Razvod

Roditelji koji se razvode uglavnom se trude da deca ne primete ništa i ne razgovaraju s njima o problemima u porodici. Međutim, psiholozi savetuju da je najbolje da sa decom razgovara o novonastaloj situaciji.



Bračni parovi koji razmišljaju o razvodu trebalo bi o tom problemu otvoreno i iskreno da razgovaraju s decom, savetuju stručnjaci iz nemačkog Udruženja psihijatara za decu i adolescente.
Vrlo je važno da objasnite deci novonastalu situaciju na njima razumljiv način, dakle "njihovim rečima".
- U većini slučajeva roditelji misle da čine najbolje za decu i ne govore im ništa o promenama u odnosima među njima i potencijalnom razvodu braka - rekla je psiholog Krista Šaf. Deca razdvajanje roditelja doživljavaju kao pretnju sopstvenoj sigurnosti i često veruju da su oni odgovorni za konflikt nastao između majke i oca.
Deci svakako treba dati do znanja da će majka i otac nastaviti da budu njihovi roditelji i posle razvoda braka, dakle kada više ne budu živeli zajedno. Takođe, deci treba jasno da se objasni da oni ne snose nikakvu odgovornost za ono što se dogodilo i da razvod ne znači da više nikada neće videti mamu ili tatu. Veoma je bitno da im objasnite kako ih i dalje volite najviše na svetu i da to ne može ništa da promeni, pa čak ni činjenica da više ne živite zajedno.

Nije razvod novokomponovana kategorija; bilo ga je i biće. Iako su u brak ušli iz ljubavi i
puni verovanja da su se našli, jednostavno se stvori situacija da se više ne prepoznaju. I odluče se za razvod, jer, kaže se - bolji dobar razvod nego loš brak. I to je sigurno tačno.
Medjutim, ukoliko su stvorili potpomstvo, imaju veliku odgovornost, možda i najtežu - kako decu poštedeti trauma i kako sve to izvesti a da razvod ne ugrozi emocionalno zdravlje deteta?
...

Razvod predstavlja zaista veliki stres ne samo za supružnike, već i za decu. Nažalost, kada dođe do nesuglasnica između muža i žene, deca nikako ne mogu ostati po strani. Mimo svoje volje, često su prinuđena da izaberu stranu jednog roditelja što kod njih izaziva tugu, rastrzanost, zbunjenost, usamljenost... Deca se osećaju kao da su ih roditelji napustili i izdali i često najviše pate kada dođe do razilaženja.

Nakon razvoda roditelji menjaju svoj život iz korena, pa čak i ako se oboje slažete da je to najbolji i jedini izlaz iz situacije, dete će ipak to shvatiti drugačije.

Deca treba da rastu okružena ljubavlju, stoga dobro razmislite kako vaša odluka može da utiče na dete. U nekim slučajevima, kada odnosi u porodici nisu savršeni, kada dete svakodnevno prisustvuje svađama roditelja, ono raste u nezdravoj atmosferi, te je možda razvod jedino rešenje da detetu pružite zdravo okruženje u kom će rasti.

Kako razvod utiče na decu?

Očigledno je da deca prihvataju razlog veoma teško. Za njih je to veliki stres, jer deca vole oba roditelja i žele ih videti zajedno srećne. Često se dešava da osete nespokojstvo i imaju stotine pitanja: Da li će me roditelji sada napustiti? U čemu je moja krivica? Da li se zbog mene razvode (jer sam bio nevaljao)? Šta će mi reći drugari?

Reakcija dece na brakorazvodni proces može biti potpuno neočekivan. Tuga, zatvorenost, nesanica – česte su posledice koje dete može da oseti. Osim toga, ukoliko dete jednog od roditelja ne viđa često, može da se potpuno povuče u sebe i bude izuzetno depresivno zbog toga.

Jednom rečju, nemoguće je predvideti reakcije deteta, jer se može desiti da bude prividno raspoloženo i da se pravi da ga ne interesuje ništa, a da duboko u sebi pati. Osim toga, drugi brak jednog od roditelja može da izazove dodatne teškoću, dok god dete ne prihvati novog partnera svog roditelja.

Saveti roditeljima

Roditelji bi trebalo da znaju da deca u velikoj meri imitiraju njihovo ponašanje. Detinjstvo je period kada deca rastu i dolaze do novih saznanja i nije najbolji period da doživljavaju stresove i burne emocije odraslih. Zbog toga su roditelji dužni da se potrude da naprave zdravu atmosferu u kojoj će dete rasti.

- Prvo što treba da učinite je da objasnite detetu da on nije kriv što se mama i tata razilaze (jer se često dešava da mališan oseća krivicu bez vidljivog razloga).

- Razvod ne sme da smanji obaveze i odgovornosti roditelja. Bez obzira ko ima starateljstvo nad detetom, oba roditelja treba da pokažu zanimanje za ono što dete radi i da mu stalno budu podrška.

