HOLANDIJA


Holandija je poznata u svetu po izuzetnoj liberalnosti i visokom stepenu građanskih sloboda, ali i po i turistički atraktivnom gradu Amsterdamu.

Doba najvećeg blagostanja Holandske republike u 17. veku pratila su izuzetna dostignuća u kulturi, naročito slikarstvu. To doba se naziva „Zlatno doba Holandije“. Najznačajniji slikari tog perioda su Rembrant, Vermer i Frans Hals.

Od svog nastanka, holandsko društvo je bilo tolerantno prema različitim religijama i mišljenjima. Često je služilo kao utočište za naučnike i filozofe, poput Renea Dekarta i Džona Loka.

Danas je Holandija zemlja kulture, zabave, fudbala, vetrenjača i dobrog piva, a Holanđani su nadaleko čuveni kao odlični domaćini brojnim turistima koji se svake goodine slivaju u zemlju ispod nivoa mora.


Jedan od glevnih simbola Holandije su bez sumnje vetrenjace. Cesto se duz puta moze naici bilo na pojedinacne, bilo na grupe njih. Grad Kinderdijk na svom relativno malom prostoru ima 19 vetrenjaca iz 18. veka, koje se danas nalaze pod zastitom UNESKO-a. Grad se nalazi u Severnoj Holandiji, u podrucju koje je dobijeno isusivanjem mora, te je cesto mocvarno i ispod nivoa mora.



Delta Komisija
Delta komisija formirana je dvadeset dana nakon poplave Severnog Mora, 21. Februara 1953. Ova
komisija radila je na savetovanju za podizanje bezbednosti. Ovo je bio zahtevan zadatak, jer su
Nieuwe Waterweg i Westerschelde morale ostati otvorene, obzirom na ekonomski uticaj na roterdamsku
i antverpensku luku. Delta komisija je konačno iznela petočlani plan, koji je kasnije pretvoren
u Delta plan, 18. Oktobra 1955. Plan je trebalo sprovesti u narednih 25 godina, a troškovi
su bili procenjeni na 1.5 do 2 milijarde holandskih gildera (oko 680 do 900 miliona Evra). Da bi se
osigurao kvalitet gradnje brana, 1959. usvojen je i Delta zakon.
Iz razloga što različiti delovi Delta Work-a nisu mogli da se realizuju simultano, Odeljenje vode
i javnih radova odlučilo je da prati logički sled: od manjih ka većim, od jednostavnih ka komplikovanijim.
Odeljenje vode i javnih radova uzelo je u obzir da je zaštita od olujnih poplava bila
potrebna što je pre moguće.

Holandija je zemlja koja je navikla na superlative u skoro svim društvenim oblastima i sa ponosom drži nekoliko svetskih brojeva jedan. Te im se pripisuje da su najviša nacija, te prva zemlja koja je dozvolila gej brakove, te su svetski šampioni u bejzbolu. Ne, bez šale. Stvarno su svetski šampioni u bejzbolu. Tako je i sa cvećem. Dakle, Holandija - najveći izvoznik cveća u svetu. Logično je da se tu zgrne i veliki novac, pošto se cveće (kao i sve što iole vredi i ima smisla) koristi između ostalog, i zarad ogromne turističke mašinerije. U skladu sa titulom naj, izdvojila bih nekoliko stvari koje su meni jako interesantne. Posebno kad stigne proleće i kada se možete svojim očima uveriti u količinu mirisnih pupoljaka kojih ima na svakom koraku. U stanu, bašti komšije preko puta, na volanima od bicikala, cvetnim pijacama ili gradskom parku. Svuda. A sa prolećem, zna se, stiže sve veći broj turista. Holandija zemlja lala Cvetna berza Kao što sam pomenula, Holandija je najveći izvoznik cveća u svetu. Holandska berza ima nekoliko marketa, tj. aukcijskih kuća gde se prikuplja i prodaje cveće kako iz zemlje, tako i inostranstva. Velika je verovatnoća da je cveće koje se trenutno nalazi u vašoj vazi ili bašti, prethodno prošlo kroz jedan od marketa u Holandiji. Najveća aukcijska kuća smeštena je u gradiću Alsmer, nedaleko od Amsterdama. Čim kupac izabere i kupi bilo da su ruže, lale ili gerberi, oni se u roku od nekoliko sati mogu naći u cvećari koja se nalazi bilo gde u Evropi. Holandska berza zato godišnje ubere promet od preko 4 milijarde mirisnih evrića. Takođe, omogućeno je zainteresovanima koji hoće da vide kako funkcioniše berza cveća, da provedu jedan dan u Alsmeru, na primer. Cena – 5 evra za odrasle.


