|
| |
Autor | Poruka |
---|
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Šarl Bodler Čet 4 Avg - 8:01 | |
| Charles Baudelaire (09.04.1821.-31.08.1867.) Kratka biografija Nesvrstani genije Istaknuti francuski pesnik 19. veka koji u svom delu vrši sintezu romantizma (preuzima romantičarske teme: priroda, dosada, bog), realizma i parnasa (lapurlartizam, plastična lepota), tako da ga ne možemo svrstati u neki određeni pokret. Bodler se smatra pretečom simbolizma, pesnikom koji je otvorio put ka modernoj književnosti. Rođen je u Parizu, otac mu je umro kada je imao samo 6 godina. Ostaje sa majkom koja se preudala, što ga je jako pogodilo i odlučuje da napusti dom. Odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj Veliki. Boemski život Već sa 18 godina, Bodler piše prve pesme i posećuje boemska mesta. I sam je počeo da živi kao boem, putovao je. Posebno su mu se dopala ostrva Mauricijus i Reunion zbog njihove egzotičnosti. Po povratku u Pariz, zaljubljuje se u jednu mulatkinju i ona mu postaje ljubavnica. Bodler je nemilice trošio novac nasleđen od oca, zapao je u dugove, pa čak i pokušao da izvrši samoubistvo. Počeo je da piše pesme i da prevodi priče Edgara Poa da bi otplatio dugove. Cveće zla (Les fleurs du mal) Svoje najpoznatije delo, zbirku pesama Cveće zla, objavio je 1857. godine. Zbirka je šokirala javnost jer govori otvoreno o porocima, posebno onim seksualnim. Iako je predgovor knjige posvećen Teofilu Gotijeu, poborniku larpurlartizma, ona ne predstavlja knjigu čistog umetničkog karaktera, već neku vrstu Bodlerove ispovesti. Što se tiče strukture samog dela, pesme su raspoređene po podnaslovima i svaki deo govori o nekom poroku. Prvi deo se naziva Splin i Ideal jer oslikava dosadu, nezadovoljstvo, agoniju. Drugi deo su Pariske slike, ili život u Parizu koji vode najjadniji ljudi. Treći deo se zove Vino i govori o zloupotrebi alkohola, droge i telesnih zadovoljstava. Revolt, posle svega gore navedenog. Čovek okreće leđa Bogu i poštuje satanu. Poslednji deo je Smrt. Bodlerova dela Saloni, 1845-46 Cveće zla, 1857 Moje ogoljeno srce, 1859-60 Lažni raj, 1860 Olupine, 1866 Male pesme u prozi, 1869 Kraj Od 1857. godine Bodler je sve češće bio podložan psihičkim smetnjama i napadima i to ga ometa u radu. Boraveći u Naviru, doživeo je krizu, i preminuo je kada je doveden u Pariz, poluparalizovan. wikipedija |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Čet 4 Avg - 8:02 | |
| Buntovnik
Besan Andjeo kao orao stremi s neba, za kosu nevernika hvata, drma ga lako i kaze: "Ja cu tebe nauciti sta treba da cinis! Ja, tvoj dobri Andjeo, zelim tako!
Znaj da voleti valja, nenamrstena cela, glupog i grbavog, siromasnog i zlog, te da prostreti mozes sva milosrdna dela pod noge Hristu poput cilima blistavog.
Ovo je ljubav! Pre no sto ti srce otupi, Bozijom slavom pali svoj zanos, greh iskupi: ovo je Strast istinska sto trajno sve ocara!"
Kaznjavajuci istom zestinom kojom voli, Andjeo prokletnika dzinovskom rukom skoli; al' ovah samo "Necu" i "Necu!" odgovara. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Čet 4 Avg - 8:03 | |
| Albatros
Dokoni mornari od zabave love često albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.
Na daske od krova spuste ih sputane. Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, belim i ogromnim krilima skunjeni mašu k'o veslima na obadve strane.
Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, krilati se putnik bori s okovima; s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kljun, drugi mu se ruga skokovima.
Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; on se s burom druži, munjom poji oči, ali na tlu sputan i zemlji nevičan, divovska mu krila smetaju da kroči. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Čet 4 Avg - 8:07 | |
| Nakit
Dragana beše naga, ali je, znajući me, zadržala svoj zvonki nakit, i njeno lice likovalo je gordo, sve ozareno njime, srećno ko što su katkad mavarske robinjice.
Kada u igri zveči podrugljivo i jasno, taj svet što se metalom i kamenjem preliva ushućuje me, i ja volim besno i strasno stvari u kojima se zvuk sa svetlošću sliva.
Na divanuje tako ležala, sasvim gore, i smešila se milo onome kom se dala - ljubavi mojoj blagoj, dubokoj kao more, što se k njoj propinjala kao put svog žala.
Gledajući me, nalik na ukroćenog tigra, saljalački je razne zauzimala poze, i nevina je ova i pohotljiva igra krasila novom draži njene metamorfoze;
njezine ruke, noge i slabine i bedra, glatki ko nauljeni i labuđe gipkoće, tkali su ispred moga pogleda oštro-vedra; a trbuh njen i grudi, to je moje zrelo voće,
umiljatiji nego Anđeli zla, put mene bližili su se da mi dušu iz mirovanja trgnu i da je smame s kristalne one stene gde se spustila, željna spokojnog samovanja.
Bokovi Antilope i grudni koš dečaka kao da neki novi crtež spoji: struk joj je tako uzan, a stegna tako jaka. Kako joj divno šminka na smeđem licu stoji!