- Nikada nemojte tražiti od deteta da bira stranu i nikada ga nemojte uvlačiti u bilo kakve rasprave ili intrige.

- Dajte vremena detetu da se privikne na novu situaciju, jer će mu sigurno biti potrebno određeno vreme da prihvati sve promene.


Izvor: Bebac.com.

Dinka ,
To je teorija .Zavisi uvek od dobnog uzrasta dece, ali pubertetlije mogu biti daleko osetljivije, od malih klinaca.
Objasnjenja tipa, "mi se ne volimo vise", i odlucili smo da se rastanemo, zvuce kao uvod u redu, ali nakon toga sledi objasnjenje detetu, sta to zapravo znaci, sto je manje zabavan deo.
Parovi se ne rastaju od danas do sutra, i vrlo malo ih ima uvidjavnosti da se ne svadjaju pred decom, ponekad sa ukljucenim samarenjem prisebno-odsebnog tipa.Dizanje glasa , i fizicko nasilje zauvek ce ostati u glavi deteta
Deca su prilicno dugo izlozena takvoj atmosferi, pre finalnog odlaska jednog od roditelja
Ukoliko se radi o alkoholizmu jednog od supruznika, onda je to , tek pakao za sve, i razvod je najbolje resenje za dusevni mir svih ukucana
Preljub nije glavni razlog razvoda, nego ekonomski problemi

Razloga za razvod ima raznih, ali suština je detetu objasniti da to nije ništa strašno, da će roditelji uvek biti tu za njih i da će ih viđati kada god to požele. Roditelji mogu a i ne moraju da se viđaju u toku tih poseta i odvođenja deteta preko vikenda ili raspusta kod jednog ili drugog. Mislim da je tako bar u početku najsigurnije i najbolje dok se sve strasti koje postoje između roditelja ne smire i dok ne nastave svoj život , svako na svoj način..

nemo ::

Dinka ,
To je teorija .Zavisi uvek od dobnog uzrasta dece, ali pubertetlije mogu biti daleko osetljivije, od malih klinaca.
Objasnjenja tipa, "mi se ne volimo vise", i odlucili smo da se rastanemo, zvuce kao uvod u redu, ali nakon toga sledi objasnjenje detetu, sta to zapravo znaci, sto je manje zabavan deo.
Parovi se ne rastaju od danas do sutra, i vrlo malo ih ima uvidjavnosti da se ne svadjaju pred decom, ponekad sa ukljucenim samarenjem prisebno-odsebnog tipa.Dizanje glasa , i fizicko nasilje zauvek ce ostati u glavi deteta
Deca su prilicno dugo izlozena takvoj atmosferi, pre finalnog odlaska jednog od roditelja
Ukoliko se radi o alkoholizmu jednog od supruznika, onda je to , tek pakao za sve, i razvod je najbolje resenje za dusevni mir svih ukucana
Preljub nije glavni razlog razvoda, nego ekonomski problemi

Slažem se ja da je to teorija i da nema obrasca kako da dete
shvati šta se t dogadja, pogotou ako su u tom životnom dobu da ne mogu da rasudjuju. Iz prakse znam, radeći sa decom, da su ona itekako emotivno nestabilna; neka prave izgrede ne bi li privukla pažnju na sebe, ustvari time traže pomoć, dok su druga potištena, teško se otvaraju, pažnja im popušta.... Delim mišljenje da ukoliko su odnosi u braku do te mere narušeni, da je bolje da dodje do razvoda, jer fiktivna sreća nikoga ne usrećuje.

Shadow ::

Razloga za razvod ima raznih, ali suština je detetu objasniti da to nije ništa strašno, da će roditelji uvek biti tu za njih i da će ih viđati kada god to požele. Roditelji mogu a i ne moraju da se viđaju u toku tih poseta i odvođenja deteta preko vikenda ili raspusta kod jednog ili drugog. Mislim da je tako bar u početku najsigurnije i najbolje dok se sve strasti koje postoje između roditelja ne smire i dok ne nastave svoj život , svako na svoj način..

Svakako, život ide i mora dalje, ali sve zavisi od bivših supružnika kako
će svoje dete, ionako zbunjeno, pripremiti za novu situaciju. Tu obavezu ne bi smeli
prenebregnuti za dobro svih njih.

Žene češće traže razvod


Neslaganje karaktera, česte konfliktne situacije, problemi u komunikaciji, način vaspitanja dece, ali i preljuba osnovni su razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju na razvod. Žene su u tome odlučnije, pa češće pokreću brakorazvodnu parnicu.



U Savetovalištu za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu kažu da sve veći broj žena ulazi u brakorazvodnu parnicu i zbog nasilja u porodici i alkoholizma.

Ti problemi su prepoznati jer se o njima sve više govori u medijima, pa je samim tim ženama i dostupnija informacija o tome kome mogu da prijave nasilnika i u kojoj instituciji mogu da potraže rešenje svog porodičnog problema.

