Pre čestitki, kakve ih danas znamo, bilo je uobičajeno slanje pisama porodici i prijateljima. Novi trend je 1843. godine pokrenuo ser Henri Kol (Henry Cole), britanski aristokrata koji je poželeo da za taj Božić uradi nešto drugačije. Umesto pisma, na slici porodice koja nazdravlja, nalazile su se čuvene reči A Merry Christmas and a Happy New Year to You. Trend je vremenom uzimao maha, a do prvih godina dvadesetog veka pošte su redovno bile zatrpane milionima čestitki u vreme praznika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mala istorija novogodišnje čestitke

Novogodišnje čestitke nekada nisu bile dostupne svima

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prve čestitke za Novu godinu i Božić pojavile su se u Engleskoj kako bi se ohrabrili obični ljudi da u što većem broju koriste poštanske usluge koje su tada bile u začetku.

Čestitke su imale šarenu sliku u sredini koja je obično prikazivala srećnu i nasmejanu porodicu kako uživa za raskošnom prazničnom trpezom. Tekst na čestitkama je bio jednostavan i jasan, a koristi se često i danas: “Srećni novogodišnji i božićni praznici"...

Prva čestitka

Prva čestitka je napravljena davne 1843. Godine, po motivima Džona Kalkota Horslija, a distribuirao ih je ser Henri Kol. Klasična prodaja novogodišnjih čestitki započela je par godina kasnije. Tiraž ove čestitke bio je oko 1.000 komada, a danas je sačuvano samo njih 12.

Čestitke i za obične ljude...

Slanje čestitki za praznike vrlo brzo je postalo sasvim uobičajeno, a njihovo slanje je koštalo 1 peni. “Penny Post“ je omogućio da se sa pojavom železnice veća količina pošte mogla slati dalje i brže nego što je bio slučaj sa poštanskim kočijama do tada. U stvari, Pošta je ponudila da prepolovi cene poštanske dostave, ukoliko je čestitka poslana u sopstvenom omotu ili bez pečata.

To je aktivno podsticano i 1870. štampanje čestitiki je bilo veoma popularno, a cena poštarine prepolovljena i iznosila je pola penija, tako da je ove čestitke slalo sve više i više običnih ljudi u Velikoj Britaniji.

U SAD na ideju novogodišnje i božićne čestitke su došli mnogo ranije, ali su one bile veoma skupe, a samim tim nisu bile ni dostupne velikom broju ljudi. Ali, već od 1875. godine, masovna štampa i smanjena cena poštarine su slanje ovih čestitki učinili sve popularnijim u SAD-u, a istovremeno i praktičnim i dostupnim svima.

Praznični motivi tokom vremena

Novogodišnje čestitke se šalju kao pozdrav dragim osobama uz najbolje želje za predstojeće praznike i narednu godinu. Tokom vremena, čestitke su menjale svoj izgled. Na njima je načešće prikazana jelka, sneg, zelene šume, Deda-mraz, sanke, irvasi i slično.

U poslednje vreme, sve je popularnije slanje potpuno personalizovanih čestitki, gde se poruka sa najlepšim željama stavlja ispod fotografije članova porodice.

Oni koji su malo talentovaniji i veštiji, često prave i ručno rađene čestitke, koje su istovremeno i unikati, a savršen su poklon za drage ljude.

Danas je slanje čestitki za novogodišnje praznike tradicija koja polako izumire. Nažalost...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Za Novu 1966.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Најстарију божићну честитку израдио је 1843. године Енглез Џон Харстли, на молбу земљака Хенрија Кола. У централном делу честитке, на којој је исписана класична порука „Merry Christmas”, налази се породица средње класе, која сиромашнима с једне стране дели одећу, а с друге храну. Мотив је милосрђе – суштинска порука Божића. На каснијим божићним честиткама најчешћи мотив је Христово рођење у Витлејему, с Богородицом, праведним Јосифом, звездама и мудрацима.

Као божићно дрво јелка се појављује у Немачкој крајем 18. века, а остатак Европе је прихвата од 1848. године. Симболизује дуговечност и непромењиву срећу, храстов бадњак је снага живота и трајања, а ту су и имела, божиновина, венац од зимзелена са заштитничком улогом. Веома често се среће детелина са четири листа у комбинацији с другим мотивима, као и ружичасто прасе, које је увек симбол плодности и благостања.

– Патуљци су симбол тајних снага, црвена печурка с белим туфнама – мухара симбол је среће, баш као и анђели. Деда Мраз се развија од 1860. у Америци, 1930. године стиже у Европу, а еволуцију свог изгледа, какав данас познајемо, завршава 1931. године рекламом за „кока-колу” .

