Karađorđev ubica počiva u oltaru

U crkvi Pinosavi, u Kusatku, grob Vujice Vulićevića, koji je organizovao Karađorđevo smaknuće. Sudbina i žrtvi i ubici dodelila da počivaju u svetinjama. Kazna stigla učesnike krvavog događaja



UBISTVO Karađorđa Petrovića, vožda Prvog srpskog ustanka, izazvalo je osvetu Božju, koja je stigla sve aktere tog sramnog čina: kneza Miloša Obrenovića - naredbodavca, Vujicu Vulićevića organizatora, Nikolu Novakovića - izvršioca i Dragića Vojkića na čijem se tlu desilo ovo jezivo ubistvo.

Vožd Karađorđe, posle četiri sahrane njegovih posmrtnih ostataka, konačno je našao mir u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. Malo je poznato da i njegov kum Vujica Vulićević počiva u jednoj svetinji - u crkvi manastira Pinosave u selu Kusadak kod Smederevske Palanke.


Karađorđe je posle propasti Prvog srpskog ustanka četiri godine proveo u emigraciji u Rusiji. Održavao je veze sa kumom Vujicom Vulićevićem, koji je o svemu obaveštavao kneza Miloša Obrenovića. Kada se vožd 1817. godine tajno vratio u Srbiju, prvo se sastao sa Vujicom. U dogovoru sa njim, prebacio se sa svojim momkom Naumom na tle Dragića Vujkića, u Radovanjski lug kod Velike Plane.

Kažu da je pojava Karađorđa iznenadila Vujicu. Vožd je to uočio i rekao: „Kume, jedna je glava na ramenima, tebi je poveravam“. Da bi zavarao vožda i otklonio od njega svaku sumnju, uoči kobne noći Vujica je pripremio hranu koju je znao da Karađorđe voli: pogaču, jagnjeću plećku i sir. Zajedno su večerali.

KUMOVSKA MARAMA
Kad se Karađorđe vratio iz Rusije, 1817. godine, došao je u selo Veliko Orašje. Odatle je Vujici Vulićeviću, koji je bio u rodnoj Azanji, poslao zelenu maramu koja je na jednom kraju bila vezana u čvor. Prema njihovom dogovoru, to je bio znak da je došao u zemlju. Po donosiocu marame, Karađorđe je Vujici zakazao sastatnak u Radovanju.
Ali, Vujicu je knez Miloš odabrao da organizuje Karađorđevo ubistvo i to je moralo da bude izvršeno. Pred samu zoru, u osvit Arhangela Gavrila 13./26. jula, Nikola Novaković je vožda usmrtio sekirom. Zatim mu je jataganom odsekao glavu, koja je poslata na noge knezu Miošu u Beograd.

Međutim, slučaj ili sudbina je htela da Vujičina večna kuća bude u jednoj od najstarijih srpskih svetinja. Crkva Pinosava u Kusadaku, koja je ponovo proglašena za manastir, potiče iz srednjeg veka. Prema predanju, u njoj su se pričešćivali jasenički vojnici, polazeći u Kosovski boj.

Meštanin Slavoljub Đurić, dobar poznavalac istorijskih zbivanja u ovom kraju, kaže da je u vreme Prvog srpskog ustanka, posebno od 1800. do 1830. godine, ova crkva služila za dvanaest sela sreza jaseničkog. Za vreme ustaničkih i buntovničkih dana, tu su dolazile mnoge znamenite ličnosti. U vreme svetkovina, u crkvi su bile postavljene dve počasne stolice. U jednoj je sedeo Miloje Đak, ugledni trgovac stokom, a u drugoj Vujica Vulićević, knez smederevske nahije.

Miloje Đak, rodom iz Kusadaka, 1825. godine je podigao prvu socijalnu bunu protiv samovolje kneza Miloša Obrenovića. Buna je krvavo ugušena. Miloje Đak je ubijen, njegovo telo se mesecima raspadalo, jer Miloš nije dao da se skine sa drveta. Na kraju je sahranjen pored same crkve Pinosave.

