Egipat

Egipat | utorak 14.06.2011



Taba - skriveni dragulj Egipta



Ako do sada niste bili u Egiptu ili ako želite ponovo da ga posetite Taba je pravi izbor iz mnoštva razloga. Ona je najsevernije letovalište na Crvenom moru, u zalivu Akaba. Od granice sa Izraelom udaljena je 19 km.

Ovaj prelepi grad hiljadama godina su posećivali hodočasnici na putu prema Sinajskoj gori, a danas sa svojim vrhunskim hotelima i predivnim plažama predstavlja jednu od najatraktivnijih destinacija Egipta.

Grad je okružen planinom Sinaj na kojoj je prema predanju Mojsije primio 10 zapovesti od Boga.

Dovoljno je samo da zakoračite na crveno tlo Tabe i da osetite nešto posebno. Ja sam doputovala noću i odmah me je očaralo crno nebo prepuno zvezda koje su izgledale tako blizu. Sama činjenica da se nalazite na tački koja spaja 2 kontinenta Afriku i Aziju dovoljna je da vas prođe pozitivna jeza. Blag povetarac učiniće da se osećate prijatno i to je još jedna prednost Tabe; tamo temperatura ne prelazi 36 stepeni, kolika je u julu i avgustu.



Pogled sa terase pruža se unedogled, dva koraka ispred vas je laguna, iza nje plaža, a tamo daleko Izrael, Saudijska Arabija i Jordan. Najveće zadovoljstvo pružalo mi je upravo sedenje na ogradi terase i gledanje ispred sebe…kroz glavu mi je prolazilo hiljadu misli i nisam mogla da se oduprem osećaju koliko je čarobno ovo mesto.

Naša grupa novinara odsela je u Hyatt hotelu koji se nalazi u okviru Taba Heights kompleksa, a tu možete dobiti sve što poželite – bilo da tražite mesto za opuštanje ili ste skloniji aktivnijem odmoru. S obzirom da je Taba okružena Sinajom možete istraživati region koliko želite i obići Petru, Jerusalim, Mrtvo more, planinu Sinaj kao i manastir Svete Katarine. Isto tako možete jahati kamile, ići na safari džipom, posetiti beduinska sela ili jednostavno igrati golf.

U okviru resorta prostire se 5 km dugačka obala, a samo odmaralište zauzima 368 hektara zemlje bogate prelepim baštama i lagunama. Hotel Hyatt se sastoji od kućica koje gledaju prema moru, a još jedna prednost je što se osećate kao da ste u sopstvenom domu, a ne u hotelskoj sobi. Celo mesto odiše tradicionalnim duhom i hotel podseća na staro egipatsko seoce.

Sve vreme boravka bićete svesni da se nalazite na jednom potpuno drugačijem mestu koje kao da nije sa ovoga sveta. Ako više volite da se kupate u bazenu u hotelu možete po ceo dan uživati na različitim lokacijama u okviru njegovog ogromnog kompleksa. Možete birati i gde ćete jesti, da li više volite lokalnu, indijsku ili neku drugu kuhinju. Uveče uživajte uz vino i nezaobilaznu nargilu, a pri povratku u sobu malo prošetajte “uličicama” hotela koji je bogat raznim cvećem, drvećem, ptičicama i upijajte svaki trenutak proveden na tom veličanstvenom mestu.
Manastir Svete Katarine


A kada ste već tamo, šteta bi bila da propustite obilazak manastira Svete Katarine koji je udaljen oko 2 sata vožnje autobusom.

Manastir se nalazi na jugu Sinajskog poluostrva na nadmorskoj visini od 1300 m u nepreglednoj pustinji, okružen crvenim planinama,a u blizini se nalazi i istoimeni gradić Sveta Katarina. Ovo je jedan od najstarijih hrišćanskih manastira i nalazi se pod zaštitom UNESCO-a u kome danas žive grčki monasi. Po biblijskom predanju u ovoj nepristupačnoj i nepreglednoj pustinji proveo je jevrejski narod sa Mojsijem 40 godina tražeći put iz egipatskog ropstva u obećanu zemlju Hanan. Za jevrejski narod ne postoji svetije mesto od Sinajske gore.

Pored glavnog hrama i crkve posvećene Preobraženju Gospodnjem u okviru manastira ima još 12 manjih kapela. Tu možete videti i plamteći zeleni žbun Neopalime kupine, koji se zapalio kada se Bog ukazao Mojsiju oko 1400 god. pre Hrista, a zatim vratio u prvobitni oblik. Ovaj žbun koji je mnogim turistima i najzanimljiviji jedinstven je na svetu. Priča se da su mnogi pokušavali da njegove pelcere presade na drugo mesto ali se nigde nisu primali. Delovi nesagorive kupine slati su u nekoliko svetskih laboratorija i utvrđeno je da je ona najverovatnije stara koliko i sam Mojsije.

Manastir je dobio ime po Svetoj Katarini koja je rođena 294 godine u Aleksandriji. Ona je početkom IV veka, u vreme hrišćanskih progona propovedala hrišćansku veru zbog čega je bila svirepo mučena.

U jednoj viziji Katarina je primila prsten od samog Boga koji i danas stoji na njenoj ruci. Stradala je za veru u doba cara Maksimina, a po legendi njeno telo su anđeli preneli na vrh Sinaja i na tom mestu se pruža kameni krst dugačak 9 metera. Njene mošti se i danas čuvaju u ovom manastiru.

U manastiru se takođe čuva i najstarija ikona Isusa Hrista na kojoj su prikazane njegove dve prirode, čovečanska i božanska. Tu su i ikone svetog Petra i Bogorodice sa Anđelima kao i one iz celog vizantijskog carstva tokom ikonoboračkog perioda. Bogatstvo manastira predstavlja i dokument na kojoj je otisak Muhamedove ruke koji je zaštitio manastir od rušenja. U njemu ima još mnogo vrednih rukopisa, a jedan od najznačajnijh je Sinajski rukopis.



Hodočasnici iz celog sveta idu u manastir Svete Katarine, a u letnjim mesecima ovakva hodočašća praktikuju i turisti. To svakako može biti nezaboravno i pomalo naporno, ali vredno iskustvo. Autobus sa turistima obično kreće oko ponoći (zavisi iz kog grada dolazite), potrebno je popeti se na vrh uz 2000 stepenika i sačekati izlazak sunca. Gore se hodočasnici klanjaju i celivaju ruku Svete Katarine,a nakon toga monah svakome daruje prsten na kome piše “Agia Katarina”. Na povratku iz manastira možete se vraćati na kamili i verujte mi osećaćete se ispunjeno i da ste zaista živi.