- Kad se svetiljka zatim ugasi, zatreperivši, jedino još je kamin po našoj sobi sjao i s vremena na vreme s uzdahom proplamsavši, njenu je ambra-kožu krvlju obasipao! |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Uto 16 Avg - 15:11 | |
| Jednoj prolaznici
Ulica je zaglušna vrištala oko mene. Duga, tanka, u crnini, veličanstvo bola, Prošla je neka žena, a ruka joj ohola Pridizaše, njihaše skutove svoje;
Hitra, otmjena, s nogom kao u kakva kipa. A ja se napajah, u grču osobenjaka, Njenim okom, olovnim nebom olujnog znaka, Što zanosnu blagost i smrtonosnu slast sipa.
Jedna munja? A zatim noc! - Trenutna prelesti S čijeg pogleda namah novim životom dišem, Zar ću te samo u vječnosti ponovo sresti?
Drugdje, daleko! Prekasno! Možda nikad više! Jer ne znaš kuda ću, ne znam kuda si nestala, Ti koju koju sam mogao voljeti, ti što si to znala. |
| | | Princess Elita
Poruka : 1160
Učlanjen : 12.05.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 19 Avg - 14:15 | |
| HIMNA LEPOTI
Stizes li sa neba il’ iz vecnih tama, Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom, izmesano sipa zlo i dobro nama, pa te zato mogu porediti s vinom.
U tvom oku sunce zalazi i svice; Kao burno vece ti odises zrakom; usne ti amfora, a poljupci pice sto heroje slabi, decu cini jakom.
Iz bezdana kroci, il’ sa zvezda pade? Uz tvoj skut se Udes mota kao pseto; nasumce rasipas radosti i jade, vladajuci nad svim, nehajna za sve to.
Po mrtvima gazis i rugas se njima; pod nakitom tvojim i Groza je ljupka, a Porok, taj dragulj najdrazi medj svima, po stomaku tvome zaljubljeno cupka.
Ozareni smrtnik leti tvojim tragom, svetiljko, i klice: Blagoslov tom plamu! Dahtavi ljubavnik povijen nad dragom slici samrtniku sto miluje jamu.
Sa nebesa ili iz pakla, sta mari, Lepoto! grdobo grozna i prokleta! ako mi tvoj pogled, osmeh i sve cari sire vrata dosad nepoznatog Sveta!
Bog ili Satana? Andjeo, Sirena, sta mari, cinis li - o, mirise, sjaju, svilooka vilo, kraljice ljubljena! - svet manje odvratnim dok nam dani traju? |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Uto 23 Avg - 11:22 | |
| Smrt ljubavnika
Divani će naši bit mirisa puni, Duboki ko rake, s ležajima mekim, Na stolcima cvijeće što se tiho truni, Procvjetalo za nas pod nebom dalekim.
Rasipljući strasno posljednje topline, Naša srca dva će kao zublje sjati, Dvostruki će traci od svjetlosti njine Na zrcalu duša jedan odraz dati.
A u veče modro nadnaravna sjaja Jedan ćemo blijesak izmijenit jedini Kao dugi jecaj u znak oproštenja;
Odškrinuvši vrata, tad Anđel će ući Da radosnom kretnjom oživi u tmini Ogledala mutna i ugasle luči.
( Anđeo smrti u duši koja gori sa sviješću o ljubavi se bori njegov je korak snažan i strašan ali i kamen je ljubavi gladan) |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Uto 23 Avg - 14:15 | |
| Ja te obožavam kao nebo noću, O posudo tuge, i tvoju mirnoću Ja ljubim sve više što mi bježiš dalje Pa i makar mislim da te tama šalje Da bi ironično razmak povećala Što ga je do neba već priroda dala.
U divljem naletu nasrćem i skačem I k'o crv lešinu ne bih dao jačem! I meni je draga, u očaju slijepom, Čak i ta hladnoća što te čini lijepom |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Šarl Bodler Sub 3 Sep - 21:01 | |
| ŽIVA BUKTINJA
Stupaju preda mnom Oči pune bleska, Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori; To su moja braća, dva brata nebeska, Lijuć mi u oči oganj nesagoriv. štite me od greha i nesreće druge, Korake mi vode po stazama Lepog; Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge; Toj buktinji živoj pokoran sam slepo O, prekrasne Oči, blistate ko sveće Kad misticni sjaj im usred dana gori; Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće Dok one Smrt slave, vi pevate Zori; Stupate, pojući buđenje u meni, Zvezde čiji plamen sunce ne zaseni Uzdanje u dobru drugih Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu, Stid, grižnju, dosadu i jecaj nemoći, što s nejasnim strahom navrlim iz noći Od kinjenog srca naplaćuju globu? Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu Ti, dobri, poznaš li mrznju koja plavi? Pest stisnutu krišom, gorkih suza čašu, Kad Osveta klikne, kad svu snagu našu Pod komandu svoju isključivu stavi? Anđele, poznaš li mržnju koja plavi Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li što bolničkim zidom riše šare mnoge, Ko skintnice koje vuku trome noge I blude e da bi retko sunce našli? Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li Anđele prelepi, znaš li šta su bore I strah od starenja, taj grozni trenutak Kad ljubljene oči, negde slasni vrutak, Sažaljivo blesnu, još verne, al spore? Anđele prelepi, znaš li šta su bore? Anđeli radosni, presrećni, presvetli, David na samrti stao bi da kliče Zdravlju iz tvog tela; što se mene tiče, Vapijem - u molitvi me se seti, Anđeli radosni, presrećni, presvetli! |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Čet 10 Nov - 20:44 | |
