Sirijus je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Stari Egipćani su zvezdu Sirijus zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila, jer su one počinjale sa pojavom Sirijusa na nebu, a to je ujedno i oznacavalo početak nove godine. Posmatranjem dolaska Sirijusa Egipcani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, to jest da godina traje za cetvrtinu duze nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju ce mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara. Heleni i Rimljani su Sirijus dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem cije se sazvezdje nalazi u blizini. Sirijus se od davnina zove i Pasja zvezda, jer pripada sazvezdju Velikog psa. U susedstvu je i sazvezdje Mali pas. Oba, po mitu, predstavljaju lovacke pse lovca Oriona. Zvezda Sirijus se u nasim krajevima moze videti od jeseni do proleca, ali posto ona lezi ispod nebeskog ekvatora, uvek je prilicno nisko iznad naseg horizonta, pa njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazusnih slojeva uzrokuje lake promene njene boje.



Fotografija Sirijusa


Udaljenost Sirijusa od nas je oko 8,3 svetlosne godine, sto je cini jednom od nama najblizih zvezda. Mi ovu zvezdu vidimo onako kako je ona izgledala pre 8,3 godine, jer je toliko potrebno svetlosti da doputuje od te zvezde do nas. Sirijus A je bela zvezda i relativno je mlada zvezda. Ime Sirius verovatno dolazi od grcke reci u znacenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Suncevog sistema.

Sirijus ima svog pratioca. Glavna zvezda se obelezava sa Sirijus A, a pratioc sa Sirijus B.

Postojanje Sirijusa B je naucno potvrdjenoi tek sezedestih godina dvadesetog veka uz pomoc veoma jakih astronomskih teleskopa i specijalnih filtera. Sirijus B se krece po izduzenoj elipticnoj putanji oko Siriusa A u periodu od 49,98 godina. Zadnje maksimalno rastojanje bilo je 1975. a sledece ce biti 2025. godine. Sirius B je tezak za osmatranje zbog zaslepljujuceg sjaja Siriusa A. Ipak, pomocu dobrog teleskopa i sa specijalnom blendom, moguce ga je snimiti.



Sirius A i Sirius B

Masa Siriusa B je nezanatno manja od mase Sunca, a sjaj 500 puta manji od sjaja Sunca (od Siriusa A je 10.000 puta manji). Precnik ove zvezde je skoro 50 puta manji od precnika Sunca i iznosi oko 32.000 km (Zemljin precnik iznosi 12.756 km). Tako velika masa u malom precniku zvezde rezultira ogromnom gustinom. Gustina Siriusa B je vise od 100 hiljada puta veca od gustine vode. Supena kasika toliko zgusnute materije, na Zemlji bila teska 2,5 tone! Za astrofiziku ova zvezda je od velikog znacaja jer je to prvi beli patuljak koji je ikada otkriven.

Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog zivota jer je potrosio svoje gorivo i u njemu su prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda jos uvek svetli samo zato sto je jos topla.

Sirijus A je vidljiv i sada u zimu, a na nebu se ovako pronalazi: Prvo treba pronaci sazvezdje Orion. On se u zimu nalazi pri dnu horizonta i izgleda kao oklop koji se nosio u starorimskoj vojsci. Na njegovoj sredini, na mestu gde je „pojas“, nalaze se tri veoma sjajne zvezde.



Izgled Oriona na zvezdanom nebu

Ako pogledom produzimo u pravcu te tri zvezde do sledece najsjajnije zvezde na nebu, naicicemo na zvezdu Sirijus. Evo, kako to sematski izgleda:



U antičko doba ove tri zvezde su nazivali imenom: "Tri kralja". Prava linija koju Sirijus i "Tri kralja" formiraju seče liniju horizonta u tački iz koje se 21. decembra u zoru pojavljuje Sunce. Pored imena za zvezdu, "Sirijus" je naziv koji se ranije vezivao za različite pojmove. Stanovnici Arapskog poluostrva, nekada su svojim vodjama dodavali ispred imena prefiks "sirijus", što je značilo "vodja". U Indiji je Sirijus bio sinonim za "lovca na jelene" ili predvodnika u lovu. Rimljani su imenom Sirijus nazivali cuvara podzemnog sveta - po analogiji na egipatskog Anubisa koji je prevozio duse preminulih rekom do sveta mrtvih. U doba ranog hriscanstva, prilikom tumacenja natprirodnih pojava govorilo se da je Sirijus mesto gde obitava Lucifer i njegova svita. U srednjem veku ime Sirijus se cesce koristilo za mesta a manje za licnosti.

