Dragan Radenovic

Dragan Radenovic






Dragan Radenovic je rodjen 12. aprila 1951. godine u Sarajevu.
Ozenjen je i otac dve cerke. Diplomirani pravnik, zavrsio je Fakultet primenjenih
umetnosti, odsek vajarstvo, u Beogradu.

Istovremeno je magistar umetnosti, doktor filozofije i vajar, a zaposlen je na
Fakultetu primenjenih umetnosti, kao profesor modelovanja. Clan je ULUS-a,
a pored toga je clan Akademije Ruske Federacije za bezbednost, odbranu
i pravni poredak. Redovni je profesor na ovoj Akademiji. Clan je predsednistva
Medjunarodne Akademije za nacionalnu bezbednost.

Od druge polovine 80-tih godina Dragan Radenovic je ziveo i radio u SAD.
Predavao je na vise americkih Univerziteta i umetnickih skola. Njegovi radovi
se nalaze u najprestiznijim privatnim kolekcijama i zbirkama, na Univerzitetu
Harvard u Kembridzu, kao i stalnoj postavci Nacionalne galerije portreta pri
Institutu Smitsonijan u Vasingtonu.

Dragan Radenovic je proveo gotovo citavu deceniju u Rusiji. Predavao je
skulpturu na Akademiji likovnih umetnosti u Sankt Petersburgu.

Gianna Angelopoulos-Daskalaki predsednica organizacionog komiteta letnjih
Olimpijskih igara 2004. godine u Atini pozvala je Radenovica da postavi svoju
skulpturu u glavnom gradu Grcke. Skulptura u bronzi »Minotaurus IV« visine
oko 4 metra bice trajno postavljena u Atini.

Dr Dragan Radenovic se bavi jezikom vizuelnih komunikacija i njegovom
primenom u sredstvima savremene komunikacije. Clan je nekoliko naucno
- umetnickih timova u zemlji i inostranstvu koji istrazuju fenomene
prepoznavanja oblika, simbola i znaka.


Pariski uzlet Dragana Radenovića




Oko svevidece


Likovna publika u Parizu prestonici evropske kulture imala je zadovoljstvo da vidi cetiri skulpture Dragana Radenovica, srpskog vajara koji je izlagao u okviru izlozbe "Art en Capitale" u Gran Paleu i Luvru. Radenovicevo "Oko svevidece" i "Eol" su dominirali na izlozbi.
Probirljivi Parizani nisu se mogli nacuditi monumentalnoj skulpturi Oka, svevideceg, svemocnog, nedremanog, kome nista nije moglo da promakne. A "Eol", Bog vetra (skulptura u bronzi) nikako se nije pritajio. Uspostavio je ritam kroz tragove umetnikovih dlanova i prstiju. Oni su ga oziveli dajuci mu eroticni naboj. Posetioci su bili uvereni da je skulptura velika zagonetka. Nesto sto straje vecito i komunicira i sa nama a i sa svojim stvaraocem trazeci istinu. Radenovicevi umetnicki nemiri nikako da se skrase. Raskosni talenat je pretocio u skulpture nevidjenih razmera, snage, energije. "Koju moc i magiju imaju dela ovog Srbina," govori Francuskinja Izabel, dodirujuci skoro pobozno Draganovog gavrana "Ananda" izlozenog u Luvru.

"Dve izlozbe na kojima sam izlagao, najpre Gran Pale, pokrovitelj francusko ministarstvo kulture i ministar Frederik Miteran, i salon Luvr Karusel, pokrovitelj francuski predsednik Nikola Sarkozi su mi doneli lepo iskustvo i ogromne mogucnosti" govori Dragan Radenovic. Ovogodisnja nagrada fondacije Tejlor za skulpturu koju je nas vajar dobio medju hiljadu izlagaca je priznanje i potvrda njegovog talenta i istrajnosti. Na vest o nagradi, cestitke su stizale sa svih strana: od pariskih umetnika Jarmile Vesovic, Zlatka Glamocaka, Petra Omcikusa, arhitekte Tome Garevskog, zatim od ambasadorke Srbije pri Unesku, Zorice Tomic, ambasadora Srbije Dusana Batakovica i mnogih drugih. Iz Beograda, prof.dr. Radmilo Petrovic trazi odgovor sta je to pariski umetnicki svet toliko zanelo u monumentalnoj skulpturi "Oka svevideceg". On, izmedju ostalog kaze: "Radenoviceva carolija kojom je skulptularnom simbiozom udruzio do sada nevidjen spoj oka, vicnog gledanju i noge vicnoj hodu. Ta metafora pokazuje da oku ne moze nista promaci niti mu se suprotstaviti u Vaseljeni.



