Kažnjavanje


Jedan asketa živio je čitav svoj život bez žena i posvetio se borbi protiv polnog nagona u sebi i drugi­ma. Kada je umro, jedan njegov učenik umro je ubrzo poslije njega. Stigavši na drugi svijet, učenik nije mogao da povjeruje svojim očima – u krilu njegovog obožavanog uči­telja sjedila je najljepša žena koju je ikad vidio!

Prišao je učitelju i došapnuo mu: “Dobri učitelju, sada znam da je Bog pravedan, jer nagrađuje na nebu za odricanja na zemlji.”

Učitelj je mrzovoljno rekao: “Idiote, ovo nije raj i ni­sam ja taj koga nagrađuju. Ona je ta koju kažnjavaju.”

***
Kada je cipela komotna, zaboravljamo na stopala;
kada je pojas dovoljno dug, zaboravljamo na struk.
Kada je sve harmonija, zaboravljamo na svoje ja.
Čemu onda služe odricanja?

Suprotni smerovi


Jednog je dana Učitelj pogledao na propovjednika koji je sjedio pred njim, ohol u svojim uvjerenjima, uvjeren u sopstvenu pravednost svojih djela, i rekao:

“Prijatelju, ponekad osjećam da kad dođe čas da umreš, ti ćeš umrijeti kao da nikad nisi živio – biće to kao da te je život mimoišao.”

Potom je dodao: “Ne – još je gore od toga: život i ti ste išli u suprotnim smjerovima.”

Nedostatak duše


Taj propovjednik bio je jedan jako neobičan čovjek.

Ljudi bi drhtali kad bi ga vidjeli.

Nikada se nije smijao.

Bio je uporan u svojoj asketskoj praksi,
jer je vjerovao da se do spoznaje dolazi nanošenjem bola samom sebi.

Svi su znali da često posti i da se slabo oblači zimi.

Jednog dana povjerio se je jednom Zen Učitelju ovim riječima: “Živio sam život pun odricanja i bio vjeran stavovima svoje vjere. Ali nešto mi uvijek nedostaje, a ja nikako ne mogu da shvatim šta je to. Znaš li ti?”

Učitelj ga je pogledao, onako okoštalog i suvog, i rekao: “Znam……DUŠA.”

TRI STOTINE LULA


Neki čovek, poznat kao nepopravljivi ženskaroš, pred pretnjom porodice da da će biti

isključen iz nasledstva ako se ne okane svog poroka - ode zen mudracu da zatraži

savet. Stigavši dao njega, požali mu se na svoj problem:

- Morate mi pomoći da se oslobodim svog poroka! Recite mi koliko je žena čoveku

zaista potrebno da bi istinski bio srećan?

Zen učitelj poćuta malo pa reče:

- Ja sam strastveni kolekcionar lula već više od 40 godina. Koliko u ovoj sobi vidiš

lula?

Prođe neko vreme u tišini koliko je čoveku bilo potrebno da prebroji oveću kolekciju.

Na posletku, ne bez čuđenja reče:

- Tri stotine!

- Tri stotine i biće ih još! - dopuni ga mudrac.

Koliko onda misliš da je strastvenom lulašu kakav sam ja potrebno lula da bi zaista bio

zadovoljan?

- Ne znam Učitelju...Verovatno vrlo, vrlo mnogo!- sada već ozaren odgovori čovek.

- Dovoljna je jedna! - preseče ga mudrac.

- Ali Učitelju...Vi imate tri stotine lula i kažete da će ih biti još!?!

Kako onda možete da tvrdite da je dovoljna samo jedna?

- Da, imam ih tri stotine. Ali gde je ona Jedna?

NAUK O SPONTANOM DELANJU



Mladom izučavaocu zena i piscu zen priča, izdavač iz provincije dao je obećanje da će

objaviti zbirku zen-priča pod uslovom da ovaj u vrlo kratkom roku na određenu adresu

pošalje najmanje 21 svoju priču. Kako mladić nije imao više od osam priča, seo je i

napisao pismo Izdavaču:

Ako te u pola dana sretnem na ulici i kažem: "Probudi se!" - hoćeš li se

probuditi?

Ako ti u prolazu udarim šamar iz sve snage i kažem: "Iskreno se obraduj!" -

hoćeš li to učiniti?

Pa kako od mene možeš zahtevati da u određenom roku napišem 13 zen priča?

Da li je duh zena nešto što se može dobiti po porudžbini?

*

DETE I ZEN SVEST


Za doručkom, gledajući kako to odrasli rade, jedna dvogodišnja devojčica - rečima:

"Hoću to!" - zatraži kašiku mleka u prahu da je stavi u svoju šolju čaja.