Vujica Vulićević je posle voždovog ubistva pokušao da se iskupi podižući crkvu brvnaru Pokajnicu. Knez Miloš ga je unapredio u nahijskog kneza, da bi ga ubrzo odbacio i prognao u Tursku. Kada se vratio u Srbiju sa brojnim darovima i odličjima, Miloš je naredio da mu se sve oduzme i ostavio ga je bez vlasti.



Vojvoda Vujica je završio život veoma bedno. Narod ga je prezreo i osudio, jer je ruke uprljao kumovskom i voždovom krvlju. U krajnjoj sirotinji, poslednje dane je proveo u rodnom selu Azanja, gde se teško razboleo. Po jednoj verziji, Vujicu je 1828. godine otrovao Gmitar Petrović, Karađorđev rođak. Njegovi posmrtni ostaci sahranjeni su pored crkve Pinosava, nedaleko od groba Miloja Đaka.
Prema istraživanju Slavoljuba Đurića, na mestu stare crkve - brvnare je 1870. godine započeta gradnja novog, većeg hrama od tvrdog materijala. Tom prilikom su pod građevinom zahvaćeni grobovi Vujice Vulićevića i Miloja Đaka. Tako se dogodilo da Vujica Vulićević već 142 godine počiva u oltaru, pod levom pevnicom, a Miloje Đak je pod desnom.

Ubistvo vožda Karađorđa na veliki pravoslavni praznik, nije bila obična smrt. To ubistvo ostavilo je dubok greh i trajne posledice na srpskoj duši. Božja kazna stigla je i ostale učesnike tog krvavog događaja. Nikola Novaković je poludeo i završio je smrvljen na vodeničkom vitlu. Sin mu je umro raspadajući se, a i kćer mu je poludela. Dragiću Vujkiću je pomrla cela porodica, ostao je sam, bolestan i siromašan. I kneza Miloša, takođe voždovog kuma, stigla je velika kazna. Njegov sin Milan je umro mlad, a drugi sin, knez Mihajlo, koji je bio bez poroda, ubijen je u Topčideru. Ubistvom kralja Aleksandra, koji je takođe bio bez poroda, i treće koleno Miloša Obrenovića primi kraj, a time i „sve pravo njegovo pleme ugine“.


PRAZNA STOLICA
Na svetog Arhangela Gavrila 1817. godine, u crkvi Pinosavi je na bogosluženju bila cela familija Vujice Vulićevića, ali je njegova počasna stolica bila prazna. Kad je služba završena, Miloje Đak je pitao Vujičinu familiju šta je sa njim. Rekli su da je otišao negde nekim poslom i nije se vratio. Kažu da se tada Đak udario desnom rukom po glavi i sluteći zlo, rekao: „Znači, ja sam sledeći“. Prethodne noći je u Radovanjskom lugu ubijen Karađorđe.

Koren svih ubica Karađorđa se ugasio, jer ni Vujica Vulićević nema potomke. Njegovi sin i kćer su rano umrli, kao i njihova deca. Vujica nije direktni izvršilac Karađorđevog smaknuća, ali je sve organizovao i neposredno pripremio. Pokušaj da se opravda time što je pred knezom Milošem morao da bira između svoje i voždove smrti, pa je izabrao ovo drugo, ne umanjuje zločin koji je počinio. Ni danas mu se ne prašta što je kum ubio kuma. Ipak, grob Vujice Vulićevića nalazi se u oltaru jedne crkve. Zašto je sudbina dodelila, i žrtvi i ubici, da počivaju u svetinjama, verovatno će ostati velika misterija.



PLOČE

Spomen-ploča Miloju Đaku postavljena je na zidu spoljne fasade crkve Pinosave, a po naredbi Obrenovića je toliko izbrušena, tako da se slova teško čitaju. Velika ploča Vujici Vulićeviću je postavljena visoko na središnjem zidu fasade i ostala je prilično čitljiva.


novosti