Tекстови који прате честитке, без обзира на то да ли су на српском, мађарском, немачком, италијанском, француском, руском, румунском... показују нежан однос, пун љубави блиских, без обзира на то што је то још увек било патријархално друштво. Ово је посебно видљиво код такозваних љубавних честитки, које се завршавају са „рукољубом” или „поздравите високопоштовану маму”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da li šaljete Novogodišnje čestitke? Zapravo, kada ste poslednji put nekome poslali čestitku, a kada ste poslednji put dobili od nekoga čestitku za Novu godinu? I ne, ne mislim na čestitke putem meila, niti e-čestitke sa raznih sajtova, niti na sms čestitke! Mislim na prave, stare dobre čestitke bez kojih se do skora Nova godina nije mogla ni zamisliti!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba čestitki "Sreća putuje"



Novogodišnja čestitka, 1914.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Novogodišnja čestitka, 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izložba čestitki Sreća putuje autorke Milkice Popović, višeg kustosa – istoričara, bila je postavljena u Muzeju Vojvodine. Na njoj su bile predstavljene čestitke koje su u vojvođanske domove doputovale od kraja 19. veka do danas. Prvi segment izložbe odnosili su se na čestitke koje su nastale od kraja 19. veka do Drugog svetskog rata, a drugi na one nastale od druge polovine 20. veka do danas. Treći segment izložbe činile su čestitke – dečji radovi.

Posetioci su imali priliku da pogledaju 458 starih čestitki i 100 čestitki čiji su autori deca.

Čestitke predstavljaju deo komunikacijske kulture jednog društva i epohe. Običaj njihovog slanja je veoma star, a kod nas se ustalio u 19. veku.

Ekspanzija anzihtskarti na našim prostorima započeta je 1896. godine. Vrlo brzo, tj. poslednjih godina 19. veka došlo je do odvajanja čestitki od ostalih razglednica. Kao specifične anzihtskarte, one su imale strogo određenu namenu.


Uskršnja čestitka, 1909.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Novogodišnja čestitka, 1929.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mlado vojvođansko građansko društvo je pojavu čestitki prihvatilo iz nekoliko razloga: veoma lako su se uklopile u već postojeći sistem vrednosti i normi ponašanja; davale su veći značaj i svečaniji ton obeležavanju praznika i važnih momenata iz života članova porodice.

Na izdvajanje čestitki iz anzihtskarti uticala je njihova tadašnja društvena i komunikacijska uloga. S jedne strane, razvoj i popularnost čestitki doveli su do pojave mnoštva tema i motiva, dok je, s druge, društvena potreba diktirala nove podvrste čestitki: novogodišnje, božićne, uskršnje, rođendanske, imendanske, ljubavne, šaljive, slavske, osmomartovske i dr.

Kao svedoci kulturološkog razvoja određene zajednice, čestitke predstavljaju dokumenat jednog vremena i izvor značajan za istorijska, sociološka, etnološka i druga istraživanja.

Dobro odabrana ikonografija i simbolika s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka je prepoznatljiva i izaziva divljenje, čak i u eri virtuelnih komunikacija. Uprkos ekspanziji elektronskih formi, papirne čestitke su još uvek u upotrebi. U savremenom svetu, u kojem je sve manje vremena za negovanje međuljudskih odnosa i pravih vrednosti, one predstavljaju jedan od načina za izražavanje sreće i zadovoljstva.



Rođendanska čestitka, početak 20. veka

[You must be registered and logged in to see this image.]

LJubavna čestitka, 1919.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čestitka u sandučetu, među mnogim računima i reklamnim lecima, potvrđuje pravilo da životno zadovoljstvo čine male stvari.

Mada su često korišćene kao ilustrativni materijal u različitim publikacijama i na izložbama, one nikad nisu bile predmet istraživanja u Vojvodini i Srbiji. Donedavno su predstavljale vrstu pomoćnog materijala u mnogim muzejima i arhivima, dok se u poslednje vreme tretiraju kao muzejski predmeti, usled čega se formiraju posebne zbirke. Muzej Vojvodine je jedan od retkih muzeja koji su shvatili značaj ovog materijala, te ga sistematski prikupljaju (otkupom i poklonom). U okviru zbirke Kalendari i čestitke Muzeja Vojvodine čuva se vredna kolekcija.

