Мистерије о змајевима

Змај са својим посебним импликацијама, је свеприсутан у свим аспектима древне кинеске културе, и постао је снажан духовни симбол за кинески народ. Да ли змајеви заиста постоје?



Да ли су они само машта у области духовности, и да ли имају физичко постојање? То је данас за нас још увек мистерија. Био сам изненађен да се могу наћи многи извештаји очевидаца о изгледу змаја у нашим (кинеским-прим-прев.) историјским књигама, које су ме намамиле да преиспитам да ли змајеви заиста постоје.


biserdobisera.

Пет змајева и Зелена божанства:

Записи за Је округ

"Разне cекције" из династије Ћинг, каже следеће: 1503. ( Минг династија, Хонгџијеве 16 године) пет змајева лебдело је у ваздуху око 10 ли-а (3 миље) северно од градске капију Је округа, провинције Хенан. После дугог времена одржавања у ваздуху пали су на земљу и нису били у стању да се поново уздигну. Облаци су прекрили небо и море је почело да се узбуркава. Божанство обучено у зелену одећу сишло је с неба, и одмах је окружено палим змајевима. Моменат касније, облаци су се разишли и океан се је умирио. Пет змајева и даље нису била у стању да лете. Утом се је још једно зелено божанство спустило, и змајеви су допузали до њега. Одједном је небо постало тамно. Густи облаци и јака магла поново су се појавили. Кад се је небо коначно разведрило, божанства и пет змајева више није било.

Бели Змајеви и пурпурно божанство:

Записи за регионалну владу Јиашинг

Срећом, секција "чудних феномена" има сличну причу као и из округа Је. У септембру 1588, бели змај је запажен на језеру Пинг у округу Пингху, Чиђанг провинцији. Летео је изнад језера, осветљавајући половину неба црвеним светлом. Очевидац Шен Маошиао, записничар историје и официр на краљевском двору је видео божанство у љубичастој одећи са златном круном како стоји више од 30 метара изнад, међу змајским роговима. Ово божанство је држало објекат налик мачу. Испод главе змаја појавила се сфера јаког светла велика као доу (мердевине у облику контејнера за мерење у Кини)

Бели Змај на реци Хуангпу :

Записи за Сонгђијанг регионалну владу

Срећом, секција "чудних феномена" евидентира сведока очевидца догађаја који се десио 20 година након виђења белог змаја у округу Пингху. У јулу 1608 год. бели змај сличан оном на језеру Пинг је био виђен на Хуангпу реци у шангајском Сонгђијанг округу. Такође је било тамо божанство које је стајало на челу змаја.

Змај у Венминг палати:

Записи за каснију династију Хан

Секција "пет елемената" касније цитирана као "Записи за округ Луоианг"
Секција "чудни феномени" бележи змаја виђеног у царској палати. Лиу Хонг, цар династије Донг Хан, имао је главно седиште у близини данашњег града Луоианг, Хенан провинције; Венминг палата је можда била та где је живео.
1 јула, 178 п.н.е. велики црни објекат пао је с неба у источном дворишту Венминг палате. Округао објекат је подсећао на балдахин изнад древних носила. Био је преко 20 метара, и севао је брзо, одавајући светлост различитих боја. Објекат је имао главу, али не и ноге и реп. Изгледао је као змај, али можда и није био.



Историја династије Јуан

Записи "пет елемената" наводи да се појавио змај у близини планине Лонг у Линконг округу, провинције Шандонг августа месеца 1190. Нажалост, његов изглед није забележен. Змај је био у стању да начини да комад стене тежине пола тоне лебди у ваздуху.

У Јиан'ан-у 24-ој години Донг Хан династије, жути змај се појавио на реци Чишуи града Вуианг, и остао тамо девет дана пре него што је коначно напустио то место. Ту је подигнут храм и камен плоча је постављена у унутрашњост храма у част појаве змаја.

У априлу, прве године Јонгхе Донг Ђин династије (345 год.) два змаја, један црни други бели, појавила су се на планини Лонг. Муронг, цар Јан краљевства је водио судске званичнике до планине и одржао на месту од око 200 метара од појављивања змаја церемонију богослужења.

Локалне историјске књиге из Минг и Ћинг династије такође садрже виђења змајева. Према "Запису Линан регионалне владе" четврте године Чонгџен (1631 год.) велики змај је виђен на језеру Јилонг, југоисточно од Шипинг округа, Јунан покрајине. Запис каже: "Бркови, ноге, и његове љуске су биле изнад воде, а змај је имао неколико десетина метара " Змај је могао да се појави више од једног пута око планине Лонг (Змај планина) и језера Јилонг (језеро чудног Змаја) чиме се објашњава избор имена за њихов опис.

"Измењен запис Танг династије" бележи да је једног дана у последњој години Шиантонг, црни змај пао на земљу на територији округа Тонгџенг, а умро је од рана у грлу. Целом дужином змај је мерио преко 30 метара, од чега је половина била реп. Облик репа је био раван. Крљушти су биле као код риба. Глава је имала два рога. Бркови са стране уста су била дужа од 6 метара. Имао је ноге, које су расле испод стомака са црвеном опном која их је покривала.

"Седам књига и записа" од Лонг Јинг-а забележило је да је једног дана у последњој години Ченгхуа, династије Минг, пао змај на плажи у округу Шингхуи, провинције Гуангдонг. Локални рибари су га тукли до смрти. Змај је био висок као одрасла особа, а дуг десетине метара. Изгледао је врло слично змају на класичним сликама, осим што је имао црвени стомак.

