DA LI JE SVET VEĆ OTKRIVEN?

Oko pitanja da li je svet već u potpunosti otkriven, naučnici imaju podeljeno mišljenje. Jedni govore da se nema više što otkriti, dok drugi veruju da se negdje duboko u ekvatorijalnim šumama i drugim prostornim negostoljubivim područjima kriju nepoznata bića. Zbog toga su naučnici razvili novu disciplinu: kriptozologiju – nauku o nepoznatim i skrivenim životinjama. Kriptozolozi se pozivaju na to da je u ovom stoleću pronađeno više od velikih životinja, poput patuljastog vodenkonja, okapija, tapira ili perajara s grivom, latimera chalumnae, ribe dugačke do 1,5 metara za koju se smatra da je izumrla prije 60 miliona godina. O svim tim životinjama postojale su samo priče domorodaca, kojima ljudi baš nisu vjerovali, sve dok nisu otkrili žive životinje.

Ako ni površina naše Zemlje nije potpuno istražena, onda zasigurno nisu ni okeani. Mnoge priče govore kako u dubinama okeana žive velike zveri, neki to opisuju kao pakao. Ljudi koji su vidjeli morska čudovišta, goleme morske zmije, svoje su izjave dali pod prinudom, a i većina naučnika im je vjerovala.

Ispred otoka Galapagos u Tihom okeanu dva američka kitolovca jedrila su jedan uz drugoga. Jedan od brodova, Monangahela, poslao je tri čamca jer je kapetan mislio da je otkrio *****. No taj „kit“ bio je sivo smeđi gmaz dugačak 50-ak metara.
Posada jednog drugog broda „Rebecca Sins“ promatrala je očajničku borbu između kitolovaca i nepoznatog bića. Kitolovci su uspjeli ubiti gmaza, a dva čamca su bila potopljena. Čudovište je izvučeno na palubu gdje mu je kapetan odrezao glavu. Zatim su krenuli kući, no ni posada ni brod više nikada nisu viđeni.

U pričama o morskim čudovištima neprestano se pojavljuje užasan smrad. Rimski pisac Plinije čudovišta iz morskih dubina opisao je da nitko ne smrdi tako kao oni i da ubijaju čovjeka na najokrutniji mogući način. Ako napadne brodolomce ili ronioce, priljubi se čvrsto uz njih svojim brojnim sisaljkama i vuče ih u dubinu.

Najveća poznata hobotnica bila je dugačka 22 metra, a njezini krakovi imali su promjer od 20 cm. No znanstvenici vjeruju da u morskim dubinama postoje puno veće životinje.

Da hobotnice mogu biti opasne za ljude, pokazalo se pri katastrofi broda Britannic koji je u 2. Svjetskom ratu potopljen u Atlantiku. Posada je krenula u čamac za spašavanje kad su dva kraka hobotnice počela dodirivati jedan od čamaca i povukla dvojicu mornara u dubinu. Trećega, čije je noge hobotnica već obujmila svojim kracima, spasili su prijatelji koji su pucali u njih.
Uz hobotnice i morske zmije, postoje priče i o drugim morskim čudovištima. 1881. godine u Severnom moru Škotski je ribarski brod Bertie napalo čudoviše s grbama na leđima. Posada je poslije pripovedala da se brod gotovo prevrnuo. Ljudi su svim raspoloživim oružjem pucali na to biće. No životinja je satima kružila oko broda i tek navečer zaronila u dubinu.

1925. godine voda je izbacila na plažu golemo truplo. Zoolog koji je pregledao mrtvo tijelo opisao ga je kao 12 m dugačko, dugog tankog vrata, široke lubanje i gubice slične kljunu patke. Zoolog nije mogao dugo pregledavati truplo jer je bilo već dosta trulo. No unatoč tome njegov zaključak je bio da ta životinja zoološki je nepoznata.

1928. godine pronađeno je truplo bez glave na obali Cornwalla. Telo je bilo dugačko 10 metara, imalo je peraje i šiljati rep. Ni vrsta te životinje nije bila poznata.

Na jednoj plaži u Škotskoj 1953. godine otkrivena je 12 metara duga životinja čiji se vrat mogao usporediti s vratom žirafe. Na žalost, mještani su spalili truplo prije nego što se moglo pomnije pogledati.

„Dugovrati“ postoje duži od 15 metara. Pojavljuje se u mnogim morima sveta u velikim dubinama. Razvija brzine više od 60 km/h. dosad je dugovrat primijećen 48 puta.

Morski konj, sisavac koji živi na dubini od 30 metara i hrani se ribama, dobio je ime zbog grive koja je nalik konjskoj. Morski konj dosada je primijećen 37 puta.
Mnogogrba životinja živi isključivo u toplim vodama sjevernoatlantske Golfske struje. Primijećena je 33 puta.

Za perajara koji može biti dugačak do 20 metara karakteristično je soptanje iz nozdrva. Dosada je viđen 20 puta.

Kriptozoologija očigledno napreduje. Svakodnevno se otkriva sve više novih vrsta životinja. Duboka prašuma, okeani i nedostupni predeli verojatno će ostati i dalje neotkriveni u celosti.



mysterywithus.com

Otkrivena prva planeta veličine Zemlje
NASA-ina misija Kepler, odnosno teleskop Kepler je otkrio dve planete slične veličine kao i naša Zemlja, koje kruže oko svoje matične zvezde slične našem Suncu. Planete imaju službena imena Kepler-20e i Kepler-20f i suviše su blizu zvezde oko koje kruže, tako da je nemoguće da se na njima nalazi voda u tečnom stanju, a verovatno su stenovite. Ovo su i najmanje planete koje su do sada otkrivene koje kruže oko zvezde slične našem Suncu.