Izložene čestitke predstavljaju reprezentativni deo bogatog kulturološkog nasleđa Vojvodine. Prvi put se na jednom mestu prezentuju čestitke koje su u vojvođanske domove doputovale povodom raznih prigoda. One se danas čuvaju u muzejima, arhivima i privatnim kolekcijama. Svojim dopadljivim motivima, izbledelim mastilom i finim rukopisom bude setu i vraćaju nas u prošlost. Pomoću njih stičemo sliku o nekadašnjem opštenju i ophođenju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Božićne čestitke nemačkih vojnika koji su okupirali britansko ostrvo Džerzi za vreme Drugog svetskog rata konačno su isporučene na svoju destinaciju sa sedam decenija zakašnjenja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Prema jednom meštaninu, 1941. godine, grupa mladića je ukrala ukupno 86 čestitki u akciji prkosa protiv nacista.

Istorijska pisma su pronađena pre nekoliko godina i, nakon što je arhiva Džerzija katalogizovala njihov sadržaj, poslata su na njihovu prvobitnu destinaciju.

- Arhiva nas je zamolila da ove godine isporučimo koliko god je moguće pisama na naznačene adrese ili nekom od potomaka prvobitnih primalaca – rekao je Majkl Meknali iz pošte Džerzija.

Međutim, Nemačka pošta je rekla da su neka od dostavljenih pisama odbijena zbog straha da bi mogla da otkriju nacističku prošlost rođaka.

- Srećan Božić i Novu godinu želi vam vojnik Emil Adam. Pozdravi Majeru, Fišeru i Melčeru – piše u jednoj od čestitki dostavljenoj Engelbertu Džozefu Bergmanu u Milhajmu.

- Stvarno ne znam sta da mislim – rekao je Bergman čitajući čestitku adresiranu na njegovog dedu.

(Telegraf.rs /

SVE JE MOGUĆE: Neshvatljive japanske razglednice i čestitke

Tko bi htio primiti ovu razglednicu

Ovaj put smo naletjeli na stare japanske razglednice i čestitke te ni sada nismo ostali razočarani. Način na koji Japanci doživljavaju čestitku za Novu godinu, upotrebu rendgena, Disneyjeve likove ili običnu majonezu nadilazi maštu prosječnog Europljanina, da ne budemo uskogrudni pa kažemo Balkanca


Razglednica iz 19. stoljeća

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iako bi čovjek pomislio kako je ova nastala nakon grozota Hirošime i Nagasakija, „pouzdani izvori“ tvrde kako je riječ o razglednici s kraja 19 stoljeća. Teško je nazrijeti smisao ova dva skeleta, a još je teže povjerovati da bi tako nešto Japanci mogli slati obiteljskim prijateljima kojima je u nesreći pri pečenju sakea poginuo bračni drug zajedno s djetetom koje se muvalo oko kotla. Ipak, riječ je o Japancima. Sve je moguće.

Razglednica iz 1920. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mišići i krvne žile. Kažu da je generacija koja je izišla s Medicinskog fakulteta u Tokiju '20-te bila totalna katastrofa, a Mikado im je uoči ispita iz krvožilnih sustava pred drugi ispitni rok u februaru 1920. godine poslao šalabahter. Drugo objašnjenje jednostavno ne postoji. Čak kad bi i našli osobu koja bi htjela poslati ovakvu čestitko – tko bi je htio dobiti?

Razglednica iz 1940. godine

Ova je, kažu, bila omiljena među obiteljima koje su svojim sinovima na fronti poručivali „Čuvamo ti leđa“. Simpatična je ta ratna propaganda.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Stare čestitke za Novu godinu

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na izložbi "Čestitamo" u Muzeju "25. maj", galerijskom prostoru Muzeja istorije Jugoslavije, pokazane su novogodišnje čestitke koje je primao i pisao Josip Broz Tito

[You must be registered and logged in to see this image.]

Eksponati na nedavno otvorenoj izložbi "Čestitamo" u Muzeju "25. maj" u Beogradu, na kojoj su izložene novogodišnje čestitke koje je primao i pisao Josip Broz Tito, jesu iz likovne zbirke Muzeja istorije Jugoslavije i arhiva Josipa Broza, u kome ima, kaže autor izložbe Ana Panić, "za svaku godinu po nekoliko kutija novogodišnjih čestitki adresovanih na Tita". Slali su mu ih svetski državnici prošlog veka, političari, prijatelji i njegovi obožavaoci. Okosnicu izložbe čini segment od 19 čestitki koje pored lepih želja Maršalu sadrže originalne likovne radove jugoslovenskih poznatih umetnika. "Pošiljalac čestitke bi naručio prikladan rad, umetniku je to, pretpostavlja se, služilo na čast, i tako je nastala ova ne baš uobičajena primenjena umetnost", kaže Ana Panić. Motivi umetničkih dela su prigodni: Ismet Mujezinović je temperom na papiru naslikao razdragane (barem bi trebalo da jesu) devojke u narodnoj nošnji kako nekuda hrle, Peđa Milosavljević je nacrtao Titovu rodnu kuću u Kumrovcu, a Boško Karanović kanjon Une. Lazar Vujaklija je ostao svoj: naslikao je akvarel pastelnih boja i prepoznatljivih motiva.