Мртав змај пронађен је на страни језера Таибаи у 32 години Шаошинг Нан династије Сонг (1162 год.) Имао је дуге бркове и велике крљушти. Врат му је био црн а стомак бео. Пераје су расле из леђа змаја, и два велика рога штрчала из главе. Могао се је намирисати миљама далеко. Локални људи су га прекривали струњачама. Влада је послала људе да одрже церемонију богослужења на месту. Међутим, после ноћи јаке олује с грмљавином змај је нестао. Само је јарак остао тамо где је он лежао.



"Историја за Јонгпинг регионалну владу" бележи да је, у лето 19 године Даогуанг (1839 год.) змај пао са неба дуж доње Луанхе реке у Лаотинг округу. Змај је лежao непокретно, покривен мувама и црвима. Локални људи направили су склониште за њега да га заштите од директне сунчеве светлости, а такође су му и тело прскали хладном водом. Три дана касније, после ноћне олује с грмљавином, змај је нестао.

Августа 1944 год. на стотине људи из села Ченгцајуенци округа Фуиу, јужно од реке Сонгхуађианг окруживало је црног змаја на обали реке.
Јен Дианјуан, очевидац који је још жив, рекао је да је змај био дугачак око 7 метара и изгледао је као гуштер. Лица готово истог као код змајева у класичном сликарству, са седам или осам тешких дебелих бркова. Горњи део тела био је више од једне стопе у пречнику. Четири шапе отискивале су се дубоко у песак. Крљушт као у крокодила покривала му је цело тело. Јен Дианјуан се и даље пита зашто је велика животиња толико изгледала као змај на сликама.

У лето 1953, неидентификована животиња пала је с неба у месту у близини јужне провинције Хенан. Радознали људи су дошли пешачећи из далека да га виде. Према опису неких од сведока, змај је изгледао као огромна ајкула. Мирис распадања привукао је безброј мува. Ако је то била ајкула, требало би да живи дубоко у мору. Зашто је пала с неба? Овај случај се може упоредити са змајевима забележеним у историји како падају са неба.

Змај се појавио на земљи 31 августа 2000.



Научници су улагали небројене сате и енергију истражујући колико је велик и како мистериозан универзум, а постигли су веома мало, осим све ширег броја хипотеза и претпоставки. Радили су даноноћно, али они још увек пузе унутар граница сопствене ограничене теорије.



Dekorativni tanjir iz Ming dinastije


Да би се ослободили наводног "празноверја" када се расправља о "истини универзума" представио бих вам феномене који су нематеријални и невидљиви, али објективно постоје и одражавају се на нашу физичку димензију.

Време у већини региона у Кини ове године је било топло и суво са температурама већим од 40 степени, што је довело до изумирања дрвећа и траве. Усеви нису успели да расту на великим површинама обрадиве земље. Навикли смо да видимо обилну жетву кад јесен дође. Али то није било тако 2000 године. Многе реке су пресушили, што је резултирало недостатком пијаће воде и ширењем болести. Управо као што је Учитеља Ли Хонгџи рекао у својој песми: "Ако људи немају „де“ (кинески израз за врлине) имаће небеске катастрофе и људске несреће; Ако земља нема де, сво живо на њој ће увенути и нестати"

Људи су били мучени недостатком кише током лета, а обилним падавинама у јесен.
4 августа, пљусак се је обасуо над селом Хеишанци, а село је било покривено слојем вреле паре. Одједном, дебели облаци пали су с неба и ваљали се изнад земље. Сељани су били веома уплашени, јер никада раније нису видели ову врсту времена. Затварали су се унутра са забрављеним сваким прозором и вратима. Један храбар младић је ипак изашао напоље да види шта се то дешава. Ходао је кроз село и није нашао ништа необично, осим дебелих облака који су се ваљали. Наставио је шетњу, а убрзо је био ван свог села. Одједном је био запањен призором два змаја, црног и белог како леже на земљу испред њега. Засењен није могао да верује шта је видео. Протрљао је очи са рукама уврнутим натрашке. Осетио је бол у рукама тако да се је уверио да то није био сан.

Младић им се приближио да би их боље разгледао. Видео је да су рогови, љуштуре, шапе и реп змајева потпуно исти као код змајева на традиционалним сликама, осим што су њихови бркови били краћи. Окренуо се и отрчао према селу што је брже могао вичући: "Дођите видети змајеве; дођите видети змајеве који су пали с неба!" Сви сељани су изашли да виде змајеве. Вест се брзо раширила кроз читав регион. Полиција, државни званичници, стручњаци и научници сви су дошли у село Хеишанци. Неко је фотографирао гомилу око змајева. Затим су експерти и научници почели расплињавати неку врсту теорије о феномену, али људи нису могли да схвате ни реч о томе шта су они говорили. Касније су полицајци почели растеривати масу, остављајући више особа одређених да чувају змајеве.

Налет ветра је тамне облаке ваљао горе - доле. Када је прошао, бели змај је нестао пред будним очима стражара. Званичници нису могли да објасне нестанак, а били су једнако фрустрирани о црном још увек на терену пред њима. У овом тренутку, старији сељак од преко 70 година је рекао: "Чуо сам да се нешто овако десило пре неколико година, а људи су змајеве поливали водом да их врате кући" Затражио је од неколицине младих мештана да нађу пар простирки и подигли су склониште за змаја. Затим су довукли колица с водом прскајући простирке, тако да је вода могла да капље доле на змаја са простирки.
Као резултат тога, змај живи до данашњег дана.