Na osnovu iskustva Gradskog centra za socijani rad veliki broj parova koji se javi u Savetovalište za brak i porodicu spremni su da odustanu od razvoda.

Kod parova gde još postoje emocije često dolazi do kompromisa, jer se kroz terapijski rad odnosi dosta poprave.

Kako navode u Centru, neretko se dešava i da parovi odustanu od razlaza zbog materijalne obezbeđenosti u braku, pogotovo u vreme ekonomske krize i nemogućnosti da jedan od partnera samostalno obezbedi neophodne uslove za egzistenciju.

Stručnjaci upozoravaju da su poremećeni porodični odnosi ili razvod braka izuzetno stresne situacije za čitavu porodicu, a da najviše utiče na decu.

Ukoliko se radi o poremećenim porodičnim odnosima i problematičnim razvodima, to može imati negativne posledice po pravilan razvoj ličnosti deteta.

Neki problemi se reše razvodom, međutim, kako smatraju stručnjaci za brak i porodicu, neki drugi problemi ostaju, pa se često dešava da se "rat roditelja vodi preko i oko dece".

Kada su u pitanju statistički pokazatelji o sklopljenim brakovima, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se broj zaključenih brakova prepolovio se za poslednjih šest decenija.

Tako je 1950. godine u Srbiji zabeleženo 76.749 zaključenih brakova, a prema poslednjim podacima iz 2010. godine sudbonosno "da" izgovorilo je znatno manje parova, tačnije 35.815 građana.

Kada se posmatra broj zaključenih i razvedenih brakova u 2010. godini u odnosu na period pre dvadeset godina, u vreme velikih društvenih i političkih promena, uočen je blagi pad.

Smatra se da je tome doprinelo smanjenje brojnosti generacija naročito u godištima u kojima se brak najčešće sklapa (15 - 35 godina), kao i socijalno ekonomske prilike i ezistencijalna ugroženost većeg dela stanovništva.

Prema podacima tog zavoda, stopa zaključenih brakova u 2010. godini u odnosu na 1991. godinu smanjena je za dva odsto, a stopa razvedenih brakova u 2010. se blago smanjila za samo jedan odsto u odnosu na 1991. godinu.

Prosečno trajanje razvedenih brakova u 2010. godini iznosilo je 12,5 godina i nije se mnogo menjalo u odnosu na 2001. godinu, kada je brak u proseku trajao 12,1 godinu.

Prosečna starost supružnika prilikom razvoda braka se od 1991. do 2010. godine povećala sa 39 na 42 godine kod muškaraca, a kod žena sa 36 na 39 godina starosti.

Ako se danas analizira stabilnost brakova kroz opsege njihovog trajanja, uočava se da se najčešće razvode brakovi u trajanju od jedne do cetiri godine. Poslednjih godina brakovi su se u većem broju zaključivali na severu Srbije, nego na jugu zemlje.

(Tanjug)

U Srbiji sve manje brakova, sve više razvoda

Broj sklopljenih brakova u Srbiji u prošloj godini je nešto manji u odnosu na 2010, dok je razvoda bilo više, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku.


U saopštenju se navodi da je u 2011. godini "blago" smanjen broj zaključenih brakova za 0,02 odsto u odnosu na 2010. godinu, odnosno pad sa 35.815 u 2010. na 35.808 registrovanih brakova u 2011. godini.

Broj razvedenih brakova pokazuje porast u 2011. godini, sa 6.644 u 2010. godini na 8.251 razvedeni brak u prošloj godini.

Prosek godina starosti prilikom stupanja u brak je nepromenjen u odnosu na 2010. i iznosi 30 godina za žene i 33 godine za muškarce.

Broj zaključenih prvih brakova u prošloj godini porastao je u odnosu na 2010. godinu i iznosi 30.014. Prosek godina pri zaključenju prvog braka za muškarce je 30 godina, a za žene 27 godina.

Najčešći su brakovi zaključeni između supružnika iste nacionalnosti (92 odsto).

Prema školskoj spremi, najviše je zaključenih brakova u kojima su supružnici sa istom školskom spremom, i to 66 odsto, potom brakovi u kojima žena ima višu školsku spremu u odnosu na mušakarca (19 odsto), a najmanje je brakova u kojima muškarac ima višu školsku spremu od žene - 15 odsto od ukupnog broja zaključenih brakova.

U 44 odsto zaključenih brakova oba supružnika su radno aktivna i obavljaju određeno zanimanje.

Prosek godina starosti prilikom razvoda braka za žene je 39 godina, a za muškarce 43 godine. Prosečno trajanje razvedenog braka za 2011. godinu iznosi 12,7 godina u odnosu na 12,5 godina u 2010. godini.

U 2011. godini najveći broj razvedenih brakova čine brakovi bez dece - 45 odsto, a najčešće se razvode brakovi u prve četiri godine nakon zaključenja. Nakon razvoda, deca su u 79 odsto slučajeva dodeljena ženi.

