Olga Jevric





Olga Jevrić je rođena 29. septembra 1922. godine u Beogradu od oca Srbislava Jevrića, direktora Bankarsko-trgovačkog d.d. i majke Ane, rođene Radivojević -Vačić.
Pohađala osnovnu školu i niže razrede gimnazije u pansionat-u "St. Joseph" u Beogradu, a više razrede u III državnoj ženskoj realnoj gimnaziji u Beogradu. Uporedo sa gimnazijom uči u klasi profesorke Zinaide Grickat u muzickoj školi "Stanković". 1942. godine uspešno polaže prijemni ispit na Muzičkoj Akademiji. Već iduće godine upisuje se na vajarski odsek Akademije likovnih umetnosti. 1946. diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara, a dve godine kasnije na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića. Tada izlaže i na VII izložbi ULUS-a. Od tada otpočinje njen bogat stvaralački rad i usavršavanje.
Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon II svetskog rata kada dolazi do ustanovljavanja nove države. Tada dolazi do uspostavljanja novih vrednosti zasnivanih na socijalizmu. Politika je bila nosilac okvira u kojem je umetnost trebalo da smesti svoje potencijale. Ipak, snagom svoje umetničke volje Olga Jevrić je krenula jednim smelijim putem sopstvene nužnosti. Ona se otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma ispunjavajući sopstvenu sudbinu.

Njen početni period stvaralaštva je ispunjen serijom figurativnih ostvarenja, aktova i portreta. Ona je još pod utiskom tek završene Akademije kao i socijalističkog realizma. No, uprkos preovlađujućoj struji ona utiskuje sopstveni izraz na samom početku svog umetničkog putovanja. Tokom šeste decenije Olga Jevrić drastično menja svoj odnos prema prostoru u skulpturi, i to na jedan potpuno netradicionalan način. Usledili su radovi: predlog za spomenik - Milanovac 1954, konkurs za spomenik u Pljevljama gde je dobitnik I nagrade. 1957. je značajna zbog njene prve samostalne izložbe "Prostorne kompozicije". Prostor postaje deo plastične konstrukcije. Vec iduće godine izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu gde biva zapažena od strane likovne kritike. Kraj šeste decenije donosi Olgi Jevrić potpunu afirmaciju i potvrdu njene vrednosti kao i značaja njene skulpture u tokovima jugoslovenske i svetske umetnosti.
Učinila je prodor u oblast apstrakcije gde metaforičnost zamenjuje deskriptivnost i anegdotsko. Značajne skulpture: Komplementarne forme I, 1956., Vertikalna kompozicija, 1956., Predlog za spomenik II, 1956. 1963. dolazi do javnog osuđivanja nove umetnosti od strane samog državnog vrha na čelu sa J. B. Titom. Međutim ta osuda nije sprečila umetnike u procesu koji se nije mogao zaustaviti. Oni su ostali dosledni svojim idejama. Takav je slučaj i sa Olgom Jevrić. U radovima iz 1965. težnja za naglašavanjem prostornosti igra posebnu ulogu. Tada skulpture postaju većih dimenzija (Tektoidni oktopod, Centripetalna forma, Trinom).




Portret Angeline Gatalice, 1952-53.

Sedamdesete godine u delu Olge Jevrić protiču u znaku kontinuiranog razvijanja, elaboriranog ali nikada do kraja. Radikalnih promena u njenom delu nema iako se javlja i menja njen odnos prema masi i formi. Ekspresivno dejstvo je još prisutno ali dolazi do smirivanja. (Artikulacija prostora III -1970., Koncentrično slaganje 1970., Crveni masivi 1973.). Izrazito ekspresivni karakter njene skulpture, karakterističan trenutak problematike prostora, specifičan odnos prema materiji, masi, slojevitost značenja i polimetaforičnost su karakteristike koje su obezbeđivale funkcionalnost skulpture Olge Jevrić u umetnosti sa početka IX decenije.
Na izložbi u SKC-u 1988. izlaže nove radove u kojima je potpuno promenjen odnos prema formi i masi. Umesto ranijih prividno amorfnih masa, pojavljuju se oblici u kojima je jasno definisana prava kontura, izgled bloka. ( Nalegle forme iz 1986-88., Trostruko ukrštanje iz 1986-88.) Dolazi do gradenja ali i razgradnje u cilju ispoljavanja ekspresije. Šipka više nema pređašnju funkciju. Ona ne spaja odvojene mase, nije više transfer i veza između zasebnih masa. Sada je utonula duboko u tkivo skulpture. V Pančevacka izložba održana 1989. odaće joj još jedno priznanje jer ona je jedan od anticipatora i preteča onoga što se dešavalo u našoj skulpturi i umetnosti tokom osamdesetih.Njena skulptura se razvijala kontinuirano, postala je kompaktnja, sublimnija, i danas poseduje određenu geometrijsku i konstruktivnu napomenu primerenu ukupnoj atmosferi u umetnosti na kraju decenije. Dolazi do spoja ekspresije subjektivnosti i doze racionalizma.