Вусонг је град са западне стране планинског ланца Чангбаи, југоисточно од провинције Ђилин а носи и назив "град гинсенга"
18 октобра 2000 год. у 6:10 по подне изнад града се је на небу појавио змај и сви су били у могућности да га виде. Тог дана када се је небо у вечерњим сатима смркавало, необичан зрак светлости је пуцао из неба северозападно изнад града, а убрзо је постало светлије и разнобојније. Све више и више људи приметило је светла, и они су осећали да се дешава чудо. Било је сигурно змај ће се појавити. У почетку се је могла видети глава, али не и реп. Постепено, цело тело се могло видети, а змај је био све ближи људима. На крају су се јасно могла видети уста, бркови, шапе и љуске. Змај је био засут јаком светлошћу, увијајући се нагоре, онда се је испружио, па кружио, и ваљао се напред. Отворио је уста, одмах их затворивши. Људи су били шокирани. Неки су били у стању да промумлају "Дакле змајеви заиста постоје" Змај је био видљив за више од двадесет минута. Већина људи у граду су то видели, од којих су неки били сведоци целог догађаја. Јака светлост на крају је затамњена у тамно-црвену, а змај је полако нестао. У осам сати, пријатељ из Вусонг-а ме је позвао и описао ми детаљно појављивање и нестајање змаја, и горе је оно што сам притом записао.

Да ли ће они који су склони тврдити да су људи "сујеверни" ударати сведоке виђења змаја другим тврдњама? Ја не мислим тако, јер се не усуђују. Хиљаде људи су били тамо и видели змаја својим сопственим очима. Они могу да "објасне" због чега су мајмуни преци људских бића, и како су eгипћани изградили пирамиде. Али не могу да "објасне" појављивање и нестајање змајева ван Хеишанци села. Очигледно људска наука не може да понуди никакво објашњење.
Универзум је толико огроман и мистериозан, и само "Буда Фа" је у стању да каже истину о томе. Учитељ Ли Хонгџи нам је рекао:
"Буда Фа омогућава људској врсти да схвати немерљиви и безгранични свет. Од давнина само једна ствар савршено је могла да објасни човечанство, сваку димензију материјалног постојања, живот и свеколики универзум – Буда Фа"

Појава змајева на земљи даје прилику свакој особи да размишља о сврси живота. Не треба да будемо сувише везани за живот у овој димензији, треба да проширимо наше видике ка тражењу истине.

* Буда Фа – универзални принципи и закон, закон универзума.
Подробније објашњење о Буда Фа се може наћи у књизи “Џуан Фалун“ аутора Ли Хонгџија



Текст је преведен са .pureinsight.

Zmajevi - strah i trepet antika



Od svih nevjerovatnih i misterioznih cudovišta u svjetskoj mitologiji, zmajevi su nesumnjivo najstrašnija i najopasnija bica. Price o tim ogromnim letecim reptilima, koje rigaju vatru, otimajuci princeze i kraljevne, dolaze iz kulturnih tradicija gotovo svih naroda svijeta...

U zanimljivim "Njemackim sagama", braca Jakob i Wilhelm Grimm (1786 - 1859), opisuju ih kao opake "zmije s krilima", dok u norveškim mitovima zmajevi slove kao vijerni cuvari grobalja ratnika. Vikinzi su ih rado slikali na svojim štitovima i urezivali njihove glave na pramcima svojih brzih, vitkih ratnih brodova.
U kineskoj mitologiji, gdje ih ima napretek, zmajevi su rijetko zla cudovišta iako najcešce imaju volovske uši, tigrovske noge, orlovske kandze, srnece rogove, kamilju glavu, davolske oci, zmijski vrat, pjetlovski trup i riblje krljušti! Iako oko sebe rigaju vatru, oni su prijatelji bogova i obicno lete nebom kako bi skupljali blagotvorne oblake i sasušenoj zemlji darivali kišu. U kineskoj astrologiji, zmajevi su vijesnici dobre sudbine i nalaze se medu dvanaest zivotinja-voda koje su došle umirucem Budhi kako bi mu ukazale pokornost i poštiovanje!
Vjeruje se da su zmajevi nadgledali vrijeme, narocito kišu potrebnu za bogatu zetvu. No, ako bi se koji put razljutili znali su biti nemilosrdni i prouzrokovati silne poplave, suše i dramaticna zloslutna pomracenja!

Zmajolika cudovišta zlostavljaju narod

U Kini, cak i danas, ljudi prave letece zmajeve koje koriste u novogodišnjim svecanostima i tradicionalnim puckim svetkovinama i veseljima, ponajviše u misticnim ceremonijalima koji imaju za cilj umilostiviti bogove i izmoliti sretnu i rodnu godinu!

Najznamenitiji junak grcke mitologije, Heraklo (Herkul, Zeusov sin, simbol nadljudske snage), koji je bio prisiljen da izvrši dvanaest teških zadataka ("dodekatlos"), imao je, izmedu ostalog, savladati i opaku hydru, zmijoliko cudovište s osam glava od kojih je jedna glava bila besmrtna (prema jednoj legendi, hydra je imala od devet do stotinu glava, a svaki put kada bi joj se jedna odsjekla, na njenom su mjestu izrastale - dvije!). Hydra je zivjela u nepreglednim baruštinama Lerne kraj legendarnog Argosa i zlostavljala tamošnje pucanstvo. Osim što je bila zla, opaka i otrovna, hydra se mogla i samoobnavljati, pa su je mnogi s pravom smatrali vjecnom!
U jednom drugoj heladskoj sagi govori se o scylli, koja je imala zmajevske odlike: zmijoliko tijelo sa šest glava, bila je zla i opaka, i u opasnim vodama sicilijanske obale, hvatala je i prozdirala mornare!
U prastarim mitovima svijeta cesto se pominje i cudovište wyvern, koje se najcešce opisuje kao opasna leteca zmija, slicna azdahi, sa orlovskim kandzama. Njena zloslutna pojavljivanja najcešce su pratili krvavi ratovi, siromaštvo i kuga!

