Krit – ostrvo stotinu gradova u koje ćete se zaljubiti na prvi pogled

Krit je veliko ostrvo i da biste ga istražili potrebno je najmanje 10 dana. Tu ne mislimo samo na posete arheološkim nalazištima već i na obilazak sela i pravog doživljaja ostrva. Mnogo toga se promenilo, modernizovalo u cilju privlačenja što većeg broja turista, a ovog puta predstavljamo razloge zašto ćete se zaljubiti u Krit, bilo da Vas ispunjavaju magični vidikovci, prelepo more ili neverovatne istorijske kulise magičnog grčkog ostrva.

Lorens Darel piše u svojim putopisima da je:

“Krit najautentičnije od svih grčkih ostrva, zbog svoje duge istorije i udaljenosti od ratnih i diplomatskih središta. U neprekidnosti istorije i neokaljanoj čistokrvnosti, verovatno je istinito reći, kao što Grci stalno i čine, da je ovo najgrčkije ostrvo.”
Prostrano ostrvo u južnom delu Egejskog mora prostire se na 8.900 metara2. Krit se nalazi na mestu spajanja Evrope, Afrike i Azije, praktično na istoj udaljenosti od sva tri kontinenta.

Na ostrvu su četiri velike grupe planina, pokrivene snegom zimi, dok u isto vreme u niziji imate osećaj da ste na kontinetnu, ne na ostrvu. Najviša planina Krita je Psiloritis koja doseže 2.456 metara. Visoke planine Krita jedno su od poslednjih staništa beloglavog supa u Evropi. Poslednjih godina sve je više zainteresovanih za pećine kojih u planinama ima više od 3.000.

Česte su promene klime, a teren je neravan jer se na Kritu sukobljavaju morske struje koje zapljuskuju i nagrizaju stene i obale. Ceo severni kraj je nazubljen, a ipak, nema tako puno luka za pristajanje velikih brodova. Prognozu za Krit pratite ovde.

Celo ostrvo obiluje stenama, dolinama i zelenim pašnjacima, izvorima slatke vode. Što se reka tiče, najpoznatija su ušća reka Aposelemis, Anapodaris, Preveli, Platys, Kyliaris. Najveće prirodno jezero na Kritu je jezero Kournasu, gde je posetiocima omogućeno da posmatraju ptice sa tornja, mada postoje i nekoliko veštačkih jezera (Ayia Chania, Votomos) i brojne male brane u zaleđu Herakliona. Mali, ali važni, prirodni bazeni pijaće vode, nalaze se u mestima Mohosu i Thrapsanu i u drugim delovima severne pokrajine Mirabello. Sela daleko u unutrašnjosti su i dalje divlja i netaknuta.

Hipokrat je davno savetovao – bićete zdravi ako udišete samo vazduh na Kritu, što važi i dan danas. Krit ima više od 2.000 biljnih vrsta od kojih su 157 endemične vrste. Močvare Krita su skloništa za veliki broj biljaka i životinjskih vrsta, tu se nalaze velike populacije ptica močvarica. Oni su ključni za očuvanje biološke raznovrsnosti na ostrvu.

Istorija i društvo koje kupuje na prvu loptu
Homer je pisao u Odiseji – “Krit je ostrvo bogato naseljeno gde se u devedeset različitih gradova govori različitim jezicima.”

Istorija Krita je drevna i bogata, istoričari kažu da postoje neoborivi dokazi da je ostrvo starije od evropskog kontinenta: otkriveno je oko 10.000 godina pre Hrista. Krit je rodno mesto prve evropske civilizacije, minojske (ili mikenske) koja je cvetala između 3.000 i 1.200. p. n.e. Mikenska kultura napravila je plodno tle za pojavu klasičnog helenizama. Uveli su nove običaje, počeli da koriste gvozdene rude i vrše kremacije. Mikenjani su prvi napravili i kanalizacioni sistem. U arheološkim nalazištima u mestima Knosos, Festus (Phaestus), Zakros, Arhanes, Galatas pronađeni su ostaci veličanstvenih palata i delovi grnčarije.
Izdvajamo nekoliko važnih činjenica:

Knosos je drugi najposjećeniji arheološki lokalitet u Grčkoj, nakon Akropolja, sa više od milion posetilaca godišnje. Knosos je turistima strašno zanimljiv jer su ovde pronađeni delovi čuvenog lavirinta u kom je, prema legendi, živeo Minotaur (biće sa glavom bika i telom čoveka).
Mikenska flota je bila najjača u ovom delu sveta i Kritu je vekovima donosila bogatstvo. Prevozili su se brodovima ne samo poznati kritski čempres već i poljoprivredni proizvodi – med, vino, keramika i maslinovo ulje iz luka Dia, Katsambas, Komos, Zakros. Plovilo se i trgovalo prema lukama Mediterana i na sever sve do Skandinavije. Cvetala je i trgovina sa Sicilijom. Luke i gradovi koji su se najviše razvili tokom od 7. veka pne bili su Falassarna, Lissos, Cheronissos, Lato Kamara i Inatus.
Doslednost u običajima je upadljiv činilac u životu Grčke. Drevna verovanja su ostala ponegde netaknuta, poput vaze u zemlji koja čeka nekog arheologa da je otkrije. Iako je religija jako bitan faktor socijalizacije, Krićani su kosmopolitskog karaktera. Ta činjenica je rezultat vekovnog osvajanja i mešanja naroda iz Evrope i ostalih delova sveta.
“Ostrvo stotinu gradova”, kako ga je nazvao Homer, odavno je važno turističko mesto Grčke. Klesos je u ta davna vremena bio administrativno središte, a impresivni gradovi su bili Hierapytna, Itanos, Axos, Praesus, Rizinia, Tripitos i mnogi drugi.
Krićani sa ponosom govore kako je njihovo ostrvo retko mesto na svetu gde su još u upotrebi stambene zgrade iz 16., 17., i 18. veka.
Krit nije učestvovao ni u Peloponeskom ni u Persijskom ratu.
Krit je posto deo Grčke tek 1913. godine.

Arhitektura magičnog Krita – podsetnici istorije

Najveći gradovi Krita imaju fantastičnu arhitekturu, većinom iz vremena venecijanske i otomanske ere. Tvrđave, slikovite luke, palate, fontane i hramovi glavne su atrakcije gradova. Sa druge strane, zanimljive atrakcije u zaleđu su lučni mostovi, mlinovi na vodu i vetar, akvadukti. Venecijanski i otomanski arhitektonski obrasci, u kombinaciji sa obeležjima folklorne arhitekture, vidljivi su na savremenim kućama.

Ostali su (i dan danas se prave) divni arhitektonski ukrasi poput lučnih vrata iz vremena venecijanske ere ili sahnis (napred izbačeni natkriveni balkon) iz vremena Osmanlija.

Igloi na planini Psiloritis
Na planini Psiloritis na Kritu postoje neobične kolibice tj. igloi od kamena.

“Mitata” – objekat za stanovanje datira iz vremena Minojske civilizacije. Najstarija sačuvana mitata je iz 1841. u kojoj su živeli pastiri. Pružala je utočište pastirima i koristila se kao mlekar u kom se čuvalo mleko i kozji sir. Ima ih širom Krita, na visoravni Nida najviše.

Ustvari je to tradicionalna, seoska kuća, transformisani praistorijski stambeni objekat; izgrađena od kamena, grana i zemlje, a drvene grede podupiru krov. U njenoj unutrašnjost bilo je mesta i za ljude i za životinje, ali i za alatke poput kamene prese za grožđe, kamina za kuvanje i niše na zidu za držanje posuđa. Sivo-zelene kamene ploče ređane su jedna na drugu i bez blata ili bilo kog drugog veznog materijala oblikovane tako da liče na iglo, otporne na loše vremenske uslove.

Citati Lorensa Darela o Kritu
“Krićanin je čuven po svojoj tvrdoglavosti i nacionalnom ponosu koji se skoro ravna sa tvrdoglavošću Španca. Prema Atini oseća nešto vrlo slično onome što i Sicilijanac prema Rimu.

Postoji neobično zamršeno klupko legendi, drevnih i savremenih, koje nekako zvuče na pravi način kada se nalazite samo na licu mesta, sedeći u nekoj zapuštenoj kafani u Haniji, pijući uzo i posmatrajuči sunce kako se spušta. Ova čudna zemlja uzmiče i izmiče pred nama, dok ne počne da zauzima svoje mesto među istorijskim maštarijama, mitovima i metaforama.”

“Na Kritu, sa njegovim grubim naglaskom i naravi muške, viteške čestitosti, junak je neka vrsta mladog ratnika.”

” U zabitim selima bi čak bilo teško da odete odatle, a da niste pojeli celu ovcu- uključujući i oko koje je veliki specijalitet, a ponudili bi vam ga na viljušci, odisejskim gestom.”

“Unutrašnje uređenje današnjeg malog grčkog sela, nije se bitno izmenilo od antike, uprkos betonu i električnom osvetljenju. Seoski trg može biti mesto snabdevanja robom kao što je brašno i pirinač, ali se kao i uvek koristi za gumno, a upotrebljavaju ga za svojevrsno pozorište, u dane kad se uručuju nagrade i održavaju svečanosti na otvorenom.”

“Ostaće mi izmešane uspomene na dubrave s narandžama, limunovima i bademom i na crnilo visokih kiparisa koji svuda rastu, jer izgleda da se sami sade, redovi alepo bora duž brdovite morske obale. Teško je napustiti Krit.”

