Jevanđelje po Mariji
(BG 7, I-19, 5)
Nedostaju stranice 1-6... “hoće li materija biti (uništena) ili ne?”
Spasitelj reče: “Sve prirode, svi oblici, sva stvorenja postoje jedni u drugima i jedni s drugima, te će se ponovo vratiti svojim korenima. Jer, priroda tvari vraća se (korenima) svoje sopstvene prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”
Petar ga upita: “Budući da si nam sve objasnila, reci nam još i ovo: šta je greh sveta?”
Spasitelj reče: “Nema greha, nego vi grešite kada činite stvari poput preljube, koja se naziva ‘grehom’. Zato je bog došao među vas, u suštinu svake prirode, kako bi je vratio njenim korenima.” Rekao je i ovo: “Zato oboljevate i umirete, jer osim onoga koji razume, neka razume. Tvar je rodila strast kojoj nema ravne, koja je prosledila iz nečega protivnog prirodi. Tada se u telu pojavio nemir. Zato vam kažem - ’Budite hrabri‘ - a ako se obeshrabrite, neka vas ohrabri prisutnost različitih oblika prirode. Ko ima uši da čuje, neka čuje.”
Kada je blagoslovljeni to izgovorio, sve ih je pozdravio, rekavši: “Mir s vama. Primite moj mir. Ne dajte se zavesti kada čujete - ‘Gledaj ovde!’ - ili - ‘Gledaj onde!’ - jer Sin Čovečji je u vama. Sledite ga! Ko ga traži naći će ga. Idite, stoga, i propovedajte jevanđelje o kraljevstvu. Ne smišljajte drugih pravila uz moja i ne donosite zakone poput zakonodavca, kako vas isti ne bi ograničili.” Kada je to rekao, otišao je. No, oni su se rastužili. Plakali su, govoreći: “Kako ćemo otići među nejevreje i propovedati jevanđelje kraljevstva Sina Čovečjega? Ako nisu poštedeli njega, kako će poštedeti nas?”
Tada ustane Marija, pozdravi ih i reče svojoj braći: “Ne plačite i ne tugujte, ne budite neodlučni, jer njegova će milost biti s vama i štititi vas. Radije slavimo njegovu veličinu, jer on nas je pripremio i učinio ljudima.” Kada je Marija to rekla, njihova se srca okrenuše Dobru, i počeli su raspravljati o Spasiteljevim rečima.
Petar reče Mariji: “Sestro, znamo da te je učitelj ljubio više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile reči Spasitelja - koje ti znaš, ali mi ih ne znamo, niti smo ih čuli.”
Marija odgovori: “Što je od vas skriveno, to ću vam objaviti.” Ovako je govorila: “Ja”, rekla je, “ja sam videla Gospoda u viđenju, te sam mu rekla: ’Gospodine, danas sam te videla u viđenju.‘ On mi odgovori: ’Blagoslovljena ti koja se nisi uplašila kada si me videla. Jer, gde je um, onde je blago.‘ Upitah ga: ’Gospode, vidi li onaj koji ima viđenje pomoću duše ili duha?‘ Spasitelj mi odgovori: ’On ne vidi ni dušom ni duhom, nego umom koji je između njih - to je ono što vidi viđenje i to je...‘ (nedostaju stranice 11-14)... 15... I poželi to. ‘Ja te nisam video kako silaziš, nego te sada vidim kako se uspinješ. Zašto lažeš, kada mi pripadaš?’ Duša odgovori: ‘Videla sam te. Ti me nisi video i nisi me prepoznao. Služila sam ti kao odelo, a ti me nisi poznavao.’ Kada je to rekla, otišla je u velikoj radosti.”
“Ponovo je došla trećoj moći zvanoj neznanje. Propitivala je dušu, govoreći: ’Kuda ideš? Zarobljena si u zlu. Ali, ti si zavezana; ne sudi!‘ A duša reče: ’Zašto ti sudiš meni, iako ja nisam sudila? Bila sam vezana, iako nisam vezala. Nisam bila prepoznata. No spoznala sam da se sve vraća, zemaljske i nebeske stvari.‘ Kada je duša nadvladala treću moć, otišla je gore i videla četvrtu moć, koja je imala sedam oblika. Prvi je oblik tama, drugi žudnja, treći neznanje, četvrti ushićenje smrti, peti kraljevstvo tela, šesti varljiva mudrost tela, sedmi gnevna mudrost. To je sedam moći gnjeva. One su upitale dušu: ‘Odakle dolaziš, ubico ljudi, ili kuda ideš, osvajaču prostora?’ Duša im ovako odgovori: ‘Ono što me veže ubijeno je, a ono što me okružuje nadvladano je. Moja je žudnja okončala, a neznanje umrlo. U svetu bejah oslobođena od sveta, a u vrsti od nebeske vrste, i od okova zaborava koji je prolazan. Od sada ću se usavršavati do kraja vremena, doba, eona, u tišini.’ “
Kada je Marija to izgovorila, zaćutala je, jer Spasitelj više ništa nije rekao.
Ali Andrija se obrati braći, govoreći: “Recite što vam drago o onome što je ispripovedala. Ne verujem da je Spasitelj to rekao. Jer ta je nauka strana.” Petar takođe progovori. Ispitivao ih je o Spasitelju: “Je li on doista razgovarao sa ženom, bez našeg znanja i u tajnosti? Zar ćemo je poslušati? Zar ju je ljubio više od nas?”
Tada Marija zaplaka i reče Petru: “Petre, brate moj, a šta misliš? Misliš li da sam sve to u svome srcu zamislila, ili da lažem o Spasitelju?”
Levi se obrati Petru, govoreći: “Petre, uvek si bio nagle naravi. Vidim da se prema ženi odnosiš kao prema neprijateljima. Ako ju je Spasitelj učinio dostojnom, zašto je onda odbacuješ? Sigurno je Spasitelj dobro poznaje. Zato ju je ljubio više nego nas. Neka nas bude stid, prigrlimo savršenog čoveka kao što nam je zapovedio, i propovedajmo jevanđelje ne smišljajući nikakvih drugih pravila ni zakona uz one koje je ustanovio Spasitelj.”