Milena MarkovicMilena Markovic je scenarista, dramski pisac i pesnikinja.
Milena Marković je rodjena 9 aprila 1974 u Zemunu. Završila osnovnu školu i gimnaziju u Beogradu.
Diplomirala Fakultet dramskih umetnosti odsek dramaturgija, sa dramom "Paviljoni, ili kuda idem,
odakle dolazim i šta ima za večeru" u junu 1998 godine u Beogradu.
Decembra 2001 specijalna nagrada za dramu "Paviljoni " u bečkom teatru m.b.h.
U aprilu 2001 godine u Beogradu premijerno je izvedena predstava u jugoslovenskom dramskom
pozorištu u režiji Alise Stojanović.
U junu 2001 godine u narodnom pozorištu u Skoplju izvedena je predstava "Paviljoni" u režiji
Srdjana Janićijevića.
U junu 2002 godine Jaka Ivanc u ljubljanskoj Drami diplomira pozorišnu režiju sa tekstom "Paviljoni"
U oktobra 2002 je premijera istog teksta u bečkom teatru m.b.h. u režiji Zijaha Sokolovića.
Zbirku pesama "Pas koji je pojo sunce" izdaje Flavio Rigonat u aprilu 2001 godine u Beogradu.
Zbirka pesama je imala tri izdanja.
Sa dramom "Bog nas pogledao –Šine " učestvovala u letnjoj rezidenciji Royal Court Theatre u
Londonu jul- avgust 2002 godine.
Šine su imale premijeru u Beogradu, u novembru iste godine u Jugoslovenskom Dramskom
Pozorištu, režija Slobodan Unkovski.
U maju 2003. godine ista drama je izvedena u poljskom gradu Poznanu u režiji Rafal Sabare.
U Stokholmu u novembru 2002. učestvovala sa zbirkom pesama u javnom čitanju u Royal
dramatic theatre.
Očekuje se švedsko izdanje te zbirke pesama.
U oktobru 2003. izašla druga zbirka pesama pod nazivom ISTINA IMA TERANJE. Izdavač LOM Flavio Rigonat.
U junu 2004. drama ŠINE učestvuje na festivalu Sterijino pozorje u Novom Sadu, režija Rafal Sabara. I dobija
specijalnu nagradu za tekst.
Krajem juna 2004. drama ŠINE u izvodjenju Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta učestvuje na festivalu nove
drame u Weisbadenu.
Drama ŠINE je objavljena u nemačkom pozorišnom časopisu THEATER HEUTE.
U septembru 2004. učestvovala u razmeni nordijskih i balkanskih zemalja u projektu SWITCH - čitanje poezije
u Stocholmu, i u Geteborgu.
Tokom decembra i januara 2004, 2005 pisala scenario i učestvovala u snimanju dokumentarnog filma
RUDARSKA OPERA u gradu Boru, režija Oleg Novković.
11. februara je izvedena premijerno nova drama SUMA BLISTA u pozoristu SCHAUSPIELHAUS ZURICH .
U novembru, 2005. premijera drame ŠINE u Ahenu, Nemačka.
U oktobru 2005 dobila nagradu za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz „ povodom drame BROD ZA LUTKE.
Po scenariju Milene Marković snimljen je film „SUTRA UJUTRO“ u režiji Olega Novkovića, produkcija Zillion Film, Beograd.
Milena Markovic je dobitnik nagrade Djura Jaksic za 2010god. za zbirku "Pticije oko na tarabi".
Napisala je scenario za nagradjivani film "Beli , beli svet" u reziji Olega Novkovica"
( zillionfilm.com )
početak, nekimoja prva nova godina bez mame i tate
bila je sa borisom igorom dejanom vesnom jelenom i
tanjom
nisam sigurna za tanju
boris i igor i dejan njima se sviđala tanja
njoj je majka bila izmučena razvedena i bila je sitna i
imala oštar miris
ne znam šta je bilo s tanjom
vesna, ne znam šta je mislila vesna
jelena je bila pametna i sada je profesorka
ja sam volela jednog dripca nikolu a pred njima sam
ga zvala buldog
jer su oni bili pametni a on baš i nije i mislila sam
da će da mi naiđe nešto pristojnije
boris je instruktor ronjenja negde na južnim morima
poslednji put kad sam ga videla
nešto mi je razbio pijan
da je živ i zdrav
dejan se ženi
moja majka je ostala bez para na kasi i bilo je
neprijatno
on joj je platio račun
njoj se nije svidela njegova devojka
ona ne voli sitne žene
ne znam šta je sa igorom
vesna ima decu koju ja neću videti
zato što mi je žao na ljude koji imaju decu
nikola je išao u rat a onda sa dvadeset i jednom
godinom je rešio da se završi
mislim da je taj dan okrenuo telefonom
izvesnu anu
koja je bila najbolja učenica i davala je
da je pipaju za dupe
ona je postala njegova ozbiljna devojka i bili su
zajedno
meni je nailazilo svašta godinama, jednom
bolje od njega, možda dvaput
prva nova godina i niko se nije smuvao
samo smo igrali
i mislili
da nam život neće biti bulja
nego nešto posebno.
laku noć sinovi moji
nemojte da rušite grad
on je mnogo ružan
i dosta su ga puta rušili
možda je zbog toga tužan
ja volim taj grad
on mi je sve dao
on mi je sve uzeo
i još mi daje
i još mi uzima
sinovi moji jeste
mogla sam da vas rodim
mogla sam da vas dojim i
mogla sam vas da pazim da ne udarite
u neku ivicu
i mogla sam da vas bijem po guzicama
i vučem za uši
niko od vas nije išao u vojsku
i niko nije išao u rat
babe vam šetaju kerove a majke
čekaju po šalterima
očevi piju ispred zgrada i igraju
loto
sinovi moji ne rušite
grad on će preživeti i vas i njih i njihove
i sve što će da dođe i prođe
i biće još ružniji
još je bolje da ne mrzite nego
čekajte
i ništa nema smisla znam i
i sramota vas je i stid
čekajte
radite sklekove
naše će seni hodati po beču
lutati po dvoru plašeći gospodu
čekajte
laku noć sinovi moji
čija nana crnu vunu predene bi nikako da sam devojka
svi imaju iste haljine
mora da budu mršavi i lepi
devojke imaju konac za zube i sjaj za usne
svi pišu pesme
ima pesnika ko šaše
ima pesnika ko govana
i oni čak recituju svoje pesme
i imaju nastup
mladići koji liče na moje
više nemaju veze sa svim tim
oni negde rade istovar utovar
i tako to
ovi mladići pesnici imaju negovane ruke
i lepi su i mršavi
na majicama im nešto piše
možda su čak ponešto i snimili
mnogo su pametni
i njihove majke sigurno su
ponosne na njih
ja bi sve njih da premeste prugu
pola metra ulevo
ja bi sve njih da jedu kavurmu
i da krune kukuruz
ja bi sve njih na jedan brod
pa marš u pizdu materinu
nek ih guze britanci
ružni
nek ih guze amerikanci
sa zubima
nek ih guze francuzi
sa šalovima
samo ne italijani
nikako
to je mnogo gadno
nek ih izjebu
dovoljno su nas
samo da ih ne gledam jer
lopata treba u te ruke
život u ta negovana tela
i muke u te glave
pa da vidimo.