Promešan, čaj trenutno pobele, a dete zagledano u šoljicu - u neverici zapita: "Gde mi

je čaj?"


*

"IZBACI TO KROZ PROZOR"

- zen priča iz voza u pokretu-


Jednom prilikom Tomazen se, putujući vozom, našao u kupeu sa nekim trgovačkim

putnikom koji od samog početka putovanja nije zatvarao usta: pričao je o svojim

poslovima, životnim planovima, političkim i vremenskim prilikama i postavljao razna

pitanja načelnog karaktera - sam dajući odgovore na njih. S vremena na vreme bi

izvadio iz putne torbe nešto od hrane i kada bi završio sa jelom, otvorio bi prozor i

otpatke izbacio napolje. Tomazen je posmatrao čoveka, ćutao i slušao.

U neko doba, očigledno izmoren vlastitom pričom, čovek se doseti da zapita svog

saputnika čime se on bavi. Kada ču da je ovaj zen-učitelj, obradova se i odmah mu se

požali:

"Vi izgledate tako odmorno, sveže, kao čovek koji je pronašao svoj mir i ima miran

san... A ja, znate, mnogo putujem, imam mnogo obaveza, srećem razne ljude,

svakodnevno planiram nove načine prodaje... A uveče, kada legnem da spavam, ne

mogu nikako da se opustim i zaspim: prisećam se izgovorenih rečenica, svodim

račune, kalkulišem, izračunavam procente, razmišljam o mušterijama koje treba

obići... Svakakve misli mi prolaze kroz glavu i ja ne mogu da se odvojim od prisećanja

na dan koji je iza mene i planova za dan koji je predamnom. Zaspim tek pred zoru, ako

uopšte zaspim, i posle 2-3 sata površnog, nemirnog sna, ustajem umoran i krećem na

posao. To traje godinama. Recite mi šta da radim sa svojim mislima, kako da povratim

san i odagnam napetost i nesanicu?"


Tomazen pogleda čoveka i reče:

"Uradi isto što i sa onim smećem malopre: izbaci misli kroz prozor".

UPALI SVETLO PRE NEGO ŠTO KRENEŠ



Jednoga dana Tomazena poseti grupa studenata. Posle upoznavanja i razmene uljudnosti, započe razgovor na večne teme života i smrti. Jedan od studenata postavi pitanje od kakvog je značaja čovekovo životno iskustvo za njegov duhovni razvoj. Tomazen odgovori:

"Većina ljudi prolazi kroz život otprilike ovako... Zamislite čoveka koji se jednoga dana nađe na pragu neke mračne prostorije, recimo nekog mračnog antikvarijata. Prozora nema, svetlost ne dopire ni od kuda, tama je potpuna, a prag na kome upravo stoji, razdvaja svet vidljivog od sveta nevidljivog i nepoznatog. Čovek ne vidi ama baš ništa, ali vođen radoznalošću, ipak uđe u prostoriju i krene kroz mrak. Ne prođe dugo, a čovek počne da se sudara sa raznim stvarima. Naletevši na prvu on je obori, izgazi, podigne, ispusti, ponovo podigne, opipa i konačno je prepoznavši zaključi : "Ovo je bila kineska vaza!"... ali je vaza već razbijena. Ostavi je, i nastavi dalje.

Pipajući kroz mrkli mrak sudari se sa drugim predmetom: obori ga, šutne, zgazi, podigne, opipa, ispusti i zaključi: "Ovo je bila kristalna kugla..." - ali je kugla već razbijena. Ostavi i nju, i krene dalje.

Ubrzo se sudari sa sledećom stvari: obori je, izgazi, išutira, izokreće, ispipa i osetivši nešto kao bol, zaključi: "Ovo je bila moja prošlost..." - ali je prošlost već razbijena.


Naletevši na još jednu stvar u neprozirnom mraku, obori je, išutira, izubija, isprevrće, opipa i konstatuje: "Ovo je bila moja duša..." - ali je duša već razbijena. Čovek je ostavi, ili je iz sažaljenja ponese sa sobom i nastavi dalje kroz tamu.

Ne prođe mnogo, a čovek naleti na još jednu stvar, ovog puta veću od svih na koje je do tada naišao idući kroz mrak. Obori je, izgazi, išutira, podigne, ispusti, ponovo podigne, ispipa i onako izubijan zaključi: "Gle, ovo je bio moj Život!" - ali je život već prošao...