Holandija zemlja lala Kukenhof Naravno, šta bi drugo Kukenhof bio nego - najveća cvetna bašta u svetu. Ova bašta koja se naziva i baštom Evrope smeštena je u Lisu, gradiću nedaleko od Harlema. U njoj se godišnje zasadi približno 7 miliona vrsta različitog cveća. A otvorena je samo 60 dana godišnje i to od poslednje nedelje marta do sredine maja. Ideja je bila da se u početku napravi prostor za izložbe cveća gde će uzgajivači iz Holandije i raznih delova Evrope izlagati svoje uzorke. Tokom godina ova bašta prerasla je u najveći cvetni park i svetsku atrakciju.


Holandski sirevi su priča za sebe, a Holandija se može pohvaliti i svetski poznatim imenima poput: Gaude, Edammera, Milnera, Maasdammera, Maaslandera, Leerdammear, Kernhema i Old Amsterdam.
U korak ih prate slavna holandska piva: Heineken, Amstel, Grolsch, Brandt, Skol, Breda and Oranjeboom.

Amsterdam: 5 najvažnijih znamenitosti

Slobodouman, opušten i prijateljski nastrojen grad – Amsterdam vas odmah osvaja. Živopisni kanali i ulice pune cveća su savršen okvir za lenjo popodne u nekom kafeu ili za šetnju kroz pijace. Ali Amsterdam je takođe grad bogate kulture i istorije što se vidi i na njegovim najvećim znamenitostima.


Kuća Ane Frank

Jedna od najpoznatijih spisateljica prošlog veka Ana Frank u svom ličnom dnevniku najjasnije predstavlja šta su preživljavali obični Jevreji tokom Holokausta. U toku dvogodišnjeg perioda u Drugom svetskom ratu, mlada autorka zabeležila je iskustva tri jevrejske porodice koje su se skrivale od nacista na tavanu jedne kuće u centru Amsterdama.

Poseta ovoj kući je dirljivo iskustvo, jer posetioci mogu videti mali prostor u kome su Ana i njeni roditelji živeli kao izbeglice.

Adresa: Prinsengracht 263-267


Muzej Van Gog

Zapanjujuća kolekcija od preko 200 slika, kao i skica, crteža i beleški jednog od najomiljenijih holandskih slikara se nalazi u muzeju „Van Gog“. Najpopularniji muzej čuva tragove umetničkog napretka holandskog majstora, ako i njegov mentalni sunovrat, a kolekcija je podeljena u 7 različitih perioda.

Kao dodatak radu genijalnog slikara muzej je često domaćin putujućih izložbi nekih od najcenjenijih savremenika.

Adresa: Stadhouderskade 55, Amsterdam


Pijaca Albert Kajp

Preko 100 godina, pijaca Albert Kajp je privlačila veliki broj ljudi svojim živopisnim tezgama. Danas je ova ulična pijaca jedna od najposećenijih u Evropi, sa hiljadama prodavaca koji rade na 268 tezgi, prodajući sveže proizvode: meso, platna, odeću i razne sitnice.

Danas pijaca snadbeva stanovništvo svih vera i nacija u amsterdamu, pa je ovo savršeno mesto za pronalaženje, npr. savršenih marokanskih slatkiša ili turskih haljina.

Naš Gospod na tavanu

Kod jednog kanala u centru grada, elegantna ali skormna kuća nudi posetiocima snimke Amsterdama iz represivnijeg doba. Na tavanu ove kuće iz 17 veka je skrivena „ilegalna“ katolička kapela.

Kada je katolicizam prognan iz Holandije tokom 16 veka, ovaj tavan je služio kao mesto za tajne mise stanovništva katoličke vere. Uprkos svojoj ponižavajućoj poziciji, ova kapela je iznenađujuće raskošna, sa mermernim stubovima i impresivnim slikama Jakoba de Vita.