Zavod je naveo da je od 2002. do 2011. godine u Srbiji broj sklopljenih brakova u blagom opadanju - u 2011. sklopljeno je pet brakova na 1.000 stanovnika, a 2002. šest brakova na 1.000 stanovnika.

Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika u 2011. godini nepromenjen je u odnosu na 2002. godinu i iznosi jedan razvedeni brak na 1.000 stanovnika, piše u saopštenju.

(Beta)

Razvod





Razvodite se. Ako imate od koga.
Ne daj Bože za one oženjene. Ili daj Bože. Kako se uzme.

Treba podijeliti djecu, imovinu, kućne ljubimce.
Normalno, ako nešto od ovoga imate.
Na koji način?

U pravilu se djeca dodjeljuju majci. Zašto je to tako? Da li je to ispravno? Zašto otac ne može dobiti dijete. Ili djecu?

Prema odredbama starog Porodičnog zakona određeno je da je imovina koju su bračni drugovi stekli radom za vrijeme trajanja bračne zajednice ili potječe od te imovine, njihova zajednička imovina, u kojoj se suvlasnički udio svakog bračnog druga određuje prema njegovom doprinosu u stjecanju te imovine.
Prema odredbama novoga, bračna stečevina se određuje tako da su bračni drugovi u jednakim dijelovima suvlasnici u braku stečene imovine. Što će reći, dijeli se po pola.
Koje je po vašem mišljenju poštenije? I da li se uopće bračna imovina može pošteno podijeliti?

Što s kućnim ljubimcima? Kome će pripasti pas, a kome mačka?

Recite nam što vi mislite o ovome.

Ja imam malo cudne poglede.Bar tako mi kazu.Mozda zato sto se nisam razvodila pa ne shvatam.Ali nekako iz onog sto cesto vidim kod parova je neshvatanje da i razvod treba da bude realnost zivota.Da ,kao sto slobodnom voljom stupamo u zajednicki zivot,zajednickom odlukom i osecanjima,treba da shvatimo,da ako jednom ta osecanja prestanu i dovedu do zelje za razvodom,to ttreba da uradimo sto razumnije.Da se zivot nastavlja i dalje.
Cesto vidim drugacije situacije.Zelje bivsih supruznika da drze kao taoca jednog ili drugog.Da se medjusobno ucenjuju,prepucavaju,da i dalje nastoje da upravljaju zivotima onih drugih.Najcesce preko ledja dece.
Deca se najcesce dodeljuju majci,pogotovo ako ne mogu po zakonu da iskazu svoju volju,zbog dugogodisnjeg ispitivanja psihologa i sociologa cija je figura i vezanost pri odrastanju potrebnija detetu za pravilan razvoj.Dodeljuju se ocu ukoliko je majka nepodesna za vaspitanje,i to je regulisano zakonom.Nisam pristalica da se deca odvajaju i dele,mislim da zauvek gube bliskost tako,da odrastaju s kompleksima,da se uvek pitaju sto nije uzeo mene..Retko sam nailazila na osobe koje su realno sagledale situaciju,kod kojih nije buktala zelja da kazne ono drugo odbijanjem da podele imovinu,znam da je dokazivanje sta je ko stekao mucan i dugotrajan proces.Cesce sam vidjala pristajanje na bilo sta,samo da se zavrsi sto pre.Znam i za one koji odbijaju da daju alimentaciju,smatrajuci da to daju -njoj-..Uglavnom,retko sam sretala osobe koje su ostale prijatelji posle razvoda,koji su uspeli da se razvedu od bracnog partnera,a ne i od dece.

Mislim da ako već morate to da radite, to uradite u nekoj zemlji koja se ne zove Srbija. Nismo mi daleko sa zakonskom regulativom od "razvijenih" zemalja, žena je u toj priči zakonski potpuno zaštićena, usudio bih se reći - povlašćena, što za one koji nemaju puno zajedničke imovine nije veliki problem - sa materijalne strane, "problem" su deca, i stvarno ne znam čime je to muškarac koji se ne razvodi od dece, nego od žene manje podoban za ulogu (bar ravnopravnog) roditelja, osim ako se sam tako ne izjasni i oseća. Ovo je naročito važno i svaki radnik u Centru ili Sudija koji vam (kao muškarcu) priča da ste vi bez obzira na sve i da se dete po pravilu samo formalno poverava majci, i dalje roditelj sa svim pravima i obavezama, vas svesno ili nesvesno masno laže. Prosto u ovoj materiji prava žene i muškarca su samo deklarativno jednaka.
Institucije Centra za socijalni rad i Suda su toliko jadne, aljkave, birokratske, neažurne, da je to poslednje što vam treba u svoj toj ne baš veseloj prilici, tako da nemojte, ako nemorate.