| JEDNOJ MADONI
Sagradit ću za te, o Madono moja, Oltar na dnu svojih žalosti bez broja, Izdupsti u kutu svog srca najcrnijem, Daleko od svijeta tek da te sakrijem, Skrovište za te, modro i pozlaćeno, Gdje ti ćeš, Kipe, stajati zadivljeno. Stihovima ću ti od čista metala, Rimama mudrim od prozirna kristala Za glavu sačinit krunu golemu. Od ljubomora ću te, Madono, svemu Zavit ogrtačem kruto zamišljenim, Barbarskoga kroja, sumnjom podstavljenim Što će te stezati u tvrdim uzama: Protkan bez bisera svim mojim suzama! Haljina bit će ti želja plahovita, Želja moja drhtava i valovita, Na vrhu zanjihana, mirna u dolu Što će te poljupcem oblačiti golu. Od mog će ti štovanja cipele biti Što gazit će ih koraci ponositi, Čuvat će ti noge u meku stisku, I bit će ko kalupi vjerin otisku. Ako ti ne mogu uza svu vještinu Za podnožje dati tihu mjesečinu, Dat ću ti zmiju što mi grize utrobu, Da je poraziš u neravnu sukobu, Kraljice pobjednice milosti puna Tu neman što sva je pljuvačka i buna. Vidjet ćeš mi misli kao ravne svijeće Pred oltarom svojim gdje je samo cvijeće, Održavat će ti na svodu zvijezde Dok plameni se oko tebe gnijezde, A jer te tako volim obožavana Sve će biti miris Mirte i Tamjana, I prema tebi vrhunče bijeli, Dizat će se u maglama duh moj cijeli. Napokon da mi budeš Marija prava, Uz ljubav zamišlja barbarska mi glava Crnu nasladu! Od sedam glavnih grijeha Načinit ću noževa sedam: bez smijeha Brusit ću ih kao majstor igre svoje I u dno naciljati ljubavi tvoje, Zabosti ih u srce tvoje prestrašeno, Srce rasplakano, srce zagušeno!
Charles Baudelaire |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Šarl Bodler Čet 10 Nov - 22:25 | |
| Hemisfera u kosi
Dopusti mi da udišem dugo ,dugo, miris tvojih kosa, da uronim u njih svoje lice kao što žedan uranja glavu u vodu izvora i da mašem njima kao mirišljavom maramicom istresajući iz njih uspomene. Kad bi samo mogla znati šta sve vidim šta sve osećam šta sve čujem u tvojim kosama moja duša lebdi na mirisima kao što duša drugih lebdi na muzici. Tvoje kose kriju ceo jedan svet pun jedara i jarbola, u njima leže velika mora čiji me monsuni nose prema blaženim podnebljima gde je prostor plavetniji i dublji gde je vazduh mirišljav od plodova lišća i ljudske puti U okeanu tvojih kosa nazirem luku punu tužnih pesama krepkih ljudi svih nacija lađa svih oblika koje ocrtavaju svoju tananu složenu arhitekturu na beskrajnom nebu gde počiva večna toplota. U milovanju tvojih kosa ponovo nalazim malaksalu tugu dugih časova provedenih na divanu u kabini neke lepe lađe koju jedva primetno ljulja zanjihana voda bure izmedju saksija sa cvećem i praznih posuda iz kojih struji svežina u toplom domu tvojih kosa udišem miris duvana izmesan s' opijumom, šećerom u noći tvojih kosa vidim blistavo plavetnilo tropskog neba. U maljavim pribežjima tvojih kosa opijam se mirisima sačinjenim od šumske smole, mošusa i kokosovog ulja. Dopusti mi da ujedam tvoje crne teške pletenice, Kada grickam tvoje gipke i nepokorne kose čini mi se da jedem uspomene...
Charles Baudelarie |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Sre 11 Jan - 17:09 | |
| UZNESENOST Iznad svih jezera i iznad dolina, i iznad najvišeg planinskog vrhunca, i dalje od zvijezda i dalje od sunca, i iznad granica svemirskih dubina Kreće se misao sa toliko strasti, kao dobar plivač među valovima, i ostavlja brazdu medu prostorima sa neizrecivom i mužijackom slasti. Odleti što dalje od gnjilih močvara, pročisti se gore u bistrome zraku i pij kao nektar u ovome mraku vatru koja vrata nebeska otvara! Iz briga i jada od kojih se gine, od kojih se duša mutno zamaglila, sretan je tko može u zamahu krila uznijeti se prema poljima vedrine! I nalik na ševu samo zato mari da svakoga jutra čistog zraka kuša, - tko nad svime lebdi i bez muke sluša razgovore cvijeća i svih nijemih stvari! Bodler |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 27 Jan - 21:47 | |
|
GRIZNJA SAVJESTI
Spavala kad budes, ljepotice mracna na dnu spomenika od crna mramora pa ti stan i krevet budu jama placna od kise i rupa t'jesna, bez otvora;
kad ce kamen - tistec plasljive ti grudi i bokove, koji za mekocu znaju - pr'jecit srcu tvome da se, zelec, budi, a nozi da trci putem, k dogadjaji:
grob, taj pouzdanik sanje mi beskrajne (raka razumije pjesnika), u vajne noci bez sna, r'jet ce: "Da l' ti br'jedi sade,
kurtizano jadna sto ne upoznade za cim mrtvi placu?" - I na te crv ce sjesti i kozu ti gristi ko griznja savjesti
|
| | | na vodi Član
Poruka : 151
Učlanjen : 27.02.2012
Raspoloženje : bonacabura
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 9 Mar - 15:23 | |
| Čovek i more
Slobodni čovječe, ti vijek ces ljubit more, to svoje zrcalo. U bibanju, što mine, ti dušu motriš si u beskraju pučine. I duh tvoj ponore zar nema jos i gore?