Radenovic se, tokom svog boravka u francuskoj prestonici, susreo sa profesorom Fransisom Kontom gde su dogovorena strucna predavanja na katedri za doktorske studije. Do ovog susreta je doslo posredovanjem Aleksandra Protica iz delegacije Srbije pri Unesku. Takodje, Radenovicu predstoji sastanak sa porodicom De Gol i unukom Sarlom gde ce se dogovoriti izrada portreta slavnog francuskog generala Sarla De Gola.

Dragan Radenovic zivi i stvara u ateljeu na Ciganskom Brdu. Po obrazovanju filozof, sa diplomom pravnog fakulteta, likovno obrazovanje stice na fakultetu primenjenih umetnosti, magistar i doktor nauka svetske obrazovne organizacije u Njujorku i drzavnog univerziteta u Moskvi. Pocasni doktor nauka za ocuvanje intelektualnih sposobnosti coveka (Moskva), clan Ruske Akademije Umetnosti, koju je 1757. osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010., clan Akademije Lepih Umetnosti Pariza (Beaux-Arts). Takodje je osnivac skulptorskog udruzenja vajara SAD-a, medjunarodna asocijacije likovnih umetnosti pri OUN.





Dragan Radenović je rođen u Sarajevu, 1951. godine. Odrastao je u Supetru na Braču i Šibeniku, gde se prvi put susreo sa skulpturama, igrajući se oko iskopina rimskih nekropola i na trgu ispred Šibenske katedrale. Iskustvo mudrosti i vizuelnog komuniciranja stekao je pored fresaka Pećke patrijaršije, Dečanskog manastira, Bogorodice Ljeviške, Arhangela..., provodeći tu školske raspuste. Poreklom Srbin sa Kosova i Metohije, ikavicu je zamenio za beogradski žargon u srednjoj tehničkoj školi u Beogradu i Zemunu. Dragan Radenović je diplomirani pravnik. Visko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi) a komisija Univerziteta umetnosti u Beogradu nostrifikovala je doktorsku disertaciju. Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih spospobnosti čoveka (Moskva, Rusija). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu- modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.

Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti. Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.
Atelje i park skulptura vajara Radenovića nalazi se na Ciganskom Brdu iznad Grocke, pored Beograda.

Osamdesetih godina prošlog veka, radio je kao asistent u ateljeu dušana Džamonje i ateljeu Henrija Mura, gde je povećavao skulpture ovih umetnika od razmere skice do prirodne veličine i pripremao ih za livenje u trajnim materijalima.

Dr Dragan Radenović je bio sekretar Odseka za logistiku i sisteme u Centru za multidisciplinarne studije Beogradskog univerziteta 1979. godine. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.

Po mišljenju uticajnih teoretičara i kritičara umetnosti Kloda Bonara, nobelovca Vilada Ven Ormana Kvajna, Tatjane Samarine i drugih, delo Dragana Radenovića postalo je baština savremene likovne umetnosti. Jovan Despotović, istoričar umetnosti iz Beograda, zaključuje da je vajar Radenović jedan od onih stvaralaca koji rade izvan dominantnih stilskih pravaca i koji na taj način doprinosi stvaranju celine umetničke slike vremena i upotpunjuje stvarni estetski fenomen epohe. Na taj način on utiče da se poveća opšti nivo popularnosti umetničke delatnosti autentičnim jezikom koji je paralelan vodećem stilu vremena. Istorija savremene skulpture pojavom Radenovića stekla je bitan korektiv smisla i vrednosti opšteg umetničkog stvaralaštva. Za Dragana Radenovića može se sa punim opravdanjem navesti, onako kako je to teorijski i istoričarsko umetnički isticao Herbert Rid, da predstavlja modernog umetnika koji je po prirodi i po sudbini uvek individualista a koji nalazi najdublje korene u delima Onora Domijea, Ogista Rodena, Eduarda Rosa, Antoana Burdela i drugih.

