Прилози за биографију домовинеОдувек је било и важно и лепо бити испред другог. Само се они памте.
У овом мозаику само је део наших првака
Први Лицеј – Велика школаотворена је 1838. године у Београду.
Катарина Павловић била је прва жена која је дипломирала на филозофском одсеку Велике школе у Београду.
Прву књижару у Србији отворио је Глигорије Возаревић 1827. године. Налазила се у малом дућану „с источне стране Саборне цркве”.
Прву штампарију у Србију донели су из Санкт Петербурга Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић 21. маја 1831. године. У почетку у „Књажеској књигопечатњи” штампане су „којекакве ситнице као пасоши, објавленија, различити протоколи”. Годину дана касније, 28. марта 1832, пробно је штампан један лист „Новина србских”, првих новина које су редовно почеле да излазе почетком 1834. године. Појавиле су се 5/17. јануара 1834. под уредништвом Димитрија Давидовића а штампане су у Крагујевцу. Наставиле су у Београду, у време кад је Србија почела да се изграђује као модерна грађанска држава. Биле су пре свега службени лист Кнежевине Србије, и у току Давидовићевог уредништва имале су обележје политичког гласила.
Прва књига која је у Србији дата у штампу била је књига „Сабор истине и науке” Јована Стејића, шабачког лекара „родом из Арада”, али јој не беше суђено да угледа светлост дана. Њено штампање је обустављено, јер је била писана Вуковим правописом коме се Милош противио. Тим поводом 31. јула 1832. обратио се за савет карловачком митрополиту Стефану Стратимировићу, који је 5. августа исте године похвалио његову „ревност за одржање благочестија вере и језика од новачења”, па се, уместо Стејићеве, прво појавила књига „Србска стихотворенија” Ковачевића и Стаматовића.
Прва школска библиотека у Србији, у саставу Велике школе, основана 1808. године, била је поклон Доситеја Обрадовића.
Прва државна библиотека основана је 1815. године при Књажевској канцеларији. Оснива се и библиотека у Београду 1832, зачетак будуће Народне библиотеке. До 1845. године настају и остале библиотеке – школске, специјалне, научне и читалишта, као претече јавних народних библиотека.
Прво учено друштво, Друштво српске словесности, основано је 1841. године.
Први бал у Србији приређен је 1827. године.
Прву апотеку и болницу, које се помињу већ 1826. године, отворио је у Шапцу Јеврем Обреновић, Милошев брат.
Прва апотека у Београду, преко пута Саборне цркве, с горње стране кафане „Код знака питања”, почела је с радом 1830. године. Фармацеут је био из Земуна и звао се Матеј Ивановић.
Прва болница у Београду отворена је 1832. године.
Прва стална цивилна болница у Србији основана је пре 150 година у Крагујевцу.
Пошта као јавна служба основана је 1840. године по узору на земље средње и западне Европе. Пројекат је предвиђао претварање мензулана у поште, надлежност Министарства (Попечитељства внутерних дела) над поштом, тарифирање поштанских пошиљки по тежини и слично. Сваке недеље двапут, средом и суботом, у подне полазила је пошта из Београда у унутрашњост. Зграда поште била је смештена у „Зданију на Кале-мејдану, у ком се Правитељствена Мензулана наоди, гди ће се од данас и сва писма примати, како званична, тако и приватна.”
1841. (фебруар) – прорадила је пошта у Пожаревцу.
(4. фебруар) – прорадила пошта у Гургусовцу (Књажевцу).
(2. март) – прорадила пошта у Лозници.
(8. април) – прорадила пошта у Неготину.
(10. април) – прорадила пошта у Ваљеву.
(21. април) – прорадила пошта у Крушевцу.
(17. јул) – прорадила пошта у Ужицу.
(27. јул) – прорадила пошта у Смедереву.
(1. август) – прорадила аустријска конзуларна пошта у Београду, чиме је практично успостављен међународни поштански саобраћај између Србије и Аустроугарске.