Postoje i određene zanimljivosti u vezi sa Sirijusom. Piramide u Egiptu, su raspoređene kao i zvezde koje se nalaze u sazvežđu Oriona, usmerene ka zvezdi Sirijus u sazvežđu Velikog psa.



Takodje postoji neobicna prica o zvezdi Sirijus i africkom plemenu Dogon, koje vekovima neguje kult ove zvezde.

Net

TAJANSTVENI DOGONI



POSETIOCI
SA ZVEZDA?

U južnom delu Malija, jedne od najsiromašnijih zemalja zapadne Afrike, pleme Dogona živi svoj skromni zemljoradnički život, u blizini velikog zavoja reke Niger, tamo gde ona, umesto da produži pravo na severoistok, prema
Sahari, menja svoj tok i zaokreće za devedeset stepeni u pravcu jugoistoka, prema svojoj delti u Gvinejskom zalivu. Dogonima su najbliži gradovi Timbuktu na severu i Ougadougou na jugu.




Na prvi pogled, Dogoni veoma nalikuju mnogim afričkim narodima koji žive tradicionalnim, plemenskim načinom života. Međutim, njihov unutrašnji život nesumnjivo je jedinstven. Oni, pored još tri druga plemena, poseduju tajno znanje koje su, tokom mnogih vekova, uspeli da sačuvaju samo za sebe.

U središtu njihovog učenja je ono što bismo, najradije nazvali mitom o zvezdi - bar bismo u svakoj drugoj kosmologiji smatrali da je ovakvo znanje mitološke prirode.
Međutim, Dogoni raspolažu detaljnim informacijama o zvezdi koja je potpuno nevidljiva golim okom - a nema govora o tome da su oni mogli imati pristupa teleskopima ili bibliotekama.
Još je zanimljivije da je taj narod, izgleda, znao za ovu zvezdu davno pre nego što su naučnici 'civilizovanog' sveta otkrili da ona postoji.

PO TOLO



Dogoni ovu zvezdu nazivaju 'Po Tolo'. 'Tolo' znači zvezda, a 'Po' je ime najmanjeg semena za koje Dogoni znaju, semena svračice. Na ovaj način oni opisuju jednu od posebnih karakteristika ove zvezde - njenu sićušnost. Dogoni čak za nju tvrde da je 'najmanja stvar koja postoji'. Oni isto tako kažu - što je zaista čudno, jer nije uobičajeno za primitivna društva da na ovakav način govore o zvezdama - da je ona 'najteža' zvezda: 'I kada bi se sva zemaljska bića udružila, ne bi je mogla podići'. Pored toga, oni sasvim sigurno znaju da je Po Tolo bela zvezda - beli patuljak.



Zapadni astronomi zvezdu Po Tolo nazivaju Sirijusom B. Za razliku od nje, Sirijus A ('Dog Star') je veoma blistava zvezda, lako vidljiva golim okom i spada među deset najsjajnijih zvezda na nebu. Sirijus A je dvaput veći od našeg Sunca, a njegova svetlost je dvadeset puta jača.
Da su Dogoni u davnoj prošlosti stvorili mit o Sirijusu A, to bi bilo sasvim razumljivo, misterija ne bi postojala. Ali, oni uporno tvrde da njihova zvezda nije Sirijus A, već njen nevidljivi pratilac.