Razvod je u svakoj situaciji komplikovan, još kada su u to umešana deca, stvar je deset puta gora. Jeste, sud uvek decu dodeljuje majci jer je deci u tom uzrastu , više potrebnija majka nego otac, ako ćemo iskreno ..Ali kada su u pitanju deca koja su nešto malo starija, odprilike od deset godina pa naviše, trebalo bi dozvoliti da dete samo izabere jer je ono tad veće više svesnije okoline i uslova u kojima živi i sposobni su da sami odaberu..Mada se ne malo puta dešavalo, da pogreše, da se povedu za onim šta im otac ili majka kupuju i koliko im šta dopuštaju , pa se zbog toga opredele za jednog od njih. Što opet treba uzeti sve u obzir, kada dete razgovara sa psihologom pre odluke.
Što se tiče imovine, to opet zavisi od toga koliko je imovina stečena u braku, kolika je imovina i čija je bila, pre braka, pa se to ili dogovorom podeli ili jedan od njih odluči da prepusti sve drugoj u zavisnosti od uslova u kojima jedan od roditelja nastavlja da živi, da li ima stalan posao, mesto stanovanja i tako dalje. Dešava se i da roditelji ne plaćaju sudom određenu alimentaciju koja zavisi od materijalnih primanja roditelja jer su ili trenutno u nemogućnosti ili više iz besa zbog sve te situacije, ali od toga ne mogu pobeći i kad tad će platiti sve što duguju..

Deca su tu u najgoroj situaciji, rastrzani između roditelja, uplašeni zbog promena načina života i njima tada treba posvetiti najveću pažnju i ona ne smeju taj razvod osetiti na tako drastičan način, već samo kao odluku roditelja da prestanu da žive zajedno jer se više ne vole ...

Ok neko je utvrdio da je majka potrebnija, što je sem u slučaju kada je dete beba (pa čak i tada) u potpunoj kolearciji sa ravnopravnošću za koju se žene bore i ulogom muškaraca u savremenom društvu, braku i porodici, za koji su se žene borile uostalom. Prvo ta podela muško/žensko je podela iz 19-og veka, a jedina podela koja bi u 21 veku trebala da bude prihvatljiva je podela na to ko je kakva osoba. Zašto je muškarac koji kuva, pere, oblači brine se o detetu u braku manje podoban za roditelja nakon razvoda?
Ili to znači da treba da se vratimo tradicionalnom patrijarhalnom načinu života, gde su deca ženska briga?
Alimentacija će se pre ili kasnije naplatiti i lepo si to primetila i naravno da je potpuno idiotski ne plaćati alimentaciju, jer to je novac koji bi trebalo da je namenjen detetu (što niko ne proverava), ali šta ćemo sa ocem koji želi da provede 10 dana sa detetom na moru, a znamo da Srbija nema more, ko će "podobnu" naterati da da saglasnost, na koju otac obzirom da ima pravo da određeni broj dana provede sa detetom ima, ko će "podobnu majku" naterati da detetu ne oduzme 10 dana sa ocem na moru?

Iskreno Kajser, u našoj sredini , u Srbiji..koji muškarac može, želi i hoće da brine o detetu na način na koji to čini majka? Koji će muškarac, menjati pelene svakih dva tri sata, spremati sve one kašice i hranu, kupati i peglati stvarčice za oblačenje..? Ili ako je dete starije, da ga savetuje, pazi i pruži mu ljubav na koji to majka čini? Malo mi neverovatno zvuči, mada ne sumnjam da ima očeva koji se odlično snalaze u toj ulozi, ali manje u odnosu na majke, pa zbog toga sud određuje u korist majki...Mislim da to nema mnogo veze sa ravnopravnošću koliko sa čistom realnošću ...Ali u slučajevima kada sud odluči da je majka neodgovorna, da nema uslova da pruži detetu normalan život, ili u bilo kom drugom slučaju nepodobnim za dete, sud će odlučiti u korist oca.

Zato bi trebalo i u slučaju razvoda ostati u koliko toliko normalnom odnosu sa bivšim, jer ipak je i on/ona roditelj i to se ni u kom slučaju ne može poreći ili zanemariti..pa prema tome, niko nema prava da brani da drugi roditelj vodi dete na odmor bilo gde..Naravno opet, ako taj roditelj ne planira da otme dete i odvede ga preko granice..

Da se razumemo deci su potrebna oba roditelja da bi se deca pravilno i normalno razvijala. To sto je po zakonu , kada je razvod u pitanju, deca uzrasta do sedam godina obavezno dodeljena majci, ne znaci da treba ocu oduzeti sva prava ili mu dati polovicno neka prava, ili pak kako se dogovore s tim sto je majci sve dozvoljeno. Ne razumem Senka zasto ne bi ocevi mogli da menjaju pelene, spremaju mleko , kasice, sta su oni? Glupi pa ne mogu nauciti da to urade.
Majka je tu potrebnija iz drugih razloga , a ne iz tih.
Ja sam dete razvedenih roditelja i nije mi prijalo sto sam rasla bez oba roditelja i to je ogroman stres i problem u kome deca izvuku deblji kraj.
Slozicu se sa Kayserom oko dosta stvari, ali cu se sloziti i sa tobom da je najbolje da ipak ostanu i posle svega u kako-tako normalnim odnosima makar zbog srece deteta.
Sta je toliko strasno dozvoliti da dete provede 10 dana sa ocem na moru? No treba imati sa kim da se dogovoris o tome...