Mnogo je razloga da posetite Tabu i njenu okolinu i sigurno nećete pogrešiti ako je izaberete za mesto vašeg odmora. Ovo čarobno mesto vam može pružiti baš sve: odmaranje, uživanje u prirodi i sportovima ali i proživljavanje istorije. Jedna poseta dovoljna je da se zaljubite u nju i sigurno ćete poželeti da se opet vratite.


b92.net

Egzotika Šeikovog zaliva



Šarm je pravo turističko mesto. To se odmah vidi. Uređeni putevi, hoteli, čuveni restorani, kafei (Starbucks), u delu Nama Bej, luksuzni hoteli načičkani jedan do drugog, sve vam to govori da je ovo mesto poptuno podređeno uživanju i zadovoljenju gostiju. Ali ovo letovalište nudi mnogo više.


Najposećenije letovalište na Sinajskom poluostrvu jeste Šarm El Šeik i nudi beskrajne mogućnosti i za zahtevne turiste. Šarm El Šeik često nazivaju gradom mira (City of Peace) zbog velikih broja međunarodnih mirovnih konferencija koje su se održavale tamo. Na arapskom Sharm El Sheik (Şarm-üş Şeyh) znači Šeikov zaliv, a tokom otomanskog carstva i izraelske okupacije (od 1967. do 1982.) je bio poznat kao Ofira.

Egipćani ga zovu samo Šarm. Šarm El Šeik je počeo da se razvija nakon 1982. kada je Sinaj ponovo pripao Egiptu nakon izraelske okupacije, a vlada počela da ulaže i zove strane investitore uviđajući potencijal i prirodne lepote u okruženju. Danas Šarm ima oko 35 000 stanovnika.



Od ukupnog broja turista koji posećuju Egipat 70 % dolazi u Južni Sinaj gde je smešten i Šarm El Šeik, jer pored ovog čuvenog letovališta tu je i Sinajska gora sa manastirom Sv. Katarine i izleti sa ronjenjem u prelepim predelima.

Na konferenciji koja je bila održana za novinarske ekipe, a kojoj je prisustvovao i ministra egipatske vlade rečeno nam je da najviše turista dolazi iz Rusije i većinu od 50 000 soba u Šarm El Šeiku zauzimaju turisti iz Evrope.

Južni Sinaj često nazivaju zemljom proroka (Land of Profits) zbog mnogih čuvenih ličnosti koje su hodile na ovom prostoru.



Egipat još uvek oseća posledice revolucije od januara ove godine i iako smo se uverili da je sve potpuno bezbedno, rekli su nam da je broj turista smanjen, pa se, u odnosu na 500 000 ljudi koji su posetili Šarm prošle godine očekuje polovina ovog broja. Od oktobra se očekuje veći talas turista i vraćanje poverenja. U Šarmu su inače povećanje mere obezbeđenja, s a ciljem da turisti budu apsolutno mirni i zbrinuti.

Da bi privukli što veći broj turista ove godine su uvedeni vrlo povoljni čarter letove za inostrane goste kao i veoma liberalni vizni režim, a cene u luksuznim hotelima sa all inclusive uslugom su povoljnije nego ikada.

Ovde ćete naći sunce tokom čitave godine, plaže sa dužim plićakom i fantastične predele za ronjenje i snorkeling sa bogatom florom i faunom (Nacionalni park Ras Mohamed , zabavu do ranih jutranjih satiati u čuvenim barovima, diskotekama i noćnim klubovima (Pacha, Little Buddha, Hard Rock Caffe) i ekskluzivne restorane za gastronomska uživanja.

Široka šetališta odišu mediteranskim mirisima, a uveče , zahvaljujući elegantnim pasažima u kojima se nižu prodavnice, muzici i programima animacije, grad se pretvara u mini Las Vegas.

Egipćani rekli da je najzaslužniji za gradnju ovog grada sada "ozloglašeni" Hosni Mubarak koji je i prvo utočište ovde pronašao. Stanovnici Šarm El Šeika uglavnom ne osuđuju bivšeg predsednika.

Agencija United Travel International je našu ekipu zajedno sa ekipom novinara povela u Hotel Tropitel Naama Bay sa 5 zvezdica. Naš hotel je bio smešten veoma blizu hotelskih plaža.

Moram da priznam da ovde plaže nisu tako lepe i prostrane kao što su u Tabi ili Hurgadi. Male su, vrlo ograničene i ograđene. Plićak traje sve do bova, a posle bova već imate brodiće i opet nema baš prostora za užiavnje. Možda su u nekom drugom delu Šarm El Šeika plaže lepše ali ovde sam imala utisak kao da sam na Adi u jeku sezone.Možda je za porodično letovanje i manju decu ovako nešto privlačno.

Međutim, imate mogućnost za odlazak na izlete do Ras Nasranija i naročito lep nacionalni park Ras Mohamed gde možete uživati u ronjenju u najlepšem moru na svetu. Na ronjenje se ide brodom, i izlet traje od 8 ujutru pa do 5 popodne i predstavlja istinsko uživanje. Možete probati samo snorkeling (sa maskom) ili pravo ronjenje sa bocom uz stručnog instruktora.

U moru postoji beskrajno bogatstvo života - korali, šarene ribice ali i opasne vrste na koje ćete biti upozoreni da nikako ne dirate. Voda je prozirna i čista sa bojom tirkiza koja oduzima dah, a uz pustinju pored, prizor izgleda još lepše i nestvarnije. Moram priznati da je ovo najslanije more koje sam osetila.



Hotel je bio lep, sobe besprekorno uređene ali ipak nedostajala je ona doza luksuza i egzotike koje smo osetili u hotelima u Tabi i Hurgadi. Možda je i okolina uticala na to. Tamo nas je okruživala pustinja i planine a ovde su to bili grad , kafići klubovi i ... urbanost. To je prava reč - Šarm El Šeik je urban.

Odmah smo primetili da ima dosta ruskih turista pa vam se, dok šetate plažom ili ulicom Egipćani obraćaju na ruskom, verovatno zato jer smo bili svetlije puti. Ako im se ne odazovete oni nastavljaju na engleskom, italijanskom, francuskom...