Kepler-20e je malo manji od Venere i prečnik mu je 0,87 prečnika Zemlje, dok je Kepler-20f jedva malo veći od Zemlje sa prečnikom
1,03 prečnika Zemlje. Obe planete su deo sistema Kepler-20 koji se sastoji od pet planeta i udaljen je od nas oko 1000 svetlosnih godina, a nalazi se u sazvežđu Lira.

Kepler-20e napravi krug oko zvezde za 6,1 dan, a površinska temperatura mu je oko 760 °C, a planeta Kepler-20f obiđe oko svoje zvezde za 19,6 dana sa površinskom temperaturom od oko 430 °C. Sve ovo čini ove planete jako negostoljubivim i nemogućim za razvoj života kakav mi poznajemo.

(Napomena: temperature sam konvertovao preko konvertora farenhajta u celzijuse, pa se nadam da je tačan).

Ostale tri planete u ovom sistemu su veće od Zemlje, a manje od Neptuna. Kepler-20b je najbliža matičnoj zvezdi, Kepler-20c je treći po udaljenosti, dok je Kepler-20d peta i najudaljenija planeta. Redom, naprave pun krug oko zvezde za 3,7; 10,9 i 77,6 dana. Svih pet planeta ovog sistema orbitiraju oko zvezde na udaljenosti manjoj nego Merkur u Sunčevom sistemu. Dakle, jako blizu.

Cilj Kepler misije je da otkrije planetu sličnu Zemlji koja se nalazi u nastanjivoj zoni oko svoje matične zvezde , odnosno planetu na kojoj je moguć život.

Svemirskim teleskopom Hablom otkrivena je nova klasa planeta, vodeni svet okružen gustom atmosferom, punom pare. Ta egzoplaneta manja je od Urana, ali veća od Zemlje.
“GJ 1214b ne podseća ni na jednu poznatu planetu. Veliki deo njene mase čini voda”, izjavio je vođa međunarodnog tima astronoma Zakori Berta sa Centra za astrofiziku “Harvard-Smitsonijan”.

Egzoplaneta GJ 1214b otkrivena je još 2009. Veća je oko 2,7 puta od Zemlje u prečniku i teža skoro sedam puta. Vodeni svet orbitira oko crvenog patuljka tokom 38 časova, na udaljenosti od te zvezde od oko dva miliona kilometara, sa temperaturom procenjenom na 230 stepeni Celzijusovih.

Naučnici su potom 2010. izmerili atmosferu GJ 1214b i zaključili da se uglavnom sastoji od vode. Međutim, to se može objasniti i prisustvom magle u atmosferi ove egzoplanete.

Berta i njegov tim naučnika su posmatrali vodeni svet Hablovim teleskopom, kada se našao ispred svoje zvezde. Tokom takvog prolaska, svetlost zvezde se filtrira kroz atmosferu planete, ukazujući na mešavinu gasova.
“Koristimo se Hablom da izmerimo infracrvenu svetlost tokom zalaska sunca na ovom svetu”, objasnio je Berta.

Magla je mnogo transparentnija na infracrvenoj svetlosti nego na vidljivom svetlu, pa se ovakvim posmatranjem može videti razlika između magličaste i atmosfere ispunjene parom.

Naučnici su otkrili da je spektar GJ 1214b bezbojan u širokom rangu talasnih dužina ili boja. Merenja uz pomoć Habla ukazuju da je reč o gustoj atmosferi vodene pare.

S obzirom da su masa i veličina vodenog sveta već poznate, astronomi su izračunali njenu gustinu, od svega oko dva grama po kubnom centimetru. Gustina vode je oko gram po kubnom centimetru, dok je prosečna gustina Zemlje 5,5 grama. Ovo govori da GJ 1214b ima mnogo više vode od Zemlje i mnogo manje stenja.

Unutrašnja struktura egzoplanete, shodno tome, trebalo bi da je veoma drugačija od našeg sveta.

“Visoke temperature i pritisci formiraju egzotične materijale, poput ‘vrelog leda’ili “supertečne vode’, supstance koje su za nas totalno vanzemaljske”, rekao je Berta.

Stručnjaci smatraju da se GJ 141b formirao dalje od svoje zvezde, gde je bilo mnogo leda, i da se u ranoj istoriji sistema pomerio ka njegovoj sredini. Tokom tog procesa, trebalo je da prođe kroz zonu oko zvezde gde je život moguć, gde bi temperature na površini bile slične Zemljinoj. Koliko dugo je vodeni svet boravio u toj zoni, nije poznato.

GJ 1214b je lociran u sazvežđu Zmijonosca, na “svega” 40 svetlosnih godina od Zemlje. Samim tim je prvi na listi kandidata stručnjaka američke i evropske svemirske agencije NASA i ESA za proučavanje svemirskim teleskopom Džejms Veb, čije je lansiranje planirano krajem ove decenije.

lako za svet, čovek još nije upoznao u potpunosti sebe samoga, nije utvrdio šta mu smeta a šta ne. te mast ne valja a ulje valja, kad se skoro pojavila istraživanja koja govore suprotno. stalno nešto novo saznaje, ali neodgovorenih pitanja je još mnogo.

sve dok postoje NEIZLEČIVE bolesti čovek nema pojma o sebi, a gde o svetu.