Nisu muškarci nesposobni, ali zašto bi to radili ako dete ima majku? Samo u slučaju da majka nije sposobna, u bilo kom smislu, sud dodeljuje starateljstvo ocu. Tako je po zakonu, a kako bi mi voleli je nešto sasvim drugo... Što se mene tiče ja bih volela da muškarci mogu da budu trudni pa da se porađaju 48 sati, pa da ustaju na svaka dva sata da doje i bakću se sa mistitisom i koncima i bolovima svake vrste, pa da vide, šta pre svega znači biti majka, pa kasnije sve u vezi vaspitanja, učenja da hoda, priča, na nošu i ostalo

Nije biti roditelj samo napraviti ga, roditi i pustiti na ulicu da se snalazi samo ..Biti roditelj je pre svega najveća sreća, pa privilegija i na kraju vrednost življenja Sa njima se ne sme igrati kao sa igračkom i tako se i ponašati u slučaju razvoda ..

U redu je Senka duso, sve mi zene to isto govorimo, lako je napraviti ga, treba ga nositi devet meseci, roditi , dojiti, trpeti bolove, sve to stoji, ali nisu oni krivi sto su od prirode uskraceni za to da oni radjaju. Ne trebamo biti surove pa samo zbog toga sto smo mi predodredjene da radjamo i trpimo bolove njima ne priznati da i oni vole to dete , da se i oni brinu o njemu, i oni su deo tog deteta, i poznajem neke oceve koji jako pomazu svojim suprugama u svemu i brinu o njima samo tako.
Razvod je bolna stvar, ali u svemu su tu deca najostecenija, dok se oni prepucavaju i raspravljaju ko koliko, ko sta, ni ne primecuju koliko dete pati.

Naravno da su i oni deo tog deteta jer bez njih tog deteta ne bi ni bilo..i niko im ne osporava pravo da ga vole, paze i čuvaju do kraja života...Ali uloga majke koju ona ima u tom periodu odrastanja je značajnija od očeve. Zbog toga se maloletna deca i dodeljuju majkama..
U kasnijim godinama, po zakonu kažu od 15 godine, mada bih da se ja pitam, to snizila na 12 godina, dete je već sposobno samostalno da donese odluku sa kojim će roditeljem da živi. I uostalom , ako i ne bude tako, ako se ne bude sudska odluka preinačavala, dete može od 18 godine slobodno da odluči kod koga će ..Očevi više znače kao figura u tim godinama, jer je tada deci potreban neko ko će ih učiti životu i svemu ostalom, što majka ne bi mogla da ih posavetuje... Mi umemo da budemo i kritične i plašljive i stalno zabrinute tako da su naši saveti o nekim stvarima više pristrasni nego stvarni

Razvod je realno nezgodna stvar i ako baš mora bračni par da se razidje trebalo bi da to bude na što bezbolniji način ..
Kada je podela deca u pitanju a to je mislim najteži deo u celoj priči tu treba biti realan ali i dobro obavešten, što mnogo puta nije slučaj pa se deca dodeljuju majkama po zakonu a ne po zasluzi ..mislim da majke imaju svako pravo da im deca pripadnu jer su ih i rodile ali ako one nisu podesne za vaspitavanje i gajenje dece da se ona dodele ocu ..i to je po zakonu tako ..
Medjutim ..iako deca pripadnu majci ona nikako ne bi trebala da oca dece isključi iz njihovog života , jedan vikend tamo , godišnji odmor ovamo , malo je to bez veze.. ali svakodnevno učestvovanje u njihovim životima bi bilo pravo rešenje, što je ako je razdvojenost kilometarski veća nemoguće ali postoje telefonske veze , skajp ili net pa da budu u svakodnevnoj komunikaciji i vezu ne gube do tog famoznog vikenda ..
Idealno bi bilo da žive vrata uz vrata ali samo za decu što nikako nije zgodno za bivše supružnike koji su se razveli iz ko zna kakvih razloga ..što opet dovodi u dilemu ostati tu ili se odseliti daleko jedno od drugoga ..ostaviti brak iza sebe prepuštajući ga zaboravu ..to ne postoji da se razumemo ..jednom vezani , sa decom bliski ..nemoguće je tako nešto jednostavno prekinuti
Što se materijalne podele tiče i to je po meni bez veze ..kome šta pripada uzduž i popreko da se podeli ne može ..ali ako je stvar dogovora sve je moguće ..jedno popusti na mostu drugo na ćupriji pa možda bi i moglo doći do sporazumnog razvoda a da se niko ne oseti zakinutim
Ovo je stvarno komplikovana tema jer i svaki razvod nije isti , ima tu mnogo detalja o kojima treba razmisliti pa tek onda doneti svoj sud o tome..