Vrlo su ljubazni ali ponekad i vrlo dosadni. Naročito su "aktivni" kada padne veče. Tada pokušavaju da vas uvuku u klubove i kafiće i ne prestaju da pričaju a nekad čak i idu za vama. Međutim, uvek drže distancu i nikada se nećete osetiti ugroženim.

Šarm El Šeik je čuven po svom noćnom životu, a možete birati svake večeri drugi klub. Tu su licencirani strani klubovi, sve vrste muzike, od house-a do roka i provod ovde traje do zore. Ukoliko posetite autentičan kafić sa ovih prostora dobićete jastučiće, nargilu, piće i animaciju.

Lokalni momci (žene nisu zaposlene ni u hotelima niti u kafićima) koji rade u kafiću će se potruditi da nikad ne zaboravite provod. Iako blago stidljivi (možda zbog vere) oni će veselo skakutati oko vas i nećete moći da odolite njihovom šarmu pa ćete sigurno zaigrati.

U Šarmu se nalazi i jedan od najluksuznijih hotela u Egiptu Stella di Mare 5 * deluxe koji smo imali prilike da posetimo i gde se osećate kao da ste član kraljevske porodice.

Uz more, ronjenje, predivnu hranu, noćni provod, ljubazne ljude, egzotičnu muziku i bogatu i čarobnu istoriju u Šarmu ćete sigurno osetiti deo čari Egipta i poželeti da mu se vratite i upoznate ga celog. Fee sihetak! (Živeli!)


Izvor: B92 | Miljana Kerču

Stare fotografije Egipta

Stare fotografije Egipta. Kako je ova istorijska zemlja nekada izgledala, dok je u njoj bilo vise Egipcana nego turista...

vreme je da uskocim . Znam da zjovan voli to

Nil

Egipatske piramide predstavljaju spomenik civilizacije rođene pre sedam hiljada godina. Stari Egipćani su sagradili više od 90 kraljevskih piramida, u periodu od 2630. do 1530. godine p.n.e. Prva piramida, Stepenasta piramida u Sakari napravljena je za vreme vladavine kralja Džosera (2630- 2611. godine p.n.e)

Egipatske piramide služile su kao grobnice za faraone. Posle smrti vladara, njegovo (ili njeno) telo pažljivo je mumificirano. Prema starom egipatskom verovanju, piramida u kojoj je obitavala mumija, predstavljala je sredinu pomoću koje kralj prelazi u život posle smrti. U obližnjim hramovima, sveštenici su obavljali rituale za duh pokojnog monarha, za koji se verovalo da ostaje uz telo nakon smrti.

Umetnici Starog kraljevstva urezivali su hijeroglife u zidove grobnice. Poruke ispisane hijeroglifima sadrže himne, magične čini, uputstva o tome kako se treba ponašati pred bogovima... Kolekcija religijskih tekstova starih Egipćana je poznata pod nazivom Tekstovi piramida.

Izgled piramida se vremenom menjao, ali je ulaz uglavnom u centru severne fasade. Od te tačke nadole, a u određenim delovima u istoj ravni, vodi prolaz do kraljeve grobnice. Najčešće mesto grobnice je tačno ispod centralne tačke piramide. Kao dodatak grobnici, gradile su se odaje za čuvanje objekata koji se koriste prilikom obreda sahrane i predmeta koje će pokojnik navodno koristiti u životu posle smrti.

Nikada se nije gradila samo jedna piramida. Oko nje se nalazilo mnoštvo hramova i manjih piramida. Većina kompleksa sadrži prateće i piramide kraljica. Prateće piramide su suviše male da bi služile za grobnice, a njihova svrha je i danas misterija. Moguće je da su sadržavale statue koje predstavljaju jedan od oblika faraonovog duha. Piramide kraljica bile su jednostavnije, manje verzije kraljevih. Neke su okolo imale sopstvene hramove. Građene su za sahranjivanje faraonovih supruga.

Keopsova piramida

Keopsova piramida prostire se na zapadu Gize, zajedno sa Kefrenovom i Mikerenovom piramidom (Mikeren je egipatski faraon iz četvrte dinastije, Kefrenov naslednik). Velika piramida sagrađena je za vreme Keopsove vladavine (2551-2528. godine p.n.e. Osnova piramide formira skoro savršenu kocku, sa samo 19cm razlike između najdužih i najkraćih strana, od ukupne dužine od približno 230m. Kad je završena, četvorostrana pravilna piramida se prostirala 146,7m u visinu, što odgovara građevini od 50 spratova. Istraživači procenjuju da je veličina najvećeg bloka kojim je građena piramida dostizala težinu od 15t.

Pre građenja, arhitekte su za mesto izabrale relativno ravno područje u Gizi. Podloga je bila kamenita, što je obezbeđivalu stabilnu osnovu. Posle ispitivanja mesta i postavljanja temelja od kamena, nastavljalo se po horizontalnim nivoima - kameni blokovi su slagani jedan na drugi. Najveći deo kamena korišćenog za unutrašnjost piramide vađen je na istom mestru. Glatka spoljna površine piramide pravljena je od belog krečnjaka visokog kvaliteta, koji je vađen sa druge strane reke Nil. Spoljašnje blokove je trebalo pažljivo seći i prebaciti ih barkom preko reke u Gizu. Međutim, samo nekoliko spoljašnjih blokova je ostalo na svom mestu, i to oni na dnu Keopsove piramide. U periodu od 5. do 15. veka, ostatak je odnešen i upotrebljen za izgradnju Kaira.

Da bi graditelji bili sigurni da je piramida simetrična, spoljašnji kameni blokovi morali su da budu iste visine i širine. Radnici su obeležavali blokove da bi naznačili uglove zidova piramide i doterali njihovu površinu tako da se blokovi savršeno uklape jedan u drugi. U toku građenja, spoljna površina kamena je ostala nezavršena a višak kamena je kasnije uklonjen. Kako je Velika piramida rasla, graditelji su pravili prostrane platforme da bi dovukli materijal do građevine. Pravi oblik ovih platformi je ostao misterija. Naučnici smatraju da su građene tako da su se „obmotavale” oko piramida dok su ove rasle. Platforme su verovatno pravljene od pustinjske gline pomešane sa vodom i vezane za ostatke krečnjaka preostalog od građenja.

