Od čega su bolovali poznati pisci?



U svojoj knjizi "Orwell's Cough" (Orvelov kašalj), Ros, koji je profesor medicine na Harvardu skupio je predavanja koja je održao i u kojima, potkrepljeno citatima iz dela ili istorijskim podacima, "otkriva" od čega su bolovali slavni pisci.

Ros smatra da je veliki bard Vilijam Šekspir bolovao od sifilisa, na šta je aludirao u svom "Timonu Atinjaninu" a i što se, navodi Ros, može videti i u drhtavom i nečitkom rukopisu poslednjih godina.

Autor smatra i da je pisac "Guliverovih putovanja" Džonatan Svift imao problema, ako je suditi prema njegovoj opsednutosti jabukama. Ros smatra da je Svift patio od vrtoglavice, odnosno Menierove bolesti i opsesivno kompulsivnog poremećaja zbog čega je bio opsednut čistoćom.

Autor "Skarletnog slova" Natanijel Hotorn nije preterano voleo lekare, što je, piše "Telegraf" i za razumeti budući da je kao dečak slomio nogu i morao da istrpi "lečenje" koje se sastojalo od sipanja ledene vode na nogu sa drugog sprata kako bi se "smanjila upala".

Kada je reč o Hermanu Melvilu, autoru čuvenog "Mobi Dika", Ros kaže da je pisac bio bipolaran, alkoholičar, remuatičar i da je najverovatnije patio od post-traumatskog stresa u čemu mu nije pomagala ogromna količina opijuma koji je konzumirao.

Jejts je patio od prosopagnosije - nesposobnosti da prepozna lik što mu je, navodi list, bilo od koristi kada su pored njega u trenutku smrti stajale njegova supruga i dve ljubavnice.

Emili Bronte, autorka "Orkanskih visova", patila je od jedne vrste autizima - Aspergerovog sindroma, dok je Džordž Orvel bolovao od boginja, velikog kašlja, denge groznice i tuberkuloze.

tanjug

Tоком хиљадугодишње византијске историје укупно je пет царева боловало од епилепсије: Зенон (474—491), Михаило IV Пафлагонац (1034—1041), Михаило V (1041—1042), Исак I Комнин (1057—1059), Јован III Дука Ватац (1221—1254) и Теодор II Ласкарис (1254—1258)