Zmajevi simboli nepobjedivosti!

I u Velikoj Britaniji su se sacuvale mnoge legende o strašnim zmajevima. Jedna od njih govori o bespoštednoj borbi Crvenog i Bijelog zmaja, koji su, na kraju, zaskoceni na spavanju i spaljeni u jednom velškom samostanu. Od tog dana, Crveni je zmaj postao simbolom rata i još se uvijek moze vidjeti na velškim zastavama.

Englezi su uistinu dugo vremena vjerovali u postojanje ovih višeglavi nemani. Cak je 1668. godine u Hanhameu, kako nas obavještavaju stari ljetopisi, ubijen "opaki gmizavac dugacak više od tri metra, prekriven krljuštima i bradavicastim izraslinama", za kojeg se iskreno vjerovalo da je mladunce zmaja, a njegov se lik još uvijek moze vidjeti na reljefu hanhameutske katedrale.
I u zemlji s druge strane kanala La Manchea, u Francuskoj, predanja o dragonima (zmajevima) dio su uzbudljive narodne usmene ostavštine cija geneza zadire u najdrevniju prošlost. Kada su 1554. godine formirane specijalne vojne jedinice, sacinjene od pripadnika lake i nepobjedive konjice, Francuzi su im s pravom dali ime "dragoni" i nosili su zastavu s likom zmaja!
To znamenje Francuzi su vjerojatno preuzeli iz istocnog dijela Rimskog carstva ciji je simbol bio - purpurni zmaj. Iz tog je vremena (trece- cetvrto stoljece naše ere) sacuvan je zapis rimskog pisca Marcelinusa koji opisuje trijumfalni ulazak cara Konstantina Velikog (274-337) u Rim. Imperator je bio okruzen nepreglednim kohortama vojnika što su nosili zmajska oblicja, "kroz cija grla vjetar zvizdi kao da su zivi, preteci svekolikim uništenjem"...


bosnic.

Prvi zmaj



Pretpostavlja se da prvi prepoznatljivi zmaj potjece iz sumerske civilizacije, koja je stasala u Mezopotamiji prije skoro vise od pet tisuca godina. Sumerski je zmaj imao zastrasujuci izgled i predstavljao je neobican spoj snaznog orla, ljute zmije i gustera varana!

Krila od 180 metara

U svojoj knjizi "Let zmajeva" (1979), engleski publicista Peter Dickinson iznosi brojne argumente u prilog vjerovanju da su mitska cudovista odista zivjela na nasem planetu i da su, neka od njih, imala dzinovska krila.
"Prosjecan raspon zmajskih krila bio je gotovo kao dva nogometna igralista i iznosio je oko - 180 metara!", tvrdi Dickenson.

Engleski zmaj

U prastarim prirodnjackim udzbenicima i knjigama mnogih naroda o zmajevima se govori kao o stvarnim bicima. Tako se u engleskoj "Historiji prirode" iz 1776. godine zmaj definira kao "najstrasnija zivotinja, ali najverojatnije, ne djelu prirode"!

Fosilna memorija

Tko jos nije pisao o zmajevima?
Cak i glasoviti americki astronom Carl Sagan, dugogodisnji profesor na Sveucilistu Cornell (New York) i autor znamenitog djela "Cosmos", po kojem je snimljena jedna od najboljih dokumentarnih tv serija.
U svojoj knjizi "Rajski zmajevi", Sagan smatra da legende o zmajevima predstavljaju "fosilnu memoriju, koja potice iz vremena dinosaurusa".
"To je opce sjecanje nase vrste, naslijedeno od nasih davnasnjih predaka, koji su svakodnevno vodili borbu s opakim dzinovskim reptilima i letecim grabljivicama!" - napisao je Sagan.

Cuvari blaga

Zmajevi su u legendama najcesce cuvari blaga.
Herakle (Herkul) je vodio okrsaj s cudovisnim zmajem po imenu Ladon i kada ga je uspio savladati ovaj se vinuo u nebo gdje i sada svjetluca u sazvjezdu Zmaj. Ladon, inace potomak zlocuvene Lernejske hydre, bio je cuvar Zlatne jabuke besmrtnosti, koju je Zeusova zena Hera primila kao vjencani dar.
I u mitu o Zlatnom runu za kojim su tragali Jason i Argonauti, cuvar je bio strasni zmaj koji nikada nije spavao.

Cuvari bogatih riznica



Drevna kazivanja, mitovi i legende, podsjecaju nas da su zmajevi u prastarim vremenima terorizirali mnoge zemlje i krajeve, sijuci oko sebe strah i nesrecu. Rigajuci uzasnu vatru, poput suvremenog bacaca plamena, krilate su ale spaljivale dvorce i naselja, a krvolocnim celjustima, iz kojih opasno prijete zubi, ostri poput nozeva, i strasnim kandzama, unistavali su svakog neprijatelja. Mnoge uzbudljive storije svjedoce i o drugacijem arsenalu oruzja, koje je zmajevima stajalo na raspolaganju.