Kad je piramida završena i kada je postavljen piramidion, gornji kameni sloj, platforme su još uvek prekrivale površinu građevine. Uporedo sa uklanjanjem platforme odozgo nadole, otkrivala se spoljašnjost piramide, koju su zidari potom glačali i ravnali.



Unutrašnjost Velike piramide prilično je složena, sa nizom prolaza koji vode u nekoliko prostorija. Najvažnija prostorija je Kraljeva odaja, u kojoj je počivalo telo faraona Keopsa.

Ulaz u piramidu nalazio se na visini od 17m iznad zemlje. Nameravano je da se ulaz iskoristi samo jedanput, u toku sahrane faraona, kada su postavljene specijalne skele. Kada je skela razmontirana, visina ulaza je smatrana zaštitom od pljačkaša grobnica. Ulaz vodi do takozvanog silaznog prolaza koji se spušta niz piramidu do temelja ispod piramide, sa kojim se izjednačava sve do Podzemne odaje. Približno 18m od ulaza u piramidu, silazni prolaz se ukršta sa uzlaznim, koji je zatvoren pomoću tri velika granitna bloka. Uzlazni prolaz se prostire nagore približnih 39m, sve dok se ne izjednači sa takozvanom Kraljičinom odajom. Zidovi nedovršene Kraljičine odaje približavaju se jedan drugome i susreću u jednoj tački na tavanici. Svaki kameni nivo u zidovima pomeren je unapred u odnosu na prethodni nivo.

Tamo gde se uzlazni prolaz horizontalno izjednačava i vodi ka Kraljičinoj odaji, ukršta se i sa jednim krajem Velike galerije, ogromnim prolazom dužine 47m i visine 8,5m. Velika galerija je najverovatnije predstavljala skladište kamenih blokova korišćenih za blokiranje prolaza posle faraonove sahrane. Na zapadnom zidu, u tački gde se susreću uzlazni prolaz i Velika galerija, nalazi se otvor ka tunelu koji se izvija do srca piramide i temelja, a spaja se sa silaznim prolazom u podzemlju.

Na gornjem kraju Velike galerije, jedan prolaz vodi ka jugu, pravo u Kraljevu odaju, jednostavnu pravougaonu prostoriju obloženu crvenim granitom. Sve što je ostalo u prostoriji je granitni sarkofag u kojem je sahranjen faraon, i to pored zapadnog zida. Približno 1m od poda, kod centra severnog i južnog zida Kraljeve odaje, nalaze se otvori dugačkog vertikalnog prolaza koji se prostire kroz piramidu i izlazi van nje. Svrha ovog prolaza nije poznata. Slični prolazi vodili su od Kraljičine odaje do izlaza iz piramide, ali su blokirani na dužini od 65m.


Egipatske piramide nastale su od kraljevskih grobnica iz najranijeg perioda egipatske istorije. U prvoj i drugoj dinastiji (2920-2770. p.n.e. i 2770-2649. p.n.e.) kraljevi su bili sahranjivani u gradu Abidosu, u grobnicama do vrha napunjenim čistim peskom. Sve do treće dinastije, (2649-2575. p.n.e.), kraljevi su sahranjivani u pravougaonim građevinama od opeke sa ravnim krovom i zakošenim zidovima, koje se nazivaju mastabe. Ime ovih grobnica potiče od arapske reči „klupa“ jer izdaleka podseća na klupu. Kralj Džoser (2630. do 2611. godine p.n.e.) sagradio je napredniju kraljevsku grobnicu, Stepenastu piramidu. Ova grobnica je prvo bila mastaba, ali je arhitekta Imhotep dodao još nekoliko mastaba.


Kralj Snefru, Keopsov otac, sagradio je prve prave piramide, razvijajući novu tehniku gradnje. Prva piramida u gradu Meidumu bila je stepenasta piramida sa kosim zidovima i 8 nivoa. Pošto se 14 godina radilo na izgradnji piramide, Snefru je premestio svoju grobnicu severno, u Dašur. Nova piramida je bila slična prethodnoj po strukturi. Arhitekte su je dizajnirale pod uglom od 60 stepeni (u odnosu na tlo), ali je piramida vremenom počela da tone zbog težine i nagiba kamenih blokova. Da bi rešili ovaj problem, graditelji su postavili spoljašnji pomoćni zid. Tako je poluzavršena piramida dobila nagib od 55 stepeni. Arhitekte su završile gornji deo piramide nagibom od samo 43 stepena. Tako je i nastao naziv Savijena piramida.

U toku gradnje Savijene piramide, arhitekte su došle do značajnog otkrića; u gornjem delu, umesto naginjanja kamenih blokova ka unutrašnjosti, počeli su da postavljaju horizontalne slojeve velikih kamenih blokova. Piramida je dobila oblik upravo zahvaljujući novoj tehnici. Ista tehnika je korišćena za konstrukciju još jedne džinovske piramide za faraona Snefrua, koja se naziva Severna piramida. Ona se nalazi na oko 1,6km severno od Savijene piramide. Tehnika je bila toliko uspešna da se Snefru vratio u Meidum i dodao tamošnjoj piramidi još jedan spoljni nivo, dok je izgradnja dve piramide u Dašuru još uvek trajala.

Svi graditelji piramida Četvrte dinastije (2575 -2467. p.n.e.) uključujući graditelje Velike piramide u Gizi, koristili su novootkrivenu tehniku. U toku vladavine Pete dinastije (2465. do 2323. godine p.n.e.) kvalitet kraljevskih piramida je znatno opao. Jezgro piramida pravljeno je od manjih kamenih blokova, postavljanih s manje pravilnosti nego ranije. Do kraja Stare države, odnosno 2134. godine p.n.e. jezgro piramida je pravljeno od nekvalitetnog materijala sa glazurom od finog krečnjaka.

U egipatske piramide sagrađene na početku Srednje države ulazilo se kroz otvor u središtu severne fasade, odakle se spušta jednostavan prolaz. Do početka vladavine Senusreta II, četvrtog faraona Dvaneste dinastije, (1897. do 1878. p.n.e.) graditelji su izmenili ovaj jednostavni i predvidljivi poredak.

Piramida za ovog faraona je sagrađena u El-Lahunu. Ulaz u piramidu vodio je do sistema prolaza na južnoj strani i prolaza koji je okruživao grobnicu. U toku perioda Srednje države, kraljevske piramide su postale složenije, najverovatnije da bi se sprečilo pljačkanje grobnica. U Novoj državi (1550.do 1070. p.n.e), kraljevi više nisu sahranjivani u piramidama. Kraljevske grobnice nalazile su se u dolini kraljeva u Luksoru.

