Poznato je da cveće pozitivno utiče na raspoloženje i na opšte emotivno stanje čoveka. Alternativni lekari svedoče o brojnim zdravstvenim dobrobitima cveća. Cvet ruže pomaže radu jetre i creva. Kamilica ublažava stres i osnažava imunitet. Begonija eliminiše toksine i čisti jetru. Hrizanteme leče grip i prehladu. Valerijana smiruje i olakšava nesanicu. Kadifica je poznata po svojim antiseptičkim i antigljivičnim svojstvima i koristi se u homeopatskoj i konvencionalnoj medicini za brže zaceljivanje rana.

Neven ublažava menstrualne bolove. Potočarka, koja ima antivirusna i antibakterijska svojstva, leči prehladu, respiratorne infekcije i bolesti urinarnog trakta. Cveće šljive se koristi za lečenje kašlja, bolesti pluća i dijareje.

U naše vreme, za uzgoj cveća široko se koriste pesticidi, zbog toga je bitno nabavljati organski gajeno. Nikako ne treba konzumirati cveće iz cvećare!

Najbolje je cveće gajiti samostalno – tako se može biti apsolutno siguran da ono ne sadrži pesticide. Cveće se bere rano ujutro ili predveče, kada je sadržaj vode u njemu veliki. Treba odabrati cveće koje se tek otvorilo i izgleda živo i zdravo. Izbegavati cveće koje izgleda bolesno ili koje su jele bube. Obično se jedu samo latice, izuzimajući šafraniku i šafran, čiji se tučak koristi kao začin.

Pošto su cvetovi obično puni polena, kod nekih ljudi može doći do alergijske reakcije, pa se preporučuje uklanjanje prašnika i tučka. Postoji čitav spisak najčešćeg cveća koje se, osim u vazi, može naći i na tanjiru. To su jestivi tulipan, hrizantema, cvetovi jabuke, limuna, pomorandže, breskve, kruške, maslačak, gardenija, hibiskus, crveni slez, jasmin, lavanda.

Neven – izazovne žute boje, žestokog, gorkog ukusa. Stavlja se u supe, variva, pirinač (umesto šafrana), maslac.

Bundevin cvet – sladak, sa ukusom nektara, pogodan je za pohovanje, koristi se za pravljenje pita.

Karanfil – žestokog ukusa, sličan klinčiću.

Gladiola – vrlo blag cvet, ima sličan ukus kao zelena salata, a često se stavlja u namaze i paštete.

Ljiljan – mnoge vrste nisu pogodne za jelo jer sadrže alkaloide. Biljka tzv. zlatnog ljiljana može se jesti cela, latice su blage, a ukus pomalo asocira na kesten. Mogu biti deo salate ili se puniti svežim sirom. Sušeni ljiljan je sastavni deo kineske slatko-kisele supe.

Pelargonija – laganog citrusnog ukusa, odlično se slaže u voćnim salatama i koktelima.

Ruža – slatki ukus proporcionalan intenzitetu mirisa. Pre jela se odstranjuju donji, beli delovi latica, a leti je izvrstan dodatak osvežavajućim pićima. Od ruža se pravi ukusan džem.

Jorgovan – bogat cvetni citrusni ukus. Kandirani cvetovi mogu biti raskošan ukras desertima, a jorgovan može, zajedno sa voćem, da bude sastojak u jogurtima i frapeima.

Jorgovan – bogat cvetni citrusni ukus. Kandirani cvetovi mogu biti raskošan ukras desertima, a jorgovan može, zajedno sa voćem, da bude sastojak u jogurtima i frapeima.

Suncokret – gorko-slatkog ukusa. Jede se dok je u stadijumu pupoljka, otvorene latice mogu biti ukras raznim jelima.

Dragoljub – naročito lep, ali i ukusan cvet. Mladi listovi dragoljuba imaju mnogo vitamina C i jačaju imuni sistem. Cvetovi su blaži od pikantnih listova i odlični su u salatama sa paradajzom, svežim kozjim sirom.

Borač – ili krastavac biljka – svojim divnim plavim cvetovima predstavlja lepu jestivu dekoraciju. Borač se koristi kao začin za salatu, a naročito za salatu od krastavaca jer ima sličan ukus, ali ide i uz povrće, supe i sosove. Pomaže i prilikom prehlade.

Timijan – idealan je za pravljenje marinada za roštilj, uz povrće i kuvana jela.

Žalfija – ima veoma intenzivan miris. Dobro se slaže sa ribom, a nezamenljiva je kada se priprema teleća džigerica. Često se pije kao čaj ili se prerađena jede u bombonama.

Cvetovi banane, akacije ili gardenije namenjeni su ljubiteljima egzotičnijih ukusa.

Preuzeto sa portala [You must be registered and logged in to see this link.]