Zašto starimo?

Коjе се промене одвиjаjу у телу током живота, односно зашто се „трошимо“? И ко је уопште крив за старење организма?



Текст: Јелена Милутиновић, Б92

Био jе баш згодан младић. Леп, пун снаге. Сад jе остарио, сав изборан, сенилан и погрбљен. Ништа необично, jер сви знамо да jе реч о универзалном, природном следу ситних догађаjа у организму, коjи на краjу доведу до смрти. Али, знате ли коjе се то промене одвиjаjу у телу током живота, односно зашто се „трошимо“?

Зашто некада затегнута кожа после пар децениjа губи сjаj? Зашто четврти спрат на коjи сте у младости трком стизали за мање од минут у позним годинама изгледа као Монт Еверест, или на пример, зашто ће стариjа господа често нови модел унукиног мобилног телефона доживети као несхватљиву и помало застрашуjућу направу?

Jасно jе да са годинама наши органи „попуштаjу“. Све су мање способни за улоге коjе су некада више или мање савршено обављали. Природа каже морамо да остаримо, а наши органи мораjу да ослабе. Али шта се то дешава у организму? Више jе одговорних у овом универзалном процесу попуштања ћелиjа и телесних система. На старење утиче много фактора. Гени, животне навике, стрес, болести, окружење, само су наjочигледниjи.

Како долази до старења

Наука се jош ниjе сложила око jединствене теориjе старења. Уместо ње постоjи више теориjа од коjих свака има свог главног осумњиченог. До сада се зна да jе за „пропадање“ ћелиjа, ткива и органа оптуженик број 1 – ген. И то не jедан, jер jе за бар стотину гена доказано да, сваки на своj начин, доводе до старења ћелиjа.

Посебан значаj у том процесу имаjу тзв. теломере. Теломере су терминални делови хромозома који садрже вишеструко поновљен одређен низ нуклеотида. Код човека (као и код свих кичмењака) таj низ је састављен од шест нуклеотида TTAGGG (Т-тимин, А-аденин, G-гуанин) и поновљен је око две хиљаде пута.

Ти наизглед бесмислени низови су ту како би у процесу копирања хромозома, заштитили информациjе у хромозому на чиjем се врху налазе они сами. А заштита у виду теломере jе неопходна jер се приликом сваког копирања хромозома мали делови те заштитне капице губи.

Jош jе Џеjмс Вотсон, научник коjи jе заслужан за откриће ДНК открио да приликом копирања генетске информациjе копирање не почиње баш од самог почетка кода, него увек мало закине почетни део „текста”. То значи да временом, после многоброjних ћелиjских деоба током живота, теломере постепено нестаjу.

Код живота, ДНК



У целом том процесу посебно jе битан ензим теломераза. нетачно је да помаже да копирање буде што прецизније али проблем jе што jе таj ензим активан у млађем животном добу, када он додавањем поновака TTAGGG повећава дужину теломера на краjевима хромозома. Временом престаjе да ради па теломере престаjу да се обнављаjу.

Управо због овог открића неколико великих светских фармацеутских компаниjа данас улаже велика средства у развоj нанотехнологиjа коjима би се могла обнављати теломера. Детаљно се проучава ензим теломераза, коjи jе због своjе улоге у организму добио популарниjи назив – ензим бесмртности. Управо ћелиjе канцера често имаjу увек активне теломеразе. Због тога су оне бесмртне и деле се неброjено пута, све док не освоjе организам. Ово је врло безвезно и лаички речено и не знам шта да радим да овом реченицом. Најрадије бих обрисала последње 2 реченице.

Тим истраживача из шпанског центра за проучавање рака недавно jе доказао утицаj теломере и деловање теломеразе на старење тако што су убацивањем гена за теломеразу не постоји ген за теломеразу, ради се о више гена који су чак и на различитим хромозомимау мишеве успели да им продуже живот за 24 одсто. Посебно jе било важно то што са убацивањем гена ниjе дошло до поjаве канцерогених ћелиjа коjе су се до сада увек jављале у другим истраживањима. Успех су постигли jер су користили нову технику убацивања генетског материjала

Међутим, нису само хромозомске капице, тj. теломере, кривци за то што старимо. Можда jеднако заслужни су озлоглашени слободни радикали. Током живота њихов броj у организму се повећава, а за то jе добрим делом одговорна малена органела ћелиjе под називом митохондриjа. Митохондриjе су праве мини електране jер производе око 90 одсто енергиjе уз помоћ коjе иначе функционише организам. Али, док раде, те електране ствараjу и нуспроизвод коjи временом постаjе погубан. Нус производ су слободни радикали (нестабилни веома реактивни атоми, јони и молекули), коjих jе са годинама све више, а коjи у организму оштећуjу остале делове ћелиjе.

Телемераза



Ћелије старијих људи садрже више митохондриjа са ослабљеном активношћу и то jе оно што доводи до лаганог умирања ћелиjа. Нема енергиjе, а нус продукт, слободни радикал, прави штету за коjу нема лека.

Наравно, поред теломера и слободних радикала у постепеном убиству организма jош jе много саучесника. Неке теориjе кажу да су главни узроци старења промене у слабљењу имунитета и опадању нивоа хормона током година.

Чињеница jе да броjни фактори, како генетски предодређени тако и спољни, доводе до старења, али колики jе чиjи допринос ниjе сасвим разjашњено. Оно што jе jасно jе то да све промене на краjу имаjу видан резултат. Човек губи на висини, мишићноj маси и укупноj тежини. Мозак и срце успораваjу, уши одбиjаjу да чуjу (посебно високе фреквенциjе), док чулу укуса помало постаjе свеjедно шта jе слано, а шта горко.

Иако jе старење због генетске предодређености пут у jедном смеру, не заборавите да jе добра вест то што jе важно какав jе таj пут. Утицаj спољне средине, услови у коjима живимо, као и храна коjу jедемо сигурно су средства коjа ће вам помоћи да делимично одредите километражу сопственог животног пута.

Elementarium