Piramide u Egiptu dugo privlače pažnju ljudi. Grčki istoričar Herodot opisao je svoju posetu piramidama sredinom 5. veka p.n.e, a kasnije su se grčki i rimski putnici divili i peli na Veliku piramidu. Romanski pisac Plinije Stariji, koji je živeo u 1. veku nove ere, pripovedao je o Egipćanima koji su pomagali posetiocima prilikom penjanja.

izvor:planeta.org.rs

1.
U Egiptu postoji 118 piramida. Najpoznatije su Keopsova i Kefrenova piramida, druga po veličini u Gizi, ili Džoserova stepenasta piramida u Sakari, najstarija stojeća piramida otkrivena do danas. Ali, šta je sa onim piramidama koje nisu toliko poznate? Crna piramida koju je sagradioAmenemhat III više liči na Uluru ili Ajers rok (peščanu stenu koja se nalazi u samom središtu Australije) nego na egipatsku grobnicu, a Sahureov mauzolej (Sahure je bio drugi kralj egipatske pete dinastije) je nekada bio visok 47m.



2.
Piramidu sa rednim brojem 118. je obelodanio poznati egipatski arheolog Zahi Havas. On i njegov tim su 2009. otkrili grobnicu kraljice Sešeset (majka faraona Tetija, prvog faraona iz šeste dinastije) staru 4.300 godina. Ekipa je tragala za piramidom pod nazivom Staro kraljevstvo više od dve godine, što je treća poznata ‘dopunska' grobnica faraona Tetija.

3.
Milioni ljudi znaju za Gizu, egipatski grad koji se nalazi na zapadnoj obali Nila, i predstavlja grobni komleks egipatskih kraljeva i hramova. Međutim, da li ste čuli za pramidu Džedef Rea? Ovu prilično oštećenu piramidu u Abu Ravašu, 7km severno od Gize, sazidao je Džedef Re, staroegipatski faraon Četvrte dinastije. On je bio Keopsov sin i naslednik. Postoje mišljenja da je nekad bila visoka kao Mikerinova piramida koja, zajedno s Keopsovom i Kefrenovom piramidom, čini komleks Gizinog platoa. Prvobi- tna veličina Mikerinove piramide je iznosila 65,5m, a zbog oštećenja danas je visoka 62m.



4.
Keopsova piramida je najveća, ali bi trebalo imati u vidu i činjenicu da je to jedino očuvano antičko čudo, staro 4600 godina. Sastoji se od 2,3 miliona blokova krečnjaka, a njena težina iznosi oko 6,2 miliona tona. Treba pomenuti i da je piramida više od 4000 godina nosila titulu najviše građevine napravljene ljudskom rukom, sve dok tu visinu nije premašila Linkolnska katedrala 1311. godine visinom od 160m.



5.
Jedna od tri piramide egipatskog faraona Snefrua, u kraljevskom kompleksu grobnica po imenu Dašur, savijena je. Njen oblik je neobičan i jedinstven pošto je u toku izgradnje došlo do greške. Postoji mišljenjeda je piramida nabrzinu sagrađena jer se faraonova smrt približavala. Snefru nikad nije sahranjen u ovoj piramidi, jer takva građevina nije smatrana podesnom za grobnicu jednog faraona. Danas je poznata pod nazivom Savijena piramida.

6.
Građenje piramida se širilo ka jugu u kasnijim godinama egipatskog kulturnog zenita. Primer je prestonica Nubije (ova oblast je poznata i pod nazivom Kuš), Moroe, koja se nalazi stotinak milja severo-istočno od Kartuma, u Sudanu. U Nubiji je sagrađeno približno 220 piramida koje su služile kao grobnice kraljeva i
kraljica. Čitav niz prelepih omanjih i strmih piramida sagrađen je između 4. veka pre nove ere i 3. veka nove ere. Kušitski kraljevi su pripadali Dvadesetpetoj dinastiji faraona.


7.
Rad robota je sve zastupljeniji u Egiptu. Trenutno postoje dva robota koja ispituju egipatsko nasleđe: japanski robot koji istražuje Kefrenovu piramidu, i drugi koji pripada najnovijoj generaciji “RoboScarab” robota koji pokušava da istraži Keopsovu piramidu.

izvor:planeta.org.rs

Drevna graditeljska forma i njeni elementi primenljivi u savremenoj arhitekturi


Pišući o uticajima Horacija na potonju evropsku poeziju, autori “Pregleda rimske književnosti” navode njegovu pesmu “Melpomen”i u kojoj su i stihovi: Exegi monumentum aere perennius regalique situ pyramidum altius (Trajniji od tuča spomenik sam digo, piramida carskih on se diže više). Pesnik svoje delo poredi sa građevinama koje su već bile pretrajale milenijume, uveren da ih je u ponečemu i nadmašio i da ga “vremena korak” neće satrti. Danas, dve hiljade godina od zlatnog doba latinskog jezika, Horacijevim odama i poslanicama dive se ne baš brojni ljubitelji klasične književnosti, a drevne faraonske grobnice “opsedaju” armije turisti iz čitavog sveta i egiptolozi svih naučnih profila.


Nijedna piramida nije istražena i pročitana do kraja - kaže prof. Gordana Milošević-Jevtić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koja studentima predaje istoriju arhitekture i naseljavanja od praistorije do baroka. I sama ne prestaje da razmišlja o znanjima koja su neimari Starog i Srednjeg carstva morali imati da bi sagradili piramide, pohranjujući u njih sa mumijama svojih vladara i tajne koje još ne uspevamo da dešifrujemo.

- Postavljam sebi pitanje: kako su Egipćani došli do trougla koji se po njima zove egipatski trougao? On u preseku omogućuje rekonstrukciju piramide. Neki autori ga vezuju za Grke i Pitagoru. Ali, ako je tako, zašto se zove egipatski? - kaže.

U svojoj podeli građevina na svetovne (kuće i palate, u manjoj meri utvrde i fortifikacije) i posvećene (kultne), prof. Gordana Milošević-Jevtić grobnice egipatskih vladara ubraja u memorijalnu arhitekturu.