SPASITE SVOJ BRAK: Šest signala da je na pomolu razvod
Održavanje braka zahteva doslednost i volju. Ako u vašu zajednicu ne ulažete potrebno vreme i pažnju, situacija će se pogoršati





Porodični i bračni terapeut doktor Džon Gotman napisao je knjigu, na osnovu opsežnog istraživanja, u kojoj navodi šest karakteristika u komunikaciji bračnih parova koji pokazuju da će doći do razvoda.

Oštar početak priče

Započinjanje razgovora ili suočavanja pomoću sarkazma, optužbi, kritike ili ponižavajućih komentara vrlo je opasno za brak. Iniciranje grubog razgovora najverovatnije će rezultirati zajedljivim krajem, bez konačnog razrešenja.



Četiri jahača

Gotman ih identifikuje kao prezir, kritiku, odbranu i kameni zid (udaljavanje). Njegovo istraživanje pokazalo je da ove karakteristike u komunikaciji sa bračnim partnerom drastično povećavaju šanse za razvod.

Poplava

Dešava se i to da bračni partneri preplavljuju jedno drugo negativnom energijom koja izaziva emotivno hlađenje i otuđenje u vezi. U trenutku kada jedna od strana naglo postavlja barijeru onom drugom, uz kritikovanje ili prezir, druga osoba ostaje u šoku. To vodi ka još jačem razilaženju i na kraju do razvoda.



Govor tela

Kada jedan ili oba partnera postanu prezasićeni ili preplavljeni negativnošću, to se manifestuje promenama u organizmu. Povećavaju se broj otkucaja srca, izlučivanje adrenalina i krvni pritisak, a stav tela pri ovakvoj psihološkoj reakciji sprečava razrešenje postojećih konflikta.

Propali pokušaji za popravku

Ako neki raniji sukob nije razrešen, mogućnost za razvod se povećava. Okončanje konflikta je imperativ za održavanje zdravih veza. Gradnja zida oko sebe i udaljavanje partnera predstavlja nedostatak volje da mu dozvolite da se uključi u razgovor i reši problem.



Loša sećanja

Postoje parovi koji zaglave u vrtlogu u kojem konstantno posmatraju svoju vezu kroz negativnu prizmu prošlosti. Neprekidno ponavljanje takvih sećanja dovodi do ozbiljnih poremećaja u odnosu. Ova ekstremno negativna prognoza utiče na prošlu, sadašnju i buduću percepciju odnosa, što može dovesti do razvoda.

Gotman poručuje da bi u brak trebalo da ulazimo s manjim očekivanjima, a nikako s nadom da će je naš partner tu da bi ispunio naše nezadovoljene potrebe iz daleke prošlosti.

(kliX.ba; Telegraf.rs)

Par se upozna. Zavoli. Svako živi sa svojim roditeljima. Skoro pa svoj život. Izlaze par puta tjedno, s društvom. Poseksaju se kada se ukaže prilika. Najljepša faza.

Zatim se ožene. Zajedno su 24 sata dnevno. Upoznaju se. Stvarno. Istinski. Ono do sada je bila šarena laža. Bajka. Sada počinje život. Stvarnost. Nerijetko počinju razočaranja u startu. Ona radi ovo, on radi ono. On kopa nos, ona je neuredna. Grozno. Pa dođu djeca. Stvari se dodatno zakompliciraju. Sve je teže. Pa se guta dok se može. Neki, koji ne mogu progutati, odluče da se razvedu.

U tom trenutku pokazuju svoje pravo lice. Sve ono otprije se zaboravlja. Počinje bitka. Podjela. Svega što su stekli. Ili dobili.

Neki parovi pokažu dostojanstvo. I tu priču okončaju civilizirano. Nikakav im zakon ni ne treba. Dogovore se.

A neki, bogami u toj borbi dotaknu dno. Neljudskosti. Neuvažavanja. Sebičnosti. Zlobe.

Kako se kome zalomi.



Mislim da nije pošteno ni ispravno djecu obavezno dodijeliti majci. Centar za socijalni rad bi trebao odrediti koji od roditelja je pogodniji da dobije djecu.

Također mislim da nije pošteno bračnu stečevinu podijeliti popola. To treba uraditi prema procjeni njihovog doprinosa u stjecanju te imovine.

A što se tiče kućnih ljubimaca, njih bi pustio da sami odaberu. Kome prvo priđu, taj neka ih vodi.