Okrsaji sa zmajevima

U Srednjem vijeku, prica nam jedno zanimljivo francusko predanje, ogromni krznom prekriveni zmaj, u narodu nazvan "dlakava zvijer", terorizirao je neko malo, mirno selo na jugu zemlje. Upadao je na seoske farme, prozdirao stoku, odnosio djecu i mlade djevojke, spaljivao i unistavao ljetinu. Konacno, obhrvan tugom za voljenom djevojkom, koju je upravo oteo zmaj, neki se mladic odluci osvetiti strasnoj nemani. Nakon dugog, iscrpljujuceg okrsaja, nasem je junaku poslo za rukom da zmaju prepolovi rep. Srecom, upravo je rep bio jedino zmajevo slabo mjesto, pa je opaki monstrum napokon skoncao!

Borbe sa zmajevima bile su krajnje dramaticne i neizvjesne, a kako vidimo, njihove slabe tacke ponekad su od suparnika trazile izuzetnu lucidnost i dovitljivost. Vitezovi su se, zbog toga, najcesce sluzili razlicitim trikovima, kao sto su to, kako cemo vidjeti, radili u malom mjestu Lambton Wormu, na sjeveru Engleske.

Legenda kaze da je mladi plemic po imenu John Lambton, nasljednik bogatog imanja i velebnog zamka u Lambtonu, loveci ribe u rijeci Wear, nasao nevjerovatnu glistu od koje su ribe naprosto bjezale. zeleci da je se oslobodi, bacio ju je u obliznji zdenac, a onda - otputovavsi na sedam godina u inozemstvo - potpuno zaboravio na neobicni dozivljaj.
No, dogodilo se upravo ono sto se najcesce dogada u slicnim puckim usmenim kazivanjima. Glista je - cudnog li cuda - za nekoliko mjeseci narasla do monstruoznih dimenzija. Snazna i opaka, tijekom dana bi se izlezavala sklupcena oko usamljene stijene na sredini rijeke Wear, a nocu je upadala u selo i nemilosrdno napastovala ljude i odnosila stoku. Svi pokusaji da se organizira hajka i napokon ubije cudovisna "glista-zmija" propadali su, jer je neman naprosto bila neunistiva. Cak je propao i onaj pokusaj u kome su ucestvovali svi muski stanovnici Lambton Wormua. U krvavom okrsaju mjestani su je, uz velike ljudske zrtve, macevima uspjeli iskomadati, ali su se, nekim cudom, svi komadi ponovo spojili i cudoviste je uskoro nastavilo da terorise sirote ljude.
Kada se mladi plemic John Lambton vratio iz tudine i saznao sto se zbiva u njegovom rodnom mjestu, obratio se za pomoc najpoznatijoj vjestici i ona je oko njegova tijela nacinila celicni oklop s brojnim poput bodeza ostrim siljcima. Tako opremljen, John se upustio u otvoreni okrsaj s nevjerojatnim cudovistem. Tokom bespostedne borbe, opaka je "glista-zmija" pokusavala da se obmota oko Lambtonova tijela i da ga stisne u samrtni zagrljaj, ali su je mnogobrojni ostri celicni siljci naprosto masakrirali, tako da je strasna neman, na kraju, iskrvarila. Njeno raskomadano tijelo, kaze legenda, zauvijek je odnijela rijeka Wear, a u Lambton Worm su se od tada vratili mir, sreca i spokojstvo.

Od tifona do tajfuna

Prema puckim predanjima, koja su se u razlicitim krajevima svijeta sacuvala do danasnjih dana, neki su zmajevi imali sedam glava, dvije ili cetiri noge, koje su se zavrsavale ostrim kandzama, krila kao kod sismisa, dugo, zmijoliko tijelo, ostar i racvast jezik, te snazan nazubljen rep, koji je djelovao poput ogromnog koplja.
Grbavi zmajevi na srednjostoljetnim viteskim stitovima i zastavama obicno su prikazivani s vucijom glavom i cudovisnim tijelom. Njihova krila obicno nisu bila tako jaka da bi im omogucila dug i bezbjedan let. Naprotiv, prema mnogim legendama, ona su im jedino omogucavala kratke skokove i to - naprijed-nazad!
Koza zmajeva, u pricama iz davnina, najcesce je oblozena neprobojnom krljusti, najcesce kao kod krokodila, ali ima legendi koje mitoloska cudovista opisuju i s neprobojnim krznom. Dodajmo tome, da zmajevi obicno zive izvan naselja, u tajanstvenim, mracnim pecinama ili u zagonetnim morskim i jezerskim dubinama. I u jednom i u drugom slucaju, oni su cuvari neke tajne ili bajoslovnog blaga o kome uzaludno sanjaju dokoni srednjostoljetni avanturisti i lutalice.
Kao cuvari blaga, zmajevi se najcesce pominju u staroengleskoj, njemackoj i norveskoj mitologiji, a prvi klasicni zmaj iz starogrcke mitologije, tifon, bio je gospodar vulkana i vjetrova (otuda potice rijec tajfun). Cudovisnog je tifona detaljno opisao anticki pjesnik Hesiod u svom djelu "Teogonija", prestavivsi ga kao stoglavu zmiju, iz cijih su bezbrojnih ociju izbijali plamenovi, a iz celjusti zastrasujuci krici.
Tifon je bio i cuvar opasnog brloga iz kojeg su vrijebala mnoga cudovisna stvorenja grcke mitologije: himera (cudoviste koje riga vatru, s lavljom glavom, kozijim trupom i zmajskim repom), osmoglava hydra, opaki orao koji je kljucao Prometejevu jetru, nemejski lav i druga...