Ti volis roniti u njedra svojoj slici, nju grliš očima i rukom, često kušaš zaglušit srce si, da kucaj mu ne slušas u divlje tužbe te neukrocenoj rici.
I vi ste, oboje, i tamni i diskretni, čovječe, tko je dno ti bezdna dirno grozna, o, more, skrivena bogatstva tko ti pozna? Vi tajnu čuvat ste ljubomorni i sretni.
Ipak se borite stoleca nebrojena medju sobom bez milosti, bez pokajanja, o, tako željni ste i smrti vi i klanja, o, borci vječni vi, o, braćo nesmiljena.
--------------------------------------------------------------------------------
|
| | | na vodi Član
Poruka : 151
Učlanjen : 27.02.2012
Raspoloženje : bonacabura
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 9 Mar - 15:24 | |
| ONA SVA
Kad jutros, jedva krijući zlobu i u klopku me navodeći, Demon u moju uđe sobu, upita: ''Da li mi možeš reći
šta je od sviju lepih stvari kojim je oko zasenjeno, od crnih il' rumenih čari što čine ljupko telo njeno,
najslađe?'' - Ali duša reče Gnusniku: ''Svaki deo greje isto, iz svakog melem teče i podjednako drago sve je.''
Ne znam kad me očarava, šta posebno me tu privlači. Ona me kao noć stišava I kao Osvit na me zrači;
i saglasje je preveliko što njenim lepim telom vlada da obujmiti može iko sve sastojke tog divnog sklada.
Preobražaj me tajni pleni, sva čula se u jedno sliše! Muzika struji dahom njenim, kao što njezin glas miriše!
--------------------------------------------------------------------------------
|
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Opori miris "Cveća zla" Pet 8 Jun - 21:28 | |
| Opori miris "Cveća zla"Šarl Bodler izveden pred sud zbog povrede javnog morala. Propali pokušaji da se veliki pesnik posthumno rehabilituje GODINE 1857. još jedan francuski pisac umesto da bude slavljen, tužen je i izveden pred sud. Petnaest godina je Šarl Bodler pisao stihove, u koje je "utkao celo svoje srce", kako je pisao jednom prijatelju. Posle mnogo napora uspeo je da ih objavi pod naslovom "Cveće zla", u izdanju svog prijatelja Pule-Malasija. U izlozima pariskih knjižara knjiga se pojavila 11. jula 1857. godine i odmah je izazvala nepovoljne komentare. Posle Flobera, Pariski sud za prestupe ponovo tuži jednog pisca. I Bodler je optužen za povredu javnog morala. Optužbu je zastupao već dobro znani i proslavljeni "poznavalac" književnosti, carski tužilac Ernest Pinar. Posle neuspeha na Floberovom procesu, trudio se svim raspoloživim sredstvima da osude Bodlera. Avgusta 1857. godine Bodler je izveden pred sud Drugog carstva. To je i prvi susret pesnika i francuske javnosti. Suđenje je pobudilo veliko interesovanje publike i francuske štampe. Do tada gotovo nepoznati pesnik našao se iznenada u žiži interesovanja. Radoznali novinari su čeprkali po njegovom privatnom životu. Bodler je rođen u braku mlade i lepe Karoline i starog Fransoa Bodlera. Za svoje pretke po ocu i majci napisao je: "moji preci ludaci i manijaci". Bodlerovo detinjstvo bilo je beskrajno srećno. Mlada žena udata za starog i nevoljenog supruga svu ljubav poklanja sinu. Ona ga neprestano mazi, kupuje mu igračke, vodi ga u šetnju Bulonjskom šumom, poverava mu svoje tajne. Ovaj "dečji raj" smrću starog Bodlera pretvara se u pakao. Karolina Bodler se udaje za mladog, privlačnog oficira i zanesena svojom strašću i srećom potpuno zanemaruje sina. U jednom pismu koje joj je godinama kasnije napisao kaže: "Postoji u mom detinjstvu period kada sam te mnogo voleo... Eh, bilo je to za mene divno doba ispunjeno majčinskom ljubavlju. Molim te da mi oprostiš što divnim dobom nazivam vreme koje je za tebe sigurno bilo ružno. Ali tada si postojala samo radi mene. Bila si moj idol i moj drug". NA BRODU ZA INDIJU Bodlerov način života bio je žestoki šamar društvu, građanskim normama i roditeljima. Prvi korak bila je veza sa jednom prostitutkom. Bodler elegantan, otmen, lepih manira kružio je poznatim sastajalištima Pariza sa neuglednom pratiljom. Umoran od ove ekstravagantne igre, napustio je Pariz. Ukrcao se na brod za Indiju u traganju za danima koji su zauvek prošli. Ali egzotični pejzaži, neobična putovanja i uzbudljivi