Adresa: Oude Zijde Voorburgwal 40, Amsterdam


Rajks muzej

Rajks muzej je najveći i najznačajniji muzej u Holandiji i nikako ga ne smete zaobići. On je trenutno u fazi renoviranja, pa se jedan deo kolekcije može videti na ekranu. Ipak, ovaj spektakularni muzej ostaje jedna od najlepših znamenitosti grada, privlačeći hiljade turista svake nedelje. Originalnu zgradu projektovao je holandski Arhitekta Jozef Hubertus Cajpers, a od otvaranja 1885. Se nije mnogo toga promenilo. Mnoga značajna dela iz Zlatnog doba 17. veka u se prikazuju u krilu Philips ovog ogromnog komleksa, uključujući i Rembrantovu Noćnu Stražu koja je sada osvetljena specijalnim LED osvetljenjem.

Adresa: Jan Luijkenstraat 1, 1071 CJ Amsterdam, ulazi se iz ulice Stadhouderskade 42

Marihuana deo holandske kulture

Holandija je poznata zbog legalizacije marihuane. Mnogi zato misle da je u toj zemlji duvanje jedna od omiljenih razonoda za Holanđane. Ipak, to nije tačno.


Kada pomislimo na Amsterdam, prva asocijacija je marihuana. Zamišljamo pretrpane kofi šopove, u kojima, bez obzira na doba dana, uz omiljeni napitak možete dobiti i džoint. U jednom od 250 amsterdamskih kofi šopova radi i 23-trogodišnja Naomi Levijatan. Prvi džoint je probala sa 12 godina, ali tvrdi da samo nekolicina Holanđana pushi travu svaki dan.


Kofi šopovi samo za punoletne

U kofi šopu možete kupiti najviše pet grama marihuane. Ako vam se žuri, za četiri evra dobićete već spremljeni džoint. Ali, osobama ispod 18 godina, ulaz u kofi šopove je zabranjen. To tinejdžere, međutim, uopšte ne sprečava da nabave travu.

Istraživanja su pokazala da holandski tinejdžeri mnogo manje puše marihuanu, nego njihovi vršnjaci iz Velike Britanije, Francuske i Amerike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 28% holandskih tinejdžera je probalo marihuanu, u Americi čak 41 odsto. Lorna Klaj, koja je radila na Kanabis koledžu, to ovako objašnjava.

Time se stavlja tačka na predrasude o Holanđanima. Marihuana je njihova turistička atrakcija, ali ne i deo holandske kulture življenja.

Prostitutke u Amsterdamu - gde i kako

Kada mušterija uđe, devojka ugovara posao i navlači zavesu. Vrlo je važno da već u startu eksplicitno kažete kakav seks imate na umu, kako biste utvrdili konačnu cenu.


Devojke poziraju i pohotno vas posmatraju iz crvenih izloga, love vas pogledom, oblizuju se i pokazuju obline ispod potparenog donjeg veša.

Amsterdam je prestonica tolerancije i transparentnosti. Kuće tradicionalno imaju velike prozore, uglavnom bez zavesa, ništa nije tabu i malo šta se krije od prolaznika. Tako je i u Crvenoj četvrti - ponovo veliki prozori, a umesto zavesa polugole žene.

Kao što postoji neformalni izraz kroegenlopen (srp. kruhenlopen) u značenju obilaziti kafane jednu pa drugu i tako redom, tako postoji i izraz hoerenlopen (srp. hurenlopen) ili bukvalno - ići od jedne do druge kurve.

Za one koji upražnjavaju ovaj vid zabave postoji forum www.hookers.nl gde prvo birate grad, a zatim čitate postove onih koji su seks sa ovakvim devojkama već iskusili.

Teme se redovno ažuriraju, a organizovane su po imenima prostitutki, pa tako ako izaberete grad Amsterdam, pojaviće vam se ogromna lista topika koji izgledaju otprilike ovako: De Pijp, Ruysdaelkade 133 lks, Angela (Pol), (uitstekend). To bi značilo: kvart Pijp, ulica Ruysdaelkade 133, prozor levo, Angela iz Poljske, odlična.