Zato, kada se nađete na pragu nepoznate, mračne prostorije, učinite sve da pronađete izvor svetlosti. Tek kada upalite svetlo - krenite dalje. Možda će potrajati, ali tako bar nećete morati da porazbijate sve bitne stvari na koje naiđete u vašem životu da bi ih spoznali: od kineske vaze - do života samog."

1. UČENJE O BESMRTNOSTI


- Učitelju, dolazimo iz daleka. Glas o tvom učenju o besmrtnosti stigao je i do najudaljenijih provincija Carstva. Godine koje su pred nama nisu više brojne i nespokoj sve više truje pozne dane naših života. Želja nam je da i nas poučiš Tvom nauku i uneseš mir u naša srca!

Pokazavši rukom prema obližnjem izvoru Učitelj reče:

"Pogledajte tu mladu ženu što zahvata vodu. Njena lepota u ovom trenutku - besmrtna je. Ko bi to dovodio u sumnju? Ono što ona zna i ono što ne zna - njeno znanje i neznanje u ovom trenutku - besmrtni su.

Njena duhovna i fizička snaga, njeno iskustvo, zdravlje, znanje, lepota - sve njene moći, ograničene ili ne - takve kakve su u ovom trenutku - besmrtne su. Sve što ona jeste u svakom trenutku postojanja - besmrtno je. Pa i njena smrt kada dođe taj čas - biće ovekovečena u beskraju Jednog.

Tako su i život i smrt - što je samo jedna promena na putu iz beskraja u beskraj - sačinjeni od niza besmrtnosti.

Spokojno i vedro proživite svaki trenutak koji vam je dat! To je moj nauk."

*

[size=164. UČENJE O BOLU



Patiš. Nikakav zao udes nije snašao nikoga koga voliš, nikoga od tvojih bliskih: rođaka i prijatelja. Nikakva pretnja ne visi ni nad čijom glavom. Dan je lep, sunčan, vazduh prijatan, blag. Ti patiš: ne zbog drugih, dakle, već zbog sebe - i propuštaš lepotu dana, dan za danom! Ljubavni bol ti razdire grudi, strah od samoće, starosti i stotinu drugih lica nesigurnosti - parališu svest. Niko ne stoji na putu tvoje ljubavi, niko je ne brani, niko tvoju svest ne ograničava - do ti sam. Stvarnih prepreka nema.


Tvoj bol raste: postaje velik kao kuća, kao ulica i grad u kome živiš, kao svet... Iz kuće možeš otići, iz grada možeš pobeći, iz ove zemlje preseliti u neku drugu... Pa i sa ovoga sveta ćeš jednom otići - voljom svojom ili Svevišnjeg...

Ali tvoj bol ne zna za granice: on narasta do kosmičkih razmera! Omađijan, hipnotički zagledan u virove svoje patnje, opsesivno okrenut samo sebi i svom bolu - propuštaš da vidiš čitav Svet! Tvoj bol ti zaklanja ceo vidik. Kao kada stojiš pred crnom školskom tablom, nemoćan da rešiš problem koji ti je upravo zadat. Tu ti je, pred nosem: i problem i rešenje. Rešenje do koga bi lako došao kod kuće, ili tamo iz školske klupe - samo što dalje od crne table! A iz zadnjih klupa već se čuje smeh: isprva tih, pa sve glasniji...

I šta je onda tvoj bol? - Tabla za smejanje! Uzmeš kredu i sa par brzih poteza na tabli tvoga bola nacrtaš Čiča-Glišu sa velikim polukružnim osmehom od jednog do drugog uveta - i neće biti nikog ko se neće zajedno sa tobom nasmejati i od srca ti pružiti ruku.

Moj bol - Tvoj bol
ima li razlike?
Svi bambusi se isto
njišu na vetru:
bara im je zajednički dom.
Ako se neki i slomi
hoće li to zaustaviti druge?] [/size]

[size=16*

8. UČENJE O STRPLJENJU


Tomazen je rekao:

"Bradu i brkove ne možeš pustiti za jedan dan."


Tumačenje:

Pokositi livadu je lako,
ali porasti travu
ne možeš tek-tako!

Voda kuću sruši
u jednom jedinom trenu
a godina je malo
da je vidiš sagrađenu...

Brak je lako razgraditi,
al' je lakše kuću dići
nego gnezdo bračno sviti...] [/size]

Šetajući pijacom, Banzan začu razgovor mesara i mušterije.

"Daj mi najbolji komad mesa koji imaš", reče kupac.

"Sve je u mojoj mesari najbolje", reče mesar. " Ovde se ne može naći ni jedan komad mesa koji nije najbolji".

Uz ove reči Banzan se prosvetli.