doživljaji nisu ga posebno impresionirali. Celog života će Bodler tugovati za svojim detinjstvom i majčinom ljubavlju. Njen drugi suprug bio je za njega večiti neprijatelj kome će celog života stvarati neprijatnosti. Svoj udobni dom napustio je jedne večeri posle svađe sa očuhom, i krenuo u neizvesnost. Želeo je da bude pisac i da živi od svog pera i rada. Po povratku iz Indije u Pariz dobio je deo očevog nasledstva i tada počinju njegovi nezaboravni dani raskoši i obesti. Na ostrvu Sen Luj iznajmio je veliki raskošni stan prepun skupocenih persijih tepiha, stilskog nameštaja, slika velike vrednosti. O njegovom stanu i gozbama koje je priređivao pričale su se bajke. Našao je novu pratilju, prelepu meleskinju glumicu Žanu Dival. Bodler je nasledstvo nemilice rasipao i ubrzo je izgubio veći deo svog bogatstva. Napustio je svoj stan na ostrvu Sen Luj, prodao nameštaj, slike, sve vredne stvari. Njegov život je stremio sve dubljem padu. Jedina svetlost je njegova poezija i njegov dar, koji ga čuva potpunog mraka. Siromašan i usamljen pesnik se seli iz hotela u hotel, iz vlažnih soba u svratišta, pozajmljuje novac, gladuje, i svuda vodi Žanu Dival. Radoznali novinari su nestrpljivo pratili nastavak suđenja, beležeći sve Pinarove oštre napade. Uvaženi carski tužilac više puta je ponovio: "Gospodo, njegovi stihovi su nemoralni. Knjigu treba zabraniti". Pesnik je bledeo, stiskao pesnice i gutao suze. Knjigu u koju je uložio najbolji deo svog života oklevetali su i proglasili nemoralnom. Ima li većeg udarca za jednog pisca? I šta hoće ti lažni branioci morala, ljudi koji sve vide kroz paragrafe i glupe malograđanske norme. Bodler se na suđenju nije mnogo branio, a kasnije je napisao: "Vi ste bili dovoljno mali da zaboravite da se Francuska zgražava nad poezijom, da ona voli samo gadove, da svakoga koji nastoji da piše pravilnom ortografijom smatraju čovekom bez srca... Što se tiče osećanja, srca i drugih ženskih gadosti, setite se reči Lakonta de Lila: ’Svi elegičari su hulje’. Gade mi se vaši akademici. Gade mi se liberali. Gadi mi se tekući stil. Gadi mi se progres. Ne govorite mi više nikada o govornicima ničega". Ovo njegovo pismo, napisano nekoliko godina pre smrti, kao da je odgovor na tužbu carskog tužioca. Posle višečasovnog suđenja, sud donosi odluku da se od 13 "optuženih" pesama, šest ukloni iz knjige. Šarl Bodler je osuđen na kaznu od trista franaka, izdavačeva kazna je bila samo sto franaka. Posle Bodlerovog suđenja slavni Viktor Igo je izjavio: "To je retko odlikovanje koje može da dodeli sadašnji režim". Ali ovaj proces još nije bio završen. Velikom pesniku Francuzi nisu dali mira ni u grobu. Mnogo godina posle pesnikove smrti obnovili su proces želeći da isprave raniju grešku i da ga rehabilituju. Prva obnova procesa bila je 1917. godine, a za nju se zalagao čak i ministar pravde Barto. Sud je i sada bio neumoljiv tvrdeći da nedostaju nove činjenice. Godine 1925. nekoliko pariskih advokata pokušavaju opet obnovu procesa. Ali doživeli su neuspeh. I tako se čudesna igra između pesnika i delilaca pravde nastavila. A "osuđena" knjiga je do danas doživela mnogobrojna izdanja u mnogim zemljama sveta. "Cveće zla", čiji je opori miris razjario pravosuđe Drugog carstva, i pored svih zalaganja sudija i zakona nije do danas uvelo. Lela Jovanović/novosti |
| | | Samotnjak Super Član
Poruka : 662
Učlanjen : 20.06.2012
| Naslov: Re: Šarl Bodler Sre 27 Jun - 10:36 | |
| HEOTONTIMORUMENOS
Udariću te bez ljutine i bez zle mržnje, kao mesar, kao Mojsije stenu negdar! I tvom ću oku iz dubine,
da vode svojoj dam Sahari, prosut sve vale mračnog jada. Moja će želja puna nada vrh slanih suza da krstari
kao brod na pučini punoj, a sred mog srca da ga leče tvoji će dragi grcaji da ječe kao doboš što zove u boj!
Nisam li pogrešno sazvučje usred božanske simfonije, zbog nezasitne Ironije koja me razdire i vuče?
U mom je glasu, ta kreštava! Sva mi je krv, to piće mutno! Ja sam ogledalo zloslutno gde rospija se udešava!
Ja sam ožiljak i korbač! Ja sam šamar i lice golo! Ja sam i krakovi i kolo, i žrtva nevina i koljač!