A ukoliko pohvatate i savladate osnovni seks-vokabular, pročitaćete detaljne opise onoga što se dešava iza prozora.


A šta se dešava iza prozora?

Dakle, nakon što mušterija uđe, devojka ugovara posao i navlači zavesu. Vrlo je važno da već u startu eksplicitno kažete kakav seks imate na umu, kako biste utvrdili konačnu cenu.

Najklasičnija usluga košta samo 50 €, poznata je kao suck and fuck i traje 15-20 minuta. Nakon ovog relativno kratkog vremena provedenog sa verziranim devojkama, nećete znati kako se zovete. Tako bar priča redovna klijantela.

Devojka vas baca na krevet, započinje predigru koristeći klasične seksi trikove, masira vas svojim (često) silikonskim grudima u body-to-body pozi, prvo niz leđa, a onda po stomaku, pažljivo grabi vaš penis, gura ga među grudi, lagano ga mulja prstima i navlači kondom. Narednih 5 minuta rezervisano je za oralni seks.

Nakon što je postigla ono što ste oboje želeli, zove vas da prodrete u nju. Sledi nekoliko različitih poza, prvo je ona gore i nudi vam da birate koji deo tela da uperi ka vašoj glavi, zatim animalna doggy poza i na kraju misonarska.

Devojke vrlo dobro znaju šta vodi do vrhunca. Seks je praćen dahtanjem, što ukoliko naletite na pravu Holanđanku može biti dodatno seksi ako vam uz to prospe neku holandksu grlenu reč.

I... 15 minuta je iscurelo, svojim usnama svlači kondom i počinje pripreme za novu mušteriju. Pojedine devojke upražnjavaju oralni seks bez kondoma, ali o tome više na forumu.

To bi bilo sve što možete da očekujete za pomenutih 50 €. Ukoliko želite da devojka bude komplet gola, verovatno ćete morati dodatno da platite. Većina prostitutki bojkotuje ljubljenje sa jezikom, pa ukoliko baš to želite, morate joj reći pre nego što započnete.

I naravno, možete sa njom provesti i više od 15 minuta, ali za to ne dobijate nikakav popust. Narednih 15-20 minuta je dodatnih 50 €, a sat vremena oko 150 €.

Ako želite nešto nesvakidašnje, važno je da to unapred kažete. Na primer, ukoliko želite striptiz, pitajte je već u startu da li će to da vam obezbedi i koliko će naplatiti, ili ukoliko želite seksi igračke, ona će verovatno pristati uz ekstra novac, a ako razmišljate o analnom seksu, to teško da ćete dobiti. Lizanje njenih bradavica doplatićete 20 €.

Seks sa dve devojke istovremeno takođe je opcija.

Prostitutka je zakupac, ona iznajmljuje prozor + radni prostor na određeno vreme, najčešće na dan ili pola dana. Ona vabi mušterije, utvrđuje cenu i sama definiše šta joj je u opisu radnog mesta.

Za radni prostor plaća od 100-150 €, a uspešne prostitutke koje imaju dosta posla, naprave dnevni pazar i do 600 €.

Devojke su seksi, uglavnom belopute, evropskog porekla, ali ima i crnkinja i Azijatkinja. Predstavljaju se pod pseudonimom i često će vas slagati odakle dolaze.

Kako je sve počelo?

U Holandiji je otvorena kupovina seksualnih usluga počela još 1815.

Ovaj oblik prostitucije nastao je tolerisanjem 'tihe' prostitucije u staroj Crvenoj četvrti oko crkve Oude kerk (Holanđani je zovu ružičasta četvrt - Rosse buurt, a zvanični naziv je Red light district).

Na samom početku, zavese su bile potpuno navučene, ali vremenom, što je seksualni moral sve više jenjavao, to su zavese sve više otvarane.

Nakon što su zavese skroz uklonjene, usledilo je otkrivanje na polju odeće koju su prostitutke nosile. Danas su zavese navučene jedino u slučaju da je unutra mušterija.

Legalizacijom prostitucije smanjena je viktimizacija prostitutki i stopa kriminala, kao i stopa HIV-a i seksualno prenosivih bolesti među seksualnim radnicama i njihovom klijentelom.


U Amsterdamu postoje tri zasebna dela grada gde vlada Raamprostitutie (prozorska prostitucija).