- Egipatska civilizacija (3300 do 332. godine pre Hrista) je jedna od najstarijih samoniklih tvorevina, bez uzora u drugoj kulturi i civilizaciji pa su i njene piramide samonikla graditeljska forma koja nema pandan u čitavoj istoriji arhitekture. Ništa slično ne nalazimo u Mespotamiji, Persiji, Grčkoj ili Rimu. Zigurati u sumerskoj hramovnoj arhitekturi (ostaci Belog hrama u Uruku, biblijskom Ereku, u današnjem Iraku) izvedeni su iz iste ideje ali se oni nikada nisu razvili do oblika piramide, kao što se ona u dolini Nila razvila iz prvobitnih mastaba. Koncepcija vlasti i poimanje smrti razlikuje Egipat od ostalih savremenih civilizacija. Stari Egipćani su verovali u zagrobni život, a faraoni su sebe poistovećivali s vrhovnim božanstvom, koje se od jedne do druge dinastije menjalo. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da su veličanstvene grobnice bile dokaz polaganja prava na teritoriju kojom država raspolaže.

Egipatske grobnice sadrže tri vrste prostorija: dvoranu u kojoj je smešten sarkofag sa mumificiranim telom i dušom umrlog, odaju za prijem i hodinike koji ih povezuju. Kod prvih piramida, grobna komora je ispod zemlje, a u najrazvijenojoj fazi blizu središta građevine. Njihov međusobni odnos je zavisio od prirodnih uslova mesta na kome je grobnica sagrađena, a odražava vreme nastanka i pripadnost različitim dinastijama. Među najstarijim su stepenasta piramida faraona Džosera (ili Zosera) iz treće dinastije, u Sakari, izgrađena oko 2780 (ili 2650 godine p.n.e.), čiji je arhitekt Imhotep jedan od retkih čije je ime sačuvano. Zna se još da je dvorski arhitekt kraljice Hatšepsut bio Senmut i da je radove na Velikoj piramidi nadgledao Keopsov rođak Hemiunu, i grobnicu faraona Snefrua (2613-2589. godine p.n.e.), kod današnjeg Dašura. Ostaci jedne druge piramide kod mesta Meidum pružaju dokaz racionalnog korišćenja prirodne konfiguracije terena.

- Snefruova piramida ima izlomljene strane a u istom mestu je bila izgrađena i prva piramida na pravilnoj kvadratnoj osnovi, kakve su one u najpoznatijem kompleksu piramida u Gizi. Najmonumentalnije su piramide faraona četvrte dinastije: Keopsa, ili Kufu (Khufu), iz sredina 3. milenijuma stare ere, visoka 146,6m, ujedno i najviša, dva veka mlađa od Džoserove; Kefrena, ili Kafre (Khafra), druga po veličini, visine 143m i Mikerina, ili Menkaura (Menkaufra), visoka 65,5m - navodi dr Gordana Milošević-Jevtić.

Sve ove piramide odlikuju veliki kameni blokovi nevezani malterom, obloge od uglačanih granitnih ploča (koje su tokom srednjeg veka uglavnom raznesene), obezbeđenje ununtrašnjih prostorija i komunikacija od obrušavanja gornjih slojeva, nizovi horizantalnih greda na određenom razmaku i prenošenje opterećenja na bočne strane.


Profesor Mihailo Samardžić, koji na Odseku za arhitektonske tehnologije na istom fakultetu predaje Visoke objekte i Konstruktivne sisteme, smatra da je u drevnom Egiptu, sa približno sedam miliona stanovnika, upravo veliki broj radnika, veštih obradi kamena, omogućio podizanje tako veličanstve- nih građevina. Uz to, egipatski arhitekti toga doba su „bili veliki znalci jer su znanja prenosili s kolena na koleno“. Veoma uvažavani, neretko su dospevali do visokih položaja u vlasti.

- Egipatski arhitekt je uvek poštovao pravilo jasne i logične dispozicije konstruktivnih elemenata i to je osnovno obeležje arhitektonskih objekata Starog i Srednjeg carstva, sa ćerpičom i kamenom kao osnovnim građevinskim materijalom (meki krečnjak, peščar, granit). Zato stari egipatski hramovi, piramide, grobnice i tvrđave svojim oblikom, površinama i proporcijama impresioniraju posmatrače - veli prof. Samardžić.

Egipatske piramide su, za čuvenog filozofa Kanta, bile primer matematičke uzvišenosti. Profesor Samardžić smatra da je to zato što piramida u sebi sadrži „mnogo važnih konstruktivnih načela i pravila“. Na prvom mestu, masa objekta se oslanja na tlo velikom površinom; raspored masa se smanjuje sa rastom objekta u visinu, a uglovi trouglastih površina se postavljaju pod uglom 51-52 stepena, što je preduslov za zatvaranje dominantnog naponskog stanja pritiska (kupole se postavljaju u odnosu na oslonac pod približno istim uglom, a znamo da kupole mogu da premoste veliki raspon sa malom debljinom konstruktivnih elemenata); gradnja u visinu je moguća sa sistemom platformi koje se stepenasto dižu ka vrhu, itd.

Piramide su, ističu naši sagovornici, građene u periodu od 14 vekova, nema ih ni pre ni posle, po pravilu su zidane na pravougaonoj ili pravilnoj kvadratnoj osnovi sa trouglastim stranama i sa istim ili različitim nagibom. Po spoljašnjem izgledu one su stepenaste, izlomljene ili pravilne.

- Arhitektonska kompozicija piramida - dodaje prof. Samardžić - govori o veštini graditelja da primene harmoničke odnose na osnovu tzv. egipatskog trougla koji se zasniva na principu prvouglog trougla sa odnosom 3:4:5. Sem egipatskih, imamo i piramide koje su gradili etiopski faraoni. One su visoke u odnosu na osnovu i građene sa malim kamenim kockama, s tim što su ponekad na uglovima oivičene kao piloni hramova.

Ako izuzmemo kaskadaste piramide Maja na sasvim drugom kraju planete („imali su muku kako da savladaju visinu pa su, posle određenog nivoa, smanjivali osnovu i gradili manju piramidu, kao što su u početku radili i Egipćani“), piramida je kao arhitektonski oblik ostala zaboravljena više od tri milenijuma. U savremeno doba, piramida je prihvatljiv arhitektonski volumen i sklop i prisutna je u današnjoj arhitekturi.


Koje su osnovne karakteristike piramida s aspekta današnjeg vremena i znanja arhitekata i građevinskih inženjera?