Ja sam svog srca čudovište, - Jedan od onih otuđenih na večiti smeh osuđenih, al' koji se ne smeju više!
|
| | | Samotnjak Super Član
Poruka : 662
Učlanjen : 20.06.2012
| Naslov: Re: Šarl Bodler Sre 27 Jun - 10:37 | |
| HIMNA LEPOTI
Stizes li sa neba il’ iz vecnih tama, Lepoto? Tvoj pogled, svet i krcat tminom, izmesano sipa zlo i dobro nama, pa te zato mogu porediti s vinom. U tvom oku sunce zalazi i svice; Kao burno vece ti odises zrakom; usne ti amfora, a poljupci pice sto heroje slabi, decu cini jakom. Iz bezdana kroci, il’ sa zvezda pade? Uz tvoj skut se Udes mota kao pseto; nasumce rasipas radosti i jade, vladajuci nad svim, nehajna za sve to. Po mrtvima gazis i rugas se njima; pod nakitom tvojim i Groza je ljupka, a Porok, taj dragulj najdrazi medj svima, po stomaku tvome zaljubljeno cupka. Ozareni smrtnik leti tvojim tragom, svetiljko, i klice: Blagoslov tom plamu! Dahtavi ljubavnik povijen nad dragom slici samrtniku sto miluje jamu. Sa nebesa ili iz pakla, sta mari, Lepoto! grdobo grozna i prokleta! ako mi tvoj pogled, osmeh i sve cari sire vrata dosad nepoznatog Sveta! Bog ili Satana? Andjeo, Sirena, sta mari, cinis li - o, mirise, sjaju, svilooka vilo, kraljice ljubljena! - svet manje odvratnim dok nam dani traju?
|
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Šarl Bodler Ned 1 Jul - 10:49 | |
| ŽIVA BUKTINJA
Stupaju preda mnom Oči pune bleska, Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori; To su moja braća, dva brata nebeska, Lijuć mi u oči oganj nesagoriv. štite me od greha i nesreće druge, Korake mi vode po stazama Lepog; Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge; Toj buktinji živoj pokoran sam slepo O, prekrasne Oči, blistate ko sveće Kad misticni sjaj im usred dana gori; Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće Dok one Smrt slave, vi pevate Zori; Stupate, pojući buđenje u meni, Zvezde čiji plamen sunce ne zaseni Uzdanje u dobru drugih Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu, Stid, grižnju, dosadu i jecaj nemoći, što s nejasnim strahom navrlim iz noći Od kinjenog srca naplaćuju globu? Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu Ti, dobri, poznaš li mrznju koja plavi? Pest stisnutu krišom, gorkih suza čašu, Kad Osveta klikne, kad svu snagu našu Pod komandu svoju isključivu stavi? Anđele, poznaš li mržnju koja plavi Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li što bolničkim zidom riše šare mnoge, Ko skintnice koje vuku trome noge I blude e da bi retko sunce našli? Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li Anđele prelepi, znaš li šta su bore I strah od starenja, taj grozni trenutak Kad ljubljene oči, negde slasni vrutak, Sažaljivo blesnu, još verne, al spore? Anđele prelepi, znaš li šta su bore? Anđeli radosni, presrećni, presvetli, David na samrti stao bi da kliče Zdravlju iz tvog tela; što se mene tiče, Vapijem - u molitvi me se seti, Anđeli radosni, presrećni, presvetli! |
| | | Dinka
Poruka : 29514
Godina : 40
Učlanjen : 26.09.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Uto 18 Sep - 13:54 | |
| Albatros
Dokoni mornari od zabave love često albatrose, silne morske ptice, na putu nemarne, tihe pratilice ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.
Na daske od krova spuste ih sputane. Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni, belim i ogromnim krilima skunjeni mašu k'o veslima na obadve strane.
Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan, krilati se putnik bori s okovima; s lule jedan mornar duva mu dim gadan u kljun, drugi mu se ruga skokovima.
Tom knezu oblaka i pesnik je sličan; on se s burom druži, munjom poji oči, ali na tlu sputan i zemlji nevičan, divovska mu krila smetaju da kroči. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 6 Sep - 18:02 | |
| Šarl Bodler – Cveće zla Bodler je svojim pesništvom odredio značaj evropske poezije modernog doba; istorija modernog pesništva ne moze se zamisliti bez njegovog stvaralaštva. Čovek koji je u sebi sačuvao neodoljivu želju za nepoznatim, uzvišenim idealima, a u isto vreme se svim svojim bićem predao vrtlogu velikih gradova, idealista, a ogrezao u najgore poroke i razvrat, čovek koji hrli idealu i koji u isto vreme nema snage da se odvoji od opojnih draži života – takav je čovek bio Bodler. I usred najintezivnijeg života, Bodler je bio usamljena duša. Bajronovski ponos i nepomirljiva usamljenost spaja se se u njegovoj poeziji sa mukama pada, zanosima zemaljskih uživanja, ponižavajućim ropstvom slabe duše, okovane lancima za predmet koji prezire. Bodleru su se divili oni koji su umeli da naslute te plemenite težnje koje su ležale u osnovi pesnikovog pada, a mrzeli su ga oni koji su uprošćeno gledali na njega, koji su u njemu videli samo razuzdanog cinika, a u njegovoj poeziji otvorene slike razvrata. Njegovo “Cveće zla“ naišlo je na buru negodovanja, vlast ga je progonila, a društvo se bunilo protiv pesnika, koji