DRAGI STARI: "Želje su uglavnom tipske i gotovo oficijelne: želi se uspeh u radu i dobro zdravlje. Tekstovi počinju sa Dragi druže Tito, a samo je Moša Pijade napisao Dragi Stari. Takođe, u svakoj čestitki pomenuta je i Titova supruga Jovanka. Ima se utisak da su čestitke naših tadašnjih političara bile deo obaveznog protokola čak i kada ih upućuju u svoje ime", kaže Ana Panić. Draža Marković, u vreme kada je bio predsednik Skupštine SFRJ, nije se čak potrudio da čestitku ispiše rukom već je u njegovo ime, uz grafiku Boška Đurića, poslat odštampan tekst. Tekst je složen latinicom koja nije imala slovo "ž" pa umesto da "želi", Draža Marković "zeli" drugu Titu sve najbolje. Savka Dapčević je izabrala serigrafiju Otona Glihe da ilustruje tekst: "Želim Vama i drugarici Jovanki u svoje lično ime izraziti najtoplije čestitke za Novu 1970. godinu. Želim Vam mnogo dobrog zdravlja, puno inventivnosti na dobrobit naše Socijalističke Jugoslavije i mir u svijetu i više zadovoljstva sa svima nama." Ana Panić napominje da je "najviše čestitki iz nekadašnje Bosne i Hercegovine – kao i štafeta, uostalom". Tako su, na primer, Novu 1975. godinu Titu čestitali članovi Skupštine Sarajeva, ilustrujući je grafikom svog grada nepoznatog autora, ali i Istaknuti građani BiH. Centralni komitet Bosne i Hercegovine odlučio se za Mersada Berbera, čestitku je prvi potpisao Cvijetin Mijatović, pa Nijaz Dizdarević, Džemal Bijedić i ostali. "Sretnu novu 1975. godinu, u svemu, u svakoj zamisli, u svakom poduhvatu, u svakoj želji, Vama i drugarici Jovanki želi Branko Mikulić", uz pomoć grafike Dževada Hoze.


ČESTITKE PREDSEDNIKU SFRJ: Razglednica Fidela Kastra

[You must be registered and logged in to see this image.]

Posebna tema su čestitke radnih organizacija i takozvanih običnih građana Titove SFRJ. Poređane su hronološki. Iz ranih pedesetih godina su crno-bele, najčešće fotografije razdraganog pošiljaoca i njegove porodice uklopljene u tekst "srećna Nova godina". Radne organizacije su slale motive vezane za delatnost koju obavljaju: ako je planinarsko drušvo, onda je fotografisan njihov planinarski dom; Preduzeće za proizvodnju dušeka i jorgana "Jorgan" poslalo je crtež mladog muškarca kako isprobava mekoću dušeka; drvna industrija iz Slovenije je poslala čestitku sa fotografijom snimljenom prilikom Titove posete njihovom kolektivu uz objašnjenje: "Maršal Tito se zanima za naše kvalitetne izdelke". Iz kasnijih pedesetih su industrijske čestitke u boji sa crtežom tri slatka punačka prasića, potkovicom ukrašenom detelinom s četiri lista, srećnom decom na jurećim sankama, i Deda Mrazom u punoj opremi. U šezdesetim je drugu Titu stigla čestitka sa nacrtanom devojkom u bikiniju kako izlazi iz čaše šampanjca dok, nasmejana i vragolasta, okružena mehurićima – nazdravlja. Najčešći tadašnji motivi asociraju na mir u svetu: venac od državnih zastava, rukovanje, i deca s cvećem u kosici. Na jednoj anonimnoj piše: "Vaše veličanstvo! Vama dragi oče i vašoj supruzi mnogo sreće i napretka u Novoj 1960. godini. Želim vam da vam se sve želje ostvare. Želi vam vaša omladinka koja vas mnogo vole." U sledećoj deceniji su bile moderne trodimenzionalne čestitke, nemoguće je ne uočiti devojku koja namiguje prilikom pomeranja čestitke, i idilični motivi zime i veduta. Krajem osamdesetih, slovenačko Gorenje je poslalo čestitku sa ekranom televizora svoje marke na kome je slika dame i džentlmena kako piju šampanjac u romantičnoj atmosferi foto-tapeta.