Zapadni astronomi su, 1844. godine, prvi put posumnjali da ovaj nevidljivi pratilac postoji, onda kada su primetili izvesne manje nepravilnosti u kretanju Sirijusa A. Pomislili su da ga privlači gravitaciona sila neke mnogo manje, nevidljive zvezde u njenoj neposrednoj blizini. Posle detaljnog teleskopskog pretraživanja, 1862. godine, pronađena je prateća zvezda.
Posmatranje naučnika pokazalo je da je Sirijus B - beli patuljak. On je, drugim rečima, sve ono što su Dogoni oduvek tvrdili: vema mala, veoma teška i bela zvezda. Astronomi su potvrdili da ima eliptičnu orbitu, sa Sirijusom A na jednoj tački elipse, i da jedan krug oko svoje dugačke orbite obiđe svakih pedeset godina - tačnije 50,04 godine, a brojka sa kojom raspolažu Dogoni je zapanjujuće precizna.
Zaista je neverovatno da jedan primitivni, necivilizovani narod kakav su Dogoni, može imati predstavu o zvezdama koje slede orbitu oko drugih zvezda, ali uprkos tome, oni orbitu Sirijusa B predstavljaju kao jajast oblik, sa Sirijusom A kao krstićem koji se nalazi van centra.

OPSESIJA DOGONA ZVEZDOM



Zašto su Dogoni toliko opsednuti ovom, na izgled, beznačajnom zvezdom? Pa, u svakom slučaju ne iz naučnih pobuda, iako je ona bila, po njima, prva zvezda koju je Bog stvorio. Dogoni smatraju da je Sirijus B stožer oko koga se okreće čitav svemir. Po njima, ova zvezda stvara svu materiju koja čini svemir, i sve duše živih bića, i to preko komplikovane, isprepletene spirale, koju oni simbolizuju pletenjem svojih korpi.
Sve duše, bez obzira na njihovo konačno odredište, najpre putuju sa Po Tola na Emme Ya, treću zvezdu u Sirijusovom zvezdanom sistemu. Kao i Po Tolo, i ona je nevidljiva. Za razliku od Po Tolo, zapadni astronomi je još uvek nisu otkrili. Da li ona uopšte postoji? Možda to nikada nećemo saznati, ali ukoliko je astronomi uz pomoć naučnih metoda zaista otkriju, to će biti još jedan fascinantan dokaz koji govori u prilog tajnom znanju plemena Dogona. U svakom slučaju, činjenica je da su Dogoni znali za Sirijus B davno pre nego što su ga astronomi pronašli, i to predstavlja ogromnu misteriju. Jednostavno, nije jasno kako su oni mogli saznati sve o nevidljivoj zvezdi, pa čak i to da njen orbitalni ciklus iznosi pedeset godina. Na ovo pitanje Dogoni odgovaraju da su im to znanje predali Nomosi, vodozemna bića koja su, pre mnogo godina poslata na Zemlju iz Sirijusovog zvezdanog sistema. Dogoni nazivaju Nomose različitim titulama: Učiteljima iz Vode, Kontrolorima i poučavateljima.



Zaista iznanađuje otkriće da Dogoni smatraju da njihovo blagostanje u potpunosti zavisi od dobre volje posetilaca iz svemira. Nomosi su se spustili na neodređenoj udaljenosti, severoistočno od današnje zone u kojoj žive Dogoni. Da li je to Sahara ili Srednji istok? Gde god da je to bilo, po opisu Dogona, njihov svemirski brod spustio se na Zemlju uz veliku buku. Dok se spuštao, zemlja pod njim je pucala, i izgledalo je da iz njega 'šiklja krv', što bi mogao biti opis raketnih izduvnih plamenova. U to doba, na nebu je bila vidljiva nova zvezda, što bi mogao biti opis matičnog broda. Slika desno - selo Dogona u Maliju.
Kada se letelica spustila, četveronožno stvorenje (biće ili mašina?) izašlo je iz nje i odvuklo je u jednu udubinu. Zatim je udubina napunjena vodom sve dok brod nije plivao u njoj. Nomosi su se izgleda bolje snalazili u vodi nego na suvom - oni su, zapravo, više ličili na ribe nego na ljude.

Ono što se kasnije desilo više liči na religiozno mitsko pripovedanje, nego na istorijski izveštaj. Nomos je, po Dogonskoj priči, 'razdelio svoje telo među ljude da bi ih nahranio', pa se zbog toga još i kaže 'svemir je pio njegova tela', odnosno Nomos je dao ljudima i da piju. On je sve svoje životne principe dao ljudima. Nomos je bio raspet, digao se iz mrtvih i obećao je da će ponovo posetiti Zemlju, u drugačijem obliku. Bez obzira na to, on će i dalje vladati svetom u svom vodozemnom obliku, iz okeana.



Conoplja.

ABC