- Piramidu možemo postaviti sa osnovom na tlu (piramida kod muzeja Luvr u Parizu je prosto „izrasla“ iz trga i služi kao izložbeni prostor). Ali ako je gradimo u vodenoj površini, možemo je postaviti obrnuto, da joj špic ide prema dnu (hotel u moru, kakav grade Amerikanci, npr.). Piramidalna forma je primenljiva kod izgradnje megastruktura (već se rade idejni projekti za smeštaj ljudi u gradovima koji će ubuduće dostizati 100 do 120 miliona stanovnika). U objekat piramide kao megastrukture moguće je smestiti tri miliona stanovnika, s tim što bi sadržaji u jednoj takvoj građevini bili multifunkcionalni, a liftovi bi se postavljali po kosini a ne vertikalno.

Fasada piramide je odličan kolektor za prijem solarne energije i pretvaranje iste za potrebe korisnika megastrukture, a sa uglovima trouglastih površina od približno 51-52 stepena omogućila bi varijabilnost objekta, odnosno promenu fasadnih ravni. Kod savremenog pristupa izgradnji piramidalnih objekata, formira se šuplje telo koje je moguće organizovati u niz funkciopnalnih celina (sportska dvorana, objekti kulture, poslovni prostor, hoteli, stambene jedinice) - objašnjava naš sagovornik.

Profesor Samardžić navodi da u modernoj arhitekturi u svetu, pored piramide ispred Luvra, ima niz projektovanih ili izvedenih objekata na principu piramide kao svojevrsnog arhitektonskog arhetipa (oblakoder u Tajpeju, Tajvan, u obliku stepenaste piramide okrenute nadole, „zarobljena“ piramida u Čikagu, visoki objekta u Barseloni itd). Pokojni prof. Uroš Martinović projektovao je piramidalni sportski objekat u Novom Beogradu, ali projekt nije izveden.

- U Novom Beogradu izgrađen je niz objekata koji imaju kosu fasadu (banka na uglu bulevara Umetnosti i Mihajla Pupina, npr.) u suprotnom pravcu, što je primena piramidalne forme na pogrešan način, po načelu: novo po svaku cenu. Nije logično da se špic piramide oslanja prema zemlji - ističe prof. Samardžić.

Japanci se već bave time kako da u jedan objekat smeste nekoliko stotina hiljada ljudi, a najbolja forma za objekat-grad je upravo piramida. Oni će tu ideju u dogledno vreme i realizovati.

M. Rajković

izvor:planeta.org.rs

EGIPAT






-Nil je najduza rijeka na svijetu. Cine ga Beli i Plavi Nil, koji se u Sudanu spajaju u jedan tok. Nil se u obliku grckog slova delta izliva u Sredozemno more.



-Egipatski krst nazvan ankh (ank), predstavlja zivotnu snagu ili energiju. Cine ga kruzic na vrhu, koji je simbol delte Nila, i stapic, koji predstavlja rijeku Nil.



-Egipat vec vekovima vazi za drzavu koja ima veoma raznovrsnu ponudu hrane. Domacini i posetioci vole da se slade ukusnim kolacima, medju kojima se posebno cijenjene razne baklave, torte i cuveni slatkis om Ali. Prave ga od vruceg mlijeka, jogurta, oraha, suvog grozdja, secera i komadica hleba.



-Biljku papirus stari Egipcani su upotrebljavali za izradu listova, na kojima su crtali, pisali i kasnije ih u obliku svitaka cuvali u grobnicama. Po toj biljci nazvan je i nas papir.



-Tesko je zamisliti, ali Egipcani su premjestili citavo svetiliste da ga prilikom izgradnje velikog Asuanskog jaza ne bi preplavila rijeka Nil. Naime, prije nekoliko hiljada godina, faraon Ramzes II narucio je da se na lijevom brijegu Nila, na planini Abu Simbel, isklese veliko svetiliste. Da bi spasili hram, rastavili su ga na djelove, prevezali ga, i ponovo ga sastavili na mjestu koje je bilo van dometa nilskih voda.



-Feluke su tradicionalne drvene jedrilice Egipta, koje se, prvenstveno u siromasnijim krajevima ,upotrebljavaju za prevoz ljudi i razlicitog terete po Nilu. Posto je jedrenje na njima pravo zadovoljstvo, veoma rado ih koriste i turisti.

Delta Nila noću

Egipat



Egipat, zemlja misterije, avantura i neprocenjivih blaga, kolevka civilizacije i raskršce istorije, privlači turiste čitavog sveta da krenu na putovanje kroz prohujala vremena. Drevna zemlja faraona, piramida i fantastičnih hramova, tle početka hrišcanstva, danas nudi svakom avanturisti i posetiocu nebrojene mogućnosti da doživi lepotu i čari orjenta. Brojni i raznovrsni kulturni sadržaji, putovanje kroz istoriju, obilazak znamenitosti privlači mnogobrojne turiste tokom čitave godine. Mogućnosti za odmor, mnogobrojne aktivnosti na vodi, boravak u pustinji, jahanje kamila, vožnja brodićima po koralnim ostrvima - samo su neki od razloga zašto se Egipat razvio u nezaobilaznu destinaciju svakog putnika koji želi aktivni boravak i nezaboravne utiske koje će iz ove čarobne zemlje poneti sa sobom.

Prosečna temperatura vazduha je 33 stepena, a mora 27 stepeni.

Savet:
Zbog specifičnih bakterija česti su stomačni virusi, pa je poželjno koristiti probiotike.

Probati:
čorbu od molokije, sok od guave.

Posetiti:
Muzej u Kairu, Sfingu u Gizi, Dolinu Kraljeva, Manastir Svete Katarine.

Egipatske piramide - prijestolja Boga Ra


U razdoblju između III. i XII. dinastije sagrađeno je više od osamdeset piramida različitih veličina. Piramide se ubrajaju među najpoznatije egipatske spomenike, a najpoznatije tri velike piramide nalaze se u Gizehu.




Najbolje sačuvane piramide pripadaju razdoblju između III. i V. dinastije, iz doba Starog kraljevstva, 2675. - 2350. pr. Kr. Sve piramide smještene su u krugu od dvadesetak kilometara od stare prijestolnice Memfis. Arhitekt Imhotep projektirao je prvu najraniju piramidu koja je bila zamišljena kao grobnica za kralja Nećeriheta ili Đosera. Piramida je nastala od ranijih pravokutnih grobnica koje su poznate i kao mastabe, što bi na arapskom značilo klupe, te je ta piramida nazvana stepenastom piramidom jer njezin izgled podsjeća na stepenice. Kasnije je ta piramida narasla na visinu od šezdeset metara.