HAJLE SELASIJE: U vitrini s čestitkama stranih državljana su lepe želje Džona Kenedija i Žakline, Lindona Džonsona, Džimija Kartera, a Eleonora Ruzvelt koristi priliku da se zahvali na poslatom paketu i da još jednom izrazi divljenje Titovoj zemlji koju je imala prilike da poseti. Iz Istočnog bloka su stigle čestitke Leonida Brežnjeva, Elene i Nikolaja Čaušeskua. Pisali su i Fidel Kastro, Žorž Pompidu, Sandro Pertini, Janoš Kadar, Naser, Nehru, Indira Gandi, Ho Ši Min, Enver Hodža je poslao telegram na francuskom, zatim papa Jovan Pavle II, patrijarh srpski German i patrijarh grčki Makarije. Na čestitkama kraljevskih porodica su obavezne lične fotografije: holandski par se slikao sa celom mnogobrojnom familijom, jordanski sa decom, nepalski je ukomponovao pojedinačne fotografije kao za pasoš, samo je Hajle Selasije poslao pejzaž romantičnog jezera punog zelenila koje baš ne asocira na Etiopiju.

"Dragi Stari" naslov je čestitke Moše Pijade, posle kojeg sve do potpisa sledi tekst ne-privatne sadržine: "Ulazeći u 1951. godinu kada ćemo imati da proslavimo desetogodišnjicu mnogih slavnih datuma vezanih za našu partiju i koji će večno ostati vezani za tvoje ime, želim ti da vreme prolazi pored tebe i da na tebe ne ostavlja nikakav trag. Večitu mladost, snagu, krepost, želi ti zajedno sa svojim ukućanima tvoj Moša." Milovan Đilas je poslao razglednicu iz Kaira, marka je iscepana za muzejsku zbirku: "Čestitam tebi i Jovanki Novu godinu" – ne piše koju. Cvijetin Mijatović i Mira Stupica su poslali pismo-čestitku na A-4 formatu. I Miroslav Krleža je opširan, između ostalog želi: "Da nam poživiš u zdravlju i ličnom zadovoljstvu još dugo, dugo. To je jedina misao koja me zaokuplja u ovim danima punim briga koje ni približno nisu takve kao što su bile kad smo se na početku našeg puta sreli prije mnogo godina. Vjerujući u tvoju srećnu zvijezdu, primi puno pozdrava." Radmila Bakočević je uz svoju fotografiju u ulozi Norme iz istoimene opere napisala: "Dragi druže Tito, žao mi je što sam sprečena da Vama i Jovanki neposredno čestitam 1975. godinu i poželim sve najbolje. Profesionalna dužnost me odvela da večeras u milanskoj Skali na gala predstavi pevam naslovnu ulogu u operi Toska." Pavle Savić je otkucao svoje želje na ćiriličnoj mašini, a Branko Pešić – odštampan tekst.

"Moguće je da su na izložbi ipak najprivlačniji tekstovi koje je Tito pisao, koji su zatim prepisivani i slati državnicima", napominje Ana Panić. U zaglavlju poruke Staljinu u kojoj mu na ruskom želi srećnu Novu 1945. godinu, Tito je, kao što to čine đaci prvih dana nove godine nesvikli na drugačiju brojku u datumu, zapisao "4. januar 1944". Ruzveltu i Čerčilu je poslao isti tekst: "Srdačno vam čestitam novu 1945. godinu sa dubokim ubeđenjem da će ovo biti godina konačne pobede Ujedinjenih nacija nad fašističkim neprijateljem. Maršal Jugoslavije Tito." Ana Panić izdvaja izloženu čestitku objavljenu u dnevnim novinama – način da se Tito zahvali svim pošiljaocima: "Zamoljen od uredništva ‘Poročila’ da nešto kažem za njegove čitaoce, ja upućujem ovim putem njima i čitavom narodu Slovenije moje srdačne pozdrave i čestitke povodom Nove godine 1954. sa najboljim željama za svestrani procvat i sreću u narednoj godini." Uredništvo, izgleda, nije ni pokušalo da predsednikov tekst stilski uobliči.


Vreme

Такозване уметничке честитке добијају чак и едукативан карактер, јер репродукције дела великих мајстора постају доступна широј публици. Издавачи се утркују ко ће израдити бољу копију, па почињу да ангажују и мање познате уметнике, који сликају пејзаже, мртву природу и другe мотивe.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Славске честитке нестају после Другог светског рата, а појављују се поново деведесетих. Дан жена редовно се честитао од 1945. до 1980. године, а мотиви су били цветни, међу којим је посебно доминирао црвени каранфил.