"Gospodin Radenović je novi fenomen u svetu skulpture; on se izražava u klasičnim skulptorskim materijalima, modelujući negativne forme uobičajenih motiva, često u nizu izdvojenih segmenata koji čine jedan umetnički objekat. Pojedinac ima neodoljivu želju da dodirne ili da uđe u negativni prostor" (Klod Bonar, umetnički kritičar, Pari Mač)
.................

koreni.net



Nika sa Andrejinim krstom, 2009., Apatin

Srpski krstovi u Vatikanu



Otisnuto telo dočarava i Isusovo i čovekovo raspeće

Dragan Radenović je, verovatno, jedini naš umetnik koji izlaže u papskoj državi.
Nijedan srpski umetnik, verovatno, nikad nije izlagao pod okriljem i uz blagoslov Vatikana. Izvesno je da u Siktinskoj kapeli otkako je sagrađena i oslikana niko od naših nije gostovao s vlastitim delima. Svojim raspećima vajar naučnik (kako je svojevremeno u jednom napisu u ruskim novinama nazvan) Dragan Radenović iz Beograda utire takvu stazu kojom će, možda, i drugi stvaraoci iz istog roda i naroda zakoračiti.

U nesvakidašnji splet zbivanja i okolnosti upleteni su dvojica papa, jedan patrijarh, kardinali, ambasadori, akademici, profesori, kustosi, novinari...

Pet velikih krstova – četiri predviđena da budu okačena, a peti da se uzdiže od poda – naći će se pod svodom Sikstinske kapele u Rimu (možda ispod Mikelanđelovih fresaka na tavanici), a vreme održavanja znaće se tek posle 15 septembra. Kada je naša poznata novinarka Ljupka Lazić Jovanu Pavlu Drugom, koja je – prema kazivanju skulptora – mnogo učinila da se ova izložba upriliči, pokazala jedan u znatno manjoj veličini, vrhovni katolički poglavar je sa uzdržanom zadivljenošću kratko rekao da je to "najoriginalnije raspeće posle onog najvećeg", predloživši da se sa ostalima prikaže među zidinama papske države.

Hrišćane ne moramo da podsećamo na šta je mislio.

Jedini Evropljanin

Prvi od bronze je još 1986. videla Lin Remik-Čerčil, unuka Vinstona Čerčila, u to vreme kustos muzeja Univerziteta Harvard na kojem je i Dragan Radenović predavao. Ona ga je posavetovala da ih sve snimi na velikim fotografijama i prikaže znatiželjnim posetiocima. Posle pet godina provedenih u SAD, u kojima je stekao zvanje magistra umetnosti (Njujork), Dragan Radenović je otišao u Rusiju i odbranio doktorsku tezu iz filozofije na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi. Podrazumeva se, svakako, da je prethodno diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u našem glavnom gradu, na kojem i predaje vajarstvo, a izvesno vreme je učio u studiju Henrija Mura. Oba izgnanstva iz zemlje izabrao je strahujući za vlastiti život.

Obrevši se u ruskoj prestonici, marljivo je prionuo na posao i napravio četiri velika krsta, po ugledu na male koje je do tada samo retkima pokazivao – od istrošenih železničkih pragova, od bronze, od zavarenih lanaca i od drveta i metala. Poslednji od poliestera, visok tri metra, sa otiskom ljudskog tela kasnije je načinjen.

Po povratku obodrili su ga i ovdašnji bliski prijatelji, pokojni akademik Nikola Milošević i profesori Božidar Radenković, Đorđe Lazin i Dragan Simeunović, a blagoslovio patrijarh srpski gospodin Pavle. Započeti su razgovori koji su okončani dogovorom s vatikanskim velikodostojnicima i ugovorom s Ministarstvom kulture Srbije koje se potpisom ministra Dragana Kojadinovića obavezalo da će s milion dinara pokriti neophodne troškove (prevoz, grubi radovi itd.). Kao što to često biva, mnogo dana proćerdano je u preganjanju s činovnicima, a potom su naišli izbori.

