoprostive grehe.

Tacno,pa sto ga niste postovali ?

Otkud lazna tvrdnja i to uopstena?

Greh je covjek i obrnuto. Jedno bez drugo neide. Ali je dobro ako primjetis da si napravio neki grijeh, prema Bogu ili necemu drugome. Zasto? Daje ti signal da stanes i promislis malo sto je dobro a sto je lose. Reset je lako, ali je tesko kad vidis da se ponavljuje grijeh a ti si nemocan. Zasto? Zato sto smo u nekim stvarima nemocni, pogotovo neznanje nas prati cijeli zivot. To sve zovem sudbinom. 

U religioznоm kоnceptu, Greh је čin transgrеsiје protiv Božаnskоg zаkоnа. Grеh sе tаkоdje mоžе posmаtrаti kао svаkа misао ili radnjа kоја ugrožаvа idеаlni оdnоs izmеdju pојеdincа i Bоgа, ili kао bilо kаkvа divеrziја iz pеrcеpciје idеаlnog rеdа zа ljudski živоt.

nisam vernik i ne verujem, ali imam mišljenje o tome šta je greh, nevezano za religiju, već za čoveka. 


greh je da uludo trošiš taj život koji si dobio na poklon možda odlukom svojih roditelja, a možda i slučajno jer je kondom pukao 



greh je da život uludo trošiš na mržnju, destrukciju, sabotažu, podmetanje, trač, osvetu, nerad, nerazumevanje, bes, psovke, svađu, umesto da ga potrošiš na ljubav, pomaganje onima kojima treba, podršku, saradnju, rad, empatiju, razumevanje, smeh, veselje...

greh je kad imaš priliku u životu nešto lepo i veliko da uradiš i da umesto bašte pune mirisnog cveća, pčela, bumbara, ptica ti iza sebe ostaviš veliku septičku jamu, punu doduše.
 i "mirisnu"  

greh je to. 

EROTIC MAN ::nisam vernik i ne verujem, ali imam mišljenje o tome šta je greh, nevezano za religiju, već za čoveka. 


greh je da uludo trošiš taj život koji si dobio na poklon možda odlukom svojih roditelja, a možda i slučajno jer je kondom pukao 



greh je da život uludo trošiš na mržnju, destrukciju, sabotažu, podmetanje, trač, osvetu, nerad, nerazumevanje, bes, psovke, svađu, umesto da ga potrošiš na ljubav, pomaganje onima kojima treba, podršku, saradnju, rad, empatiju, razumevanje, smeh, veselje...

greh je kad imaš priliku u životu nešto lepo i veliko da uradiš i da umesto bašte pune mirisnog cveća, pčela, bumbara, ptica ti iza sebe ostaviš veliku septičku jamu, punu doduše.
 i "mirisnu"  

greh je to. 

Slazem se potpuno

greh je kad se dvoje ludo vole a zbog glupog ponosa, ljubomore ili nerazumevanja gube vreme na nepotrebne svađe i nadmudrivanja i uludo troše život koji im se nikad neće vratiti.