Prastara enigma

U mitologiji Grcke, tifon je vodio bespostednu bitku cak i s vrhovnim i najmocnijim bogom Zeusom. U prvom okrsaju uspio ga je tesko raniti, ali je tada gospodaru svijeta i ocu bogova i ljudi, priskocio u pomoc sin Hermes (bog pastira i stada, putnika i trgovine, lukavstva i krade...), koji mu je uspio rane zacijeliti. Kasnije je Zeus krenuo u potjeru za tifonom i lovio ga kroz Trakiju, sve do Sicilije. Napokon ga je stigao i ubio. Pokopao ga je ispod vulkana Etne.
Zanimljiva storija o zmajevima ne moze se zavrsiti bez kljucnih pitanja: da li je u davnoj proslosti u nasoj fauni uistinu bilo zivih stvorenja nalik zmajevima? Jesu li predstave zmajeva, u stvari, realisticki prikazi izumrlih zivotinja?

Ova drevna enigma postala je posebno aktuelnom pocetkom 20. stoljeca kada je, na podrucju gdje su nekada u medurjecju rijeka Eufrata i Tigrisa cvjetale sumerska i babilonska kultura, iskopana cuvena Ishtarina kapija. Medu prekrasnim reljefnim prizorima, glasoviti je berlinski arheolog Robert Koldewey otkrio vise od petsto razlicitih zivotinja, koje su isklesane po naredenju babilonskog kralja Nabukodonosora (Nabukadnezar) (605 - 562 pr.n.e.). Bilo je to, reklo bi se, kompletno zivotinjsko carstvo tog vremena, okamenjeni zooloski vrt, a ono sto je nama posebno interesantno jeste da je medu ostalim, na Ishtarinoj kapiji bila prikazana i jedna neobicna zivotinja oznacena imenom sirrush.
Dok je prikaz drugih zivotinja na Ishtarinoj kapiji bio koliko-toliko realistican, sirrush je imao ruznu, zmijsku glavu, snazan vrat i dugo tijelo, koje je pocivalo na misicavim sapama na prednjim, i pticijim kandzama, na zadnjim nogama.
Nije li to bio prapredak svih kasnijih zmajeva svijeta?

Uzaludna ekspedicija

Dakako, paleontolozi su zarko zeljeli odgovoriti na ovo provokativno pitanje, pa su se odmah dali u traganje za odgovarajucim kostima, fosiliziranim ostacima i drugim materijalnim dokazima. Medutim, posao je bio uzaludan - ni tada, a ni kasnije, ako zanemarimo ostatke razlicitih vrsta prahistorijskih reptila (dinosaurusa), nije otkriven nikakav trag mitoloskih cudovista!
Neki kasniji istrazivaci i prirodnjaci smatrali su da je sirrush potomak neke stvarne zivotinje i ukazivali na slicnosti s pterodaktilima (gigantska zivotinja koja je zivjela na prelazu gmizavaca i ptica) i s pleziosaurima, prepotopnim vodenim gmazovima. Mozda je, smatrali su oni, zahvaljujuci tome sto je ovladao vjestinom leta, zmaj uspio izbjeci posljedice uzasne kataklizme koja je unistila njegovu zivotinjsku vrstu. Ako je tako, moguce je da jos uvijek zivi u predjelima koja su minulih stoljeca oznacavana bijelom mrljom na planetu Zemlji - u srcu Crne Afrike!
Upravo slijedeci ovu pretpostavku mnogi su prirodnjaci postupili poput Hagenbecka, bogatog hamburskog trgovca divljim zvijerima, koji je - tragajuci za prahistorijskim cudovistima - 1911. i 1913. godine organizirao znanstvene ekspedicije u najneistrazenije krajeve africkog kontinenta. Na zalost, trud se nije isplatio, jer cak ni u sredisnjoj Africi nije otkriven ni jedan prezivjeli - zmaj!

Poput mitskih cudovista



Komodski zmaj je najveci poznati guster na svijetu i, mada se hrani mesom, nikada ne napada ljude i samo je svojim izgledom slican krvolocnoj nemani!

Danas se najveci broj prirodnjaka svijeta slazu u misljenju da sirrush, zapravo, nikada nije ni postojao i da je kameni prikaz na velicanstvenoj Ishtarinoj kapiji samo plod maste vjestih babilonskih umjetnika. Istodobno, zoolozi smatraju da je prisustvo mitskih cudovista na ranim mapama i u starim znanstvenim knjigama i dokumentima, najcesce rezultat pogresnih tumacenja.
Za tu tvrdnju postoje i konkretni dokazi: takva je bila sudbina izvjesca Marka Pola o takozvanom "kineskom aligatoru". Glasoviti je svjetski putnik opisao "kineskog aligatora" kao veliku zmiju, s dvije kratke noge blizu glave, sirokim opasnim celjustima i velikim ostrim zubima, a da bi cudoviste bilo kompletno, neki je nepoznati kineski umjetnik "aligatoru" nacrtao i krila, te na repu dodao zmijsku glavu!