Prvi vladar IV. dinastije, kralj Snofru zaslužan je za prijelaz od stepenaste piramide prema onoj pravoj piramidi. Takozvana Svijena piramida sagrađena je u Dahshuru, te je prvobitno bila planirana kao prava piramida, ali vjeruje se kako su arhitekti mijenjali nagib kosina jer su smatrali kako bi izvorni zamišljen kut bio previše nestabilan. Ipak, na kraju je sagrađena prava piramida, Snofruova Crvena piramida koja se također nalazi u Dahshuru. Gradnja prave piramide je bila usavršena, te se prenijela na Snofruovog sina Keopsa koji je kasnije sagradio Veliku piramidu, a s time i najveću piramidu koja je visoka 146,6 metara.

Keopsov sin Kefren nastavio je sa gradnjom piramida, te se na tom području stvorio pogrebni kompleks. Na platou u Gizehu manjim piramidama dovršavaju se spomeničke građevine Kefrenova sina Mikerina.

V. dinastija sa sobom nosi znatno manje piramide koje se nalaze u Sakkari i Abusiru, koje nisu u cjelosti sagrađene od kamenih blokova, nego i od kamene fasade koja je položena na jezgru neobrađenog kamena. Za vrijeme vladara Unasa pojvljuju se prvi natpisi unutar zidina koji su poznati kao Tekstovi piramida.

Gradnja piramida prestala je zajedno s propašću Starog kraljevstva, ali se nastavila nakon što su faraoni ponovo vratili svoju vlast i to u Hawari, Lahunu i Dahshuru. Ove kasnije piramide imaju jezgru od glinene cigle, te su s vanjske strane obložene kamenom koji je s vremenom otpao, pa piramide izgledaju kao velika hrpa zemlje.

Iako se prije vjerovalo kako su piramide gradili robovi, to danas nije slučaj. Piramide su gradili radnici koji su za svoj posao bili plaćeni, te su također imali i svoj vlastiti grad. Na vrhu svake piramide nalazio se mali piramidion ili pokrovni kamen koji je bio obložen zlatom. Taj piramidion reflektirao je zrake sunca u zoru, te je često imao neki natpis na sebi.

Grobnice, tj. pramide, punile su se zlatom, hranom kako bi se osigurao što bolji zagrobni život faraona. Danas brojni posjetitelji dolaze gledati piramide i diviti se njihovim veličinama, a ulaz je dopušten samo u Mikerinovu piramidu.

(Zanimljivosti.hr)

Dolina Kraljica



Dolina Kraljica je mesto u Egiptu na kome su tokom Novog carstva sahranjivane supruge faraona, ali i veliki broj kraljevskih prinčeva i princeza.

U antici, ovo mesto bilo je poznato kao Ta-Set-Neferu, što u prevodu znači “mesto Faraonove dece”.



U Dolini Kraljica, kako joj samo i ime kaže, sahranjen je najveći broj kraljevskih supruga 18., 19. i 20. dinastije, što pokriva period od 1550. do 1070. godine pre nove ere. Dolina Kraljica nalazi se u blizini mnogo poznatije Doline Kraljeva, na levoj obali Nila, preko puta Tebe (modernog Luksora).

Dolina za sahrane odabrana je zbog svoje relativne izolovanosti, ali i blizine velikom verskom i državnom centru, Tebi.



Procenjuje se da u Dolini Kraljica ima oko 70 grobova, od kojih je većina bogato ukrašena dekoracijom i motivima vezanim za posmrtni kult.

Najpoznatiji grob u Dolini Kraljica jeste onaj kraljice Nefertari, supruge čuvenog Ramzesa II. U njenom grobu pronađen je veliki broj raznobojnih reljefa i drugih dekoracija.

Skrivene tajne starog Egipta: Dolina Kraljeva



Dolina Kraljeva nalazi se na zapadnoj obali Nila, preko puta drevne Tebe (modernog Luksora). Na ovom mestu sahranjen je veliki broj faraona Novog carstva, od 18. do 20. dinastije.

Iako su piramide prvo na šta se pomisli za drevni Egipat, takav način sahranjivanja praktikovan je samo u ranom periodu, Starom carstvu, i tokom kratkog perioda Srednjeg carstva. Najčešći tip vladarskih grobnica jesu upravo kompleksi izgrađeni u Dolini Kraljeva u vreme Novog Carstva, što pada u period između 16. i 11. veka pre nove ere.

Do sada je poznato preko 60 grobnica vladara i njihovih porodica, kao i jednog broja visokih dvorskih dostojanstvenika. Kraljevski grobovi bogato su dekorisani scenama iz mitologije, naročito onim koje prikazju funerarni kult i svet mrtvih. U ovom periodu, česte su ilustracije iz Knjige mrtvih. Svi do sada otkriveni grobovi opljačkani su u prošlosti, verovatno još u vreme starog Egipta.
Najpoznatiji vladarski grob otkriven u Dolini Kraljeva, ali i u celom Egiptu, jeste grob malo značajnog faraona Tutankamona. Njegova grobnica ostala je dugo vremena neotkrivena verovatno zbog svoje male veličine. Faraon je preminuo iznenada, kao mladić, u vreme dok velelepna grobnica koja dolikuje faraonu nije bila izgrađena, pa je sahranjen u maloj grobnici izgrađenoj za dvorskog dostojanstvenika.

Osim Tutankamona, u Dolini kraljeva sahranjeni su i faraoni daleko važniji za egipatsku istoriju: Tutmes I, Tutmes III, Ramzes II, Ramzes III i žena faraon, Hatšepsut.



Samo desetina grobova u Dolini Kraljeva otvorena je za posetioce, a blicevi fotoaparata strogo su zabranjeni, kako ne bi oštetili drevne dekoracije rađene prirodnim bojama.

Postoje brojne kampanje za koje se zalaže lokalno stanovništvo, ali i neki od zaštitnika znamenitosti, da grobove treba zatvoriti za pristup, ili bar povećati cenu ulaza, kako ne bi dolazilo do uništavanja arheološkog blaga.

ja sam bio ovo leto u Egiptu...ko nije bio do sad topla preporuka da ode...