Zašto se, pored tolikih umetničkih dela rasutih po svetu (pomenimo Nacionalnu galeriju portreta u Vašingtonu u kojoj je zastupljen kao jedini Evropljanin, Ermitaž u Sankt Peterburgu i Galeriju UN u Njujorku), latio izrade krstova?

Poznatiji u svetu

"Grčka reč simbolein označava objedinjenje, a krst je simbol objedinjenja. Nije uzalud kazano: svako svoj krst nosi. Egipatski faraoni su mu se klanjali, Rimljani su ga pretvorili u najveću patnju razapinjali hrišćane. Čovek i krst postali su jedno, a najveća nagrada u životu je da bude raspet kao Isus", objašnjava svoje filozofsko-umetničko viđenje Dragan Radenović.

Dvehiljadite godine kardinal Jozef Racinger, u to vreme čelnik Kongregacije za veru (najuticajnije u Vatikanu), a sadašnji naslednik Svetog Petra na tronu papa Benedikt XVI, podržao je zamisao svoga prethodnika, nekih kardinala i, naravno, našeg sagovornika. Ovih dana srešće se još jednom s kardinalom Francom Rodeom da utanače pojedinosti.

"Izlaganje u Vatikanu za mene ima simbolično značenje vizantijske ispružene ruke neoantici (naoplatonizam), nastaloj na tlu etrurske filozofske i likovne raskoši. Krst, pa i ovi iz Srbije, izraz je dobre volje, doprinos srpskog roda hrišćanstvu. Nadahnuti su pravoslavljem, kao izvornim učenjem hrišćanskih apostola, a istovremeno su misao opštehrišćanske potrebe za Bogom i Spasiteljem", smatra umetnik koji je, iz neobjašnjivih razloga, više uvažavan širom sveta nego u svojoj domovini.

U izvanredno urađenom katalogu sa utisnutim grbom Vatikana na naslovnoj korici prof. dr Radmilo Petrović, komesar izložbe, tumači da "već 15.000 godina simbol krsta predstavlja spiritus movens (pokretački duh) celokupnog čovečanstva", a da je vajar Dragan Radenović svoje krstove megalite namenio da budu postavljeni blizu Milvijskog mosta u Rimu gde je car Konstantin Veliki 312, godine isto znamenje usnio uoči odsudne bitke.

politika.rs
3.09.2007.

Obelisk, sa arh. Petrom Markovićem, 1981., Kikinda

DRAGAN RADENOVIĆ 
Sarajevo, 12.04.1951.


Radenović je rođen u Sarajevu 1951. godine. Diplomirao je na pravnom fakultetu, a visoko likovno obrazovanje stekao je na Fakultetu primenjenih umetnosti. Magistar je umetnosti (Svetska obrazovna organizacija, Njujork, SAD), doktor nauka o umetnosti (Filozofski fakultet Državnog univerziteta u Moskvi), a komisija Univerziteta umetnosti u Beogradu nostrifikovala mu je doktorsku disertaciju.

Počasni je doktor nauka Akademije za očuvanje intelektualnih spospobnosti čoveka (Moskva). Studentima predaje osnovnu vajarsku disciplinu — modelovanje i teoriju jezika vizuelne komunikacije, za šta je rutinu stekao na poznatim svetskim univerzitetima u Americi i Rusiji.

Skulpture Dragana Radenovića nalaze se u značajnim svetskim muzejima i privatnim kolekcijama. Izlagao je na više desetina samostalnih izložbi i na nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada za umetnička ostvarenja i doprinos razvoju teorije umetnosti.

Član je mnogih internacionalnih umetničkih i naučnih organizacija i učesnik u značajnim projektima. Od juna 2007. godine počasni je član Ruske akademije umetnosti, koju je 1757. godine osnovala imperatorka Katarina Velika. Od maja 2010. godine član je Akademije lepih umetnosti Francuske.

Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1980. godine i član i osnivač YUSTAT-a. Takođe je član skulptorskog staleškog udruženja vajara SAD-a, "Skulptorskog gilda" i Međunarodne asocijacije likovnih umetnika pri OUN-u.

Atelje i park skulptura vajara Radenovića nalaze se na Ciganskom Brdu iznad Grocke, pored Beograda.