Ala sa otoka Komodo

No, prirodnjaci, ipak, ne dvoje da u prirodi postoje zivotinje koje svojim strasnim izgledom neodoljivo podsjecaju na mitska cudovista. Tako malajski leteci guster, ne slucajno u zoologiji nazvan imenom "malajski zmaj", moze da leti, odnosno klizi niz vazduh, zahvaljujuci koznoj opni izmedu prednjih i straznjih nogu. I njegova je glava identicna liku zmaja iz starih vremena, ali ima jedan mali problem - malajski leteci guster naraste svega - petnaestak centimetara!
I guster koji nosi neobicno ime -"bradati zmaj" (agama) , a zivi iskljucivo na indonezanskim otocima i u Australiji, ima dosta slicnosti s nekim opisima mitskog cudovista. Oko vrata ima objesene siroke kozne nabore, koje moze da rasiri u zastrasujucu lepezu, ali ne moze da leti i u najboljem slucaju naraste - pedeset centimetara!
Ipak, 1912. godine svijet je bio iznenaden nesvakidasnjim otkricem, koje je ponovo aktualizirane drevne legende o zmajevima. Na zivopisnom indonezanskom otoku Komodu, znanstvenici su otkrili - pravog zivog zmaja!
Godinama su prije toga, lovci na skoljke, jedini posjetioci ovog dugo vremena nenastanjenog otoka, kazivali price o ogromnim cudovistima koja napadaju i prozdiru divlje svinje i koze, te plase sirote indonezanske ribare. O tome se tako uporno pisalo u svijetu da je, konacno, jedna medunarodna ekspedicija istrazivaca i zoologa skupila hrabrost i otisla na Komodo kako bi provjerila neobicne glasine. Po povratku, znanstvenici su objavili da su na otoku odista otkrili "zmaja" (dali su mu ime komodo) u oblicju dzinovskog gustera, koji cak moze narasti i do 3,6 metara!
"Komodski zmaj" je, doista, najveci poznati guster na svijetu, i mada se hrani mesom, nikada ne napada ljude i samo je svojim izgledom slican krvolocnoj nemani! On, naime, ima pljosnatu ruznu glavu s dugim racvastim jezikom, kojim stalno palaca; misicavo tijelo prekriveno neprobojnom krljustavom kozom i noge na prednjem dijelu tijela, sto mu uveliko poboljsava pokretljivost. No, znanstvena ekspedicija Johna Blashforda Snella, organizirana 1979. godine, nasla je u Tihom oceanu tragove "Novogvinejskog zmaja", koji je, po svoj prilici, bio znatno veci nego komodo!

Nepotvrdena svjedocanstva

Tesko bi se moglo reci da su istrazivaci 20. stoljeca ikada tragali za zivim zmajevima. Doduse, kako Simon Welfare i John Fairley navode u "Misterijama svijeta", britanske i americke novine obilno su se salile na racun lovaca na prahistorijske dinosauruse. Najslavniji medu njima, bio je kapetan Leicester Stevens, koji je 1919. godine krenuo u lov na brontosaura i na nagradu od milijun dolara, koju je raspisao vasingtonski institut Smithsonian, ali se o njemu vise nikada nista nije culo.
Godine je 1932. neki svedanin po imenu J.C.Johanson, nadzornik u Kongu, objavio izvjesce iz lova na slonove u Kasaiju, koji je u Europi i Sjedinjenim Drzavama aktuelizirao pricu o prahistorijskim cudovistima. Johanson se odmarao u sjenci jednog baobaovog stabla kada je njegov crni sluga uzviknuo da su se pojavili slonovi.
"Bila su dva muzjaka", napisat ce u svom izvjescu J.C.Johanson, "ali otprilike 50 jardi dalje od njih zamijetio sam nesto nevjerojatno: cudoviste dugacko oko 16 jardi (oko 15 metara - pr.a.) s glavom i repom gustera. Cudoviste je nestalo nevjerojatno brzim pokretom.
Kad se moj sluga pribrao, krenuli smo kroz veliku mocvaru. Tu se taj golemi guster ponovo pojavio, cupajuci meso s uginulog nosoroga. Jasno sam cuo kako prste kosti; bio sam udaljen samo 26 jardi. Potom je skocio u duboku vodu. Munjevito kretanje te zivotinje ulijevalo je strah kakav do tada nikada nisam osjetio!"

Uzbudljivi dozivljaj

Ovdje je potrebno napomenuti da je podrucje Konga, koje je odista jedno od najneistrazenijih na planetu Zemlji, cesto bilo u sredistu slicnih izvjesca. Glasovitom sakupljacu divljih zivotinja za hamburski zooloski vrt, Karlu Hagenbecku, kongoanski domoroci su, navodno, cesto pricali o "chipekweu", monstruoznoj nemani iz mocvara, koja lici - pola na slona, a pola na zmaja! Cak je, jedne prilike, Englez Robert Young na tu neman pucao ali je cudoviste nestalo u jezeru.
Iste godine, 1932, kada je J.C. Johanson svoj uzbudljivi dozivlja objavio u magazinu "Rhodesian Herald", iz svicarske je krenula znanstveno-istrazivacka ekspedicija dr. A. Monnarda, koja je imala zadacu da u neistrazenim predjelima Angole provjeri da li tamo jos uvijek zive - brontosaurusi. Ekspedicija se zavrsila neuspjesno, a dr. Monnard je obavijestio europsku javnost da u Angoli doista zivi dzinovski gmaz, ali da se ne radi o prahistorijskoj zivotinji, nego o vrlo velikom - krokodilu!
Uzbudljive legende o viseglavim, neunistivim zmajevima, moglo bi se reci, jos uvijek uzbuduju mastu stanovnka mnogih krajeva svijeta, ali danas pouzdano znamo da zmajevi jos uvijek zive, otimaju i prozdiru svoje zrtve, samo u filmskim horor-pricama, bajkama, stripovima i avanturistickim romanima.
No, i pored toga, sto prirodnjaci smatraju da ta mitska cudovista nikada nisu ni postojala, bar ne u oblicju koja im daju drevne sage, jos uvijek ima istrazivaca koji nisu izgubili nadu da ce im se jednoga dana posreciti i da ce u nekom zabacenom kraju naseg planeta otkriti zivu prahistorijsku alu i predstaviti je svijetu.
Oni zbog toga i danas tragaju. I nadaju se...