Skriveni dragulj - grčko ostrvo Hrisi

Svako ima svoju definiciju romantičnog i egzotičnog mesta. Za neke su to mesta na kojima je najlepši zalazak sunca, za druge koliba u dolini ili odmor na reci. Međutim, postoje mesta za koja će i oni koji vole reku i planinu, pa čak i oni koji više vole skijanje od letovanja reći da su očarani. To su ona mesta koja hrane i grle dušu svojom lepotom i energijom. Upravo se to dogodilo svima koji su posetili grčko ostrvo Hrisi.



Udaljeno je devet nautičkih milja od Jerapetre na Kritu, prava tačkica na karti dugačka tek sedam kilometara, a široka dva. Gotovo da ne postoji manje ostrvo u Grčkoj koje skladišti toliko prirodnih lepota i egzotike. Pravo malo parče raja, koje od milošte nazivaju grčkim Havajima.

Nekada su ga zvali Magareće ostrvo, a istina je da je pravi skriveni, ali i nebrušeni dijamant Grčke – egzotične plaže sa belim i zlatnim peskom, načičkane fragmentima retkih školjki koje ih u nekim delovima boje u ružičasto, i kristalna tirkizna voda koja vam dozvoljava da vidite i najstiniji detalj na dnu mora.

Čak je i Đovani Anjeli, italijanski preduzetnik, jedan od osnivača Fijata i direktor Ferarija, bio toliko oduševljen ovim ostrvom da je hteo da ga privatizuje i od njega napravi turistički raj. Srećom, nisu mu dozvolili.



Svako ima svoju definiciju romantičnog i egzotičnog mesta. Za neke su to mesta na kojima je najlepši zalazak sunca, za druge koliba u dolini ili odmor na reci. Međutim, postoje mesta za koja će i oni koji vole reku i planinu, pa čak i oni koji više vole skijanje od letovanja reći da su očarani. To su ona mesta koja hrane i grle dušu svojom lepotom i energijom. Upravo se to dogodilo svima koji su posetili grčko ostrvo Hrisi.


Udaljeno je devet nautičkih milja od Jerapetre na Kritu, prava tačkica na karti dugačka tek sedam kilometara, a široka dva. Gotovo da ne postoji manje ostrvo u Grčkoj koje skladišti toliko prirodnih lepota i egzotike. Pravo malo parče raja, koje od milošte nazivaju grčkim Havajima.


Nekada su ga zvali Magareće ostrvo, a istina je da je pravi skriveni, ali i nebrušeni dijamant Grčke – egzotične plaže sa belim i zlatnim peskom, načičkane fragmentima retkih školjki koje ih u nekim delovima boje u ružičasto, i kristalna tirkizna voda koja vam dozvoljava da vidite i najstiniji detalj na dnu mora.

Čak je i Đovani Anjeli, italijanski preduzetnik, jedan od osnivača Fijata i direktor Ferarija, bio toliko oduševljen ovim ostrvom da je hteo da ga privatizuje i od njega napravi turistički raj. Srećom, nisu mu dozvolili.


Na ostrvu Hrisi ne možete odsedati budući da je potpuno nenaseljeno, a mali bar na plaži i ležaljke su sve što ćete na njemu naći. Do ostrva se pak, može doći brodom od Jerapetre na Kritu, a jednodnevni izlet košta oko 60 evra.






vodic kroz crcku

Grčka egzotika , ostrvo Pilion

Za mnoge ljude leto i ostrvo su sinonimi za letovanje u Grčkoj. Kikladi, Dodekanez i Sporadi su puni turista iz celog sveta. Ipak, ne treba potceniti ni lepote Piliona, koji je idealan za porodice sa decom koje žele da se odmore i izbegnu gužve, a iskuse sve lepote grčke obale.

Pilion se nalazi na samo 260 kilometara od granice i jedno je od najpoznatijih grčkih poluostrva koje počinje u gradu Volosu, pa se proteže ka severu. Najbolji je spoj planine i mora, a temperature idu u prilog tirkiznoplavom moru i gustom zelenilu koje se sudara sa plažama. Pročitajte zašto bi Pilion mogao biti idealno odredište za vaše letovanje.

Plaža Milopotami

Najpoznatija plaža na Pilionu sastoji se od dva zaliva. Da biste došli do drugog morate proći kroz prirodan prolaz u jednoj steni. Od četiri popodne pa nadalje, stene prave prirodni hlad, a voda postaje kristalna. Ako dolazite u periodu između 5. i 15. avgusta, budite spremni da će biti više ljudi nego što ste očekivali.