Najveća i najpopularnija je De Wallen ili de walletjes, a obuhvata sledeće ulice: Barndesteeg, Bethlhemsteeg, Bloedstraat, Dollebegijnensteeg, Enge Kerksteeg, Goldbergersteeg, Gordijnensteeg, Molensteeg, Monnikenstraat, Oudekerksplein, Oudekennissteeg, Oudezijds Achterburgwal, Oudezijds Voorburgwal, Sint Annendwarsstraat, Sint Annenstraat, Stoofsteeg i Trompettersteeg.

Druga obalst je Singel sa ulicom Oude Nieuwstraat, a treća i najmanja je u kvartu Pijp (srp. Pejp) u ulici Ruysdaelkade.

Od 2006. u Crvenoj četvrti se jednom godišnje organizuje otvoreni dan. Tako su 31. marta 2007. iza prozora po pri put stajali muškarci u ulozi seksualnih radnika.

Iste godine na trgu pre crkve Oude kerk postavljena je mala bronzana figura sa predstavom prostitutke koja stoji na vratima čekajući potencijalnu mušteriju. Ispod statue stoji natpis "Poštujte seksualne radnike širom sveta."

Koje seksualne institucije još postoje?

Real live sex show - očekujte bukvalno ono što na šljaštećim reklamama piše: pravi sex uživo!

Na početku ćete gledati vaginalne kontrakcije, zatim muški striptiz, lezbejsko izvođenje poze 69, i najzad veliki finale: pravi sex. Na uređeni podijum stupaju atraktivni tip i devojka, počinje predigra, sledi 3/4 erekcija i seks tu pred vašim očima. Tvitujte o tome!

Najbolji live performans u Red Light district-u je u noćnom klubu Casa Rosso (Oudezijds Achterburgwal 106-108, tel: +31 20 627 89 54) ili kako ga popularno zovu erotski teatar sa 5 zvezdica. Opcija su karte od 30 € bez pića i one od 45 € sa 4 pića. Klub radi svih 7 dana u nedelji.

Nemojte se iznenaditi kad shvatite da trećinu publike čine žene.

Na početku svakog sata počinje nova sesija performansa, ali svaki put manje-više istih, tako da nema potrebe sedeti celu noć. Između činova je pauza od samo nekoliko minuta za vreme kojih dolazi do izražaja uigrana koreografska veština učesnika.

U blizini je famozni Bananenbar (Oudezijds Achterburgwal 37; tel: +31 20 622 46 70). Fiksna tarifa je 45 € po osobi i obuhvata ulaznicu i boravak od sat vremena u baru, kao i sva pića koja možete da popijete za tih sat vremena.

Naručena pića će vam doneti učesnice performansa bilo da sedite na gornjem ili donjem nivou. Obično 4 devojke u toplesu rade na svakom spratu i izvode erotske trikove sa bananama sedeći na barskim stolicama.

Ukoliko želite posebne trikove, uvežbane devojke će vas koštati i do 50 €. Trikove izvode sa olovkama, uljima, vibratorima i naravno bananama koje na zahtev posetilaca stavljaju u usta ili vagine. Najbrojniji gosti su heteroseksualci.

Striptiz klub

Neverovatno, ali u Amsterdamu postoji samo jedan striptiz bar - La Vie en Prost. Prigušeno svetlo i dve gole devojke koje se uvijaju oko svoje ose, stvoriće utisak kao da ste filmu Kventina Tarantina. Devojke su prilično atraktivne, ali ne očekujte nikakav luksuz (pod tim podrazumevamo i naslone na stolicama). Ulaz je 5 €, individualni performans 10 €.

Sex Shop

Zavirite u seks šopove i njihove tradicionalne seksi artikle. Absolute Danny je jedan od najboljih, a nalazi se u vlasništvu žene. Ovde ćete naći gumene, providne i kožne korsete i donji veš, knjige, najrazličitije vibratore...

Muzej erotike

Za kraj ostavite posetu Muzeju erotike (Oudezijds Achterburgwal 54) koji mnogo obećava, ali malo daje. Smešten je na 5 spratova, a na ulazu je model devojke koja vozi bicikl i pritom se seksualno zadovoljava.