Znak u vidu krilatog zmaja koji je kružno savijen tako da repom obavija svoj vrat ili guta svoj rep, Uroboros, imali su svi vitezovi reda zmaja. Uroboros, stari simbol prirodnog Boga, je urezan kao prasimbol kosmičkog božanstva zmaja koji se rotira oko jedne tačke, predstavljajući solarni prolazak po kosmičkom svodu, tj. sunčevo kretanje po krugu Zodijaka. Na leđima zmaja trebalo bi da se nalazi štit sa natpisom „O kako je Bog milosrdan, trpeljiv i pravedan“. Viteški red Zmaja ustanovio je ugarski kralj i potonji rimski car Žingmund 12.12.1408. kao kraljevski red. Uvreženo je mišljenje da je vitez proizvod zapadne Evrope, ali sama slovenska reč vitez sadrži u sebi ime staroslovenskog boga svetlosti i rata Vita-Vida-Svetovida. Sve mitološke matrice viteza sa jasno određenim pravilima sadržane su u uzorima srednjevekovnih zapadnih viteza. Kodeks ponašanja kao što su žrtva, duhovnost, tradicionalizam, kult predaka, kolektivizam, samodisciplina i samilost je fenomen viteštva preselio u univerzalnu kategoriju. Po uzoru na stare istočnjačke organizacije, viteške družine su najčešće tajne ili polutajne organizacije sa strogo utvrđenim pravilima inicijacije i članstva. Viteški redovi zahtevaju samodisciplinu, kolektivizam, solidarnost svih članova i potrebu za tajnošću. Tajnovitost vezana za ovaj kult reda zmaja je izraz religiozne i inicijalne prirode. Takav način delovanja uslovljava strogu selekciju pri prijemu novih članova, sastajanju u posebnim odajama i hramovima, kao i potpunu solidarnost sa ostalim članovima.

Početak priče o zmajevima kod naroda Balkana, nalazimo u srpskoj epici gde su oni fantazmagorična i mitska bića, ali i ljudi - veliki junaci. Negde oko 620 god. nastao je prvobitni Red crvenog zmaja, zatim 1318. Red Sv. Đorđa i 1408. nastao je Ordo equetris draconis, koga je osnovao ugarsko car Žigmund. Viteški red Zmaja je imao rangove prvog-Zlatnog reda i drugog-Srebrnog reda. U prvom Zlatnom redu bilo je 24 vladara i pripadnika najvišeg plemstva Srednje Evrope u kome je jedno od najviših mesta pripadalo despotu Stefanu Lazaraveću, sinu kneza Lazara, osnivaču Beograda kao srpske srednjevekovne prestonice. Prvi red Zlatnog zmaja je bio nasledan i posedovali su ga osim prvonosećeg Stefena Lazarevića, grof Herman Celjski, Frederik Celjski, Urlih Celjski, despot Đurđ i Vuk Branković, Jovan Tamiški, bosanski kraljevi Ostoja i Stefan Tomašević, mačvanski ban Jovan Maroti, vojvoda Vlad III- Drakula i mnogi drugi. Konstantin Filozof tvrdi da je despot Stefan od 1419. redovno išao na ugarske sabore sve do svoje smrti 1427.

Pored karakteristične i vidno prepoznatljive odeće i dostojnog ponašanja u određenim prilikama, članovi reda zmaja su nosili na ruci prstenje sa različitim predstavama zmaja. Verovatno je reč o znacima raspoznavanja, ali postoji mogućnost da prstenje predstavlja sigurnu amajliju koja štiti nosioca od neslovesnih iskušenja. Na glavi srebrnog prstena sa likom zmaja, čiji rep obavija glavu raščepljenih čeljusti, a ispod repa je obično zvezda, neretko i sa pratećim tekstom „Ovaj prsten čestiti“ što je ne samo znak raspoznavanja, već znak hijerearhijskog i mističnog stepena nosioca.

U srpskim epskim pesmama o boju na Kosovu se zapažaju okolnosti gde je Lazar predstavljen kao zmaj, takođe i Miloš Obilić je sin zmaja, ubija neprijatelja, alu - aždahu. Postoji posebna pesma Miloš Obilić zmajski sin, kao narodni ep po mitološkom scenariju ikonografije Sv. Đorđa koji ubija aždahu. Helardički zapisi srpskih plemićkih porodica na svojim grbovima, zastavama, šlemovima i štitovima uglavnom imaju lik zmaja. Bezbrojni su primeri srpskog plemstva, od Nemanjića do preko Lazara, Miloša, Stefana, pa sve do Zmaja od Noćaja i Jovana Jovanovića Zmaja, koji u svojim znamenjima imaju lik ili ime zmaja - mitske životinje ali i magijsko-hriščanskog simbola posvećenosti i poznavanja kosmologije, kao i spoznaje ciklične zakonitosti njene nebeske mehanike.

Mitološko biće prošlosti mnogih evropskih i azijskih naroda, zmaj, sačuvao je do današnjih dana svoju mističnost. Svoj uticaj neosporno crpi kao kosmička zmija koja se uvija oko ose sveta, odnosno oko astronomske tačke zemljine precesije. Pošto se oko tačka precesije prividno pokreću planete i nebeska tela, to se od davnina smatra da je sazvežđe Zmaja majka Zodijaka i tačka precesije je središte sveta po kome se meri kalendar. To je slika prvog točka, koleda, kola, dinamičkog kruga, koji je naizgled nepomičan jer se vrti oko sebe i sa sazvežđem zmije koja se uvija oko tog centra predstavlja simbol ciklične regeneracije kao prirodnog procesa i emanaciju samog Boga.


Boban Vujović
astroshop