Umesto razuđenih ekspresivnih skulptura umetnica se bavi kompaktnim i celovitim formama. Skulptura sve više prestaje da bude čvrsta kompaktna masa, jedan definisani oblik. Sve češce je ona sastavljena iz delova - iz segmenata koji joj omogućavaju promenu oblika.
Tokom devedesetih ona je izmenila izgled svojih skulptura i označila ih je izložbom "Tri skulpture" u Narodnoj Biblioteci u Beogradu. (Za izotopni prostor iz 1996., Nabrajanje iz 1998., Limes iz 1999.). Ove skulpture predstavljaju sažetak najkarakterističnijih problemskih razloga kojim se Olga Jevrić bavila devedesetih godina, vraćanjem ideje blok-forme. Treba napomenuti i njeno stvaralaštvo u sferi fotografije o kome se malo zna. Ona izlaže fotografije 1993. u Galeriji "Zlatno Oko" u Novom Sadu. Ove fotografije poseduju likovni potencijal i strukturalnost. Njihova tematika je život koji se odvija oko nas, na pijaci, gradilištu, ulici. Umetnica kadrira isečke stvarnosti koji su iskreni i veliki u svojoj jednostavnosti.
Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se svojim autentičnim modernizom i posebnom snagom umetničkog izraza. Skulpture Olge Jevrić poseduju univerzalno formalna i metaforička značenja ispričana izrazito ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je Olga Jevrić stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišcenu do apstraktnog, univerzalnog oblika.

Olga Jevrić danas živi i radi u rodnom Beogradu.

kucalegata.org

Zenski sedeci akt, 1950.

Umrla vajarka i akademik Olga Jevrić



Izvor: Tanjug
Poznata srpska vajarka i akademik Olga Jevrić, preminula u 92. godini,
 saopštila je njena porodica.





Jevrićeva, koja je preminula juče, diplomirala je na Muzičkoj i Likovnoj akademiji,
gde je i magistrirala 1949. godine.

Njena izložba prostorne kompozicije u galeriji ULUS 1957. je snažno odjeknula na
jugoslovenskoj likovnoj sceni, a godinu dana kasnije na 29. venecijanskom
Bijenalu zapaža je i strana likovna kritika.

Stvaralaštvo Olge Jevrić karakterišu doslednost, postupnost u građenju i
diskretnost u variranju struktura. Nagradu ''Politike'' iz Fonda "Vladislav Ribnikar"
dobila 1961.godine Za dopisnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti
SANU izabrana je 1974, a redovni član postaje 1983.

Krajem aprila 2001. godine u Galeriji SANU otvorena je retrospektivna izložba
radova Olge Jevrić, kojom je zaokruženo pet decenija njenog stvaralaštva.

Srpska akademija nauka i umetnosti saopštila je, povodom smrti vajarke Olge Jevrić,
da će ostati upamćena po velikom doprinosu razvoju umetnosti u Srbiji i regionu
i da će Legat Olge Jevrić u SANU ostati trajno podsećanje na njen izuzetno
plodan i dinamičan radni vek.

U saopštenju za javnost SANU, sa velikim žaljenjem, obaveštava da je akademik
Jevrić preminula u 92. godini juče u Beogradu.Dopisni član Odeljenja likovne i
muzičke umetnosti od 1974. godine, a redovni od 1983.godine, akademik Jevrić
je u SANU aktivno učestvovala u radu Odbora za rečnik pojmova iz oblasti likovnih
umetnosti kao predsednik. 