Najveća atrakcija je TV-soba dizajnirana kao pećina sa stolicama u obliku pečurke i zidovima oblepljenim crtnim junacima sa prenaglašenim penisima. U sobi se konstantno vrte crtaći, uglavnom Diznijeve bajke, čisto erotskog sadržaja.

Grad crvenih fenjera, greha i klompi


Amsterdam važi za grad u kom je sve dozvoljeno. Preko dana stvoren je za uživanje plovidbom po mnogobrojnim kanalima koji presecaju grad, možete obići pijace cveća, neki od popularnih kofi šopova, a kad padne noć, Amsterdam se pretvara u pravi grad greha u delu poznatijem kao “Ulica crvenih fenjera”.


Ono što ume da zasmeta u ovom gradu je kiša koja pada i po nekoliko desetina puta dnevno, taman što sklopite kišobran, ona ponovo počne.


Zato, ali i zbog neprijatnog uticaja Severnog mora, najbolji savet je da se ponese kabanica ili kišobran i toplija odeća.


Sama arhitektura grada je specifična i lako prepoznatljiva, jer je čini mnoštvo, malih, vitkih i visokih kućica od cigle, izgrađenih tik do samih kanala, tako da celokupna slika podseća na prizor iz bajke.


Graditelji su iskoristili mali trik i postavili uske prozore, pri dnu veće, a pri vrhu manje kako bi zgrade, optički izgledale više. Većina stanovnika ne želi da ima zavese na prozorima, jer je veruju da se„nemaju se od koga kriti“.



Na vrhu svake zgrade postavljena je kuka koja služi za ubacivanje nameštaja kroz prozore, jer zbog stešnjenog prostora, malih ulaznih vrata i uskih zgrada nemoguće je uneti nameštaj kroz kuću, pa se to čini spolja.

Na svakom koraku su pakirališta za bicikle, jer to najzastupljenije prevozno sredstvo u Amsterdamu. Ono što će vas takođe iznenaditi je to na ulici biciklisti imaju prednost i u odnosu na pešake, vrlo su bahati i neprestano upozoravaju svojim zvonom.

U gradu svi odlično govore engleski od prodavačica u pekarama do prodavaca na pijaci.


Takođe, stiče se utisak da su ljudi toliko opušteni, da slobodno idu ulicom konzumirajući džoint. Zvanično, konzumiranje trave i alkohola je zabranjeno na ulici, ali policija to toleriše, dokle god se ne prave problemi.

Dozvoljena je prodaja malih količina marihuane, a u kofi šopovima ta prodaja se obavlja legalno. Zabranjeno je prodavanje marihuane osobama mlađim od 18 godina, a zabranjeno je i prodavanje više od pet grama marihuane po osobi.

Ulica crvenih fenjera je deo Amsterdama koji nudi potpuno drugačiju vrstu zabave.

Oživljava već oko 18 časova, a posebnu pažnju privlače gola ili polu gola tela devojaka u izlozima, koje pozivaju prolaznike da im se pridruže u sobi iza izloga, koja je najčešće odvojena samo zavesom.

Međutim, ima dosta devojaka koje sve vreme telefoniraju ili kucaju poruke u izlozima dok čekaju mušterije.

Neke se češljaju ili se jednostavno dosađuju.

Njima ni najmanje ne smeta to što prolaznici, raznih dobi, od tinejdžera do onih u poznim godinama, gledaju čak se stiče utisak da im to imponuje.


U izlozima ima raznih devojaka, od prelepih belkinja, meleskinja i crnkinja, pa sve do starijih dama. U ovom kvartu je najstrože zabranjeno fotografisanje, nije retkost da naiđete na makroa koji će vas vrlo oštro opomenuti da ne fotografišete.


U samom centru Amsterdama postoji pijaca cveća, gde se mogu kupiti lale, po kojima je Holandija poznata, na istoj pijaci u slobodnoj prodaji može se kupiti i seme kanabisa i to po ceni od 2,5 evra.


U većini radnji u Amsterdamu dominiraju drvene klompe svih veličina i boja. Nekad su se radile ručno, sušile od vode, a onda se oslikavale. Holanđani čak imaju i ples u klompama, klompendans, sličan stepu.



Super.odmor