Šta je bogatstvo novog doba?

Beograd -- Uzrečica "nemam vremena" često je alibi za neorganizovanost, nesposobnost ili želju da se distanciramo od svakodnevice.



Da li "nemam vremena" samo izgovor za nesposobnost ili jednostavno ne možemo da odgovorimo zahtevima savremenog života?

Bez obzira na odgovor, činjenica je da se nečija uspešnost ili neuspešnost danas meri i time kako će utrošiti 86.400 sekundi koliko ima na raspolaganju svakog dana.

Stručnjaci ukazuju da osim finansijskih, problem sa nedostatkom vremena predstavlja jedan od najvećih uzročnika stresa u savremenoj civilizaciji. Mlađe generacije ne mogu da poveruju pričama starijih kako je to bilo u vreme stare Jugoslavije: radilo se od 6 do 14 sati, svaki vikend bio je slobodan, a prekovremeni rad dobro se plaćao.

U Srbiji danas retko ko ima fiksno radno vreme, podrazumeva se da ste šefu dostupni celog vikenda i da ćete uredno odgovarati na pozive i mejlove. Uklopiti poslovne obaveze sa porodičnim i napraviti raspored u koji ćete ugurati što više sati provedenih sa decom, viđanje s prijateljima bar jednom nedeljno, odlazak na fudbal sa drugarima, u šoping ili kod frizera, ravno je nemogućoj misiji.

Psiholog Vesna Tomić smatra da je sve stvar dobre organizacije, ali da tesnac s vremenom može da izazove osećaj frustracije, nezadovoljstva i stresa.

" Za one koji rade nekoliko poslova da bi preživeli, nedostatak vremena jeste stres za organizam, mada lično ne mogu da poverujem da svako ne može da posveti sebi pola sata do 45 minuta dnevno, što je sasvim dovoljno za neko sitno lično zadovoljstvo, da se prošeta, sedne negde da popije kafu, nešto pročita... , kaže Tomićeva za Press.

Ona kaže kako se primećuje da se parola "stvarno nemam vremena" koristi za raznorazne izgovore kako bismo se distancirali od svakodnevice.

Kako prođe život

21 godina spavanje
14 godina rad
7 godina higijena
6 godina ishrana
5 godina redovi
4 godine učenje
3 godine sastanci
2 godine telefoniranje
4 godine ostalo

Ključ u dobijanju na vremenu jeste u izbegavanju njegovih kradljivaca.

Sociolozi su mišljenja da količina i kvalitet slobodnog vremena zavise od društva u kojem živimo. Sociolog kulture Ratko Božović kaže da je slobodno vreme u našem društvu upropašćeno i da predstavlja karikaturu civilnog obrasca stila življenja.

"Naši ljudi su u košmaru tranzicije. U zemlji u kojoj vladaju haos, bezakonje i nezaposlenost o slobodnom vremenu se ne može govoriti kao o drugoj strani rada. Kriza i nesigurnost stvaraju teskobu, osećaj neostvarenosti, nemogućnosti da se ostvare osnovne potrebe, a slobodno vreme podrazumeva društvo koje je regulisalo sve, pa i polje vanrednih aktivnosti kao što su odmor i razonoda", priča Božović.

Prema njegovim rečima, slobodnim vremenom ne gospodare pojedinci koji se grčevito bore za opstanak, već teške društvene i ekonomske okolnosti.

"Kod privatnika radno vreme nije normirano, a ko radi od jutra do sutra nema slobodu i mogućnost da raspolaže svojim vremenom i izborom aktivnosti kojima će ga ispuniti. Ako niste gospodar svog vremena, niste gospodar ni svog života, svojih ambicija i želja i sve vam je skršeno u tom nedostatku", kaže Božović.

U siromašnoj i tranzicionoj Srbiji u kojoj se većina bori za golu egzistenciju slobodno vreme rezervisano je za delovanje u sivoj ekonomiji jer nas kriza preživljavanja tera da ga pretvorimo u radno vreme, ukazuje sociolog Dragan Koković.

"Suludo je govoriti o slobodnom vremenu mladog, nezaposlenog čoveka koji nema sredstava za egzistenciju. Činjenica je da on na raspolaganju ima dosta vremena, ali pitanje je da li se to može nazvati slobodnim vremenom, ako ste pritegnuti nužnošću i ne možete da uživate u hedonizmu koji je pretpostavka slobodnog vremena", kaže Koković.

Sintagma "nemam vremena" nije slučajno u srpskom žargonu dobila i metaforično značenje za nedostatak novca, jer je ispunjavanje vremena uslovljeno i finansijskim momentom. Utisak Kokovića je da se mnogi ne trude da ga ukradu jer jednostavno ne znaju šta će s njim.

"Nemaju za pozorište, bioskop, knjigu. Pa šta će im onda slobodno vreme kad se sve svede na gledanje u plafon i razmišljanje kako da se sutra preživi. Slobodno vreme podrazumeva odsustvo svake obaveze i povezano je sa kvalitetom življenja. Za razliku od zapadnih, naše društvo ne pripada civilizaciji dokolice, ovde većina zaposlenih ima deficit vremena, a slobodni trenuci se uglavnom svedu na najpasivnije oblike - spavanje ili gluvarenje na internetu. I kod onih koji ga imaju dovoljno često je organizovano kao radno vreme. Na primer, čim ugrabe koji slobodan dan ljudi putuju i uzmu aranžman jer im je jeftinije. Ali, tu vam je sve do detalja isplanirano i vi ne raspolažete svojim vremenom jer nemate novca da sami organizujete odmor", kaže Koković.

Srbi svoje vreme troše na TV
Nedavno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da sa slobodnim vremenom u Srbiji najviše kubure osobe između 30 i 64 godine, a da žene imaju sat manje od muškaraca. Tokom dana, najmanje vremena za slobodne aktivnosti imaju žene koje su u braku i sa decom, malo više od tri i po sata, a najviše žene koje nisu u braku i nemaju dete - skoro šest i po sati.

U muškoj konkurenciji, najmanje dokoličare oni koji su u braku i sa malim detetom - oko pet sati, a najviše oni muškarci koji nisu u braku i bez deteta - malo više od sedam sati.

Slobodno vreme Srbi najviše provode gledajući TV program - žene oko dva i po sata dnevno, muškarci skoro tri sata. Druga aktivnost u kojoj se provodi slobodno vreme su društveni život i zabava. U proseku žene skoro sat i po dnevno troše u društvenim aktivnostima, a muškarci malo više.

press