Bila je član Saveta Galerije SANU i član žirija za dodelu nagrade iz fonda
"Ivan Tabaković" pri SANU i jedan od najistaknutijih članova Udruženja
likovnih umetnika Srbije, čiji je član postala 1949. godine.

Akademik Svetomir Arsić Basara je rekao: "Olga Jevrić je jedan od onih
umetnika, vajara, koji trajno unapređuju svoj stvaralački izraz. Njen kreativni
razvoj nosio je sobom usavršavanje jedne autentične vizije i unutrašnje dinamike
čije se vizuelno polje plastičnih elemenata i plastičnih traganja sve više otvaralo
i naseljavalo novim vrednostima. Ona je studiozno i proživljeno gradila svoj
svet umetnosti i stvaralaštva."

Olga Jevrić rodila se 29. septembra 1922. godine. u Beogradu. Diplomirala je
Muzičku akademiju u klasi profesora Ćirila Ličara (1942-1946), Akademiju likovnih
umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića (1943-1948). Kod istog
profesora završila je i postdiplomske studije (1949). Studirala je istoriju
umetnosti na Filozofskom fakultetu (1949-1953). 

Studijski je boravila u Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Italiji, Švajcarskoj, Belgiji,
 Francuskoj, Poljskoj, Austriji, Grčkoj, Turskoj, Rusiji, Engleskoj i Holandiji,
 a 1966. boravila je godinu dana u SAD.



..............







b92.net

VELIKI DAN ZA SRPSKU UMETNOST
 Radovi Olge Jevrić u Institutu „Henri Mur“


Izložba skulptura Olge Jevrić (1922–2014) pod nazivom „Predlozi za spomenike”
biće otvorena danas (17.30) u Lidsu.



Izložba u Institutu „Henri Mur” (otvorena do 17. aprila) biće ujedno i prvo samostalno predstavljanje rada srpske vajarke i akademika u Velikoj Britaniji.
- Radovi Olge Jevrić ranije su predstavljeni na grupnim izložbama u Londonu, 1961. u galeriji „Drian“, potom i 1970. u galeriji „Hayworld“. Inicijativa za izložbu „Predlozi za spomenike“ potekla je od Centra za istraživanje skulptura Instituta „Henri Mur“. Pokazalo se da Olgi Jevrić pripada velika zasluga za to što se srpska umetnost našla na istoj ravni s evropskom i svetskom - kaže Žaklina Marković, kustos Legata Olge Jevrić u SANU.
Olga Jevrić se pedesetih godina 20. veka otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma, okrenuvši se likovnim elementima u skulpturi, materijalu i apstraktnom izrazu. U početku se bavila figurativnom skulpturom, a potom se jače okrenula problemu forme, prostora, materijala i mase. Na Bijenalu u Veneciji 1958. skrenula je pažnju međunarodne javnosti kao jedna od najoriginalnijih protagonista mlade evropske skulpture.



Zakrivljeni oblik I, Harfa (gvožđe), iz 1956.


- Dugačak je spisak institucija kulture kojima je Olga za života poklonila svoja dela. Više radova je poklonjeno nego što je otkupljeno. Najviše radova nalazi se u SANU. Njena dela se nalaze i van granica naše zemlje, ističemo Nacionalnu galeriju u Berlinu, gde se nalaze tri rada, kao i „The Israel Museum“ u Jerusalimu gde se nalazi skulptura „Jerusalim“ malog formata - navodi Marković. Na izložbi je predstavljeno 10 skulptura koje se čuvaju u legatu Olge Jevrić u SANU, i jedna iz MSU.

Nije se nikad srela sa Murom







- Olga (na slici iz 1957, prim. aut) dobila je 1955. stipendiju od Sekretarijata za kulturne veze s inostranstvom za studijski boravak u Parizu, a te iste godine održana je reprezentativna izložba Henrija Mura u „Cvijeti Zuzorić”, tako da do njihovog susreta nije došlo. Nikada se nisu sreli - kaže kustos legata Olge Jevrić Žaklina Marković.

blic.rs