1842. у саобраћају су јавне поште у Паланци, Палежу (Обреновац), Ћуприји, Фетисаламу (Прахову), Алексинцу и Параћину.
Нека врста сталног позоришта јавља се у Србији 1834. године. На молбу Јоакима Вујића, „славено-сербског списатеља”, Милош је „успоставио” позориште, а Вујића поставио за „директора књажевско-србског театра”. „Позориште се тадашњој србијанској публици врло допађало.” Кнез Милош га је волео и трошио на њега. Представе су се давале само кад је кнез Милош био у Крагујевцу, иначе их није било.
Прва позоришна представа одиграна је у Крагујевцу за време заседања Сретењске скупштине (1835), а поводом доношења првог Устава. Позориште се звало Књажеско-сербски театар, али се данас зове по оснивачу Јоакиму Вујићу.
Први пут жене су селе за трпезу заједно с мужевима и осталом господом 27. јануара 1838. године. Била је то свечана вечера на Милошевом двору.
Билијар је пре клавира стигао у Србију. Било је то 1822. године. (Године 1849. предлагано је да се билијар уведе и у читалиште – да би се скупљало више чланова.)
Први клавир у Србији 1824. године добила је Савка, млађа кћерка кнеза Милоша.
Прву послугу (слушкињу) кнез Милош је добио 1824, а њу је из Земуна послао Лазар Хаџи Бајић.
Први женски сунцобран – зоненширм понела је једна Београђанка 1827. године, кад је и Милош набавио прве металне кашике за супу.
Први капут по европском кроју у Србији обукао је 1829. године лекар кнеза Милоша доктор Стејић.
Пиво је први пут почело да се точи у Манојловој башти на Зеленом венцу, 1834. године, а донето је из Земуна.
Први београдски и српски сајџија господин Пилер појавио се 1835. године.
Прво српско пливалиште и купалиште отворио је, испод Калемегдана, 25. маја 1847. године, Драгутин Карловански, иначе „први у Србији сирћета фабрикант”.
Први учитељ пливања био је извесни господин Алберто Драгонер.
Први књиговезац у Србији био је Лудвиг Винклер, који је отворио радњу 1840. године.
Прва полиса осигурања у Србији издата је 1839. године. Њоме је осигурана кућа Лазара Зубана само месец дана пре него што је у пожару до темеља изгорела. Сачувана је само једна икона светог Николе.
Прву кафану с „европејском кујном”, „Златни крст”, отворио је у Савамали Петар Корај 1843. године.
Први учитељ музике, Александар Скордилис, појавио се у Београду 1846. године.
Први зубар долази у Србију 1847. године. Био је то Морис Лефнер који, како се причало, „шупље зубе неком масом запушава”.
Прве фотографије на хартији – талботипије – правио је Анастас Јовановић, који је тај поступак изучио 1844. године у Бечу и годинама га користио приликом портретисања личности из културног, црквеног и политичког живота Кнежевине Србије, које су долазиле у Беч. Та дела већином су сачувана и налазе се у Збирци фотографија Музеја града Београда.
Прве фотографије на металу – дагеротипије – први је у Србији применио трговац Димитрије Новаковић, који је за време боравка у Паризу 1839. године научио поступак Луја Дагера. Литограф, сликар и уметник примењених уметности Анастас Јовановић научио је дагеротипски поступак у Бечу и већ га је 1841. применио. Најпре је начинио „аутопортрет” (дело је сачувано!), затим је дошао у Београд и дагеротиписао кнеза Михаила.
(Код дагеротипије нема никаквих негатива, слика се прави директно. Кад се посребрена плоча – дагеротипија – изложи у мраку јодним парама, тада на њеној површини настаје на светлост осетљиви сребро-јодид. Пошто је таква слика била врло осетљива, превукли би је златом и хлором, ради бољих боја и заштите. Због природе слике, репродукција није била могућа, па је свака дагеротипија оригинал.)