Svaki razvod je priča za sebe i ima posledice ne samo za razvedene nego i za decu ... al birati između dve opcije trpeti posledice porodice koja nemože očigledno da bude sve što treba onda je bolje i razvod ---takođe sam dete razvedenih i takođe doživeh i da ja budem u toj poziciji ...kad sagledam lično dva razvoda sam pregurala ,jedan sa roditeljima drugi sopstveni i drastične razlike u svemu ... al ipak ko god da se odluči za takav radikalni korak u svom životu mora biti svestan svega šta ga očekuje i šta dalje bez obzira na trenutnu situaciju ...al jedna nota me jako pogađa kad supružnici razvod koriste za lični obračun nemareći da pogađaju ono što im je jedino zajedničko a nedeljivo a to su deca ... deca nebi trebala da osete sem u prisustvu da oba roditelja nisu trenu tu ,jer ko god se sveti preko dece treba da zna da je uništio tek započet život ,stim se nikako nesme igrati već treba pronaći način i vreme kako zajednički bez upliva ličnog života koji svaki započinje pomoći svom detetu kroz život da ide bez ikakvih trauma ...

---

za razvod treba mnogo kompromisa ,usklađenosti jer uprotivnom kivnost i sav bes se izliva na onog koga nebi trebao da dotiče ... imovina to je zadnje o čemu treba da se glože o tome se sedne u porazgovara al ako nejde ni daj deo bolje je nekad ustaknuti i dati jer time nisi oštećen jer ako si uspeo da stvoriš stvorićeš ponovo ...

panonski galeb ::

Svaki razvod je priča za sebe i ima posledice ne samo za razvedene nego i za decu ... al birati između dve opcije trpeti posledice porodice koja nemože očigledno da bude sve što treba onda je bolje i razvod ---takođe sam dete razvedenih i takođe doživeh i da ja budem u toj poziciji ...kad sagledam lično dva razvoda sam pregurala ,jedan sa roditeljima drugi sopstveni i drastične razlike u svemu ... al ipak ko god da se odluči za takav radikalni korak u svom životu mora biti svestan svega šta ga očekuje i šta dalje bez obzira na trenutnu situaciju ...al jedna nota me jako pogađa kad supružnici razvod koriste za lični obračun nemareći da pogađaju ono što im je jedino zajedničko a nedeljivo a to su deca ... deca nebi trebala da osete sem u prisustvu da oba roditelja nisu trenu tu ,jer ko god se sveti preko dece treba da zna da je uništio tek započet život ,stim se nikako nesme igrati već treba pronaći način i vreme kako zajednički bez upliva ličnog života koji svaki započinje pomoći svom detetu kroz život da ide bez ikakvih trauma ...

---

za razvod treba mnogo kompromisa ,usklađenosti jer uprotivnom kivnost i sav bes se izliva na onog koga nebi trebao da dotiče ... imovina to je zadnje o čemu treba da se glože o tome se sedne u porazgovara al ako nejde ni daj deo bolje je nekad ustaknuti i dati jer time nisi oštećen jer ako si uspeo da stvoriš stvorićeš ponovo ...

Tako je mada je u praksi obično drugačije. Dete/deca su jedini način na koji žena nakon razvoda može uticati na život bivšeg supruga i neretko to se i dešava, naravno jedini ko je tu stvarno na gubitku je dete/deca. Neki muškarci na tu situaciju reaguju tako što biju bitku u kojoj ne mogu pobediti - jedini "pobnednik" i to "pirovi" (pošto dete ispašta) je bivša supruga obzirom da je ostvarila cilj da mu ne dozvoli da nastavi normalan život bez nje, neki se pomire sa tom situacijom i pažnju usmeravaju samo na dete/decu a na zloupotrebu njenog roditeljskog prava oguglaju, neki se povlače iz te "borbe" i zanemaruju dete/decu, a nije redak slučaj da dete/deca budu prepušteni babama i dedama pošto i mama i tata imaju pametnijeg posla (mada ima toga i kod nerazvedenih) ....

A što da ne skinemo rukavice i prestanemo da se lažemo.

Razvod je definitivno možda i jedina situacija u braku, u kojoj je žena u povlaštenom položaju i nadmoćna nad muškarcom.

Valjda možemo i priznati da dobar dio tu situaciju i iskoristi. Nepošteno.

Iako, ne tvrdim da neki muškarci to nisu i zaslužili.

Ali nisu svi.

Sigurno.

Abu Dabi ::

A što da ne skinemo rukavice i prestanemo da se lažemo.

Razvod je definitivno možda i jedina situacija u braku, u kojoj je žena u povlaštenom položaju i nadmoćna nad muškarcom.

Valjda možemo i priznati da dobar dio tu situaciju i iskoristi. Nepošteno.

Iako, ne tvrdim da neki muškarci to nisu i zaslužili.

Ali nisu svi.

Sigurno.

Tako je mada ti koji "koji su zaslužili" zabole ih baš i za nju i za decu .... i teško da im i tada sem eventualno finansijski išta može....