Šetališta

Pilion je pun staza po prirodi i šetališta pomoću kojih možete upoznati savršenu prirodu grčkog poluostrva. Postoje putevi kojima je teže i kojima je lakše kretati se, ali i onih koji nisu podobni za ljude iznad određene starosne granice. Staza u kojoj ćete uživati svakako je ona od Cangarade do plaže Damuhari, gde se potom možete osvežiti.

Luka Damuhari

Kad se već nađete na ovoj plažici videćete slikovitu luku sa brodićima koju su koristili Venecijanci tokom okupacije Egeja kao stanicu na kojoj su odmarali i skladištili još hrane na brodove. Obavezno svratite i u tavernu Barba Sterju da probate ribu.

Platan od hiljadu godina

U Cangaradi postoji poznati platan od hiljadu godina koji se nalazi na trgu Agia Paraskevi. Prečnik platana je 14 metara, a veličina njegovih grana se ne može odrediti. Svakako pokriva čitav kvadrat praveći svojevrsni kišobran koji stvara senku i pravi hlad. Zato ne propustite da popijete kafu ispod platana na ovom trgu.

Klima

Pilion je pun vrlina. Ako se nalazite pored mora, imaćete priliku da iskusite pravo leto, ali čim se popnete malo više u planinu osetićete kako vam svež i čist vazduh udara po licu. U planini nikada nećete osetiti letnju žegu, niti ćete se znojiti u snu. Štaviše, biće vam potrebno i jedno ćebence.

More

More na plažama Piliona je vrlo lepo i čisto, ali plaža Fakistra se izdvaja po svom stenovitom pejzažu. Nalazi se na istočnoj strani Piliona i potreban je mali napor da biste do nje došli. Nije previše teško ako to mogu roditelji s decom, a izgled plaže će vam sav trud brzo nadoknaditi. Tu se na severnom delu plaže nalazi i impozantna pećina u moru Megalomatas, koja je optočena stalaktitima, špiljskim ukrasima koji vise od tavanice prema podu pećine.

Ostrvo na planini

Selo Trikeri, poznatije i kao selo „tri mora“, jer je okruženo zalivima Pagasitos na severu, Evoikosom na jugu i Egejem na istoku. Visoko na brdu nalazi se pomenuto selo koje sa svake strane gleda ka moru i ima snažno izraženu grčku tradiciju. Njegovi stanovnici su bili sjajni ribari, mornari i trgovci. Vredno je pomenuti i Crkvu Svete Trojice u kojoj se nalazi Napoleonov prestol koji su kapetani kupili u Barseloni.

Provod?

Poluostrvo je prilično mirno kada je noćni život u ptianju. Mesto Agios Joanis je jedino živo noću, iako nije najpoznatije mesto na Pilionu. Ipak, postoji jedan bar u kom se možete dobro provesti. Nalazi se u Cangaradi i zove se „Skala“, a ako dođete kada je vlasnik raspoložen, brzo ćete se naći u velikom društvu i videti sebe kako naručujete omiljene pesme.

grckausrcu

Pešačka tura do vodopada Dimosari 3 km od  Nidirija



Obilazak vodopada Dimosari

Vodopad Dimosari se nalazi 3 km od Nidrija u brdu i možete ga obići u sopstvenoj organizaciji.

Lefkada ima bogato skladištenje podzemnih voda, što je jedan od glavnih razloga lepog i bujnog
zelenila na ostrvu. Visoke planine Lefkade su bogate izvorima vode sa mnogo vodopada i kaskada,
koji se sa planinskih vrhova na kraju ulivaju u more. Dimosari je samo jedan od prelepih kaskadnih
vodopada kojih ima više, i koji se završavaju u klisuri koja je puna belih stena.

Ime Dimosari je izvedeno od reči Dimos, koji je nekada bio drevno mesto u kome su pronadjene
brojne vodenice.
Tokom sparnih dana u julu i avgustu turisti će se ovde prijatno rashladiti, u prelepom zelenilu, belim
stenama sa šumom, i lepim klisurama. Možete se okupati u kristalno čistoj vodi jezera, koja je i leti
sveža. Cela priroda oko jezera i vodopada je prelepa, bogata zelenilom i preporučuje se svim
avanturistima.Pešačka tura do vodopada Dimosari

mojagrcka

                   Vrahos

Lefkada , retko ko zna za ovo mesto na ostrvu



Vrlo je verovatno da ćete baš na ovom mestu doživeti najlepši zalazak sunca, pa nemojte da
vas mrzi da odete do restorana Rachi (η Ράχι) na Lefkadi.

Popularnije nazvan čardakom ni na nebu, ni na zemlji, ovaj restoran nalazi se u mestu
Eksantja, 20 kilometara od Lefkasa na zapadnoj obali Lefkade i 600 metara nadmorske
visine.



...................