je otkrio “bolne tačke“ savremenog čovečanstva u njihovom užasnom, neulepšanom obliku. Bodler je rođen 1821 godine, a umro je 1866. Ceo svoj život provodi u Francuskoj. Istorijat njegovih predaka prilično je tužan, jer među njima ima i bezumnih i ludaka. Biografija mu je potpuno jednostavna po spoljašnjim događajima njegovog zivota, ali je je bogata unutrašnjom tragikom. Otac mu je umro kada je imao deset godina, a majka se uskoro preudala. Nervna konstitucija, nasledjena od predaka i sklonost analizi, terale su Bodlera da u svakoj ličnoj nevolji vidi užase života i zato ga je veoma duboko pogodio postupak majke, koja je tako brzo zaboravila muža. Ubrzo odlazi na studije u Lion i Pariz , ali se tamo prepušta onom načinu života koji će dati osnovne motive njegovoj peziji. Njega nisu privlačili aristokratski krugovi tih gradova, vec se druži sa boemima (slikarima, muzičarima, prostitutkama) i upoznaje onu mračnu stranu velegradskog života. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta
Poslednji izmenio katarina dana Ned 11 Jan - 21:12, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 6 Sep - 18:03 | |
| Ono sto je obeležilo Bodlerovu mladost bila je svest o sopstvenoj usamljenosti i poznanstvo sa najmračnijim krugovima Pariza. Nakon kraćeg boravaka u Indiji, iz koje se Bodler vraća pun impresija i koja ostavlja jak uticaj na njegov život (pesma “Albatros), Bodler se zaljubljuje u Žanu Dival, koja nije imala nikakvih drugih kvaliteta osim što je pripadala obojenoj rasi; nije bila ni lepa, ni pametna, ni dobra, radila je u jednom pozorištu i postala pravi pesnikov “zao duh“. Ona je u znatnoj meri pokvarila njegov život – mnogo je pila, razbolela se od paralize i umrla u strašnoj bedi u jednoj bolnici nekoliko godina posle pesnikove smrti. Za svoga života Bodler se stalno brinuo o njoj, čak i kada je i sam bio u bedi. Sigurno je da baš toj ženi Bodler duguje one nezavidne poglede koji su se kod njega formirali kao prezir prema svim ženama (čak se čudio činjenici da se žene puštaju u crkvu, pošto ih je smatrao đavolskim stvorenjima). Ta odbojnost prema ženama se moze objasniti jos jednom činjenicom – Bodler je bio dendista, bio je ekscentrik, koji je, kao dete bučne prestonice, prezirao sve što je prirodno, a uzdizao sve ono sto je izveštačeno i neprirodno. Poročni Pariz mu je razvio sklonost ka cinizmu. Ručavao je u restoranima sa nafrakanim zenama, a spavao po jazbinama, njegov put pijanstva nije imao granica i on se uskoro našao u potpunoj bedi. Stvarnost je postala još odvratnija, a potreba za pijanstvom jos veća. Naposletku su na red dosli i hašiš i opijum, a on je čak i pisao o tome : “ Izvanredna duševna stanja koja izaziva opijenost pravi su raj u odnosu na bljutavost svakidašnjice“. Međutim, Bodler je duboko osećao dubinu svog moralnog pada i strahotu puta koji je izabrao – to se jasno vidi i u njegovim pesmama, one su zato tako potresne. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 6 Sep - 18:05 | |
| Zbirku pesama “Cveće zla“ je pripremao čitavih 10 godina, da bi je konačno izdao iste godine kada i Flober roman “Gospođa Bovari“.Oba ova dela završila su na sudu, pod optužbom da se u njima prikazuju lascivne i nemoralne scene. Uz kauciju Bodler biva pušten iz zatvora, ali uz uslov da iz svoje zbirke istrgne neke pesme. Osim zbirke “Cveće zla’‘, Bodler je napisao i nekoliko eseja koji se posthumno objavljuju - “Vestački rojevi“,“Romantička umetnost“, i zbirku pesama u prozi “Pariski splin“. Po kompoziciji, “Cveće zla“ je jedna od najsloženijih zbirki u istoriji književnosti. Sadrži šest ciklusa pesama ciji je smisaoni raspored uslovljen zajedničkim motivima. “Čitaocu “ - je neka vrsta programske pesme, sublimacija čitave Bodlerove poetike, njegovo viđenje čovekovog životnog puta. Pesnik se obraća čitaocu koji je, kao i on sam, dvoličan i licemeran, koji se krije iza svoje nemoći i koji je razvratan. Ali pesnik unapred zna da njega niko ne razume, pa ni čitalac kome se obraća. Pesnikov stav prema životu je krajnje negativan – čovek stalno ide ka grehu i paklu i tu mu ne može pomoći podlo kajanje, jer iskupljenja nema. Za razliku od romantičarske idealizacije, Bodlerov čovek je razvratnik, a žena “drolja“, oni pokušavaju da pronađu slast tamo gde je više nema i hrle ka smrti i grehu. Pesmom dominiraju slike propadanja i pomamnih zveri, “gamad smradne tmine“, crvi, šakali, škorpije, zmije – pesnik ih upotrebljava kao simbole za čamotinju i porok. Čitaocu Glupost, greh, zabluda i škrtosti mane obuzmu nam duh i telo kinje silno; našu ljupku grižu hranimo obilno kao što prosjaci svoju gamad hrane. Uporno se greši, a podlo se kaje, za priznanje dobra nagrada se bere; svak misli da mrlje bedna suza pere, pa veselo opet na kaljav put staje. Na jastuku zla nam dugo uljuljkava sotona Trismegist duh naš zaneseni, pa i naše volje metal dragoceni taj vešt alhemičar u zrak isparava. vrag i drži konce što nas miču jadne! odvratni nas predmet privlači i mami, svakog dana korak silazimo sami bez groze put pakla kroza tmine smradne. Ko siromah bludnik što cmače, mrcvari u drevne bludnice izmučene grudi. dočepamo uzgred slasti tajne žudi, pa ih iscedimo kao limun stari. Ko milion crvi da kipti i pije, u mozgu nam banče čopori demona, a kad udahnemo, Smrt i pluća bo’na ko nevidljiv val se s muklim jekom slije. Silovanje, otrov, nož i sva zla dela ako krasnih slika sav još vez ne daše na otrcan djerdjef bedne sudbe naše, - znači, nije duša, avaj, dosta smela. No i od šakala, pantera pomamnih, skorpija, majmuna, orlušina, zmija, grdobe što puzi, pišti i zavija, u gadnom zverinjcu poroka nam sramnih grdjeg gada ima, gnusnijeg sto puta! I mada ne skače, urla, nit’ romori, u pustoš bi rado zemlju da pretvori i u jednom zevu sav svet da proguta; to je Čama. – Njene oči plaču same, pušeći nargile sanja gubilište. Čitaču, ti znaš to nežno čudovište, - licemere, ti, moj brate, nalik na me! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 6 Sep - 18:07 | |
| “Blagoslov“ - prva pesma ciklusa “Splin i ideal“, inspirisana pesnikovom borbom sa majkom povodom njegovih književnih planova. Naslov je ironičan, umesto da dobije majčin blagoslov, pesnik se žali sto ona proklinje njegovo rođenje, nazivajući ga nakazom, ružnim i bednim izdankom. Međutim, pesnika ipak štiti nevidljivi anđeo, jer je on Božiji izaslanik na zemlji (religiozni motivi u pesmi). Prezir prema majci se širi na sve žene, razvratnice i bludnice (on voli njihovu veštačku lepotu, nakinđurene i izveštačene žene). Pesmom dominira nekoliko motiva : neshvaćenost, usamljenost, umetnost, telesna ljubav, mesto pesnika u svetu, suočavanje sa samim sobom i beg od grube realnosti. BLAGOSLOV K nebu, gdje mu oko vidi tron od zlata, Vedri Pjesnik ruke diže, i, od sjeva Razgranjenih munja bistrog duha svoga, On ne vidi rulju što je puna gnjeva: Blagoslovljen da si, Bože moj, što patnju Dade nam za lijek grjehova nam kletih I da sok nam bude člst, najbolji, koji Kr’jepeć u kraj vodi uživanja svetih! Znam da mjesto čuvaš Pjesniku gdje sretni Redovi se nižu svetih Legiona I da ga pozivaš na vječito slavlje Trona, i Kreposti, I Dominaciona. Znam: samo je patnja plemenitost koju Zub zemlje I pakla ne može da dira, A za gradnju treba mistične mi krune Rad sviju vremena I sviju svemira. Izgubljeno blago prastare Palmyre, Neznane kovine, biser mora tajnlh, I u tvojoj ruci, premalo bi bilo Za dijadem taj mi vedri, l’jepi, sjajni; Jer će on mi biti samo od čista sv’jetla S ognjišta iskonskog, vrela svetih zraka S kojih oči smrtne – sjaj kad svoj sav daju - Zrcala su plačna, puna polumraka“. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Šarl Bodler Pet 6 Sep - 18:10 | |
| “Uzajamnosti“ - pesma u obliku soneta koja sadrži sve postavke Bodlerove poetike – simboli, sinestazija, alhemija reči (od razloženih elemenata stvaraju se nove celine), muzikalnost i slikovitost, univerzalne analogije… “Vino ubice“ - pesma o veštačkim rajevima, o pijanstvu i grehovima koji iz njega slede. Lirski subjekat je ubica koji je ubio svoju ženu gurnuvši je u bunar, a na to ga je naterala kobna moć alkohola. Ipak i posle tog zlocinačkog čina on jedva čeka da počne ponovo da pije i da tako uguši i ono malo griže savesti sto ga muči. Njemu više ni do čega nije stalo, pa mu je svejedno da li ce živeti. Vino ubojice Mrtva je! No to sam htio. Mogu piti dokle hoću. Koliko je puta noću Njezin glas me otrijeznio. Ko pravi kralj se osjećam! Zrak me može ponijeti… Zaljubili smo se ljeti. Tko kaže da se ne sjećam?! Žeđanje me rastrgalo. Toliko mi treba vina Kolika je i dubina Njena groba. – Nije malo. Lezi na dnu jedne jame I još sam je zatrpao Kamenjem, kako sam znao. - Možda je i nema za me! U ime svih zaklinjanja Danih dok smo se grlili, Da bismo se pomirili, Ispunili obećanja, Još sastanak muž joj nudi, Na cesti, kad noć je pala, I došla je! – Luda mala! - Svi smo više-manje Ostala joj je ljepota, Al je umor već bolio. Previše sam je volio: „Spasi se od toga života!“ Tko od ljudi da me shvati? Tko od glupih pijanica Bolesna i gnjila lica Zna od vina pokrov tkati? Ološ sav u smradu, gubav, Ko mašina od čelika Ne zna koliko je velika Jedna živa, prava ljubav Puna crnih opojnosti, S uzbuđenjem samog pakla, S otrovom i sjajem stakla, S lancima i lupom kosti! Slobodan sam! O divota! Noćas bit će opijanja I bez straha i kajanja Tu cu leći pokraj plota I spavati kao pseto! Kola s teškim tovarima I kamenje sve u njima Moze bijesno doći, eto, I smrviti moju glavu Ili me raspoloviti Stalo će mi, bome, biti Koliko za Božju Slavu! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Šarl Bodler | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 5 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 687 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 687 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|